Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je utvrđeno da je prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2008. GODINU (sa pratećim dokumentima - načela)
Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, gospodine Albijaniću, da bih se nadovezala na priču o budžetu za 2008. godinu, akcenat je stavljen u onih pet segmenata koje je u ekspozeu Vojislav Koštunica izneo pred narodne poslanike kada ste glasali u gluvo doba noći za izbor njegovog kabineta, na tzv. ugovor o stabilizaciji i pridruživanju i ulazak Srbije u EU.
Ovo vam govorim i zbog onoga o čemu je juče govorio naš generalni sekretar gospodin Aleksandar Vučić i činjenice da se nastavljaju izjave od strane zvaničnika EU da je njihova namera da nam otmu Kosovo i Metohiju. Najpre vam govorim, jer računam da ste vi svi, iako ste vidim orni odjutros za rad i dobro naspavani, ipak noćas do kasnih sati posle ponoći gledali snimak suđenja iz Haškog tribunala i onog navodnog svedoka Antonija Oberšala, koji je u startu diskreditovan od strane našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Sada vam je valjda jasno da oni koji vas ucenjuju i koji vam uspostavljaju zahteve, i oni pred kojima se snebivate, da ne kažem puzite već sedam godina, i koji traže od vas da isporučujete slavne srpske generale, oficire, političare, nemaju dobre namere prema Srbiji i srpskom narodu. Pogledajte sami sebe u oči ili na pauzi u dva sata, kada je odredi gospodin predsedavajući, sednite malo i uz ručak popričajte ko su oni čija vas ideologija vodi unazad toliko godina, ne u proteklih sedam, nego od osnivanja vaših stranaka.
Oni koji ne znaju gde je Karlobag, gde je Ogulin, gde je Virovitica, oni koji ne znaju gde je Beograd u pravom smislu reči. Dođu ovde, istovare ih iz aviona, u kabinet Koštunice, Tadića, ministra jednog, drugog, izdaju im spisak. Da li vi ljudi znate kuda vaša politika vodi državu Srbiju? Da li na osnovu onakvog prikaza stanja, da jedan kvazisud koji vi podržavate i zbog kojeg činite sve da dalje ponižavate Srbiju, dovodi za svedoka nekog, rekla bih nižerazrednog pijanog špijuna ko zna kog ranga, koji govori onakve gluposti, i predstavnik tužilaštva. Pa onda nastavite da dalje pričate i da se busate u grudi - kako hoćete u EU, kako su vam važne evroatlantske integracije.
A državi Srbiji i njenim građanima i predsedniku najveće političke stranke za koju narod glasa na izborima sude oni koji ne znaju gde su srpski gradovi, šta se dešavalo na prostorima naše zemlje.
Ako je njihova glavna optužnica, što ste mogli sinoć da čujete, da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina, hajde da zapitam svakoga od vas pojedinačno, sigurna sam da u 98 posto slučajeva, da izlazite prozivkom ovde, da ćete svi da potvrdite isto. O čemu mi ovde govorimo - o budućnosti Srbije sa takvom politikom? Takvi da vam kroje budžet, da vam kroje kuda će Srbija da ide. Najozbiljnije i najodgovornije kažem da to tako neće moći. Potpuno sam sigurna i zbog onoga što će danas uraditi, u nastavku suđenja i razbijanja prvog svedoka, ako su im takvi svedoci možete da zamisliti kakav će biti kraj tog Haškog tribunala.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospođice Jovanović)
Da završim rečima profesora Šešelja - od njega i od njih kamen na kamenu neće ostati, a vi ćete završiti vašu politiku karijeru već na predsedničkim izborima, koliko vidim, već za mesec i nešto dana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite gospodine Šajn. Imate pet minuta po članu 93. Poslovnika.

Poštovani narodni poslanici, mi smo pokušali, Romska partija i ja kao njihov poslanik, da u budžet Republike Srbije, ovaj predlog, unesemo jedan amandman koji treba da definiše drugačiju politiku Vlade u oblasti poljoprivrede.
Ta drugačija politika Vlade u oblasti poljoprivrede jeste politika da se podržavaju na drugačiji način, u odnosu na velike zemljoposednike koji dobijaju po jedinici mere subvencije, da se podrže i oni koji imaju male posede, da se podrže socijalno ugroženi na selu, da se podrže izbeglice, raseljena lica, koji pokušavaju da ostvare svoj život na selu u Srbiji. Jer jednostavno nije isto kada vi date 100 evra po hektaru nekome ko ima hiljadu hektara zemlje i kada date istih 100 evra nekome ko ima 10 hektara zemlje.
Ti koji imaju 10 hektara sa hiljadu evra ne mogu ništa da učine, a oni koji imaju hiljade hektara mogu i te kako da ulepšaju i da poboljšaju svoj život. U tom pravcu Romska partija je predložila da se posebno izdvoje sredstva u budžetu za poljoprivredu i da se ta sredstva namene za socijalno ugrožene, za raseljena i za izbegla lica. Sigurno da sam kao predstavnik Romske partije insistirao na tome da se i u poljoprivredi deo sredstava izdvoji za integraciju Roma iz vrlo jednostavnog razloga.
Mnogi Romi rade kao sezonski radnici u poljoprivredi. Mnogi Romi su na taj način naučili da rade u staklenicima, u plastenicima, sa malim subvencijama, znači po jednoj porodici, sa malim parčetom zemlje koju može da im ustupi opština - mi stvaramo od jednog socijalnog sloja stanovništva jedno radnoaktivno stanovništvo, stvaramo samoodržive porodice, koje mogu na jedan drugačiji način da ostvaruju svoju egzistenciju.
Ono što mi j juče unelo malu zabunu, pa bih zaista zamolio ministra ako može da da odgovor na to pitanje, jer smo imali čvrsto obećanje od Ministarstva poljoprivrede - da su to dobre ideje, da su to dobri amandmani. Izvršili smo i konsultaciju sa njima oko određivanja obima sredstava.
Međutim, juče smo dobili u nezvaničnom razgovoru informaciju da vi imate drugačije informacije i da nisu prihvaćeni ti amandmani u Ministarstvu poljoprivrede. Zato vas molim da dobijemo pravu informaciju - da li je u pitanju obim sredstava? Spreman sam da izvršim izmenu amandmana ukoliko je u pitanju obim sredstava, ili je u pitanju da to politički nije u redu, da taj pravac nije u redu i da budžet na jedan drugačiji način hoće da definiše to pitanje.
Sledeća stvar o kojoj takođe želim da govorim jeste, ukoliko se ne budu prihvatili amandmani Romske partije koje sam podneo, da se u Ministarstvu za socijalnu politiku izdvoji 6,5 miliona, a da se u Službi za ljudska i manjinska prava izdvoji pet miliona, ona definitivno proces unapređivanja položaja Roma, onda definitivno sprovođenje strategije o integraciji Roma, onda definitivno promena položaja Roma u Srbiji, a naročito promena položaja 50.000 pripadnika romske nacionalne zajednice, za koje je većina glasala da se vrati iz Evrope ugovorom o readmisiji, ne može da se realizuje.
Jednostavno, nema u Vladi kapaciteta koji mogu da realizuju celu tu priču. Kada smo razgovarali sa Ministarstvom poljoprivrede da se izdvoje ova sredstva, rekli su nam vrlo jasno - mi smo spremni da izdvojimo ova sredstva, međutim treba nam pomoć u realizaciji, trebaju nam ljudi koji će praktično to da sprovedu na terenu.
Ukoliko je zaista veliko opterećenje u budžetu da se u dve stavke izdvoji 11 miliona dinara, onda ne znam o čemu govorim ovde u parlamentu i onda ne znam na koji način mislimo da pomognemo 500.000 ljudi? Kažem, ministar Rasim Ljajić je imao dobru volju i on je dao saglasnost da se to uradi u razgovoru koji sam s njim imao.
Očekujem od njegovih poslanika iz Sandžačke demokratske partije, koji su zaista obilazili romska naselja, koji su obećavali Romima da će da stvore uslove za integraciju Roma, da izađu i ovde i ono što je njihov ministar obećao, da pokušaju da objasne drugim članovima parlamenta, jer se radi o ozbiljnim pitanjima, o malom novcu, ali se radi o i demonstraciji vrlo jasne i konkretne političke volje.

Hvala, gospodine Šajn. Reč ima ministar finansija Mirko Cvetković.

Vrlo kratko odgovor na pitanja koja su ovde postavljena. Dakle, ovde su vođeni razgovori između narodnog poslanika i resornih ministarstava, i mi kao Ministarstvo finansija nemamo ništa protiv, kako god se oni budu dogovorili, mi ćemo to podržati.
Sa druge strane, treba imati u vidu da čak i bez amandmana ove ideje mogu da se realizuju, obzirom da se radi u osnovi o detaljnijoj nameni sredstava koja inače postoji na aproprijacijama, a to se inače radi preko programa Vlade. Znači, da ti resorni ministri preuzmu obavezu da u programu utrošaka tih sredstava definišu jedan obim za specifične namene koje su ovde spomenute. Prema tome, mi nemamo ništa protiv, kakav god dogovor da bude postignut, mi ćemo taj dogovor ispoštovati.

Hvala, gospodine ministre. Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.       

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da na Predlog budžeta iznesem svoje primedbe.
Ovim predlogom budžeta Republike Srbije za 2008. godinu i dalje se produbljuje jaz između razvijenih i nerazvijenih područja. Očigledno da, i pored uvođenja resora za regionalni razvoj u okviru Ministarstva ekonomije, ovim budžetom se ne omogućava pojačani razvoj nerazvijenih, što će izazvati njihovo dalje zaostajanje, a koje je najočiglednije u slučaju opštine Preševo, koje sa ranijih 20% od državnog proseka korigovanog narodnog dohotka, sada ima sedam puta niži dohodak po glavi stanovnika od odgovarajućeg državnog proseka.
Takođe, ovim predlogom budžeta nije adekvatno tretirana i problematika izjednačavanja položaja nacionalnih manjina, pa ni za 2008. godinu nisu predviđena sredstva za Fond nacionalnih manjina, koji su još pre pet godina predviđen Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Na ovaj način konstituisani saveti nacionalnih manjina ne mogu i dalje da ostvaruju uspešno kolektivna prava manjina. Upravo zbog nedostatka finansijske podrške ustanova koje bi se stručno bavile rešavanjem specifičnih pitanja manjina u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisama manjina.
Međutim, još je drastičnija situacija u okviru predloga budžeta kada je u pitanju Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, jer nakon prepolovljivanja sredstava za ovaj Vladin organ, ovogodišnjim budžetom sada za 2008. godinu se predlaže rast od samo 3,6%, što je daleko manje od stope rasta ukupne budžetske potrošnje za narednu godinu. Na ovaj način Vlada Republike Srbije u veoma osetljivoj situaciji se opredeljuje za napuštanje međunarodno preuzetih obaveza programom iz 2001. godine za rešavanje krize u Preševskoj dolini.
U februaru 2001. godine Vlada Republike Srbije, zajedno sa tadašnjom Saveznom vladom, u saradnji sa Savetom NATO-a i stalnim Savetom OEBS-a u Beču, sačinila je program ostvarivanja kolektivnih prava Albanaca, zatim program za njihovu integraciju u društveni i državni sistem Republike Srbije, program za privredni razvoj ovog područja, kao i program obezbeđivanja bezbednosti i stabilnosti ovog područja.
Međutim, Vlada Republike Srbije počev od 2004. godine veoma neodgovorno zanemaruje preuzete obaveze, iako čitavo ovo vreme je pružana veoma ozbiljna podrška OEBS-a i veoma značajnih međunarodnih donatora kao što su USAID, UNDP i Evropska agencija za rekonstrukciju.
Upravo zbog neadekvatnog pristupa Vlade Republike Srbije nije do sada uspelo sa reorganizacijom Koordinacionog tela i usled toga imamo katastrofalnu ekonomsku situaciju, sa rekordnom stopom nezaposlenosti od oko 70%, a niz veoma osetljivih problema u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, informisanju i službenoj upotrebi jezika ostaje nerešeno jer su u potpunosti ignorisani, ne samo od Koordinacionog tela nego i od nadležnih resornih ministarstava, a niz državnih organa u opštinskom i okružnom nivou i dalje ostaju nedostupni za Albance ovog područja.
Upravo zbog ovih činjenica, podneo sam amandman na član 5. Glava 3.9. kojim tražim da se bar sačuvaju sredstva u nivou iz 2006. godine za Koordinaciono telo, da se time ne dozvoli dalje devalviranje početnih rezultata koji su na ovom području postignuti u prve tri godine. Ujedno ću podržati i amandmane podnete od strane drugih poslanika iz grupe Manjina za finansiranje Fonda nacionalnih manjina, kao i za rešavanje problematike učeničkih domova manjina, pomoći koju treba pružiti tradicionalnim verskim zajednicama nacionalnih manjina i programima manjina iz oblasti kulture i informisanja.
U situaciji u kojoj najnerazvijenija opština u državi, opština Preševo, sa oko 40.000 stanovnika, kroz koju prolazi Koridor 10, a od Koordinacionog tela u toku ove godine od predviđenih 66 miliona i 700.000 dinara realizovano je oko 58 miliona dinara, a od Nacionalnog investicionog programa za 2006. i 2007. godinu realizovani su projekti u iznosu manjem od 30 miliona dinara, a ujedno iz Republičkog fonda za razvoj uspelo se samo za dve firme početnika da se dobije po dva miliona i 400.000 dinara, postavlja se onda pitanje šta radi Koordinaciono telo i šta treba ova vlada da radi da bi ovaj Vladin organ konačno počeo da ostvaruje postavljene objektive još pre sedam godina?
Ujedno, ako bih još dodao da Dom kulture, čija je rekonstrukcija počela 2003. godine, nije dovršen, ove godine zbog nedostatka sredstava u Koordinacionom telu, znači napuštena je i ostavlja se napola najveća investicija u ovoj opštini u zadnjih četiri-pet godina.
Ako dalje dodamo da Dom mladih u železničkoj stanici još uvek ostaje uzurpiran od strane pripadnika žandarmerije sedma godina i ako dodamo da 16 stanova namenjenih privredi opštine Preševo 2002-2003. godine takođe su uzurpirani državni organi i dodeljeno pripadnicima državnih organa, onda ako gospodo ovde ne budemo imali jedan ozbiljniji pristup i amandmanima ne poboljšamo predlog budžeta, bojim se da mi napuštamo politički proces rešavanja ozbiljnih problema koje mi na ovom području imamo. Hvala vam.

Hvala, gospodine Halimi. Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, a zatim narodni poslanik Nataša Mićić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi plan prihoda i rashoda, odnosno budžet Republike Srbije za 2008. godinu, koji treba da dobije verifikaciju od strane narodnih poslanika ovde u Skupštini Srbije.
Ono što je gospodin ministar rekao i što je naznačeno u predlogu ovog budžeta, da će Vlada Republike Srbije pokušati u kratkoročnom i srednjoročnom planu da obezbedi nekoliko stvari, od kojih su najvažnije makroekonomska stabilnost, a to znači da inflacija u narednom periodu bude maksimalno do 6%, dinamičan privredni rast, znači godišnje negde oko 6%, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzan proces stabilizacije i pridruživanje države Srbije Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje preostalih ekonomskih reformi i ravnomerniji regionalni razvoj.
Sagledavajući ono što je Vlada na neki način planirala, hoću da kažem nekoliko reči kako će jedan deo ovog budžeta, koji se odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pomoći ostvarivanju ciljeva koji su definisani u ovom nacrtu budžeta. Prevashodno se odnose na povećanje zaposlenosti i privrednog rasta, ravnomerniji regionalni razvoj i, na kraju krajeva, približavanje države evropskim integracijama.
Deo ovih mera je primenjivan i u 2007. godini i sve analize pokazuju da su dale određene rezultate i čim je nešto dobro, dobro je da se to nastavi i u 2008. godini, i to je planirano u ovom budžetu.
Ono što je vrlo značajno, i vidi se u stavkama koje su vezane za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, i u ovoj godini će se nastaviti kreditiranje privrednih subjekata na celoj teritoriji države Srbije i za tu svrhu je izdvojeno preko tri milijarde dinara. Ova sredstva su namenjena za kratkoročne i dugoročne kredite, a ti krediti se mogu koristiti za nabavku opreme, repromaterijala, izgradnju proizvodnih pogona i sve ono što je važno na neki način da privrednici lakše posluju i da se privreda razvija.
Drugi deo sredstava je namenjen i za razvoj malih i srednjih preduzeća i ta sredstva će direktno biti ulagana preko Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, i u budžetu je planirano za tu svrhu 272 miliona dinara.
Prošle godine u Srbiji prvi put se krenulo sa kreditiranjem tzv. start-ap krediti, odnosno krediti za početnike, za ljude koji imaju ideju kako da zasnuju svoj biznis, jednostavno, negde oko 5.000 prijava je bilo za te kredite, odobreno je negde oko 1.800 kredita.
Šta to znači? Od 1.800 kredita, nadam se da će veliki broj od tih ljudi koji su započeli svoj biznis nastati mala i srednja preduzeća koja će se u narednom periodu razvijati, a po svim pokazateljima okosnica razvoja mnogih država, a i države Srbije u narednom periodu, što se tiče privrede, jeste razvoj tih malih i srednjih preduzeća. Za tu svrhu, u ovoj godini, u budžetu je predviđeno 2,2 milijarde dinara.
U ekonomskim analizama svi znamo da država Srbija u ovom trenutku ima značajan spoljnotrgovinski deficit i izvoz naših proizvoda u narednom periodu je vrlo značajan. Sagledavajući to, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predložilo je, a Vlada je usvojila, da se i u ovoj godini za kreditiranje izvoznih poslova, a to znači za smanjenje našeg spoljnotrgovinskog deficita, izdvoji 1,2 milijarde dinara.
Šta to znači? Svi oni privrednici koji mogu da izađu na tržište, koji imaju proizvod za tržište, dobiće pomoć države da bi lakše osvajali ta tržišta i da bi laške imali proizvodnju koja je sa kvalitetom i proizvod koji je kvalitetom moguće plasirati na određena tržišta.
Nastaviće se takođe i jedna dobra stvar koja je krenula u toku prošle godine, naročito kod mladih ljudi koji završavaju fakultete i koji imaju određene inovativne aktivnosti, da sve inovacije koje imaju mogu da se pretvore u gotov proizvod, i za tu svrhu je izdvojeno negde oko 250 miliona dinara, 50 miliona dinara više nego što je bilo izdvojeno u 2007. godini.
Takođe će se nastaviti i preko Nacionalne službe za zapošljavanje podrška aktivnim merama traženja posla, odnosno zapošljavanja, a to znači kreditiraće se i javni radovi, i samozapošljavanje i otpremninom do posla i sve ono što daje rezultate da bi se što veći broj ljudi u narednom periodu zaposlio i u tu svrhu je predviđeno tri milijarde dinara.
Na kraju, još jedna mera koja je vrlo značajna jeste da se vodi računa i o uslovima rada i o platama ljudi sa invaliditetom. U tu svrhu, preduzetnima će biti subvencionisano iz budžeta oko milijardu dinara u 2008. godini.
Prošle godine je takođe krenula jedna mera koja je vezana za nerazvijena područja, odnosno za razvoj privrede tih nerazvijenih područja. Zašto? Pokazalo se, po nekim analizama, da razlika između najnerazvijenijih prostora u Srbiji, odnosno opština u Srbiji, i najrazvijenijih opština u Srbiji je 1:15, razlika je, zaista, u toj skali velika, dok u razvijenim zemljama ta razlika je 1:5.
Sagledavajući to, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, uz podršku Vlade, prošle godine je obezbedilo određena kreditna sredstva prema privredi tih nerazvijenih opština, smatrajući time da će se pojačati privredna aktivnost i zapošljavanje ljudi i, jednostavno, ti krediti su vrlo povoljni, oni su na nivou godišnje kamate 1% i ove godine će se preko Fonda za razvoj nastaviti to kreditiranje i za tu svrhu je namenjeno dve milijarde dinara u ovoj godini.
Razvoj infrastrukture, naročito komunalne infrastrukture, industrijskih zona, tehnoloških parkova, jednostavno je važno za sve opštine u Srbiji i preko Nacionalnog investicionog plana u ovoj godini, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, planirano je da se utroši negde oko 4,4 milijarde dinara. To će sigurno na neki način poboljšati i kvalitet života ljudi u tim sredinama.
Ono što je takođe važno i gde Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja može dati svoj maksimalni doprinos jeste i razvoj turizma u državi Srbiji. Prema strategiji razvoja turizma, planirano je da u sledećih tri-četiri godine prihod od turizma u državi Srbiji bude preko milijardu dolara. Ove godine očekuje se prihod negde oko 600 miliona dolara i da bi se ostvario taj prihod od milijardu u sledeće tri-četiri godine, zaista mora da se u narednom periodu povesti računa o kvalitetu turističke ponude, kao i o kvalitetu turističke infrastrukture.
Prošle godine u državi Srbiji je uloženo negde oko 4,5 milijarde dinara za razvoj turizma, ove godine ta svota novca koja će se uložiti, koja je planirana u budžetu za razvoj turizma, nešto je veća i to će biti negde oko pet milijardi dinara.
Najveći deo sredstava, negde oko 3,5 milijarde dinara, biće uložen u razvoj turističke infrastrukture, i to se odnosi na infrastrukturu za potrebe banja, planinskih centara, rečnog, banjskog turizma, znači, na celoj teritoriji Srbije pokušaće se svugde gde postoje turističke destinacije da se obezbedi kvalitetna infrastruktura, da bi se stvorili preduslovi da imamo brži razvoj turizma u državi Srbiji.
Čak ovde treba dodati i još milijardu dinara koja će ići za razvoj infrastrukture preko Nacionalnog investicionog plana, a to su oni projekti koji su predloženi od strane lokalnih samouprava ili od strane državnih organizacija.
Pored toga, ono što je i prošle i pretprošle godine rađeno, preko Fonda za razvoj uložiće se negde oko 300 miliona dinara, to znači više 50 miliona dinara nego prošle godine, za poboljšanje turističke ponude, odnosno privrednici koji imaju ugostiteljske objekte moći će da konkurišu i da dobiju povoljne kredite, gde je godišnja kamata 1%, da bi na neki način poboljšali kvalitet svojih ugostiteljskih objekata.
Sagledavajući sve ono što je izneto od strane ministra i što se može naći u predlogu budžeta za 2008. godinu, što se tiče G17 plus i poslaničke grupe G17 plus, mi smo zadovoljni budžetom za 2008. godinu.
U danu za glasanje ćemo podržati budžet za 2008. godinu, što računam da će uraditi i drugi poslanici ovog parlamenta. Hvala.