ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.12.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

12.12.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:35

OBRAĆANJA

Lidija Vukićević

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, javila sam se, naravno, u okviru budžeta. Gospodine ministre, vi ćete iz ovog izlaganja da mi ujedno, nadam se, odgovorite na pitanje koje će da sledi iz svega ovoga.
U okviru zakona o budžetu predviđeno je spajanje tri fonda, tako piše u zakonu o budžetu, a to su fond za poljoprivredu, državni fond i fond samostalnih delatnosti. Mi smo ovaj problem, sada mislim na samostalce, ne govorim samo o umetnicima, imali još 2003. godine, pa smo nekako uspeli da se odbranimo i raznim peticijama, koje su i sada na pomolu, koje su i sada napisane, uspeli smo da očuvamo naš samostalni fond kako je funkcionisao do danas.
Zbog nekontrole države nad državnim firmama koje su morale po zakonu da uplaćuju doprinos svojim radnicima, državni fond je propao. Mislim na sve državne firme, kao što su bile Robne kuće i da ne nabrajam sve druge firme. Državni fond je propao, pa su onda ljudima zakidane penzije, tako da, recimo, nisu penzioneri dobijali po dve-tri penzije, onda je morala, naravno, država da interveniše, pa iz državnog budžeta je odvajano za penzije koje su kasnile, a da ne govorim da je tu bila inflacija i da su možda dobijali manje para. Uglavnom, to je bio njihov problem, država je na taj način rešavala taj problem nepoštovanja uplaćivanja doprinosa svojim radnicima.
Za razliku od državnog fonda, postoji fond samostalnih delatnosti, koji je redovno svakog meseca isplaćivao penzije ljudima. Znači, u dan, u čas i to tako već godinama traje. Zašto su tu penzije redovno isplaćivane? Iz prostog razloga što su samostalni radnici, dakle, ljudi koji su pripadali tim samostalnim udruženjima, sami sebi uplaćivali mesečno doprinose, jer u protivnom ne bi mogao da im ide staž, u protivnom ne bi mogli niti socijalno, niti radni staž da im ide.
Pošto su samostalci uplaćivali redovno, fond im je bio u plusu, gospodine ministre, zato što su samostalci uplaćivali redovno. To znamo i to može vrlo lako da se proveri.
Na drugoj strani, država je penzionisala ljude u punoj snazi, to je policija, vojska, ljudi koji su odlazili sa nedovoljnim brojem godina u penziju u raznim firmama itd. Time smo došli u situaciju da je veći broj penzionera stvoren nego što privredni budžet može da pokrije.
Ovim spajanjem, kako ste vi predvideli u zakonu o budžetu, novac samostalaca biće uliven u jednu kasu i mi ćemo morati da pokrivamo promašaje državne politike. Mislim da to nije u redu. Veoma ću pažljivo saslušati vaše mišljenje. Želim da čujem vaš odgovor, ne samo ja, sada govorim u svoje ime, ali kao predstavnik svih samostalnih udruženja.
Volela bih da vam moj kolega Branimir Đokić pročita peticiju koja je napisana, ne iz razloga da bismo mi vama oponirali pošto-poto, nego iz razloga da biste bili upoznati čime nisu samostalci zadovoljni i zašto samostalci sada moraju da ispaštaju, zato što državne institucije nisu svoj posao obavljale onako kako treba, tj. nisu uplaćivale doprinose radnicima svakog meseca. Hvala najlepše.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branimir Đokić, po Poslovniku. Izvinjavam se ostalima, samo da imamo kontinuitet priče, pa ćemo nastaviti, pa Aleksandar Marton, pa Nataša Jovanović, pa Zdravko Topalović.

Branimir Đokić

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, predsedavajući, ovaj problem koji je koleginica Lidija iznela ovde u Skupštini, kao narodni poslanik SRS, u ime svojih kolega koji se godinama pokušavaju odbraniti i sačuvati svoj fond, pročitao bih jedno pismo i apel koji je sačinjen u koordinacionom telu svih umetnika Srbije i koji sada kruži Srbijom za potpisivanje jedne peticije, da bi ministarstvo uslišilo i pokušali da sprečimo ovakav čin uništavanje fonda za samostalne delatnosti.
"Smatramo da je spajanje fonda PIO samostalnih delatnosti sa državnim fondom protivpravan, nemoralan, nedemokratski čin, nesaglasan sa društvenom orijentacijom i načelima i konvencijama EU. Fond PIO samostalnih delatnosti je zdrav fond sa evropskim proporcijama aktivnih penzionera. Objedinjavanje samostalnog fonda sa državnim fondom je apsurd, špekulacija i pravljenje opšteg, bolesnog fonda na budžetskoj grbači.
PIO samostalnih delatnosti utemeljili su samostalni umetnici i samostalni radnici u kulturi, zanatlije, advokati i druge samostalne delatnosti, a njihov privatni kapital ovim bi bio konfiskovan, mimo svih evropskih i naših društvenih tendencija. Danas kroz taj fond svoja građanska prava ostvaruju samostalni umetnici svih branši, zanatlije, advokati, sveštenici, brokeri, taksisti i drugi preduzetnici i on je obrazac kako moderan fond treba da funkcioniše.
Apsurdno je što se neprekidno propagiraju i stimulišu nova privatna penzijska osiguranja, a istovremeno ide na uništavanje tradicionalnog privatnog fonda PIO samostalnih delatnosti, koji je višedecenijska tekovina, a to je apsolutno u raskoraku sa demokratskim i predstavlja antidemokratsku nameru".
Čitam ovo pismo, s obzirom da je to pismo upućeno svim mogućim institucijama.
"Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije, kao i udruženja samostalnih radnika u oblasti kulture, sa preko osam hiljada osiguranika, kao i druge organizacije ovih osiguranika, zanatlije, advokati, preduzetnici i slično su kod donošenja Zakona o PIO 2003. godine energično protestovali protiv finansijskog pripajanja fonda samostalnih delatnosti državnom fondu, ali njihovi argumenti i protest nije urodio plodom. Zato apelujemo i najenergičnije protestujemo zbog neuvažavanja navodnih opravdanih zahteva od strane tadašnjeg zakonodavca, na čelu sa globalnim ekspertima Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem.
Ovim se obraćamo vama i ukupnoj demokratskoj javnosti Srbije i izražavamo apel za zaštitu očuvanja proklamovane demokratske prakse i upućujemo najoštrije proteste protiv pravnog, nemoralnog i u svakom pogledu nekorektnog nauma. Odlučili smo da se svim silama, a uz podršku najšire javnosti, odupremo uništavanju našeg fonda i tražimo hitnu izmenu zakonskog propisa kojim se reguliše objedinjavanje fonda i ukidanje Uredbe Vlade Republike Srbije o objedinjavanju fonda PIO od 1. januara 2008. godine. Zaštitu demokratskih građanskih prava ćemo zatražiti od nadležnih evropskih instanci, u krajnjem i obraćanjem Međunarodnom sudu u Strazburu".
Još jedanput vas u ime mojih kolega i u ime svih ovih institucija koje su napisale ovaj dopis i apel, molim da još jedanput razmotrite da li postoji mogućnost da se ovo na neki način spreči i da se ovaj fond sačuva, jer to je fond koji su samostalci, na neki način, osnovali i oni finansiraju sami svoje penzije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima gospodin Mirko Cvetković, ministar finansija u Vladi Republike Srbije.

Mirko Cvetković

Komentar na ovo pitanje, vezano za fondove. Dakle, mi ovde razgovaramo o zakonu o budžetu za 2008. godinu i ono što se dogodilo u tom zakonu vizavi fondova, to je samo refleksija jednog procesa koji je krenuo 2005. godine, kada je donet zakon o penzionoj reformi, odnosno sistemu. Te 2005. godine je bilo predviđeno da dođe do spajanja tih fondova i to u nekom postupnom periodu, pri čemu je to sada, ta prva tačka, došla da se desi početkom 2008. godine. Zatim, ide značajan vremenski trenutak je 2011. godine itd.
Dakle, budžet sam po sebi niti spaja, niti razdvaja fondove, već to čini zakon o penzionom sistemu, a budžet preslikava ono što se dešava u tom segmentu i ne može tu niti da pomogne niti da odmogne.
Dao bih vam otprilike moje mišljenje zašto se to događa, gde smo stigli i koji su budući koraci. Zašto uopšte i odakle ideja o spajanju fondova? Ideja jeste nastala odatle što su svi ti fondovi u svojoj osnovi prihodi, to su javni prihodi, a obaveze koje ti fondovi generišu jesu u svojoj osnovi javne obaveze.
Činjenica da je jedan fond u dosadašnjem periodu ostvarivao značajne suficite, a neki drugi fondovi značajne deficite, nije toliko rezultat toga da neko super radi, vrhunski je organizovan, a neko drugi to loše radi, već pre svega odnosa između onih koji uplaćuju doprinose za penziju i onih koji ta sredstva koriste da bi penzije bile isplaćene.
Sticajem okolnosti da fond koji se odnosi na samostalne delatnosti ima odnos između onih koji doprinose i onih koji iz njega primaju penzije je veoma povoljan u odnosu na taj racio kod fonda klasično zaposlenih, tako da je ovaj suficit koji se ostvaruje u osnovi privremenog karaktera i taj fond će, procene koje sam gledao, ući u deficit negde od 2015. i 2018. godine, kada se broj ovih koji primaju penziju bude povećao u toj meri, onda će se pojaviti deficit i kod ovog fonda, što će biti osnov za državu da i njega ubaci u okvir transfera i da obezbedi i ta nedostajuća sredstva.
Ovo što je urađeno za sada nije nikakvo uništavanje tog fonda u finansijskom smislu, dakle, sva ta tri fonda i dalje ostaju sa svojim posebnim računima, gde se sredstva jasno evidentiraju čija su i kom fondu pripadaju, ali jeste obavljena konsolidacija u organizacionom smislu, tako da se sada pojavljuje to da se javlja jedan upravni odbor, jedna uprava, ali imamo posebne račune i sredstva se i dalje ne mešaju između ovih fondova.
Planirano je da se faktička konsolidacija u finansijskom smislu izvrši sa početkom od 2011. godine, tako da će do nje doći tek za tri ili četiri godine od danas, kada ona stvarno nastane. U ovom trenutku, reforma je stigla dotle da je samo u organizacionom smislu izvršila ukrupnjavanja, ali ne u finansijskom delu, gde su računi i dalje odvojeni i jasno se zna koje su čija sredstva.
To bi bio moj odgovor, uz napomenu da mi sada raspravljamo o budžetu, a da pitanje penzionog sistema i njegove reforme, jeste nešto što ide svojim tokom i ukoliko narodni poslanici imaju u tom pogledu različita mišljenja, onda to treba otvoriti posebno i nezavisno od budžeta, a isto tako i sa drugim resornim ministrom koji o tome ima mnogo bolja saznanja nego što ih imam ja. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima Branimir Đokić, po članu 101. Poslovnika, pa Aleksandar Marton. Molim vas, da završimo polemiku i da idemo po dnevnom redu.

Branimir Đokić

Poštovani ministre, izvinjavam se, ali po vašem izlaganju, kažete da će oko 2015. godine ovaj fond doći u krizu i da neće moći, ali to su vaše  procene. Znači, do 2015. godine, pod pretpostavkom da dolazi u krizu, hajde da sada mi taj fond koji je u suficitu, koji radi odlično, gde svi podržavaju samostalci da on postoji, da ga sada na neki način zatvorimo, jer pretpostavljamo da će 2015. godine on doći u propast.
Molim vas, ostavite to za 2015. godinu. U ponedeljak, evo za vašu informaciju, okupljaju se ljudi iz svih struktura, i advokati, i zanatlije, svi samostalci, umetnici, jedan protest gde traže da se njihov fond sačuva. Ako njihov fond radi izvanredno, ako njihov fond posluje od njihovog novca, ne vidim razloga zbog čega bi ga vi spajali, a kažete da će imati dva računa zasebna. Zašto ih spajate?
Nema veze sa budžetom, ali mi sada postavljamo pitanje i tražimo od vas da na neki način sprečimo takav pokušaj, jer svi ljudi korisnici samostalnog fonda to ne žele, oni žele svoj fond.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima poslanik Aleksandar Marton.

Aleksandar Marton

Poslanički klub nacionalnih manjina
Gospodine predsedavajući, samo bih kratko, pre 15 minuta je poslanica LSV Aleksandra Jerkov ponovila pitanje, malo i nadogradila pitanje koje sam juče postavio ministru i stvarno bih voleo, mi iz LSV bi voleli da od ministra Cvetkovića i od potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji nam je obećan danas da će biti prisutan, čujemo odgovore na pitanja koja smo postavili.
Mi mislimo da su jasna pitanja, konkretna i bojim se, ako ne dobijemo odgovore danas ili za nekoliko dana, da ćemo možda pomisliti da ministar, potpredsednik i predsednik Vlade ili svi ostali članovi Vlade ne znaju odgovore na naša jasna, korektna i konkretna pitanja.
Samo dodao, pošto ne dobijamo odgovore na ova pitanja, još jedno pitanje. Pre 20-ak dana i poslanici i mediji su svedoci da smo mi, odnosno ja konkretno sam postavio pitanje potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću, vezano za koncesije i za odluku pokrajinskih organa IV AP Vojvodine da se AP Vojvodina iz republičkog budžeta obešteti zbog svega ovoga oko koncesija. Sam ministar Božidar Đelić je jasno istakao da će Vojvodina biti obeštećena i govorio je o konkretnoj cifri, o 220 miliona evra kao jasnoj nadoknadi AP Vojvodini.
Mi smatramo, i Izvršno veće Skupštine AP Vojvodine, a ministra Cvetkovića podsetiću da IV Vojvodine vodi čovek koji je iz DS-a, dakle, Bojan Pajtić, pa samim tim mislim da sigurno znate odgovor na ovo pitanje.
Postavio bih pitanje da li je istina ono o čemu je ministar Đelić govorio, da je cifra od 220 miliona na 30 godina podnošljiva za budžet Republike Srbije. Nije nam baš najjasnije gde se ta cifra u ovom trenutku u budžetu nalazi. Mislim da je pitanje jasno, pa očekujemo odgovor.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Reč ima ministar Cvetković.