Zahvaljujem narodnom poslaniku Vesni Nikolić-Vukajlović. Reč ima narodni poslanik dr Zoran Šami, neka se pripremi narodni poslanik Saša Valjarević.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je budžet Vlade Srbije za 2008. godinu i odmah da kažem da će DSS podržati taj budžet. Dužan sam da iznesem i jedan moj lični stav, a to je da je ovo dobro napravljen budžet. Objasniću kako to dobro.
Dakle, pred nama je budžet sa prihodima koji su manji za 14,8 milijardi od rashoda, a rashodi su 645 milijardi. Kad smo već kod prihoda, odmah da kažem da je budžet napravljen vrlo obazrivo. Previđen je porast prihoda od poreza za samo 16 % . Kad kažem - samo 16%, treba imati na umu da je inflacija u 2007. blizu 10%.
Prema tome, realan porast prihoda od poreza je negde oko 5,5 posto. Čak sam uveren da je moglo vrlo lako da se planira i nešto veći porast prihoda od poreza nego što je planirano. Ali, dobro, pokazaće se u realizaciji budžeta. Verujem da, kada realizujemo budžet za 2008. godinu, deficita, zapravo, neće ni biti. S druge strane, neporeski prihodi su uvećani samo za stopu inflacije. Nisu uvećavani uopšte, a verujem da će i tu biti nekog porasta, obzirom na opšta dešavanja u društvu, u ekonomskoj sferi.
Ovde je bilo primedbi kako je budžet rasipnički, jer tobož se mnogo odvaja na plate. Pogledajte, možete i sami da proverite, negde blizu 177 milijardi ili otprilike oko 28 odsto se odvaja za sve plate. Ako uzmete u obzir da samo na prosvetu odlazi 92 milijarde, na vojsku 22, onda sve ovo ostalo, uključujući i zdravstvo i sve ono što država finansira, dakle plate odnose samo 28 posto.
Kada smo kod plata odmah da kažem, one su formalno podignute od 153 milijarde na 177 milijardi, dakle za 24 milijarde, ali treba imati na umu da su godinama, da ne kažem decenijama neki sektori u društvu strašno osiromašavani: prosveta, zdravstvo, vojska. U prvoj polovini 2007. godine mi smo ugasili požar u prosveti, kada su im osetno podignute plate. Naravno da to, kada se prikazuje u masi, predstavlja odgovarajući porast koji izgleda mnogo, ali, zapravo, nije mnogo.
Uzgred rečeno, to nema veze sa ovim budžetom 2008. godine, ali sam uveren da Vlada Srbije, u ovom slučaju gospodin ministar finansija, u saradnji sa svojim kolegama nadležnim ministrima, mora u budućnosti pronaći neke druge mehanizme finansiranja prosvete i zdravstva posebno, jer sadašnji način se, praktično, svodi na sledeće: svaki učitelj, svaki profesor, svaki lekar, svaka medicinska sestra ima, da kažem, lični odnos sa Vladom Srbije, lični ugovor.
Naravno, kada se to tako predstavi, tu se vrlo često finansiraju neke mrtve duše, s jedne strane. S druge strane, i prosveta i zdravstvo nemaju utisak da sami treba da raspolažu nekim sredstvima, nego se samo obraćaju ovoj i svim budućim vladama ispostavljajući odgovarajuće račune.
Mislim da model finansiranja i prosvete i zdravstva treba u budućnosti promeniti, da, s jedne strane, dobijemo zadovoljnije izvršioce tih usluga, dakle profesore, lekare, medicinske sestre itd., a da, s druge strane, državu to ne košta enormno mnogo i da može da finansira i u tim oblastima neke druge stvari.
Pogledajte budžet za prosvetu – 106 milijardi, od toga 92 milijarde za plate, a sve ostalo je samo 14 milijardi. Onda dolazimo u poziciju, govorio sam o tome kada je usvojen prethodni budžet, da su sredstva, recimo, za talentovane učenike i studente zanemarljivo mala, čak bih smeo da kažem nedopustivo mala.
Dakle, predstoji, očigledno, da u narednim godinama stabilizujemo budžete za potrošače, kao što su prosveta i zdravstvo. Rekao sam potrošače, iako je to nešto u šta ova država mora da ulaže. Ulaganje u prosvetu ne daje, doduše, odmah rezultate, ali mi u to moramo ulagati, da ne bi držali ono ''divno'' 41. mesto od 57 zemalja u testiranju koje je nedavno obavljeno. Uveren sam da ima prosvetnih radnika koji zaslužuju duplo veću plate od one koju imaju, no bojim se da ima i onih koji ne zaslužuju ni onu platu koju sada imaju.
Konačno, mora da se kaže još nešto. Naš budžet, za razliku od budžeta nekih drugih, da kažem, srećnijih zemalja, ima neke otežavajuće faktore koji su važili i pre nekoliko godina, a bojim se da će važiti i u narednih nekoliko godina.
U najkraćem ću da ih prebrojim. Prvo, mi smo još početkom 70-ih godina prošlog veka uništili penzioni fond. Niko normalan ne izdržava penzije iz tekuće potrošnje, a to mi moramo da radimo, jer tog fonda nema. Drugo, opljačkana je stara devizna štednja. Moramo da je vratimo, preuzeli smo prirodno tu obavezu da građane moramo obeštetiti za ono što im je država pre 10-15 godina uzela. Treće, čitavi segmenti, to sam već kazao, društva su strašno osiromašeni: prosveta, zdravstvo, vojska itd. Krenulo se u popravljanje položaja tih struktura, ali to zahteva i vreme, naravno i novac.
Inače, svako dobronameran, ovde je bilo primedbi da je država mnogo zadužena, to uopšte nije tačno, nemamo vremena sada za neke velike analize, ali stvarno nije tačno. Mi ne spadamo u red mnogo zaduženih država. To jedna površna analiza govori.
Dakle, ponoviću još jednom, DSS će sa zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog budžeta, a lično sam uveren da će se pokazati da će prihodi budžeta biti veći nego što su planirani i da ćemo, zapravo, 2008. godinu završiti sa, da kažem, pozitivnom nulom, kao što je to i red.

Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević, a zatim narodni poslanik Petar Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su do sada dosta rekle o samoj projekciji ovog budžeta, ali nije zgoreg još nešto dodati, obzirom da je SRS veoma ozbiljno analizirala projekciju ovogodišnjeg budžeta. Kao što ste čuli, mi smo uložili preko 70 amandmana, o kojima ćemo mnogo više reći o pojedinim pozicijama budžeta.
Ukupno gledano, ovaj budžet je identičan maltene budžetu iz 2007. godine. Razlika je u tome što se ovaj budžet donosi u zakonskom roku, odnosno raspravlja se i radi se usvajanje kako je propisano zakonom. Znamo da smo prošli budžet donosili u junu. Mislim da nijedna država u svetu nije donosila budžet za tu kalendarsku godinu kada već prođe preko godinu dana.
Što se tiče ovog budžeta za 2008. godinu, on je projektovan na 639 milijardi, a izdaci budžeta su 654 milijarde, tako da se očekuje deficit od 14 milijardi dinara. Kada govorimo o ostvarivanju projekcije makroekonomskih pokazatelja u 2008. godini, ovde ste naveli šta će sve ova Vlada u idućoj godini preduzeti da sprovede makroekonomsku politiku i projekciju ovog budžeta: jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta.
Što se tiče novih investicija, njih najmanje ima u ovom budžetu. Ovaj budžet je antirazvojni, antireformski, ovaj budžet je čisto jedna projekcija snage političkih stranaka u ovom parlamentu. S obzirom da se izvršila podela ministarstva još prošle godine kada se formirala Vlada, tačno se vidi i prema sredstvima koja su izdvojena u budžetu, kolika je čija politička moć toliko je sredstava i dobio.
S obzirom da se već odavno najavljivalo da će biti izbora, vidi se da je ovo pripremljen, jer je prvi put dat budžet, pa je povučen sa dnevnog reda, pa je došlo do određenih izmena, izborni budžet.
Što se tiče ostvarivanja izvoza, zna se da u Srbiji od 2000. do danas privreda je u totalnom kolapsu, da mi samo uvozimo, da nešto veoma malo naše robe izvozimo. To se vidi po projekciji budžeta gde se za poljoprivredu veoma malo izdvaja.
Vaše obećanja poljoprivrednicima od 100 evra, da ćete time povećati poljoprivrednu proizvodnju ili povećati agrar, nisu urodile plodom, iako ste obilazili iz okruga u okrug i slali svoje načelnike okruga da im pričaju lepu bajku. Međutim, naši građani nisu toliko naivni da poveruju u tu priču, jer oni znaju sami koliko košta šta na tržištu da bi mogli da dobiju gotov proizvod.
Što se tiče ostalih ministarstava, ovde se pominje da će se makroekonomska politika za sledeću godinu bazirati na otvaranju novih radnih mesta. Samo ne znam gde ćete otvoriti ta radna mesta, s obzirom da svakog dana se vrši privatizacija i zatvara se jedna po jedna fabrika, sve ono što je privatizovano je zatvoreno, otpušteni su radnici, a sada ovde pominjete da ćete otvoriti nova radna mesta.
Od 2000. do 2007. godine preko milion građana je ostalo bez posla. Sa ovim nacionalnim programom koji ste imali u vezi zapošljavanja, jedan veoma mali broj ljudi je mogao da bude zaposlen u ovim postojećim firmama, a to su ostala još ova javna preduzeća.
Međutim, i ona su popunjena i nema više prostora, maltene sedi po nekoliko kolega u kancelarijama i nemaju uopšte prostora da rade, a kamoli da se otvaraju nova radna mesta. To je još jedna u nizu izbornih prevara od strane DS i vladajućih stranaka koji čine ovu koaliciju.
Juče kada je kolega govorio iz G17, baš u okviru budžeta i ovih projekcija koje se planiraju za 2008. godinu, on kao da ne živi u Srbiji ili jednostavno je dobio govor koji mora da iznese ovde za govornicom, da bi opravdao sve ovo što radi ova vlada i za sve ove rezultate koje ona postiže, odnosno koje ne postiže.
Rezultati ove vlade su svakodnevni štrajkovi, počev od zdravstva, sudstva i svih ostalih privatizovanih firmi, jer svakog dana kada dolazimo na zasedanje Skupštine, možemo da vidimo naše građane koji su ostali bez posla, koji dolaze i štrajkuju i traže da ih primimo i da razgovaraju sa nama, i da li možemo da im pomognemo da nekako izađu iz ove situacije u koju ste ih vi doveli od 2000. godine do danas.
Kada smo imali Odbor za finansije i kada je gospodin ministar, zajedno sa svojim saradnicima, pokušao da opravda Nacrt ovog budžeta za 2008. godinu, posle niza primedbi koje mu je izneo i predsednik Odbora, gospođa Jorgovanka Tabaković, kao i mi poslanici SRS, po završetku tog sastanka imali smo sastanak sa predsednikom Saveta državne revizorske institucije.
Čekali smo dve godine da se državna revizorska institucija formira. Kada je trebalo da se formira, govorili smo da je to važno za državu, jer ta državna revizorska institucija upravo kontroliše kako se troši novac građana Srbije.
Međutim, na samom sastanku predsednik Saveta državne revizorske institucije gospodin Radoslav Sretenović ukazao je na niz propusta i na niz problema koji oni imaju kao Državna revizorska institucija.
Ovde je projektovano da njihov budžet iznosi 296.000. Međutim, vi ste im uskratili to, tako da ste im prepolovili budžet. Oni nemaju prostorija da rade, niti gde mogu normalno da funkcionišu i obavljaju ono za šta ih je birala ova Narodna skupština. Međutim, pored apela prema najvišim institucijama ove države i predsedniku Skupštine, Vlade i Srbije, nisu dobili adekvatne uslove za rad, tako da ove godine neće moći da urade reviziju, već će morati da angažuju određenu agenciju koja će to umesto revizorske institucije da uradi.
A znamo da u Srbiji reviziju mahom rade agencije, gde su obično vlasnici članovi DS. To je ono, kadija te tuži, kadija ti sudi. Znači, mi ćemo u narednom periodu imati revizorsku instituciju koju ćemo platiti, a nećemo imati od njih izveštaj, već ćemo imati određene agencije koje će sigurno pobediti na tenderu, i to iz redova vladajuće koalicije, koja ima svoje članove koji su vlasnici tih agencija. Kompletan izveštaj će verovatno biti pozitivan i da se sve radi u skladu sa zakonom.
Juče je gospodin Todorović upravo govoreći i o budžetu i o platama pojedinih direktora javnih preduzeća i dokazao zašto ovo nije razvojni, već potrošački budžet, jer se plate pojedinih direktora kreću čak u granicama od 500, 600, pa i više hiljada dinara. Predsednik upravnog odbora ili direktor NIS-a imaju milion dinara mesečno i koštaju građane Srbije. Tu se vidi da kada je došlo do formiranja ove vlade i do podele resora da je došlo do enormnog povećanja tih menadžerskih plata. Oni fiksne plate imaju u nekim granicama zakona. Međutim, dobijaju menadžerski dodatak koji niko ne kontroliše i koji se nigde ne prikazuje u poslovanju određenih preduzeća.
Što se tiče ostalih javnih preduzeća, i tu su enormno velike plate, to je isto i sa elektranama i kopovima, gde se isto kreću preko pola miliona dinara. Onda razne agencije, na primer, kada se SRS kada je bio prošli budžet protivila tome da se toliko agencija otvara pored postojećih ministarstava i da se ne uvećava toliki državni aparat, vi ste rekli da je to potreba da bi mogla normalno da funkcioniše i da bi mogli da ostvarite određene rezultate.
Godinu dana posle toga rezultata nikakvih nema, već samo uvećanje, sve više pomoćnika i sve više direktora tih agencija, tako da tu dolazi do podele stranačkih kvota koje imate, tako da samo zapošljavate određene članove političkih stranaka. Kao što je koleginica pre toga rekla, uslovljavate pojedine kvalitetne ljude koji, da bi se dokazali u svom radu, moraju da budu pripadnici posebno G17 i DS.
SRS neće glasati za ovakav budžet, jer smatramo da ovaj budžet nema ništa razvojnog niti reformskog, već je ovo jedan izborni budžet koji ste vi pripremili, da bi u narednom periodu i dalje obećavali građanima, kao što su obećavali svih ovih sedam, a već je i osma godina, ali veoma brzo će doći do promene na čelu same države, a nadamo se i svim ostalim institucijama. Onda ćete videti kada bude SRS i gospodin Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije, u kom će pravcu ići Srbija, da će imati svetliju i bolju budućnost.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Milenković.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslanika Jedinstvene Srbije, koji su u poslaničkom klubu DSS-NS, izneću određene primedbe i sugestije na predloženi plan prihoda i rashoda Vlade Republike Srbije za 2008. godinu, ali odmah da kažem da će poslanici Jedinstvene Srbije glasati za ovaj budžet, ne iz razloga što smatraju da je on idealan, već iz jednog principijelnog razloga, jer smo podržali ovu vladu, podržaćemo i ovaj budžet.
Istovremeno smatramo da u ovom trenutku Srbija mora da dobije budžet, da ne bismo ušli u krizu vlasti u trenucima kada je zemlja u velikoj opasnosti da ostane bez 15% svoje teritorije gde su ruke pružili mnogi belosvetski hohštapleri i moćnici.
U ovom predlogu zakona o budžetu ono što nas je pomalo na početku iznenadilo, kada gledamo prvu stranu ovog budžeta, jeste da se odmah predviđa deficit budžeta za cirka 14 milijardi. Međutim, iz obrazloženja se vidi način kako će se nadomestiti tih 14 milijardi deficita. Jedan od načina jeste i novac od privatizacije koja će nastupiti u 2008. godini.
Mišljenja smo da je možda bilo bolje da se ne uđe u plan budžeta sa deficitom i da se ne planira da se novac od privatizacije, eventualne privatizacije, usmeri na pokriće deficita, već da se usmeri tamo gde je potrebniji, za otvaranje novih radnih mesta i za pružanje mogućnosti zapošljavanjem mladih i školovanih ljudi.
Činjenice pokazuju, i praksa dosadašnja, da su uglavnom privatizacije donosile odmah jedan broj ljudi koji je ostajao bez posla, bez obzira što su po raznoraznim socijalnim programima ti radnici dobijali određenu svotu novca.
Međutim, kada vrate sve one dugove i obaveze koje imaju i koje su imali do tada, ostajali su i bez novca i bez radnog mesta.
Svoje izlaganje uglavnom ću da usmerim na dva ministarstva, a to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Vidimo da su sredstva predviđena budžetom za 2008. godinu za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva neznatno povećana u odnosu na ranija sredstva i da su određenim ekonomskim klasifikacijama uopšteno predviđaju iznosi za određene subvencije, dodatke, pomoći poljoprivrednim proizvođačima.
Dame i gospodo narodni poslanici, i Vlada bi morala da zna, žao mi je što tu nije ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, da ova zemlja ovako siromašna kakva je, mora u budućim godinama da svoj opstanak i svoj razvitak bazira na poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu, jer smatramo mi iz Jedinstvene Srbije da se tu nalaze ogromne rezerve koje treba iskoristiti, i samo treba dati finansijske injekcije poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima i svima onima koji se nalaze ili su vezani neposredno za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Mi smo u predizbornoj kampanji čuli obećanja da će svakom poljoprivrednom proizvođaču biti u 2008. godini isplaćeno po 100 evra za svaki hektar površine, da će biti isplaćeno 80 evra za svako utovljeno june itd.
Nadamo se da će Vlada ispoštovati ovo obećanje i da će ti poljoprivredni proizvođači već od januara početi da dobijaju ta finansijska sredstva, da ne čekamo da dođe maj i juni, kada se već završi ciklus one prolećne setve i kada ta sredstva neće imati onaj efekat koji bi trebalo da ima.
Posebno bih skrenuo pažnju i zamolio ministra finansija, s obzirom da to nije njegova oblast, da prenese gospodinu ministru Milosavljeviću, ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, da posebnu pažnju u 2008. godini obrati za izdvajanje mnogo većih sredstava za zaštitu poljoprivrednih useva od grada i od poplava.
Mi svake godine lečimo poljoprivredne proizvođače koji pretrpe štete od grada i od poplava, a vrlo malo ulažemo preventivno da zaštitimo poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače od ovih šteta koje nastaju od ovih prirodnih pojava.
Kada ovo kažem, mislim na to da mi danas naše poljoprivredne useve štitimo od grada onako kako su se štitili pre 50 godina i više. Postavlja se pitanje i da uporedimo statističke podatke koliko pretrpe poljoprivrednici štetu od grada u Holandiji, Francuskoj ili nekoj drugoj zemlji i kako se tamo razvijaju gradobitni oblaci, a kako u Srbiji.
Mi se još uvek štitimo da upotrebim taj izraz, ćorcima, odnosno imamo primitivnu protivgradnu zaštitu, jer imamo ljude koje lokalna samouprava plaća da bi dežurali pored gradobitnih topova i da štite poljoprivredne useve.
Tako ona lokalna samouprava koja nema dovoljno sredstava da isplati tim strelcima, oni nisu vrlo često na položajima, pa dolazi do štete i mislim da tu Ministarstvo poljoprivrede mora da nađe načina da na jedan sveobuhvatan način reši to pitanje u Republici Srbiji.
Kada sam rekao da treba da se zaštitimo i od poplava, mislim da mnogo sredstava više treba da se usmeri prema Republičkoj direkciji za vode. Mi danas imamo ogroman problem u Srbiji da su mnoge reke, mnogi potoci i sve one bujice, koje nastaju od tih reka i potoka, razlog su što su one zapuštene, zamuljene, nije se godinama čistilo ništa i onda kada dođe do velikih kiša, normalno da te količine vode ne mogu da se smeste u predviđene vodotokove i dolazi do neželjenih posledica, a posledice su katastrofalne.
Imamo poslednji primer Vlasotinca i ne znam kojih još gradova. Dakle, što bi lekari rekli, bolje da delujemo preventivno, a ne da posle plaćamo štetu tim ljudima, tim proizvođačima i stanovnicima, građanima koji su pretrpeli štetu.
Drugo pitanje i drugo ministarstvo na koje ću ukazati jeste Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, i to prvenstveno kod najmlađe kategorije, ona sredstva koja su predviđena za pomoć porodicama koje dobijaju decu, da li prvo, drugo ili treće, i mi moramo u Srbiji da se suočimo konačno sa jednom velikom istinom, a to je da je Srbija iz godine u godinu sve manja po broju stanovnika.
Prema nekim statističkim podacima do kojih sam ja došao, Srbija se svake godine smanjuje za jedan grad veličine 30 do 40 hiljada stanovnika. U Srbiji u ovom trenutku nestaje 200 naselja, nestaju biološki i nema više ko da živi u tim krajevima.
Zato mi moramo da povedemo odlučnu bitku protiv bele kuge, i postavlja se pitanje kako. Mala su sredstva ova koja su predviđena u budžetu Republike Srbije za ovu oblast.
Dame i gospodo narodni poslanici, i građani Srbije, samo ću reći kako se mi u opštini Jagodina borimo protiv bele kuge.
Odlukom opštine Jagodina od 1. januara 2008. godine svako četvrto, peto, šesto ili bilo koje sledeće dete dobijaće od opštine iz budžeta 200 evra mesečno do punoletstva. Dakle, ove godine i ranijih godina svako novorođeno dete, bez obzira u kakvom je materijalnom položaju porodica, dobija 200 evra ili 16.000 dinara odmah po rođenju. Pomažemo predškolsku i školsku decu, prvake kada pođu u prvi razred, bez obzira na materijalno stanje roditelja dobijaju po 5.000 dinara.
Takve i slične poteze mora da predvidi i Vlada Republike Srbije, da planira sredstva u mnogo većem obimu i da se pomogne da Srbija prevaziđe belu kugu, da se plač novorođenčadi čuje što više i u što većem broju porodica u Srbiji.
Ne mogu da odem sa ove govornice a da vam, gospodine ministre, ne uputim jednu primedbu na to, ne kako ste vi radili nego kako su radile ranije vlade kada je u pitanju lokalna samouprava. Ne mogu u isti koš da se trpaju sve lokalne samouprave, i one koje štede i daju svojim građanima sredstva iz budžeta, i one koje ta sredstva uglavnom opredeljuju za kupovinu skupocenih automobila, za raznorazne menadžere, savetnike, glavne urbaniste itd.
U opštini Jagodina nema savetnika, nema menadžera, nema glavnog urbaniste, jer postoji služba koja to radi. Sve te pare koje bi otišle na te plate odlaze građanima opštine Jagodina za sve vrste pomoći, socijalne i svake druge.
Iz tog razloga smo na neki način kažnjeni. Reći ću vam da je Vlada Republike Srbije svojom odlukom oslobodila neka preduzeća koja se nalaze u tzv. restrukturiranju od obaveza plaćanja poreza na imovinu, a zna se da je porez na imovinu u stoprocentnom iznosu - prihod lokalne samouprave.
Poručujem svakoj vladi, pa i ovoj, ako želite da budete Božić Bata i da nekom nešto poklanjate, poklanjajte svoje, a ne tuđe. Prema tome, ono što je izvorni prihod lokalne samouprave mora da pripadne lokalnoj samoupravi ili da se nadomesti na neki drugi način. To je preporuka ovoj vladi za ubuduće.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sa moje strane i sa strane Jedinstvene Srbije nije bila kritika budžeta. Ovo je moj skroman prilog i doprinos da se okrenemo sebi, da budžet bude usmeren prema svim građanima Republike Srbije, prema svim lokalnim samoupravama na ravnopravan način.
Ponavljam, bez obzira na izrečene primedbe, mi poslanici Jedinstvene Srbije koji se nalaze u poslaničkom klubu DSS i NS podržaćemo ovaj predlog budžeta. Hvala.

Hvala, gospodine Petroviću.
Reč ima ministar finansija Vlade Republike Srbije, gospodin dr Mirko Cvetković. Ministar je zamolio za reč malo pre kraja načelne rasprave. Hvala na razumevanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da pred kraj, ali ne i na samom kraju, kažem nekoliko rečenica. Nažalost, moram da idem na Vladu, a ono što ostane iza mene imaćemo prilike, družićemo se, imamo sto i nešto amandmana, tako da ćemo moći da pričamo.
Sada bih dao nekoliko opservacija vezano za ono što je bilo rečeno na početku, uz zaista zahvalnost za kritike, ideje i uopšte pristup koji je odisao u najvećoj meri konstruktivnošću.
S jedne strane, izraženo je i date su određene primedbe na visinu pojedinih razdela.
Pri tome je spomenuta poljoprivreda kao nešto što bi trebalo u nekom narednom budžetu da bude veće. Zatim, kod zdravstva takođe su nedovoljna sredstva i takođe da su mala sredstva za socijalnu zaštitu. U isto vreme, kritikovana je visina sredstava koja je predodređena za NIP i visina sredstava koja je predodređena, rečeno je za Mlađana Dinkića, a nije rečeno za koje ministarstvo.
Naravno, mogu da kažem da je pravo svakoga da procenjuje, ali da ćemo ove primedbe koje su bile iznesene uzeti u obzir kod razmatranja dalje politike, naravno ne za 2008. godinu.
Jedan od poslanika je ponovo aktuelizovao jučerašnju priču vezanu za vodovod na severnom Kosovu, pri tome na kraju nije tačno citirao moje reči, pa zbog toga želim da kažem da je u početku sve tačno rekao, ali je rekao da sam navodno rekao da od toga nema ništa. Ne, rekao sam da Ministarstvo finansija, u sklopu postojećeg zakona, ne može to da reši. Zato će ići na predlog da se napravi jedan specifičan zakon za taj problem, jer se bez toga on ne može rešiti.
Pitanje prevoda klastera, jer se verovatno pod njim može podrazumevati i kasetna bomba. Inače, zvanični prevod je da "klaster" znači grozd ili grupu, ili pojedine elemente koji su spakovani u jedan grozd. Ali, ako je to kritika vezano za upotrebu stranih reči, mogu da je prihvatim i da u tom smislu malo više vodimo računa.
Data je takođe konstatacija da emisija hartija od vrednosti je štampanje novca i samim tim opasna po inflaciju. Želim da kažem da to nije tačno. Zapravo, suprotno. Emisije hartija od vrednosti, ako se pod njima podrazumevaju državne hartije od vrednosti ,koje emituje bilo budžet u vrlo malom obimu ili Narodna banka u znatno većem, dakle emisija tih papira ima zadatak da povuče likvidnost.
Oni to kažu - da izvrši sterilizaciju. U suštini, time se povlači novac. To je taj novac koji se ulaže u kupovinu ovih papira i ta operacija ima sasvim suprotno dejstvo od operacije štampanja novca, gde vi sada u suštini upumpavate dodatnu količinu novca u privredu. Ovde vi novac povlačite.
Drugo, bilo je reči o konsolidovanom računu Trezora kao nečem što predstavlja element netransparentnosti u trošenju sredstava. Želim prosto da vas obavestim da konsolidovani račun Trezora jeste jedan termin koji se upotrebljava za zbir svih trezora računa. Dakle, to nije jedan račun u smislu da je to jedan pa da se svi uklapaju u njega, već tu postoji čitav niz računa raznih budžetskih korisnika i kada se kaže "konsolidovan račun trezora" to prosto znači jednu matematičku operaciju - da vi sa svih tih računa skinete salda i da ih izrazite u okviru jedne cifre, odnosno dugovnu i potražnu stranu.
Neko je takođe rekao da država ovim budžetom uzima 93 posto od građana.
U suštini bih rekao da je ovde ipak to malo neprecizno rečeno. Ne uzima se 93 posto, nego 100 posto, i to ne od građana, nego od privrede i od građana ove zemlje. Dakle, to je ono što građani i privreda stvore, bez obzira što se to zove poreski ili neporeski prihod, znači sto posto budžeta se uzima od onog kolača koji zajednički ovde stvorimo i naravno tih sto posto se i troši.
Bilo je primedbi na Državnu revizorsku instituciju i na iznos od 296 hiljada dinara koji im je dodeljen, a koji je nedovoljan. Nije mi jasan smisao primedaba, hajde da budem precizniji, imajući u vidu da je u budžetu za Državnu revizorsku instituciju predviđeno 500 puta više sredstava nego tih 296, dakle predviđeno je 150 miliona dinara, što je blizu dva miliona evra. To su sredstva koja će njoj biti na raspolaganju u narednoj godini, tako da se ne može govoriti o nekom posebnom stavljanju te institucije u lošu situaciju.
Naravno, svi počeci su teški. Verujem da ona ima problema sada kada je tek osnovana - nema prostorija, nema ničega. To je logično, ali ne zaboravimo da je ona osnovana pre mesec-dva dana, a mi ovde govorimo o nečem što će se desiti u 2008. godini.
Što se tiče bele kuge i ovih predloga, mislim da su predlozi jako interesantni i lično sam zagovornik nacionalne strategije i populacione politike, koja bi razrešila čak i taj problem oko PDV-a, odnosno razrešila bi problem uopšte - šta je to što mi želimo i na koji način želimo da delujemo podsticajno, tako da su za nas dobri ti primeri sa lokala. Još da vidimo kakve efekte daju, ali kao sugestija je to jako dobro.
Evo, time bih završio ovo kratko izlaganje. Želim da nastavimo isto ovako konstruktivno da se družimo oko amandmana i naravno preporučujem da konačno date svoj pozitivan glas za budžet. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Dame i gospodo, šteta je što ministar odlazi jer imam jedno pitanje o načinu trošenja budžetskih sredstava, prilično maćehinskom, a tiče se sume od 40 miliona dinara, koja je iz Fonda za razvoj Mlađan Dinkić praktično poklonio Kombinatu Trepča. Kombinatu koji ne radi praktično sedam godina, nema pokretanja proizvodnje, sve se rasprodaje, sve se uništava, sve se ruši, ali pre neki dan je Kombinat Trepča održao nekakvu svoju proslavu, ne znam u ime čega i zbog čega. Najviše priznanje je dodelio premijeru gospodinu Koštunici.
Evo ilustrativnog primera kako se troše te pare. Kombinat Trepča imao je vlasništvo na poslovnom prostoru u Knez Mihailovoj ulici od 229 metara kvadratnih, dakle na najekskluzivnijem mestu u Beogradu.
Direktor Kombinata Trepča, bez odluke upravnog odbora, a predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine je inače član Upravnog odbora Kombinata Trepča, dakle direktor Trepče, bez odluke upravnog odbora, bez da je sproveden postupak oglašavanja ili licitacije, zaključuje ugovor sa kupcem, koji prodaje ovaj ekskluzivni prostor po ceni od 2.200 evra po kvadratu, što je dva do tri puta jeftinije od realne cene poslovnog prostora u Knez Mihailovoj ulici.
I što je dodatno interesantno, dakle kao da je njegova svojina, nema tendera odnosno licitacije, nema odluke upravnog odbora, čovek prodaje kao da je njegovo privatno vlasništvo, po ceni koja je dva do tri puta niža od realne, a onda u tom nazoviugovoru kupoprodajna cena treba da se uplati na žiro račun jedinstvene organizacije sindikata Trepča.
Pazite, taj fenomen. Kakve to veze ima, kako se troše pare kao Alajbegova slama? Onda, 70.000 evra je prva rata, a kaže ostatak kupoprodajne cene platiće se u osam jednakih rata, a nema ni kad počinju ni kad se završavaju, ali ima ovlašćenje kupca da može odmah da se uknjiži.
To je priča o trošenju budžetskih sredstava, to je priča kako se država rasprodaje na doboš, to je briga o Srbima sa Kosova i Metohije, da ne govorim o kriminalu vezanom za prodaju olovnog koncentrata Trepče. Ovde ima ljudi koji su članovi upravnog odbora, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju član upravnog odbora Trepče, pa bi bio red da nam povodom rasprave o budžetu ilustrativno objasni kako se maćehinski troše budžetska sredstva. Hvala.