Hvala, gospodine Batiću. Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, a zatim narodni poslanik Radovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, situacija u kojoj se nalazimo danas kada treba da usvajamo budžet u poslednjem momentu, nameće nam osnovno pitanje - ko je kriv za to? Da li su to poslanici opozicije ili su to predstavnici DS, DSS i G17, koji su najpre svojim besmislenim pregovorima mesecima mučili građane Srbije, donosili skandalozne uredbe o privremenom finansiranju, a kada su napokon skrpili Vladu, cilj im nije bio očuvanje Kosova i Metohije, cilj im nije bio ekonomski razvoj i bolji standard svih građana, cilj im nije bio uspostavljanje pravne države koja garantuje sigurnost i jednakost građanima, već im je jedini cilj bio interesna podela kolača i trošenje budžeta Republike Srbije odnosno trošenje narodnog novca.
Budžet jedne države najverniji je pokazatelj da li je država dobro uređena ili nije. Kada ste došli na vlast 2000. godine, obećavali ste građanima sve životne blagodeti i racionalnu i efikasnu državu. A gde se nalazimo danas i kako živimo? Od 8. do 30. novembra stigle su nam tri varijante budžeta.
U odnosu na prvu varijantu, poslednja varijanta budžeta uvećava troškove za 100 miliona dinara, i to uglavnom za Dinkića, za davanje kredita za turizam preko raznoraznih agencija, bez kriterijuma, mimo zakona, nekakvim uredbama.
Kroz današnju projekciju budžeta Vlada nam ponovo šalje lošu poruku jer država u stvari preraspodeljuje 639.600.300.000 dinara, od kojih je samo 596 milijardi prikupljeno porezima, 15 milijardi taksama, osam milijardi novčanim kaznama, tri milijarde od igara na sreću, a tek 18 milijardi ostalim neporeskim prihodima, pitamo se kojim?
U neuverljivom ministrovom izlaganju, kao da ne veruje u ono što čita, ministar Cvetković u jednom je u pravu: Vlada Republike Srbije je rekorder u deficitu budžeta za 2008. godinu. Dalje, kažete da ćete za budžetski deficit i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine, u iznosu od 89 milijardi dinara, sredstva obezbediti iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i finansijske imovine budžeta. Ovde spajate nespojivo, nabrajate neprecizno, paušalno na jednom mestu sve moguće izvore prihoda i mislite da ste pojasnili član 2. Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu.
U članu 3. hrabro priznajete da je stanje duga Republike Srbije krajem septembra ove godine iznosilo 9.044.193.797 evra, a budžetom za 2008. kroz davanje garancija i novo uzimanje zajmova i kredita zadužujete nas sa 1.341.550.000 evra, bez prikazane kamate, stvarajući nove dužničke obaveze građanima Srbije.
Nudite Predlog zakona o budžetu za 2008. koji nije ni razvojni, ni socijalni, već neracionalno potrošački, sa nesagledanim rešenjem problema prosvetnih radnika, državnih službenika i radnika u lokalnim samoupravama, poljoprivrednih proizvođača, studenata, penzionera i socijalno najugroženijih slojeva stanovništva.
Ne nudite ravnomerni regionalni razvoj, posebno ne razvoj siromašnih opština, ne sagledavate radnike koji su ostali bez posla u toku haotične, pljačkaške privatizacije od 5. oktobra 2000. godine do danas, ne obezbeđujete dovoljna sredstva za povoljne kredite poljoprivrednim proizvođačima, ne subvencionirate i ne regresirate ratarsku i stočarsku proizvodnju koja je u sve goroj situaciji, ali zato zadovoljavate interese vladajuće koalicije, jer je novac budžeta koji građani sakupljaju fuzioni element staro-nove kohabitacione Vlade Vojislava Koštunice, i taj narodni novac pegla sve nesuglasice između pripadnika vlasti - gospodara života i novca u Srbiji.
Stalno bespotrebno osnivate veliki broj agencija i namenjujete im ogromna budžetska sredstva, kasnije iste osamostaljujete, dajući im monopolske poslove.
Definicija budžeta je jasna. Ovim budžetom Vlada rasprodaje naše nasledstvo privatizacijom i uzima nove kredite da bi finansirala svoje potrebe, a rezultat je isti: upropašćavanje budućnosti naših građana. Osim toga, pod prihodima prikazujete manje novca od taksi negoli 2006. godine ili u 2008. godini isto novca od igara na sreću kao pre tri godine. Ko će u to da vam poveruje?
U hijerarhiji pravnih akata samo Ustav je iznad budžeta. Međutim, vi ste zbog predsedničkih izbora požurili sa donošenjem zakona o vojsci, o odbrani, o službama bezbednosti, predsedniku, o spoljnim poslovima, dok ste budžet gurnuli u stranu, iako su ove teme tesno povezane, jer samo novi predsednik Srbije, Tomislav Nikolić i SRS, garantuju realno finansiranje budžeta, njegovu razvojnu komponentu i bolji standard za sve građane Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Milenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, a zatim narodni poslanik Radiša Ilić.

Gospodo predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, danas me je kolega Pastor upitao kome ćeš danas čestitati bilo šta. Pa, želim da, nisam čuo da je neko sa ove govornice to uradio, u svoje ime, u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine i u ime većine poslanika ove Narodne skupštine čestitam profesoru dr Rajku Kuzmanoviću na izboru za predsednika Republike Srpske. Čestitam i stranci kojoj on pripada, Savezu nezavisnih socijaldemokrata. Zašto to radim? Zato što je to ipak narod kome i ja pripadam i odakle sam potekao, i drago mi je da rešavaju ono što se postavlja pred njih.
Kada sam sa svojim prijateljima i rodbinom iz Republike Srpske pričao i upitao zašto je rezultat SRS tako slab, u šali su mi rekli da su većinu svojih radikala oni poslali nama. Držim da to nije tako, već da je to odraz kvaliteta programa i čoveka koji je bio kandidat te stranke.
Želim da čestitam i predsedniku ove Narodne skupštine gospodinu Duliću, jer je napokon, bar za mene, pokazao da ima kičmu i da želi da rešava probleme, ne da ih nagomilava.
Zakon o budžetu Republike Srbije, bez obzira na zakon koji smo ne tako davno usvojili u ovom narodnom domu, umesto 1. novembra došao je u ovaj dom tek 30. novembra ove godine, znači sa velikim zakašnjenjem i ogroman pritisak je, pogotovo od strane Vlade Republike Srbije, na Narodnu skupštinu da ga usvoji do 15. decembra, dokle zakon kaže da je to potrebno.
Mislim da će to biti malo neizvodljivo, bez obzira na sav naum predsednika da isforsira to sve.
Da li će se ikad razgovarati i gledati ko je kriv za to što ovakvi predlozi zakona stižu sa ovolikim zakašnjenjem? Nadam se da hoće.
Svako priča o onom što ga najviše boli, a ja moram da podsetim ovaj dom na član 184. stav 4. Ustava Republike Srbije, u kome doslovce piše: budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Pokušalo je Ministarstvo i ovi koji su predložili ovaj zakon, da u članu 4. Predloga zakona o budžetu malo zakomplikuju i da učine ovaj zakon nekim originalnim svojim delom na taj način što su se trudili da pokažu šta je to što će iz budžeta Republike Srbije pripasti budžeta AP Vojvodine, što je po meni i po većini nas veoma nemušto urađeno i nepotrebno rađeno na taj način.
Šta sam hteo da predložim? Bar je matematika, to predsedavajući trenutno najbolje od svih nas zna, egzaktna nauka, tu nema može ovako, onako. Predlog budžeta Republike Srbije, zaokruživaću cifre, otprilike je 655 milijardi dinara za 2008. godinu. Ako se uzme najmanje 7%, onda je u tom članu 4. ovog predloženog zakona moglo jednostavno da se napiše da će budžetu AP Vojvodine pripasti 45 milijardi dinara, a ne na ovaj način 18% od ovoga, 42% od onoga, od toga koje se nikada ne može izmeriti jer ne postoje mehanizmi da bi to bilo ko prekontrolisao.
Kako je to bilo prošle godine probaću da ilustrujem na primeru Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Taj fond je formiran 12. decembra 2006. godine, eto, juče je slavio godišnjicu formiranja, i osnivački ulog tog fonda je bio 800 miliona dinara, koja su obezbeđena iz budžeta AP Vojvodine.
Do 30. septembra iz ovog fonda je utrošeno oko četiri milijarde 474 miliona dinara, a prema budžetu AP Vojvodine iz budžeta Republike Srbije u ovaj fond je planirano da se slije 20.529.729.181,83 dinara. Do tog 30. septembra tekuće godine od ovih novaca u ovaj fond je transferisano svega dve milijarde.
Čuli smo ovde uveravanja od potpredsednika Vlade i od ministra da će se do kraja godine preneti i ovih ostalih 18,5 milijardi. Meni zvuči neverovatnim i pre sam pristalica da poverujem u ono što većina govori da će ovaj fond raditi u 2007. godini sa svega 40% predviđenih sredstava.
Prezenteri ovog fonda pričaju po Vojvodini, štampaju brošure da će se kroz fond plasirati u investicije u Vojvodini 22 milijarde ove godine, a da će u 2008. godini tu biti 29 milijardi. Držim da je ovo prosto nemoguće i verujem da su građani AP Vojvodine na ovaj način debelo obmanuti, jer, u najboljem slučaju, možda nešto preko 40% ovih novaca će stići.
Imamo poziciju u budžetu koja se zove Nacionalni investicioni plan i na toj poziciji je predviđeno 18,8 milijardi u 2008. godini da se utroši.
Jedna velika prevara po meni je unutra napisana, a upućena je kako građanima AP Vojvodine tako i građanima cele Republike Srbije, a ona glasi ovako - od tih sredstava 9,8 milijardi pripada građanima Republike Srbije, sem AP Vojvodine, a AP Vojvodini pripada 9 milijardi tih sredstava. Kada to građani pogledaju na prvi pogled onda će imati puno pravo da kažu, pa šta se ovi Vojvođani bune kad njima pripada 50% od svih sredstava koji su predviđeni Nacionalnim investicionim planom.
Vojvođanima ne trebaju ovakve pozicije, mi ne tražimo ništa drugo nego da se ispoštuje gore pomenuti član Ustava Republike Srbije, koji je tačno predvideo šta i koliko najmanje pripada budžetu AP Vojvodine iz budžeta Republike Srbije. Ima ozbiljnih nagoveštaja da su u Vojvodini u toku pripreme za raspisivanje nagrade onome ko reši na koji način vi tih 7% realizujete prema budžetu AP Vojvodine.
Želim da skrenem posebno pažnju, mislim da se to tiče svih građana Republike Srbije, a to je odnos Predloga zakona prema lokalnim samoupravama. Zaokruživaću cifre, piše na toj poziciji u Ministarstvu finansija da će se transferisati sredstva u iznosu od oko 36,1 milijarde dinara u 2008. godini lokalnim samoupravama. Prvo, ovo odslikava dokle je Republika Srbija došla sa decentralizacijom. Drugo, dosadašnja praksa je pokazala, i verujem da će se i ovo ministarstvo tako ponašati, da su ova sredstva deljena bez ikakvih kriterijuma, odnosno čime su se do sada ministarstva finansija rukovodila. Pokazaću vam na primeru Vojvodine.
Najmanja opština na teritoriji AP Vojvodine jesu Sremski Karlovci, nešto veća je Irig. Karlovci imaju oko 9.000 građana, Irig ima blizu 11.000 građana i Bački Petrovac je nešto veći. Ove tri lokalne samouprave su u 2005. i 2006. godini dobijale više transferisanih sredstava iz budžeta Republike Srbije od npr. opštine Bačka Topola, koja ima bezmalo 40.000 stanovnika i 23 naseljena mesta.
Želim da ukažem na pozicije penzionera koje oni lako mogu prepoznati u ovom predloženom zakonu, a ogledaju se u sledećem: od 2001. do 2003. godine Republika Srbije je svojim penzionerima uvećala penzije za četiri puta; od 2004. do 2007. godine, do današnjeg dana, te penzije su uvećane svega dva puta. Čuli smo od ministra da će u PIO direktno iz budžeta biti prebačena jedna trećina svih potreba ovog fonda za penzije. Ako sam dobro upamtio, to je negde 177 milijardi dinara.
Razmišljam da bi puno bolje bilo da se Vlada Republike Srbije pozabavi time da minimalna osnovica plate u Republici Srbiji je često i najčešće onaj iznos koji poslodavci isplaćuju putem žiro-računa ili kako se to danas kaže kroz legalne tokove.
Plate su mnogo veće i češće u većem iznosu nego što se isplaćuju preko žiro-računa isplaćuju se u kovertama, odnosno na crno, što sve čini da je prosečna plata u Republici Srbiji sigurno veća od onoga što se pokazuje kada se pogleda samo ono što je prošlo preko žiro-računa, odnosno da su naši penzioneri debelo zakinuti, jer na osnovu prosečne plate, penzioneri to dobro računaju, računa se osnovica za isplatu penzija.
Vlada Republike Srbije mora naći mehanizme i naći načina da stane na put, ne može verovatno nikada totalno stati na put svemu ovome, ovakvom načinu ponašanja većeg dela naših preduzetnika, ali bar donekle da to iskoreni jer će time sigurno učiniti da naši penzioneri bolje žive, odnosno da se manje novaca direktno iz budžeta Republike Srbije prebacuje u PIO, odnosno u Fond za penzije.
Na samom kraju, da spomenem nešto što mi mnogo bode oči, a to je tretman Državne revizorske institucije, kako u ovom predlogu budžeta, tako i ukupno od strane Vlade Republike Srbije. Koliko sam uspeo da pronađem, predviđeno je da svega 67 ljudi u 2008. godini obavlja ovaj posao u našoj Republici, što je za mene nezamislivo da 67 ljudi, koji nemaju krov nad glavom, kojima su predviđene mnogo male plate, slabo motivisani, da će uspeti da sve ovo iskontrolišu i da paze na koji način se troše kako pare iz ovog budžeta, tako i iz svih ostalih budžeta na teritoriji Republike Srbije.
Od kolege Nenada Čanka čuli ste da i zbog ovoga poslanička grupa Vojvođanski poslanici neće podržati ovogodišnji predlog budžeta Republike Srbije.

Narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan budžet sličan po opredeljenim sredstvima kao i prethodnih godina od kada Srbijom vlada DOS. Budžet je slika i prilika stanja u Vladi Republike Srbije i odnosa među koalicionim partnerima.
Za sve one izmišljene agencije, budžetske stavke mnogih direkcija, stranke vladajuće koalicije bukvalno razvlače državne pare opredeljujući ih što više ka ministarstvima, direkcijama, upravama i agencijama gde sede njihove stranačke kolege. Jednostavno, baš ih briga za opštu bedu stanovništva u Srbiji, baš ih briga što hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju, baš ih briga što je bezbednost građana u Republici Srbiji na nuli.
Vojska Srbije je uništena, nespremna da zaštiti Kosovo i Metohiju. Granica Republike Srbije se ne čuva, bukvalno je šuplja kao švajcarski sir, a u celoj toj situaciji ministar tera vojsku da sluša njegovog tasta kako 10. decembra pevuši u hali, u danu kada se Srbija deli između opstanka i nestanka.
Stičem utisak da pojedini ministri ne misle dobro državi Srbiji. To smo imali prilike da čujemo ovde od njih lično i setimo se samo ministra odbrane Dragana Šutanovca i njegove izjave ljubavi NATO alijansi. Ovo govorim iz razloga što sam gledajući razdeo Ministarstva odbrane stekao utisak da se u Srbiji i oko Srbije bukvalno ne dešava ništa. Stanje je redovno, nema nekih većih izdataka za vojsku, kao da Srbima na Kosovu i Metohiji ne preti egzodus kao od 17. marta.
Vojska, mislim na one što nisu po porodilištima i po staračkim domovima, kao da je postala komunalno preduzeće. Neozbiljnost u pogledu jačanja tehničke opremljenosti, obučenosti pripadnika Vojske Srbije dobro se vidi baš po ovim opredeljenim sredstvima, kao da se Vlada i njen ministar plaše da kupe jednu konzervu više za vojnički obrok, kao da se Vlada i njen ministar plaše da kupe jedan metak više za odbranu suvereniteta države Srbije, kao da ne sme da se stvara oružana sila dostojna slavnih predaka i slavne istorije.
U ovom razdelu, u stavci 485, predviđena su sredstva za naknadu štete nanetu od strane državnih organa u visini od 704 miliona dinara. Sada pitam, po ko zna koji put, hoće li se konačno iz ovih sredstava izdvojiti novac za nadoknadu štete građanima opštine Paraćin i Ćuprija, a zbog situacije oko eksplozije vojnog skladišta? Samo da podsetim, preostali dug iznosi oko 270 miliona dinara za fizička lica i vlasnike privrednih objekata.
Prekjuče, u prvom momentu nisam shvatio reakciju poslanika vladajuće koalicije, tačnije poslanika Demokratske stranke, kada je u salu ušao potpredsednik Vlade, poznat kao "vojvoda od Meridijan banke", doduše, mogli ste da čujete negodovanja poslanika SRS, to je zbog onih 11 miliona evra, doduše u akcijama koje su u međuvremenu prodate.
Zašto je to tako? Ako treba da sudimo po opredeljenim sredstvima iz budžeta za kabinet predsednika Vlade Republike Srbije i za kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije, onda mi je jasno što su tako poslanici DS reagovali. Oni su bukvalno pozdravljali predsednika Vlade.
Na strani 13. Predloga budžeta jasno se vidi, nešto neverovatno, ovo je verovatno moguće samo u zemlji Srbiji, možda i u nekoj afričkoj zemlji. O čemu se radi? Opredeljena sredstva za kabinet predsednika Vlade Republike Srbije iznose 59 miliona 449 hiljada dinara. Opredeljena sredstva za kabinet potpredsednika Vlade "vojvode od Meridijan banke" iznose 91 milion 739 hiljada.
Ako hoćete da se bavimo matematikom, znači Boža Đelić, "vojvoda od Meridijan banke" ima više za 21 milion opredeljenih sredstava od predsednika Vlade. Sada prosto pitanje - da li Koštunica manje radi ili Božidar Đelić ima veća ovlašćenja?
Što se tiče Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, želeo bih da pomenem - opredeljena sredstva Upravi za šume.
Dobro znamo da je prošle godine požar odneo na desetine hiljada hektara šuma. Iza tih požara ostao je pustoš u šumama Srbije. Narušena je privredna ravnoteža, zemljište je izloženo eroziji, a naselja su posle jakih kiša doživela strašne poplave, pogotovo je to bilo vidljivo na jugu Srbije, gde je bilo najviše požara.
Radi podsećanja, a to je govorio kolega Plužarević, požarom je bilo zahvaćeno oko 33 hiljade hektara šuma, koje su i stradale, od toga 12 hiljada državnih i 21 hiljada šuma u privatnom vlasništvu.
Ukupni troškovi samog gašenja požara su iznosili oko 35 miliona dinara, dok se šteta procenjuje na 150 miliona dinara. Gledajući opredeljena sredstva Upravi za šume, stičem utisak da namenskih sredstava za sanaciju požarišta nema.
I kada smo kod gašenja požara, pitao bih poslanike, a i javnost, koliko beše aviona je poslala Evropska unija da gasimo požare po Srbiji? Ili, koliko je aviona poslao NATO pakt da gasimo požare po Srbiji?
Doduše, oni šalju avione kada treba da se izazivaju požari, da se pali, da se bombarduje. Jedinu pomoć su nam pružili naša braća iz Rusije. Da Rusi nisu došli, izgorela bi Srbija bukvalno do Avale. Jednostavno, bez Rusa se ne može, sviđalo se to nekome ili ne.
Što se tiče subvencija u poljoprivredi, to je stara proverena metoda, a opredeljeno je za subvenciju oko 15 milijardi i 300 miliona dinara, samo što ovoga puta nije linija iz G 17 plus već iz Demokratske stranke. Postupak je isti, lepo se organizuju, da kažem pod navodnicima - demokrate poljoprivrednici, malo je čudna ova kombinacija, izmisle projekte i pare su tu.
Kakve farme, plantaže, vinogradi, plastenici? Od toga nema ništa. Tu će da niknu disko-klubovi, kafane, kockarnice, sve po receptu. Da, gospođo Kolundžija, po receptu vaše stranačke koleginice, bivše ministarske saobraćaja iz Demokratske stranke, Marije Rašete-Vukosavljević, znate zbog čega.
Neko je u načelnoj raspravi od poslanika iz vladajuće koalicije, ili stranaka DOS-a, rekao doslovce: prodali smo jedne godine jedno, druge godine drugo, prodali smo cementare, šećerane, duvansku industriju, a Srbija dobro zna kako je sve to prodato. Kažem - niste prodali, već ste dali za džabe. Kada ste toliko bili pametni, što niste hapsili Kolesara za cementaru u Popovcu i za Sartid?
Dakle, postojeća grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za ovakav predlog budžeta, jer on građanima Srbije ne nudi ništa dobro, samo još veću bedu, nesigurnost i apatiju.
Na kraju, pošto sam poslednji govornik ove rasprave o budžetu, poručio bih građanima Srbije da će 20. januara Srbija, pobedom Tomislava Nikolića, ući u period prosperiteta, jačanja i stabilnosti i da će uz pomoć našeg iskrenog i bratskog saveznika, velike i moćne Rusije, sačuvati celovitu Srbiju. Živeli.

Hvala, gospodine Iliću.
Pošto smo iscrpli listu govornika narodnih poslanika, da li se predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 93. Poslovnika? (Ne) Hvala lepo.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
Jedinstveni pretres o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2008. godinu:
a) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;
b) Nacionalne službe za zapošljavanje i
v) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji i Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Sada nećemo otvoriti načelni pretres.
Koristim ovu priliku, bilo je čestitanja, da Njegovom kraljevskom visočanstvu, princu Aleksandru Karađorđeviću, princezi Katarini, sinovima, porodici Karađorđević čestitam slavu Sveti apostol Andrej Prvozvani.
Određujem pauzu. Nastavljamo rad u 15 časova.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 2-3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI I PREDLOG ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE (zajedno u načelu)
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ono raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Formulari su pristigli. Molim vas da ih preuzmete.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS po ovoj tački dnevnog reda narodni poslanik Milisav Petronijević, da su ovlašćeni predstavnici poslaničkog kluba SRS narodni poslanici Zdravko Topalović i Veroljub Arsić i da je ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DS narodni poslanik Dragan Vujadinović.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dopustite mi da sada, na početku rasprave, dam reč sebi da bih odgovorio na neka pitanja koja su se postavljala u toku jutra, a vezano za raspisivanje predsedničkih izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste obavešteni, juče sam poslao obaveštenje šefovima poslaničkih grupa i potpredsednicima Narodne skupštine, sa molbom da se obaveste narodni poslanici, da će u toku jučerašnjeg dana da budu raspisani predsednički izbori. To je bila moja ustavna obaveza i to je obaveza koja proističe iz Ustavnog zakona, koga svi pokušavamo da se držimo u onoj meri u kojoj je to moguće, s obzirom na realne političke prilike koje imamo.
Kao što znate, od samog starta ovog saziva parlamenta imamo problem da izvršavamo obaveze iz Ustavnog zakona, jer je proteklo jako mnogo vremena, da bi sve one obaveze koje je Ustavni zakon predvideo, a tiču se zakonodavnih aktivnosti, ovaj parlament ispunio na vreme.
Zahvaljujući, pre svega, svima vama, svim poslaničkim grupama i svim političkim strankama, korektnom i konstruktivnom radu, uspeli smo da u jednom relativno kratkom roku, u veoma dugim parlamentarnim debatama, donesemo sve zakone koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora. Radi se o šest zakona - zakon koji definiše izbor predsednika Republike, zakon koji definiše poziciju predsednika Republike i četiri zakona koja definišu vojsku, odbranu, službe bezbednosti i spoljne poslove.
Takođe se nadam da ćemo isto tako konstruktivnim radom u narednom periodu izglasati zakone koji su neophodni da se raspišu lokalni izbori. Pozivam vas već sada da u narednoj nedelji ili u naredne dve nedelje, do kraja godine, konstruktivnim radom omogućimo da ovaj parlament donese te neophodne zakone.
Odluka koja je donesena je u potpunosti u skladu sa Ustavnim zakonom i sa Ustavom.
Ustav je želeo da se ove godine dese predsednički izbori. Ustav je želeo da se zakoni koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora donesu možda čak na početku godine. Kada je ustavopisac definisao obaveze iz Ustavnog zakona, pogotovo obaveze koje se tiču termina i rokova, tada je predviđeno da krajnji termin za raspisivanje predsedničkih izbora bude 31. decembar 2007. godine, a ukoliko se ti zakoni donesu ranije, da termin raspisivanja predsedničkih izbora ne bude kasniji od 60 dana od stupanja na snagu zadnjeg zakona koji je definisan Ustavnim zakonom. Svi mi to znamo vrlo dobro.
U poslednjih nekoliko meseci smo imali intenzivne debate na tu temu kada bi trebalo raspisati predsedničke izbore. Bilo je mnogo drugačijih pravnih tumačenja, ali smo svi bili svesni toga da je ove zakone neophodno doneti i oni su najzad doneti.
Što se tiče osporavanja termina predsedničkih izbora, to je stvar o kojoj može da se razgovara. Intenzivne konsultacije traju o datumu predsedničkih izbora u poslednjih nekoliko meseci. Uvek sam korektno, u razgovorima sa šefovima poslaničkih grupa, pokušavao da ih obaveštavam o intenzitetu tih konsultacija, vezano za sam datum kada će predsednički izbori biti raspisani.
Postojalo je nekoliko datuma koji su bili u opciji. Svi smo svedoci toga da su ti datumi takođe bili i u medijima, postojale su mnoge medijske špekulacije, 20. januar je bio jedan od datuma o kome su postojale medijske špekulacije. Oko termina raspisivanja izbora i datuma kada će izbori biti održani bilo je puno razgovora, ali na kraju nije bilo dogovora i to je, pretpostavljam, razlog zbog čega su postojale reakcije od strane jednog poslaničkog kluba koje ovde uvažavam.
Svako osporavanje ustavnosti odluke treba da dobije svoj epilog na Ustavnom sudu. U toku jučerašnjeg dana 10 sudija Ustavnog suda je položilo zakletvu preda mnom, kao predsednikom Skupštine. Faktički Ustavni sud od danas počinje da funkcioniše i molim svakoga ko ima nameru da tu odluku ospori da se obrati Ustavnom sudu.
Ne bi bilo dobro da se proces predsedničkih izbora u ovako teškom trenutku u kome se zemlja nalazi, kada postoji potreba da se u potpunosti legitimizuje i osnaži institucija naše zemlje, na samom startu delegitimizuje nečim što, po mom mišljenju, predstavlja sholastičku pravnu raspravu, a tiče se datuma kada zakoni stupaju na snagu.
Neki zakoni stupaju na snagu ovih dana. Zakon po kome će se predsednički izbori održati, dakle, Zakon o izborima za predsednika Republike je stupio na snagu juče i tada su se, po mom dubokom uverenju, stekli uslovi da se po tom zakonu izbori raspišu.
Do dana kada predsednik Republike bude izabran, na snagu će stupiti svi neophodni zakoni koji definišu njegove nadležnosti u svim ovim oblastima koje su tim zakonima definisani.
Opet ponavljam, ne bih želeo da ulazim u rasprave oko toga. Neka o tome da svoj sud Ustavni sud. Ono što bih želeo jeste da vas pozovem na korektan dijalog, na korektnu debatu o temama koje su danas na dnevnom redu, da ne uđemo sada za skupštinskom govornicom u bilo kakve rasprave koje bi mogle da opterete dalji zakonodavni proces u ovoj skupštini, koji, opet ponavljam, mora da bude intenzivan.
Ono na što želim danas da se osvrnem jeste u dubokom saglasju sa jednim poslom koji pokušavam da ovde obavljam u proteklih sedam meseci, a tiče se odnosa između parlamenta, kao zakonodavne vlasti, kao najvišeg demokratskog tela ove zemlje, i izvršne vlasti.
Sada hoću da postavim poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije – ko daje pravo stručnim službama Vlade Republike Srbije da komentarišu na bilo koji način odluke koje donosi ovaj dom? Odakle pravo bilo kom organu Vlade da se meša u poslove parlamenta i da osporava odluke predsednika parlamenta? Na osnovu kog zakona, na osnovu koje ustavne norme se stručne službe Vlade Republike Srbije usuđuju da rade bilo šta što je vezano za rad ovog parlamenta?
Stručne službe Vlade Republike Srbije treba da, na primer, daju komentar na amandmane koje su narodni poslanici podneli na budžet, stručne službe Vlade Republike Srbije treba da rade svoj posao. Bio ja sutra predsednik parlamenta ili bio bilo ko od vas, ne smemo nikada više da dopustimo da se na tako flagrantan način Vlada meša u rad parlamenta.
Ovo je moje uverenje koje želim da podelim sa vama. To je nedopustivo i to više ne sme da se dešava. Političke stranke imaju pravo da izražavaju svoj stav, ali niko nema pravo da koristi jednu tako važnu instituciju, kao što je Vlada Republike Srbije, da bi izneo stav koji je, očigledno, stav jedne političke organizacije.
Za sam kraj, najiskrenije bih vas zamolio, pošto se ovde spominje i pitanje moje odgovornosti, ukoliko Ustavni sud utvrdi da je moja odluka bila protivustavna, ona će, naravno, biti povučena i tada, naravno, neću biti predsednik ovog doma.
Ukoliko 126 poslanika svojim potpisima zahteva moju smenu, to će biti najkraća rasprava u istoriji ovog parlamenta, ali budite sigurni i ukoliko se to desi, otići ću sa punim uverenjem da je odluka koju sam doneo bila u potpunom skladu sa Ustavom i zakonom i da smo omogućili našim građanima da u najskorijem roku izaberu tako važnog čoveka kao što je predsednik naše države. Zahvaljujem vam se puno.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS.