Hvala, bićemo zajedno barem do 20 časova.
Što se tiče prvog aspekta, a to je mogućnost da skoro četiri miliona građana, naša procena u ovom momentu je da se radi o 3.780.000 građana, ostvare pravo, ako to žele, na 15 posto akcija po tržišnoj vrednosti preduzeća, i to preduzeća koja su među najpoznatijima i najvrednijima u našoj zemlji. Radi se, naravno, o EPS-u, o NIS-u, o JAT-u, o Aerodromu Nikola Tesla, o Galenici i o Telekomu. To nije sve.
Zakonom o privatizaciji od 2001. godine bila je predviđena jedna ovakva mogućnost i imamo već danas deonice 68 preduzeća, prema nekoj proceni, u vrednosti od 200 do 250 miliona evra, koje će istovremeno biti podeljene.
Zbog toga, kada govorimo o podeli besplatnih akcija, govorimo isto i o podeli novčane naknade, jer ne bi bilo efikasno na skoro četiri miliona građana da se dele deonice po toliko malim iznosima. To ne bi bilo efikasno i uopšte ne bi bilo isplativo za građane. Omogućićemo da građani, tamo gde je iznos od prodaje tih akcija i vrednost tih akcija relativno nizak, dobiju novčanu naknadu.
Ko ima pravo, po ovom predloženom zakonu, na besplatne akcije i novčanu nadoknadu?
Prava se otvaraju svim punoletnim građanima naše zemlje pod sledećim uslovima: da su punoletni na dan 31. decembar 2007. godine i da su na dan evidentiranja, jer već od januara sledeće godine, pa u jednom predloženom periodu koji neće biti manji od šest meseci, svi građani će biti u mogućnosti da se evidentiraju, pa očekujemo da u toku sledeće godine svi oni budu upisani u birački spisak. To je način na koji smo pokazali da učešće u demokratskom životu, učešće u nečemu što je aktivna uloga građanina jeste preduslov da bi se ostvarila i određena prava u domenu privatizacije. To je pravi način na koji se kompletiraju demokratija i tržišna ekonomija.
Drugo, traži se da budu državljani na dan 30. jun 2007. godine. Jedan od dobrih aspekata ovog zakona, na koje smo ponosni, jeste da srpski pasoš vredi. Da se ne bi desile zloupotrebe da neko naknadno traži državljanstvo samo zbog ovoga, znamo o tome je bilo priče i u ovom domu pre koju nedelju, pre koji mesec, oko izmena i dopuna Zakona o državljanstvu.
Naravno, dobrodošli su samo oni koji žele da dobiju naše državljanstvo ukoliko ispunjavaju uslove, ali ukoliko to urade i nisu imali naše državljanstvo na dan 30. jun 2007. godine, pre koji mesec, neće moći da ostvare ova prava. Na taj način izbegavamo mogućnosti bilo kakvih zloupotreba.
Istovremeno, tražimo da imaju prebivalište na teritoriji Srbije na dan 30. jun 2007. godine, odnosno da imaju status privremeno raseljenog lica sa teritorije Kosova i Metohije.
Četvrto, da nisu ostvarili pravo na besplatne akcije na osnovu prethodnih propisa. Na taj način jasno stavljamo do znanja da je ovaj zakon otvoren onima koji još nisu učestvovali u programu privatizacije i, napokon, da su se upisali u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom.
Jasno je da upisati skoro četiri miliona građana u roku od šest meseci, što bi bio najkraći rok, samo po sebi je logistički poduhvat. Zbog toga Vlada, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, predložiće mehanizam, ali sigurno je da ćemo to raditi i kroz pošte, jer one imaju najveću mrežu na našoj teritoriji, uspostavićemo sistem evidentiranja koji neće biti ni previše komplikovan ni previše naporan.
Biće predviđeni, naravno, specifični uslovi za one koji nisu pokretni. Naravno, ukoliko je neko bolestan, ukoliko neko nije tu u datom momentu u tom periodu, iz objektivnih razloga, a ispunjava uslove da se upiše, naravno naša Vlada će obezbediti uslove da i oni mogu da ostvare sopstvena prava. To je ono, otprilike, što se tiče četiri miliona građana.
Naravno, u ovom zakonu imamo i specifične odredbe koje se tiču zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima koja su predmet ovog zakona i koji, naravno, ispunjavaju prethodno napomenute uslove. Naša procena je da će na ovaj način negde oko 150 hiljada zaposlenih i bivših zaposlenih u javnim preduzećima ostvariti značajna prava. Naša procena je, i to je ono što je predloženo u ovom zakonu, da naši građani u proseku ostvare minimalnu vrednost od hiljadu evra, a da zaposleni i bivši zaposleni iz javnih preduzeća ostvare jednu značajnu vrednost, koja je ovde procenjena otprilike četiri hiljade evra po osobi. Čini nam se da je to prava mera pravičnosti.
Čuli smo razne predloge iz raznih sindikata. Mislimo da je pravično da zaposleni i bivši zaposleni ostvare veće pravo, ali mislimo i nadamo se da ćemo dobiti vašu podršku u tome domenu, da nije pravično, o tome je bilo reči i tokom prethodne debate o budžetu, da oni koji imaju već značajno bolje plate, stabilnija radna mesta, i to u onim momentima kada je bilo najteže u ovoj zemlji, da istovremeno ostvare dobitak kroz ovaj proces koji bi bio 20, 40 i 50 puta veći od građana naše zemlje.
Zbog toga je ovaj predlog doveo do jednog žustrog, ali iskrenog socijalnog dijaloga. Moram da vam kažem da je Vlada Republike Srbije, danas, uz dodatne konsultacije sa socijalnim partnerima, usvojila na sednici koja se završila oko 15 časova amandman Vlade na ovaj zakon. Pošto je to novina, hteo bih da ga ovde obrazložim malo preciznije.
U predlogu koji je dostavljen Narodnoj skupštini bilo je predviđeno da zaposleni i bivši zaposleni odluče do 30. juna sledeće godine da li žele, i to pojedinačno u svakom preduzeću, kroz referendum, većinski, da ostvare pravo na akcije, i to 200 evra po godini radnog staža na procenjenoj tržišnoj vrednosti preduzeća pre privatizacije, ili radije žele, i to su neke od odredaba u ovom zakonu, da ostvare otprilike, kao što rekoh malopre, četiri hiljade evra u novcu odmah čim krene taj postupak privatizacije iliti tokom tog procesa privatizacije.
Kroz dodatne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima odlučeno je, i to je smisao tih amandmana, jer ih ima ukupno osam, na zahtev socijalnih partnera da se mogućnost za taj bonus i tu novčanu naknadu briše, iz razloga što su reprezentativni sindikati rekli da to dovodi do komplikacija. Posle dodatnih konsultacija sa zaposlenima i bivšim zaposlenima, i oni žele da imaju pravo na akcije. Čini nam se da je to dobro, jer na taj način nema razlike između građana Srbije i zaposlenih u javnim preduzećima, u smislu metode na osnovu koje oni ostvaruju prava.
U smislu iznosa postoje razlike o kojima sam pričao, ali na ovaj način mislimo da ćemo imati isto i efikasniji pristup i zbog toga je vlada pristala, i zbog toga se pred vama nalazi i naći će se amandman koji to omogućava.
Dodatna izmena, koja je veoma važna i koju želim da vam saopštim, koja je isto u amandmanima koje je Vlada prihvatila i danas izglasala i poslala ovom domu, to je - da se omogući zaposlenima koji su eventualno imali neka prava u nekom društvenom preduzeću, da ostvare i prava, ukoliko su proveli dodatni broj godina u javnim preduzećima, na te akcije. Prevedeno na srpski, ukoliko je zaposleni u EPS radio pet godina u jednom preduzeću i eventualno imao određena prava na akcije u tom preduzeću, ali posle toga se zaposlio u EPS-u, NIS-u, Telekomu, jednom od ovih šest preduzeća koja su ovde napomenuta - ta osoba će imati isto prava na akcije po uslovima koji su naznačeni u ovom zakonu.
Na taj način čini mi se da je nađena prava mera dijaloga sa zaposlenima i bivšim zaposlenima u javnim preduzećima, i Vlada je pokazala i na ovaj način da je otvorena za dijalog, a i da istovremeno želi da brani opšti interes i da neće tolerisati da jedna grupa, ma koliko bila talentovana, a zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima su sigurno u toj kategoriji u ogromnoj većini, neće dozvoliti da se za to toleriše takva razlika da oni ostvare vrednosti koje su 20, 40 ili 50 veće od onog što imaju druga preduzeća.
Kako se sprovodi ovaj postupak? Agencija, kao što rekoh, sprovešće postupak evidentiranja tokom 2008. godine. Prva procena je da će to uraditi od 1. januara sledeće godine do kraja juna sledeće godine i da će biti angažovani značajni resursi, velika kampanja približavanja i sve pogodnosti za oni koji ispunjavaju ove uslove da dođu do te evidencije.
Veoma je važno da se ljudi evidentiraju. Ovaj postupak nije obavezan, ali isto tako je veoma važan i zbog toga imamo taj uslov upisa na birački spisak. Na taj način građani se identifikuju kao aktivni članovi našeg društva i za glasanje, učešće u političkom životu i isto tako kroz ostvarivanje prava na besplatne akcije, kao aktivni učesnici ekonomskih, socijalnih i tehnoloških promena u našem društvu.
Istovremeno, želim da dam jedno upozorenje, a to je da smo se pripremajući ovaj zakon rukovodili i onim rđavim iskustvima koje su imale određene zemlje u tranziciji sa ovakvim programima, mada, kao što rekoh, nikada se nisu nudila ovako vredna preduzeća.
Imam poruku za svih četiri miliona građana, a to je - od momenta kada se evidentirate po zakonu, ne smete raspolagati ovim akcijama, niti pravom na te akcije, niti pravom na poklon tih akcija, bilo kakav promet tim pravima i akcijama je protivzakonit.
Zašto to radimo? Iz razloga što je iskustvo pokazalo da je u manje uređenim sistemima, a to nije Srbija i to dokazujemo ovim odredbama zakona, postojao rizik da dođe do koncentracije mimo tržišta svojine, da jedan broj posrednika, brokera, advokata, raznih ljudi, dođe do građana i kaže - hajde, prodaj mi tvoje akcije ili hajde prodaj mi tvoja prava na akcije, danas ću ti isplatiti određenu sumu, dovoljno je to za tebe, ali u momentu kada dođe do akcija, onda će se videti da su oni napravili jedan veliki profit.
Poštovani građani Srbije, to nije u vašem interesu i zbog toga Vlada Republike Srbije u ovom zakonu nudi optimalno rešenje, a to je da trgovina ovim akcijama počne, i samo počne, na zakonit način šest meseci posle pojavljivanja akcija tih preduzeća na Beogradskoj berzi. Na taj način vi i cela naša javnost biće u mogućnosti da uoči kakva je prava vrednost tih akcija. Imaćemo transparentan način trgovanja, imaćemo sve institucije na mestu i imaćete u tom momentu pravo da apsolutno slobodno raspolažete sa vašim akcijama.
Ali, pre toga to ne bi bilo u vašem interesu, to ne bi bilo u interesu Srbije, to ne bi bilo u interesu javnih preduzeća i zbog toga ovaj zakon to i zabranjuje. Na taj način, uveren sam, izbeći ćemo i taj ružni nusproizvod koji se desio u nekim drugim procesima ovog tipa, i zbog toga od samog početka želim da naznačim da će Vlada Republike Srbije i svi državni organi izuzetno pomno pratiti i žestoko kazniti bilo kakve pojave koje bi bile protivzakonite, pokušaja bilo kakvog prava ili akcija sa kojima će raspolagati naši građani. Na taj način niko neće biti prevaren.
Zbog toga mogu da kažem da to naravno ne znači da građani neće ostvariti prava, naprotiv, evidentiranje upisa ovih akcija će biti završen, što se tiče preduzeća koja sam pomenuo, do kraja 2010. godine. Toliko o onome ko ima prava.
Nešto što je veoma važno, to je da u ovom momentu besplatne akcije će stvarno biti besplatne. Ovim zakonom se u potpunosti reguliše i poreski tretman i troškovi koji se mogu roditi oko prve trgovine ovim akcijama.
Vlada Republike Srbije predlaže da ove akcije budu besplatne. Samim tim one neće biti oporezovane, samim tim neće biti naplaćen bilo kakav porez na kapitalnu dobit za građane koji dobiju ove akcije. I ne samo to, Vlada Republike Srbije će preuzeti na budžet, znači platiće kroz ovaj program sve troškove brokera koji se eventualno pojave u ovome, i to sve do prve transakcije na tržištu. Samim tim besplatne akcije će stvarno biti besplatne akcije za naše građane.
Što se tiče zaposlenih, imajući u vidu da ostvaruju prava koja se rade ne na nečemu što će se videti na tržištu, nego po procenjenoj tržišnoj vrednosti pre privatizacije, oni će imati isti poreski tretman kao i svi drugi zaposleni u postupku privatizacije do sada. Toliko o prvom aspektu i verovatno najvažnijem za naše građane, a to je ko i na koji način će ostvariti prava i dobit od ovog programa.
Međutim, želim da kažem, poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, nekoliko reči o ova preostala druga dva procesa koja su veoma važna. Drugi proces koji će omogućiti ovaj zakon je ubrzanje restrukturiranja i povećanje efikasnosti jednog ključnog segmenta naše ekonomije, a radi se o javnim preduzećima.
Naravno, poslednjih godina određeni napredak je napravljen. Sva javna preduzeća bolje posluju nego što su poslovala prethodnih godina. Naravno, to dolazi i kroz jedan broj teških odluka, ali sveukupno to je omogućilo da javna preduzeća stanu na noge.
Sećam se 2001. i 2002. godine kada posle godina, tj. decenije nikakvih ulaganja, bilo je posle neizvesno da li će biti dovoljno električne energije. Srećom, ta pitanja su sada iza nas.
Da li to znači da je sve perfektno u javnim preduzećima? Daleko od toga. Zbog toga jedna velika šansa koju otvara ovaj zakon je da se oroči restrukturiranje i da se u javnim preduzećima oseti potreba još više nego pre da dođe do nužnih promena, ne samo zbog tih samih javnih preduzeća, već zbog toga što oni imaju lančani efekat i na naše građane i na ostatak privrede i zbog ostatka naše ekonomije.
Daću nekoliko konkretnih primera. Izlazak na berzu, tj. strateško partnerstvo, koji su preduslovi da bi se ove akcije pojavile na tržištu kapitala, a šest meseci posle toga došlo do trgovine što se tiče građana koji ostvaruju prava kroz ovaj postupak.
To će značiti da će ta preduzeća morati da pripreme ne samo finansijske izveštaje po međunarodnim standardima, nego da će oni imati obavezu da, kao sva druga preduzeća na Beogradskoj berzi, dosegnu nivo korporativnog upravljanja, prozirnosti u poslovanju, koje će omogućiti da svi naši građani, svi naši poreski obveznici budu uvereni da raspolažu na pravi način tim resursima koji su na njihovom raspolaganju. Samim tim, evo velike šanse da i naša javna preduzeća dođu do dodatnih sredstava, da dođu do strateškog partnera.
Želim da kažem da ovaj zakon ne predodređuje u kojoj će formi doći do tih procesa u preduzećima, već će to biti predmet još jedne rasprave u ovom parlamentu koja će se ticati strategije, restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, a za ona veća od njih, važna, kao što su NIS i neke druge, naravno, biće potrebno doneti odgovarajuće zakonske propise u ovom domu.
Tako da, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon ne znači da ćemo, kako bi narod rekao, prodati javni sektor. Ja sam se i više puta izrazio u ovom domu oko tog pitanja. Postoji optimum, optimum za Srbiju, najbolje za Srbiju nije da se ništa ne radi, ali sigurno najbolje za Srbiju nije da se sve proda.
Najbolje za Srbiju zavisi od određenog preduzeća, u konkretnim slučajevima nije isto i nije ista situacija JAT Ervejza kao što je situacija našeg EPS-a. To su dva odvojena pitanja i samim tim svako od tih preduzeća će imati specifični tretman, sa kojim će naravno ovaj cenjeni dom biti upoznat.
Samim tim, taj drugi proces, proces unapređenje funkcionisanja našeg javnog sektora, ove tri godine koje dolaze će biti momenat kada će, nalik onome što je uradio dobar deo naše privrede uz mnogo poboljšane performanse, to vidimo kroz privredni rast od 7% ove godine i vidimo u protekli tri godine da ako uzmemo završne račune za 2006. godinu, primera radi, vidimo da ona preduzeća koja su privatizovana su značajno poboljšale produktivnost, imaju profit i oni koji su zaposleni u tim preduzećima imaju stabilne plate koje rastu.
Samim tim, taj drugi proces je nešto što će u potpunosti zaokružiti reformu ovog ključnog segmenta naše ekonomije javnih preduzeća.
Treći i poslednji proces koji želim da napomenem je proces razvoja tržišta kapitala koji će otvoriti primena ovakvog zakona. Srbija ima sve da postane ekonomski i finansijski centar ovog dela Evrope. Ovaj zakon će biti mehanizam na koji će naša Beogradska berza biti centar svih dešavanja u jugoistočnoj Evropi, centar pažnje za sve koji žele da se bave ovim poslom na načine koji će omogućiti ne samo privlačenje sredstava za ova preduzeća, već i dolazak ovih deonica, ovih akcija i ovih preduzeća na berzu daće stabilnost našoj berzi, mnogo veću kapitalizaciju.
Sa sadašnjih 17 milijardi evra, ona će značajno porasti, imaćemo efekat aktivnosti na druge berze i očekujem da će doći kroz ovaj proces i do dodatnog ukrupnjavanja, gde će Beograd biti sam centar zbivanja, u to sam duboko uveren, a isto tako omogućiće drugim preduzećima, kroz investitore koji će biti privučeni ovim postupkom, da dođu do potrebnih sredstava.
Na taj način ćemo omogućiti celom našu ekonomskom sistemu da dolazi do nužnih sredstava i nužnih investitora, i na ovaj način na 4,7 milijardi dolara, koliko je naša zemlja privukla investicija prošle godine, procenjenih 3 milijarde dolara, koliko će privući ove godine, ovaj zakon će isto obezbediti sve preduslove da naša zemlja nastavi da privlači od 3 do 5 milijardi dolara investicije svake godine. Postoje procene prema kojima će taj iznos biti još nešto veći, ali sigurno da sa ovim zakonom ćemo obezbediti sve preduslove da naša zemlja bude centar ekonomskih, finansijskih zbivanja na Balkanu.
Da li to znači kraj postupka privatizacije i svojinskih promena? Ne. Preostala je jedna karika, to je zakon o denacionalizaciji. Želim da vam kažem da je Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije pripremilo nacrt. On je već sada u javnoj debati i očekujemo da će on u redovnom zasedanju cenjenog doma sledeće godine biti na dnevnom redu, i tako ćemo u jednom rekordnom roku od sedam-osam godina uspeti da zaokružimo ono što je trajalo 15 do 20 godina u drugim zemljama u tranziciji.
Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred vama su dva veoma važna predloga zakona. Nadam se da ćemo, u interesu svih naših građana, svih zaposlenih, svih koji nisu bili u stanju da realizuju svoja prava kroz proces privatizacije, jednoglasno, nadam se, da podržimo ove promene. Ne mogu zamisliti koji su to razlozi koji bi mogli da dovedu određenu političku partiju da zatvori vrata akcionarstvu našim građanima u godinama koje dolaze. Zbog toga nadam se da ćemo imati i konsenzus oko ovih zakona. Hvala puno na vašoj pažnji.