Gospodine Krasiću, ne bih da se bavim likom i delom gospodina Đelića. Rekao sam kad su bila na dnevnom redu poslanička pitanja, mene je gospodin Đelić razočarao onog momenta kada je 30. avgusta o. g. na svečanoj javnoj sednici Vlade, pred novinarima, rekao da je Vojislav Koštunica prvi istinski demokratski premijer Srbije, a njegova vlada prva većinska demokratska evropska vlada.
Mislim da čovek koga je stvorio Zoran Đinđić kad to izjavi, to dovoljno govori o njemu samom i ne bih se više bavio likom i delom gospodina Đelića, plašim se da, ako dođe do raspada vladajuće koalicije, da će se njegovim likom i delom baviti neke druge institucije. Ali, to opet nije moja briga i nije moj problem.
Ovde je problem ono što je na dnevnom redu, a to su privatizacije koje su sa ovom i prethodnom vladom afere i kriminal. Polemisano je o onim nekadašnjim privatizacijama, obećavana preispitivanja, pominje se neprestano Sartid. Zaista ne znam detalje o tome, jer iako sam bio član vlade nisam se time bavio. Ali, onaj ko je preispitivao privatizacije vlade Zorana Đinđića i Vlade Zorana Živkovića, sadašnji premijer, otišao u isti taj Sartid da pusti u rad visoku peć i samim tim potvrdio da je ta privatizacija valjda u redu, ali neka se i tim stvarima bave nadležni organi, ako tu ima nekih zloupotreba.
Potrajaće ova rasprava, pa ćemo izneti sijaset detalja o krađama, aferama i zloupotrebama vezanim za privatizacije u vreme prethodne vlade i u vreme ove poslednje vlade. Poslednja od njih je ''Voda voda'', u koju su umešani i neki od ministara u ovoj vladi.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 136. našeg poslovnika. Gospodine Džudževiću, zamolio bih vas da ova dva predloga zakona, koja su spojena radi zajedničke rasprave, uzmete i pogledate, pošto ću da citiram neke stvari koje su ovde navedene.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, rečenica glasi - za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je mr Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Nema ga.
Drugi zakon, to je ovaj gde časte građane Srbije. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određeni su Božidar Đelić, potpredsednik vlade, mr Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i dr Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga.
Molim vas da mi objasnite - da li su oni ovde oređeni alternativno ili kumulativno? Ako su određeni alternativno, može da bude jedan da je prisutan, pa se tretira da je ispunjen uslov. Ako su određeni kumulativno, onda moraju sva trojica da budu ovde.
Jedan je iz DS, jedan iz G17 plus, jedan iz DSS. Vidite koje nepoverenje. Ne sme jedan da zastupa ovaj zakon o podeli besplatnih akcija građanima, nego moraju da budu prisutni svi predstavnici ove koalicione vlade, da bi podelili na 33,3% sve blagodeti koje daju građanima Republike Srbije.
Zato vas molim, ako je ovo kumulativno, da sva trojica budu ovde prisutni, jer stičem utisak da će razlika da postoji u obrazlaganju ovog zakona između gospodina Bubala, između gospodina Dinkića i gospodina Đelića. Mada bih vam preporučio da Đelić bude sa ove strane, Dinkića sa ove i Bubalo, jer ako bi njih dvojica bili zajedno, onda bi morali da pozivamo obezbeđenje, jer ova govornica bi bila zauzeta u obrazlaganju ko je više dao doprinosa, ko je bolji, a mislim da bi za građane Srbije bila mnogo interesantnija tema ko je bogatiji.

Narodni poslanik Zdravko Topalović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, građani Srbije, gospodin Đelić nije u sali, baš mi je žao. Po osnovu njegovog ranijeg nadimka, koji je njemu bio simpatičan, po Diznijevom junaku Miki Mausu, današnja priča je kao iz Diznilenda.
Čuli ste, građani Srbije će dobiti po 1.000 evra, svi će biti srećni i zadovoljni, a privatizacija će konačno biti sprovedena kako treba. U to ne mogu da verujem, jer na ovim prostorima tranzicija je dobila pravi sinonim - krađa, i to teška krađa.
Gospodin Đelić je u analizi, to jest grupa ministra, grupa autora, kako kaže moj uvaženi kolega Krasić, dala i neko objašnjenje efekta ovog zakona, pa kaže: ''Donošenjem zakona o privatizaciji omogućava se privatizacija društvenog i državnog kapitala, priliv inostranog kapitala, stvaranje efikasnog privrednog ambijenta'' i ostalo.
Prava poenta priče je da se ovde sprema jedna velika, nezabeležena krađa svetskih razmera, to je privatizacija javnih preduzeća i preostalog državnog i društvenog kapitala. Normalno da to sve dolazi u jeku izborne kampanje zajedničkog im kandidat DS za predsednika i treba narodu ispričati ovakvu neku priču iz Diznilenda.
Vidim da ovim zakonom niste popravili to da se privatizuje samo 49% kapitala, a ne 70%, za šta se zalažete i dovodite u pitanje da se privatizacija izvrši od strane nekog od tajkuna naklonjenog vašoj vlasti. Trudili ste se da ovim zakonom maksimalno onesposobite i konkurenciju.
Konkretno, u članu 3. naveli ste ko sve ne može da učestvuje u privatizaciji. Pomenuli ste fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela, slažemo se: razbojništva, ubistva, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, sve; ali, evo npr. zločinačko udruživanje.
Više puta sam za ovom govornicom, imali ste prilike da čujete, baš vas gospodine ministre, gospodina Dinkića, Cvetkovića, Milosavljevića, Bubala optuživao za zločinačko udruživanje protiv finansijskog i privrednog sistema Srbije, ali to je još uvek optužba za ovom govornicom.
Tako u ovom Predlogu zakona stoji: zločinačko udruživanje. Vi bez neke pravosnažne odluke, dovoljno je da optužite nekog iz redova konkurencije, pokrenete krivičnu prijavu pred samu aukciju ili javni tender, postupak krene i isključite ga iz procesa privatizacije.
Šta znači neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću? Znate dobro u kakvom je okruženju Srbija privređivala i radila 90-ih godina, u sankcijama. Veći broj pravnih lica normalno da je radio na ivici sive ekonomije, da bi mogao da obezbedi bilo kakve zarade za svoje radnike, da te radnike ne bi prepustio ulici.
Kad smo kod neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, bukvalno otvarate mogućnost da čak ne date nekome ko se bavio prodajom nekog multilevela ili Avon kozmetike. Vrlo neprecizno i vrlo neodređeno.
Vratimo se ovom zločinačkom udruživanju. Spomenuo sam vas. Normalno, ovim ne mogu da vas isključim iz procesa privatizacije, a optužuje nas. Verujte, jednog dana, kada SRS bude na vlasti, vi ćete sigurno biti sudski procesuirani, odgovaraćete za ovo zločinačko udruživanje i dobićete pravu kaznu, jer tada će ministar biti, normalno, srpski radikal, ministar pravosuđa, pravosuđe neće biti opterećeno korupcijom i lepo ćete imati vremena da u miru zatvorske ćelije pišete memoare i kako ste uspeli da uništite finansijski sistem ove države.
Što se tiče člana 2, dajete prevelika ovlašćenja Agenciji za privatizaciju. Bukvalno, ceo postupak privatizacije sada sprovodi Agencija. Kako će biti kontrolisana? Od strane direktora Agencije. On će biti odgovoran, on će i kontrolisati. Kadija te tuži, kadija ti sudi. Odlično. Čak predviđate da on bude i likvidacioni upravnik. Divno. Sve ćete na jednom mestu, biće i nama lakše da utvrdimo odgovornost ljudi koji će raditi ovako nečasne radnje.
U članu 4. kažete da privatizaciju treba sprovesti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, a likvidaciju ste predvideli ''ako društveni kapital, odnosno imovina subjekta privatizacije nije prodata ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera ili subjekat privatizacije nije podneo godišnji finansijski izveštaj Agenciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata dve godine uzastopno''. Molim vas, dve godine uzastopno? Šta radi onda finansijska policija, NBS, poreska uprava? Znači, ne rade ništa.
Ono o čemu smo pričali juče o budžetu, vrlo tromo reaguje, ne sprovodi adekvatne kaznene odredbe i još da nekog isključite i uputite pod likvidacioni postupak zato što dve godine nije dostavio dokumentaciju. To zaista ne razumem, voleo bih da čujem da mi se obrazloži da li je u pitanju kašnjenje poreske uprave, mada smo imali ovde neverovatnih primera.
Dok je Dinkić bio ministar finansija, čak je poreski dug Lutrije Srbije tretirao kao dokapitalizaciju državne lutrije. Neverovatno. Imam to rešenje, pa ću vam iskopirati i doneću da vidite. To je idealno za zatvor posle uspešnog obavljanja njegove ministarske funkcije.
Izmene i dopune Zakona o privatizaciji su loše, normalno, u svrhu vaše, pre svega medijske promocije, vas i pomenutih ministara, pune neodređenosti, a praksa je sasvim drugačija od one priče koju ste nam vi izneli, to jest od one Diznilend priče.
SRS ne učestvuje u radu skupštinskog Odbora za privatizaciju zbog principijelnih razloga. To moramo da napomenemo zbog javnosti. Predsednik Odbora gospodin Novaković je iz iste partije kao i resorni ministar Dinkić. Ne želimo da dajemo kvorum i učestvujemo u glasanju kada predsednik Odbora izvršava uskostranačke zadatke ministra Dinkića i time onemogućava neke intervencije Odbora u utvrđenim brojnim nepravilnostima u procesu privatizacije društvenog i državnog kapitala.
Ovo je gospodinu Novakoviću drugi mandat. On je izgleda umislio da je ''drug Tito'' tog odbora i da će doživotno biti, dogod se ne završi privatizacija. Vidite kako gospoda iz G 17, uz pomoć gospodina Đelića i drugih ministara, sprovode ovu privatizaciju ''transparentno'', ne dajući mogućnost bilo kakvog učešća opozicije u odlučivanju, a znate da na sve privatizacije u Srbiji koje su do sada sprovedene ima brojnih burnih reakcija i javnosti i zaposlenih, i to, moramo da kažemo, opravdanih.
Danas su ispred skupštinskih vrata bili prisutni radnici ''Posavine'', čekali su zdušno da se pojavi gospodin Dinkić. Verovatno su bili razočarani. Žao mi je što su ranije odustali od svojih namera, pa su otišli kućama, nisu dočekali gospodina Đelića, imali su štošta da ga pitaju.
SRS nije tražila mesto predsednika u ovom odboru, već da resorni ministar i predsednik skupštinskog odbora nisu iz iste političke partije. Mi, srpski radikali, pažljivo pratimo sve šta se dešava sa privatizacijom u Srbiji, obećavamo da ćemo dolaskom na vlast sve one ministre iz DOS-ovih vlada koji su razbili naš privredni i finansijski sistem procesuirati, onako kako smo i pričali i omogućiti im pisanje memoara iz zatvorskih ćelija.
Postavili ste direktore javnih preduzeća, znači Vlada Srbije, završavam, prema podeli plena, tj. plana privatizacije. Znači, na čelu EPS-a neko iz DSS-a, na čelu NIS-a DS.
Aerodrom "Nikola Tesla" je strašno interesantna priča, na čelo Aerodroma je došao čuveni gospodin Bojan Krišto, koji je učestvovao u finansijskom srozavanju lutrijskog sistema u Srbiji.
Videli ste da Lutrija Srbije, tj. igre na sreću pune budžet sa svega tri milijarde dinara. Ko je odgovoran za to?
SRS se zalaže da građani Srbije dobiju i više od 1.000 evra u akcijama, ali da država onda preko berze ne pokrene neke špekulativne radnje, cene tih akcija obori, otkupi ih po bezvrednim i beznačajnim iznosima, a primer u okruženju, pošto toliko hvalite okruženje, jeste primer Telekoma Hrvatske.
Prema tome, vrlo je nečasno da o besplatnim akcijama u iznosu od 1.000 evra pričaju direktori javnih preduzeća i ljudi iz Vlade koji imaju primanja u tim javnim preduzećima po osnovu upravnih odbora i mesta direktora od pet do sedam hiljada evra.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP-a,  nakon toga narodni poslanik Milisav Petronijević, ovlašćeni predstavnik SPS-a, pa gospodin Vujadinović ispred DS. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, pre nego što bih počeo, nadovezao bih se na jedno od prethodnih pitanja, a to je gde su još dva ministra koja su predviđena da ovde sede i da nam odgovaraju na određena pitanja, odnosno da nam objasne neke stvari koje nam možda nisu jasne.
Prethodnik koji ih je pomenuo mislim da je pogrešio. Nije razlog u tome što gospodin Bubalo i gospodin Dinkić ne bi želeli da sede zajedno sa potpredsednikom i da postoji neki sukob. Moram da ponovim, taj sukob je fingiran, to je samo predstava i pozorište, a svi dobro znamo da pomenuta dva ministra i potpredsednik Vlade rado imaju mesto koje zajedno posećuju, a to je kompanija "Delta" odnosno gospodin Mišković, da li "Delta siti", da li "Gala voda" otvaranje, da li odbrana gospodina Miškovića od Saveta za borbu protiv korupcije.
Podneli smo amandmane na ova dva zakona kao poslanička grupa LDP i od toga kakva je sudbina tih amandmana, odnosno da li će predlagač te amandmane prihvatiti zavisiće da li ćemo glasati za ova dva predloga zakona ili ne.
Ključna naša primedba se odnosi na stav 3. člana Zakona o podeli besplatnih akcija. Odnosi se na to da, po nama, ovo sve liči na jedan predizborni zakon, na jedno dodvoravanje biračima, pogotovo onima koji pune 18 godina. Potpuno nam je neshvatljivo, voleo bih to da nam objasnite, gospodine potpredsedniče, da oni koji su napunili 18 godina i oni koji su 35 godina privređivali i stvarali u ovoj državi dobijaju isti iznos.
Po nama bi bilo mnogo prihvatljivije da svi startuju sa iste osnove, da svi dobiju istu osnovu, a da se u zavisnosti od godina staža poveća iznos koji će dobiti svaki građanin.
Malopre ste spominjali berzu i da će berza regulisati određene odnose kada budu bile podeljene ove akcije, odnosno da možemo imati puno poverenje u berzu.
Moram da vas podsetim da su svi tzv. stranci sa berze pobegli i povukli se sa berze. Ostao ih je mali broj. Vi jako dobro znate koji je razlog tome: jedno veliko nepoverenje koje vlada prema političkoj klimi u ovoj državi, a jedan od generatora te političke klime, odnosno najveći generator je Vlada Republike Srbije, na čelu sa predsednikom Koštunicom i vama kao potpredsednikom Vlade.
Šta će se desiti građani kada dobijete akcije u vrednosti od 1.000 evra? Gospodin Đelić je malopre napomenuo, ako sam dobro razumeo gospodine Đeliću, vi ćete me ispraviti, da šest meseci neće moći da se otuđuju i prenose te akcije.
Da li sam dobro razumeo? Duže, okej. Koliki god period da bude, razumeo sam da je šest meseci, ali potpredsednik kaže da je duže, da mu verujemo.
Doći ćemo u sledeću situaciju: većina građana koja će dobiti ove akcije zaista živi na jednoj ivici egzistencije i svi znamo koliko smo siromašno društvo. Svako ko bude dobio uslovno rečeno vrednost od 1.000 evra, sigurni smo, u momentu kada bude mogao da ih otuđi, pokušaće da ih što pre proda i da sebi omogući koliko toliko lakšu egzistenciju u nekom periodu.
Šta će se onda desiti? Ko će se pojaviti kao kupac? Kao kupac će se pojaviti tzv. tajkuni, a naravno i prvi među njima. Zaista me živo interesuje, gospodine Đeliću, da li ćete jednog dana, kada gospodin Mišković postane vlasnik Telekoma Srbije, ići na neku svečanost, neko otvaranje i tom prilikom.
Takođe, šta je nama veoma zabrinjavajuće. Vi ste rekli da svi oni koji su bili u sukobu sa zakonom neće moći da učestvuju u privatizaciji.
Šta je sa onima koje zakon goni, koje MUP, odnosno gospodin Jočić, ni na koji način ne procesuira i koje čak ni sudovi ne smeju da pozovu kao svedoke, pa čak i onda kada su oni oštećeni? Ni na koji način ne smeju da se pojave pred sudom, odnosno niko ne sme da ih pozove. Šta ćemo sa njima? Oni će moći da učestvuju u privatizaciji.
Bojim se da ne postoji mehanizam da se zaštite građani koji će dobiti ove akcije, da se zaštitimo od zloupotreba, odnosno da se zaštitimo od toga da tajkuni, na kraju, pokupuju sve ove akcije i postanu vlasnici ne samo polovine Srbije, nego i cele Srbije, znači da i ono što je ostalo u državnom vlasništvu napokon dođe u ruke tajkuna.
Ko će pratiti da ne dođe do zloupotreba, gospodine Đeliću? Vi ste svaki kontrolni organ pokušali da uništite. Vi ste prvi koji je pretio Savetu za borbu protiv korupcije da će biti ugašen.
Nakon toga, naravno posle packi koje ste dobili od ljudi koji su zaduženi za marketing u vašoj stranci, vi ste brže-bolje organizovali neki sastanak sa gospođom Vericom Barać i, naravno, epilog tog sastanka nam je svima poznat. Smanjen je iznos u budžetu za Savet za borbu protiv korupcije za 2008. godinu. Građani to treba da znaju.
Bio je pokušaj od strane ministra Cvetkovića da se obmane javnost i da se kaže da je Savet za borbu protiv korupcije tražio manja sredstva; to nije tačno. Gospođa Verica Barać je to demantovala. Oni su tražili više sredstava. Ali, Vlada u kojoj se nalazi gospodin Đelić, kao potpredsednik, smanjila je sredstva u budžetu za 2008. godinu Savetu za borbu protiv korupcije.
Drugi organ koji bi trebalo da kontroliše kako se troše budžetska sredstva, to je Državna revizorska institucija. Pod jedan, juče smo konstatovali to da se oni nalaze kao podstanari u ovoj zgradi, odnosno njihov savet. Pod dva, što je mnogo značajnije, i njima su umanjili sredstva koja su tražili u budžetu za 2008. godinu.
Gospodine Đeliću, gde god treba da postoji kontrola, kako se troše budžetska sredstva, da li ima korupcije u ovoj državi, isto tako i kada bude bilo podela ovih akcija, vi ćete sve učiniti, Vlada Vojislava Koštunice i vaša Vlada, sve će učiniti da onemogući tu kontrolu i da po ko zna koji put dođemo u situaciju da građani budu izigrani i da zakoni budu izigrani.
Još jednom vas molim da dobro pročitate sve amandmane, ne samo one koje je podnela LDP, nego koliko sam video veliki broj amandmana su podnele i kolege iz onih poslaničkih grupa čiji bi ministri trebalo da brane ova dva zakona. Dobro još jednom prostudirajte sve amandmane, popravite malo ove zakone i imaćete podršku LDP, naravno, kada su u pitanju ovi zakoni. Za sve ostalo što radite, nemate podršku ni LDP, a pogotovo nemate podršku građana. Nadam se da će to biti veoma brzo očitovano.
Nažalost, nisam bio u prilici da vam lično postavim neka pitanja i ne bih sada zloupotrebljavao ovu temu, jer ste vi pre neki dan istrčali iz ove sale nakon govora koji ste nam održali, pa ću to ostaviti za završnu reč, pošto mi imamo 20 minuta, a sada smo iskoristili ovo, pa ćemo drugi deo vremena koji nam je ostao iskoristiti nakon rasprave.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, ovlašćeni predstavnik SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, SPS smatra da su danas na dnevnom redu dva zakona od veoma velike važnosti za građane Srbije.
Već dugo vremena privatizacija i sve ono što prati privatizaciju je predmet rasprava, sporenja, tužbi, nezadovoljstava ogromnih itd. Zato smatramo da je ovo veoma važno pitanje.
Nažalost, ova dva pitanja, odnosno ova dva zakona, zakon o izmenama zakona o privatizaciji i zakon o pravu na podelu besplatnih akcija, nalaze se u senci ovih aktuelnih zbivanja juče i danas, a to je da ova vladajuća većina činom raspisivanja izbora je pokazala neodgovornost za vođenje ove države, u trenucima kada se država nalazi u jednoj teškoj situaciji i pred jednim velikim ispitom da učini sve, da pozove sve građane, sve partije, da se svi okupimo oko jednog jedinstvenog zadatka, a to je da učinimo sve da Kosovo sačuvamo i da ono ostane u sastavu Republike Srbije.
Vladajuća većina to pitanje je podredila partijskim interesima, čak nisu mogli ni da se dogovore, pa makar jedinstveno da raspišu izbore za predsednika Srbije, već su se i tu, po ko zna koji put, podelili i, naravno, trošak će snositi Srbija, građani Srbije.
Mi smo slušali danas polemike ovde jednog dela vladajuće koalicije sa drugim delom vladajuće koalicije. I jedni i drugi su se zaklinjali u Ustav, u Ustavni zakon. Pitam ih, da li je stvarno tako, da li znaju da po Ustavnom zakonu do 31. decembra treba da se raspišu izbori za lokalnu samoupravu. Danima smo upozoravali u ovoj skupštini na stanje u pojedinim opštinama u Srbiji, u pojedinim velikim gradovima, gde je ukinuta izborna volja građana, nabrajali te opštine. Zar i to nije značajno pitanje i ustavna obaveza?
Kada to kažem, imam u vidu da je Ustavni zakon obavezao da se do kraja godine, a ima još svega dve nedelje, donesu četiri zakona koji regulišu tu oblast.
Postavljam pitanje kada će se to doneti, ako imamo u vidu koliko tačaka ima dnevni red ove sednice, da imamo u vidu da će valjda jednom doći na dnevni red ono što zahtevamo danima, a to je izveštaj o toku pregovora Kosova i Metohije, kada će ti zakoni doći na dnevni red, i nije li i to ustavna obaveza koja mora da se ispoštuje ili je jednostavno preovladao partijski interes da se, kako kada kome odgovara, održi jedan deo izbora, a drugi deo izbora nije bitan.
Kada su u pitanju ova dva zakona, gospodine Đeliću, želim, pre nego što pređem na njih, samo da vam kažem sledeće, a to je, jeste vi ovde danas ova dva predloga zakona predstavili kao predizbornu kampanju ili početak, sasvim je svejedno, ali obećavam vam da će poslanici SPS u narednim danima, a podneli su preko 30 amandmana na oba zakona, dati vam priliku da odgovorite i na mnoga pitanja koja su značajna za građane Srbije iz ove oblasti.
Ono što želim ukratko samo da kažem, drago mi je da je Vlada prihvatila amandman SPS na član 23 zakona o pravu na dodelu besplatnih akcija. Doduše, vi rekoste, to je Vlada uložila amandman. Mi nismo sujetni kao što je Vlada sujetna, nama je sasvim svejedno, nama je bitno da takve odredbe u članu 23, a kasnije ću se vratiti na to, više nema.
Inače, nije ni Vlada to uradila zato što je nešto tako želela, jer je ponudila sasvim drugačije rešenje. Ovo je jednostavno iznuđen potez od strane Samostalnih sindikata Srbije, mi smo ih podržali u tome i mi ih podržavamo stalno u tome da učine sve i da dođu do izražaja u zaštiti radnika u svim procesima, pa i u procesu privatizacije. Kada bude bilo rasprave o amandmanima, mi ćemo detaljno o svakom od njih govoriti.
Ono što želim da kažem, imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, ove godine navršava se 10 godina otkako je počeo proces svojinske transformacije u Srbiji.
Godine 1997, donošenjem Zakona o svojinskoj transformaciji, 2001. godine donošenjem Zakona o privatizaciji, izmenama 2003. godine i 2005. godine.
Dakle, posle 10 godina sprovođenja tog procesa privatizacije, jedna stvar je sigurna, građani su imali ogromna očekivanja od ovog procesa. Znali su da su u postupku svojinske transformacije u pitanju ogromna bogatstva koja su oni godinama sticali, imali su velika očekivanja da će to na najpravedniji način da se uradi i da će od te privatizacije svi imati vajde.
Kratko samo da podsetim, Zakon o svojinskoj transformaciji 1997. godine imao je za koncept da 60% akcija podeli besplatno svima zaposlenima, svim bivšim zaposlenima, svim penzionerima, svim nezaposlenim, svima zaposlenima u drugim preduzećima, poljoprivrednicima registrovanim i neregistrovanim i da ne nabrajam dalje. Smatrajući da je pošteno da oni koji su stvarali dobra godinama, da oni najviše imaju prava i da dobiju povratno od te privatizacije.
Godine 2001. je promenjen koncept, kada je donet Zakon o privatizaciji i koji je imao drugačiji način privatizacije, a malopre smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina Đelića da pokušava i sada da, kako bih rekao, objasni, kao da je on na dnevnom redu, da je to dobar metod.
Neću govoriti o tome, jer je prošlo dosta godina, ali želim nešto drugo da kažem. Želim da kažem, u odnosu na one sjajne izrečene, od strane gospodina Đelića reči u odnosu na ovu privatizaciju, želim da kažem da ogroman broj građana Srbije ne misli tako.
Ogroman broj građana Srbije je razočaran ovakvim načinom privatizacije. Privatizacija, niti je dokazala da je efikasna ni ekonomski, ni razvojno, da bismo mogli još detaljnije o tome da pričamo, bilo bi dobro da ukrstimo argumente.
Zato pitanje, gospodine Đeliću, koliko preduzeća je privatizovano, koliki su efekti te privatizacije, za šta su utrošeni ili gde se troše ti efekti i onda bi mogli detaljnije o tome da razgovaramo. Jedna stvar je sigurna - nije socijalno pravedna.
Nije socijalno pravedna iz prostog razloga što je ostavila ogroman broj ljudi nezaposlen, ostavio ih je bez posla i kako može da bude privatizacija uspešna, ako umesto da povećava broj zaposlenih, povećava stopu nezaposlenosti do najveće u Evropi.
Da ne dužim dalje, jedna je stvar sigurna da građani tako misle, a mi se potpuno slažemo s njima, oni smatraju da se privatizacija svela mahom na rasprodaju uspešnih i potencijalno profitabilnih preduzeća, a da su ostale, i sami ste rekli, one neatraktivne firme, a i koje su privatizovane uglavnom su završile u stečaju. Ukoliko su dobile novog vlasnika, on bi otpuštao radnike, proglašavao je bankrot itd.
Teško je ubediti građane Srbije, u uslovima u kojima žive, kako je to uspešno. Ako se, naravno, to posmatra statistički, prosek jeste dobar, ali ako se malo razgrne vidi se da se u stvari jedna mala grupa ljudi enormno obogatila na račun ovoga i ogroman broj stanovnika postao još siromašniji.
Gospodine Đeliću, molim da komentarišete podatke Unicefa. Rekli ste da je siromaštvo prepolovljeno. Rekli ste da je ono sada na nivou 490 hiljada. Unicef je izbacio podatak, pokrenuo je akciju za pomoć - da je samo 400 hiljada dece ispod granice siromaštva. Ako tome dodamo ogroman broj nezaposlenih, ako dodamo preko 700 hiljada penzionera, koji su na ivici preživljavanja i da ne nabrajam dalje, ključno pitanje upravo jeste u tome šta je sa 60 posto nedovoljno materijalno obezbeđenih koji žive u konstantnoj neizvesnosti, koji ne znaju da li će sutra ostati bez posla, nemaju ušteđevinu, prilično su zaduženi itd.
Da ne dužim, građani tako misle, uvereni su tako i mi smatramo da su u pravu. Ovo je neuspela reforma i nijedna reforma neće uspeti ako nije socijalno pravedna. SPS jeste za reforme i podržaće svaku, ali koja je socijalno pravedna.
Samo ukratko komentarisaću ove predloge zakona koji su ovde na dnevnom redu, imajući u vidu, ponavljam, da imamo preko 30 amandmana. Iskoristiću ovu priliku da nabrojim bezbroj primera za svaki amandman, po nekoliko primera, koji traže odgovor, a nema ga. Napomenuću samo neke.
Ne znam ko više nije pričao o Sartidu, od građana do Saveta za korupciju, vašeg saveta koji ste formirali. Građani su i dan-danas ostali bez odgovora šta je s tim. Da ne pričam o Centromarketu, da ne pričam o Fabrici šećera "Dimitrije Tucović", gde se već godinama vodi na način da dođe u stečaj, da se rasproda imovina, koja je inače ogromna i koja pokriva sve.
Da ne nabrajam dalje, "Magnohrom", gde se umesto proizvodnje seku vagoni i da ne nabrajam dalje. Sasvim na kraju, kontrola privatizacije je bila loša, imala je instrumente Agencije za privatizaciju i Ministarstvo.
Molim vas, kada je u pitanju privatizacija i jedni i drugi imaju imperijalno ovlašćenje, a nisu iskoristili to pravo.
Tamo je nabrojano nekih sedam-osam razloga za raskid ugovora. Tražim odgovor na pitanje - koliko je ugovora raskinuto po tim stavkama, koliko je raskinuto zato što nije investirano, koliko je raskinuto i da li uopšte ima neki ugovor raskinut zbog toga što nije zaštita zaposlenih sprovedena u skladu sa ugovorom o privatizaciji itd.
Kada su u pitanju prava na besplatne akcije, želim da napomenem samo nekoliko reči. Pravo na besplatne akcije nije pravo kojim raspolaže gospodin Đelić, pa će on dati građanima Srbije to. To je obaveza ove države, koja je proistekla iz odredaba Zakona o privatizaciji 2001. godine. Tamo je stajalo da će se privatizacija završiti za četiri godine, a posle toga besplatne akcije će se podeliti građanima Srbije, svima.
Naravno, sledeće 2003. godine, opet za četiri godine kraj, i sada imamo Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji koji ponovo pomera rok za 2009, a ne 2008. godinu. Kraj 2008. je nešto drugo, da je objavio tender.
To mu izgleda kao ono za EU. Vlasti DOS-a su 2000. godine rekle da za sedam godina smo u EU, pa 2003. opet za sedam godina, pa 2005. opet za sedam godina, evo i sada - opet za sedam godina. Sasvim na kraju, kada su u pitanju besplatne akcije - to je pravo koje su građani dobili. Ovde je problem - da li je ovako zamišljena besplatna podela akcija pravedna, da li je pravična? Ne dovodim u pitanje da tako nije stajalo u zakonu, ali da li je pravično ako isto dobija i onaj koji nije počeo da radi i onaj ko je proveo 40 godina radnog veka? Ali, o. k, ko neće podržati nešto da građanin dobije.
Imam samo jedno konkretno pitanje, gospodine Đeliću. Ovim zakonom se suspenduje član 9a Zakona o javnim preduzećima. Da vas podsetim, član 9a Zakona o javnim preduzećima kaže - da se do 30 posto mogu preneti akcije bez naknade, 15 posto za besplatne akcije građanima, a do 15 posto zaposlenima u javnim preduzećima. Zašto do 15 posto? Zato što su to velika sredstva.
Ali tamo stoji, gospodine Đeliću, još jedna odredba. Ono što ostane do tih 15 posto preneće se u Privatizacioni registar. Vi kažete u zakonu da se 15 posto deli, a šta je sa ovim drugim, ostatkom od 15 posto koji se nalaze u Privatizacionom registru. Da li su za toliko uskraćeni građani Srbije da ih dobiju.
Kada su u pitanju zaposleni u javnim preduzećima, želim da ponovim, onakav predlog kako je Vlada dala da mogu da biraju, da li će dobiti akcije u visini od 200 evra ili novčanu naknadu. Mi smo, podržavajući sindikat, uložili amandman da treba da dobiju akcije, a ne novčanu naknadu. Sindikat je tu bio u pravu.
Sada vidim da je Vlada to prihvatila i to je dobro. Zašto? Radnici javnih preduzeća nisu samo direktori koji imaju pet, šest, sedam hiljada evra platu, nego ogroman broj ljudi koji radi i te kako požrtvovano svoj posao za ne tako velike pare. Oni ne treba da budu privilegovani, ali ne treba da budu ni diskriminisani. Ako svi zaposleni imaju pravo na 200 evra akcija, onda i oni imaju pravo.
Sasvim na kraju, gospodine Đeliću, taj član 9a je usvojen 2005. godine na zahtev SPS. Tada je SPS podržavala Vladu u Skupštini i jeste tada blokirala donošenje zakona iz dva razloga. Prvi razlog je bio da se isto tako omogući podela tih akcija u ovoj visini o kojoj sam govorio, a drugi razlog, gospodine Đeliću, za koji od vas tražim decidan odgovor - koliki procenat će biti prodaje javnih preduzeća. Tada smo upozorili vladu Vojislava Koštunice - ako Vlada bude prodala više od 50 posto vlasništva nad javnim preduzećima, odmah ćemo povući podršku i pašće Vlada.
I sad vas upozoravamo, nikada nećemo pristati na to da Vlada ne ostane većinski vlasnik u javnim preduzećima. Dakle, da ne ostane vlasnik 51% akcija u preduzeću. Molim vas da date vrlo direktan odgovor, imajući u vidu da ovde u zakonu stoji da će istovremeno sa donošenjem ovog zakona Vlada usvojiti ili utvrditi i koncept prema javnim preduzećima.
Malopre smo čuli od vas da ćete izaći sa strategijom, a za neka javna preduzeća i sa posebnim zakonom. Želim još jednom jasno da vam kažem, SPS nikada neće prihvatiti, nikada neće pristati, učiniće sve, do pozivanja građana i sindikata na proteste i bojkot, ako se Vlada opredeli da privatizuje više od 51% akcija javnih preduzeća. O detaljima govorićemo kada budu amandmani, kada bude bila rasprava o amandmanima, imaćemo dosta toga da kažemo i dosta prilika da damo gospodinu Đeliću da pruži konkretnih odgovora na sva ta pitanja. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Petronijeviću. Reč po Poslovniku ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.