Dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi pet predloga zakona i vršimo jedinstveni načelni pretres o svim ovim zakonima. Iako na neki način mogu da prihvatim da se za ova prva četiri zakona vrši jedinstveni načelni pretres, nije do kraja jasno zbog čega Zakon o putevima potpada u ovu grupu i ovu kategoriju, jer se u Poslovniku jasno kaže da se načelni jedinstveni pretres vrši onda kada su rešenja u nekom zakonu međusobno povezana i slična.
Ali, kod vas je sve moguće. Moguće je i da u jednoj godini, i to u razmaku od samo šest meseci, usvajate dva budžeta i to nijedan od ta dva budžeta niste, opet, u stanju da usvojite na vreme. Kod vas je moguće da se budžet usvaja i u vreme kada su raspisani izbori za predsednika Srbije i kada je predizborna kampanja već počela.
Samo ću se kratko osvrnuti na ovaj zakon o budžetskom sistemu. Kao što se u obrazloženju kaže, ovo je jedan potpuno novi zakon. U suštini, možda ima potrebe da se donese novi zakon, jer su se mnoge stavke promenile u odnosu na onaj prethodni. Obratiću pažnju na član 2.
U članu 2. se govori o definicijama koje se provlače kroz ovaj zakon i ima ih 47. Možda je dobro što se daju te definicije i objašnjenja nekih pojmova, ali ima jedna stvar koja nije dobra.
Naime, pod rednim brojem 21. člana 2. govori se o aproprijaciji.
Pogledajte sada, samo za definiciju pojma aproprijacija koristi se sedam gusto kucanih redova teksta. Ali, to nije sve. Rečenica se tu ne završava, nego se nastavlja kroz narednih 12 redova, što ukupno čini 19 redova samo za objašnjenje ovog pojma aproprijacija.
Zaista ne znam ko je pisao ovaj zakon, ali bez obzira ko ga je pisao, mislim da bi mu na ovakvim i ovolikim rečenicama mogao da pozavidi i sam Ivo Andrić ili Lav Tolstoj.
Pod rednim brojem 33. istog člana 2. govori se o donacijama, ali se nigde u zakonu ne kaže ništa o dotacijama. Juče smo razmatrali Predlog zakona o budžetu i videli da se u svakom ministarstvu pominje stavka dotacije, i to pre svega dotacije nevladinim organizacijama, o tome sam juče govorio. Ako ste već pobrojali sve ove definicije i naveli 47 pojmova, mislim da je neopravdano ispuštena reč dotacija, jer se u budžetu ona i te kako koristi.
Ovde se razmatra i budžetski kalendar i navode određene stavke, odnosno redosled poteza i radnji koje se moraju odraditi u tom kalendaru. Vezano za zakon o budžetu kaže se, mislim da je i neko od mojih prethodnika govorio o tome, da zakon o budžetu mora biti usvojen do 15. decembra.
Evo, danas je 14. decembar, a mi još vodimo načelnu raspravu o ovih pet tačaka dnevnog reda.
Znate da nakon toga slede rasprave po amandmanima, tako da je sigurno nemoguće da će se usvojiti ovaj zakon. Znači, ovaj kalendar odmah u startu neće biti ispoštovan. Ali, kao što sam rekao na početku, to je vaš manir, vi jednostavno ništa niste mogli da uradite na vreme.
Što se tiče zakona o republičkim administrativnim taksama, moram da kažem da su ove takse u principu veće nego što su do sada bile i nije mi jasno čime i na koji način branite sve ovo, pošto tvrdite da nema inflacije, evro je stabilan i, jednostavno, mislim da nije bilo potrebe posezanja za ovakvim merama.
Možda jeste tu i tamo bilo potrebe za povećanjem nekih administrativnih taksi, ali je možda negde bilo potrebe i za njenim smanjivanjem, s obzirom da su se neke takse odnosile na saveznu administraciju, funkcionisanje savezne države, a svi dobro znamo da državna zajednica Srbije i Crne Gore više ne postoji. Ali, loša vlast uvek poseže za povećanjem taksi, jer to je, jednostavno, najlakše.
Na kraju, evo, tu je gospodin Cvetković, ministar, juče sam mu uputio jedno pitanje vezano za budžet, za program razvoja klastera, i pitam gospodina ministra da li se nešto preduzima na tom planu, da se izbegne izraz ''klasteri''.
Kao što sam rekao, izraz ''klaster'', između ostalog, znači i kasetna bomba, a u gradu Nišu, iz kog ja dolazim, znate svi šta je bilo za vreme NATO agresije, da je na više lokacija više nevinih ljudi stradalo od tih kasetnih bombi. Još jednom vas molim, gospodine Cvetkoviću, da taj izraz zamenite nekim prikladnijim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a zatim narodni poslanik Radoslav Jevremović. Izvolite, gospodine Baraliću.       

Samo vas gledam!
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću samo o izmeni i dopuni zakona o budžetskom sistemu, samo o dva člana, i imaću jedno pitanje, gospodine ministre, za vas, odmah na početku.
Da li je moja šestogodišnja politička borba urodila plodom, i da li član 17. sada meni garantuje, pod tačkama 7. i 8, govorim o javnim prihodima, dakle, naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora i naknada za korišćenje mineralnih sirovina?
Dakle, od 2002. godine, kod usvajanja svakog budžeta, uključujući i usvajanje vašeg budžeta za 2007. godinu, govorio sam o tome da država Srbija gubi oko 150 miliona evra godišnje (po proceni Mlađana Dinkića, to nije moja procena) zato što nije u stanju i nema pravnog osnova da naplati, pre svega, cementarama, krečanama, ciglanama, onima koji eksploatišu mineralnu vodu, naknade o kojima je ovde reč.
Molim vas da mi kratko odgovorite, možete i sa mesta, da li to znači da su se stekli formalni uslovi da, konkretno, "Lafarž" u Beočinu sada plaća, po osnovu korišćenja mineralnih sirovina, odgovarajuću naknadu.
U članu 23, kod finansiranja nadležnosti, pod tačkom 11. kaže se ''prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom'', pretpostavljam u skladu sa Zakonom o koncesijama. Da li to znači da će sada cementare Popovac, Kosjerić i Beočinska cementara, sada ''Lafarž'', krečana ''Jelen do'' i drugi po ovom osnovu dobiti konkretnu obavezu (ako je to tako, molim vas da mi to kažete) da uplaćuju u budžet Republike Srbije odgovarajuća sredstva?
Još jednom podsećam da je ''Lafarž'', kupujući Beočinsku cementaru, između ostalog, stekao pravo na (što se mene tiče, nezakonito) majdan laporca, da ga eksploatiše, a osim toga, to govorim sedmi put za ovih šest godina, majdan laporca se nalazi u okviru Nacionalnog parka Fruška gora. Dakle, po više osnova se ovde postavljaju određena pitanja. Ako je ovo tačka na sve to, što bi rekao gospodin potpredsednik Vlade, ja sebi čestitam. To je on jutros rekao za govornicom. Dakle, ja sebi čestitam što sam se izborio da ovo bude sada tako, a vama se zahvaljujem što ste prihvatili. To je to.
Inače, SPS nije glasala za zakon o budžetskom sistemu kada je donošen. Ako se seća gospodin Vlahović, mi smo tada rekli da je taj zakon dao ministru finansija viši stepen ovlašćenja od onog koji su imali dvorski rizničari, a to znači da u jednom danu može da izvrši imobilizaciju svih finansijskih sredstava svim budžetskim direktnim i indirektnim korisnicima, a da im vrati onda kada proceni da treba ili da može.
Mi razumemo zašto to ovlašćenje postoji, ali je ono veoma delikatno i može biti opasan alat u rukama nerazumnog ministra. Naravno, ne tvrdim da ste vi taj, ali prosto to želimo da vam kažemo.
Imam pitanje. I dalje ostaje na snazi, kod upotrebe i nošenja dobara, čuveni porez za vlasnike vatrenog oružja kratkih i dugih cevi, govorim o puškama malog kalibra i onim drugim, pištoljima i revolverima.
Ja, gospodine ministre, imam pištolj koji mi je poklonio pokojni otac, koji je bio partizan. Na taj poklon ja svake godine plaćam porez.
Da li je, gospodine ministre, normalno da neko na uspomenu plaća porez? Moj otac nije živ 40 godina. Ja, naravno, ne pristajem da odnesem taj pištolj u policiju, da ga oni, kako se to kaže, izvinjavam se, razbuše, da ga onesposobe i da on bude trofej. Ja želim da on bude pištolj, zato što je to pištolj jednog partizana i zato što je to pištolj mog oca.
I nije fer da ja, i sutra moj sin, znači, 100 godina dok bude važila odredba ovog zakona plaćamo porez na jednu dragu uspomenu, pri čemu ćete vi razumeti da ja ovde uopšte ne polemišem sa visinom poreza. Mene to ne zanima. Dakle, mene ne zanima to kao problem, mene zanima jedan odnos koji je, što se mene tiče, krajnje nekorektan. Dakle, ne znam šta je budžetski prihod po ovom osnovu, pretpostavljam da nisu velika finansijska sredstva.
Poslednje pitanje: Da li kablovski operateri imaju bilo kakvu obavezu po zakonu o budžetskom sistemu? To su TV kanali, SBB, cena pretplate u Beogradu je 609 dinara, a u Čačku je 425 dinara. Ne govorim o porezu na usluge kada mi ovo plaćamo, nego da oni plate kao što plati imalac frekvencije, kao što plati neko drugi. To me veoma zanima jer oni operišu velikim finansijskim sredstvima.
Molio bih za taj odgovor, a ako ne može sada, onda kada se steknu uslovi, zato što se radi o velikim finansijskim sredstvima i, meni se čini, o potencijalnim izvorima budžeta koji vama i svima nama nedostaju. Pošto nema puno vremena, to je osvrt. Molio bih, ako može, odgovor, a ako ne, kada bude bilo prilike. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jevremović, zatim narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se u objedinjenoj raspravi nalaze četiri predloga o izmenama i dopunama zakona, Predlog zakona o budžetskom sistemu, kao i predlog zakona o sporazumu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama je još jedan pokušaj da se na određeni način dođe do veće količine novčanih sredstava, odnosno da se još dublje zavuče ruka u već prazan džep građana države Srbije.
U članu 21. u Tarifnom broju 1. tačka 1) broj: "150" zamenjuje se brojem: "200", a u tački 2) broj: "750" zamenjuje se brojem: "1.000", što znači još jedno nepotrebno povećanje iznosa od preko 30% koje se odnosi na zahtev za: 1) molbu i predlog, prijavu i drugi podnesak ako ovim zakonom nije drukčije propisano – dosadašnji iznos od 150 dinara se zamenjuje iznosom od 200 dinara, i 2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa – dosadašnji iznos od 750 dinara zamenjuje se iznosom od 1.000 dinara.
U članu 22. stav 1. navodi se: u Tarifnom broju 5. tačka 1) broj: "450" zamenjuje se brojem: "900", što znači da se u odeljku Tarifa republičkih administrativnih taksi, odeljak A - Takse za spise i radnje organa u Republici Srbiji za zahtev za otkup stana umesto 450 dinara izdvaja 900 dinara, što je takođe povećanje od 100%, a mi, odnosno vi govorite o nepostojanju inflacije i sjajnom stanju naše privrede.
U članu 102. Tarifni broj 9, koji se odnosi na izdavanje putnih isprava, odnosno viza za državljane Republike Srbije i to za izdavanje pasoša čiji je rok važenja 10 godina – 25 evra, upis deteta u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika – 15 evra, izdavanje putnog lista – 20 evra, utiskivanje klauzule "Poslovno" (koja zamenjuje vizu za neke zemlje) – 15 evra sasvim je nelogično i izuzetno nekorektno da se iznos za izdavanje putnih isprava Republike Srbije za naše građane koji žive u inostranstvu, a naročito kada se radi o upisu maloletnih lica u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, određuje u tolikom iznosu kao da vam je cilj da roditelji uopšte ne upisuju decu u pasoš, pa i da oni ne uzimaju pasoš države Srbije.
Takođe bih se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, gde se u članu 22. Predloga zakona navodi: U članu 30. stav 3. reč: "deset" zamenjuje se rečju "pet", da bi u članu 30. osnovnog zakona ova promena dobila sasvim novo značenje.
Član 30. glasi: Kapitalni dobitak uključuje oporezivu dobit u iznosu određenom na način iz člana 27-29. ovog zakona. Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje na račun budućih kapitalnih dobitaka u narednih – znači, sada po novom – pet godina. Sigurno da je rešenje iz prethodnog zakona bolje, znači – deset godina.
Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu, ono što je zanimljivo je svakako član 31. koji se odnosi na budžetski kalendar, a posebno je zanimljiv kalendar budžeta lokalne vlasti.
Gde se tačno navodi? Na strani 19, član 31. 2) Kalendar budžeta lokalne vlasti: 15. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, 1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, 15. oktobar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu, 1. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu i 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti, 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti. Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
U ovom kalendaru ništa nije sporno. Šta više, rokovi su zadovoljavajući, ali ono što je sporno i što se dešava iz godine u godinu je da određene lokalne vlasti ne poštuju određene rokove iz ovog kalendara, a svima je poznato da niko do sada nije odgovarao za posledice neispunjenja kalendara budžeta lokalne vlasti.
Takođe, u odeljku VIII. Eksterna revizija, član 89. glasi: ''završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije. Lokalna vlast može da angažuje revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti...''.
O čemu odlučuje skupština lokalne vlasti u skladu sa zakonom? U dosadašnjim rešenjima lokalna vlast je bila u obavezi da organizuje, a sada je na skupštini da odluči da li će biti angažovanja revizorskih institucija i sigurno je da niko više neće kontrolisati lokalnu vlast kako troši budžetska sredstva koja se ostvaruju na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem još jednom, pošto sam iz Sremske Mitrovice, gospođu Zlaticu Stevanović da omogući dolazak sudskog pisara u Opštinski odbor SRS Sremska Mitrovica i da ne pokušava da spreči ono što je već vidljivo, a to je pobeda Tomislava Nikolića na predstojećim izborima za predsednika republike. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a zatim narodni poslanik Srboljub Živanović.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ova vlada makar malo pridržava nekih elementarnih demokratskih načela, potpredsednik Vlade gospodin Đelić i ministar Cvetković ne bi trebalo ovde da sede pošto ove vlade ne bi bilo.
Naime, Vlada Srbije je probila rokove i termine koje je sama sebi odredila za donošenje budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Ako pogledate važeći Zakon o budžetskom sistemu i ako pogledate ovaj Predlog zakona o budžetskom sistemu videćete da se tu ništa nije promenilo – budžet Republike Srbije je već trebalo da bude donesen. Za to što nije donet, odgovorna je isključivo Vlada Republike Srbije.
Elementarno je načelo i svih parlamentarnih demokratija da vlada pada na budžetu ukoliko se taj budžet ne donese u roku koji je zakonom bio predviđen. To je pravilo koje važi i u Velikoj Britaniji i u Francuskoj i u Nemačkoj. Izgleda da ne važi u Srbiji.
Sad se postavlja jedno prethodno pitanje: Da li će Vlada taj isti princip, koji je sama za sebe odredila, a to je da je ne obavezuju rokovi koji su određeni zakonom, da primeni i na sve druge građane, odnosno pravna lica u Republici Srbiji?
Da li će ova vlada, ovakva kakva je, ikada bilo kome u Republici Srbiji moći da kaže - ne možeš da ostvariš neka svoja prava ili ćeš biti sankcionisan zato što nisi poštovao rokove koji su utvrđeni zakonom? Da li će ova vlada imati obraza da tako nešto nekome kaže kada ona sama, evo, mi smo svi svedoci, i građani Srbije koji prate prenos, krši zakonske norme koje se odnose na rokove za donošenje budžeta Republike Srbije?
Da je to tako, vidi se iz člana 45. Predloga zakona o budžetskom sistemu. Član je prilično jasan: Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet. U slučaju da Narodna skupština ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.
Dakle, gospodine Đeliću, mi smo već faktički ušli u jedan period privremenog finansiranja, rokovi za donošenje zakona o budžetu su istekli.
Pre nego što bilo šta kažete o bilo kom predlogu zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Srbije, vi treba da izađete za ovu govornicu i da objasnite narodnim poslanicima i građanima Srbije: ko vas je ovlastio da vi sami kršite Zakon o budžetskom sistemu, koji su razlozi za nedonošenje zakona o budžetu za 2008. godinu i da li ćete vi taj isti princip da primenjujete i na sve druge pravne subjekte u Republici Srbiji?
Samo da vas podsetim, gospodine Đeliću, Zakonom o lokalnoj samoupravi je propisano da se lokalna skupština, dakle skupština opštine, odnosno skupština grada, može raspustiti ako ne donese budžet u roku utvrđenom Zakonom o budžetskom sistemu.
Sada vas pitam, gospodine potpredsedniče Vlade: da li će ova vlada da raspusti neku lokalnu skupštinu ako ta lokalna skupština ne donese budžet u roku koji je utvrđen Zakonom o budžetskom sistemu, a ta ista vlada je prekršila rok za predlaganje budžeta Republike Srbije Narodnoj skupštini i to za više od mesec dana?
To je skandal sam po sebi. Da ne ulazimo u to šta piše u Predlogu zakona u budžetskom sistemu, šta piše u svim ostalim predlozima zakona, to je jedno prethodno pitanje, i pravno i političko, da je Vlada Republike Srbije sama sebi dala pravo da se ne pridržava rokova koji su utvrđeni zakonom, ali to nisu zakoni koje je predložio neko drugi, to su opet zakoni koje je predložila sama Vlada Srbije.
Gospodin Đelić je izašao, ali, evo, tu je gospodin Cvetković. Zaista ne razumem, gospodine ministre, kakva je potreba vas u Vladi da za neke pojmove za koje postoje lepi termini u srpskom jeziku koristite neke strane izraze koje ne samo da građani ne razumeju, nego je veliko pitanje da li ih razumeju svi oni koji će ovaj zakon sutra da primenjuju.
Naime, u članu 2. tačka 21) pominjete izraz aproprijacija. Dajete jednu prilično glomaznu definiciju ovog pojma, a ja vas podsećam da u srpskom jeziku imate mnogo lepši izraz, koji je svima prepoznatljiv i koji svi razumeju, da ne lome jezik, a to su budžetska davanja. Umesto da upotrebite izraz budžetska davanja, vi koristite izraz aproprijacija, da li zato što želite da fascinirate narodne poslanike i građane Republike Srbije kako koristite strane reči koje onako glamurozno zvuče ili je već neki drugi razlog u pitanju.
Dalje, jedan od pojmova koji definišete na početku Predloga zakona o budžetskom sistemu nalazi se u članu 2. tačka 34), a to je razvojna pomoć Evropske unije. I na više mesta u ovom predlogu zakona insistirate na toj sintagmi razvojna pomoć Evropske unije.
Građani Srbije su svedoci da Evropska unija, evo, nedavno, pre nekoliko dana, i svaki dan, manifestuje neskrivenu volju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije koju će proglasiti, jednostrano i protivno Rezoluciji 1244, šiptarski separatisti i teroristi na Kosovu i Metohiji.
Sem Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije, ako se ne varam, sve ostale članice Evropske unije izrazile su spremnost da se pregovori oko budućeg statusa Kosova i Metohije obustave i da se prizna faktičko stanje, a to je, u stvari, priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, za koju se šiptarski separatistički lideri već uveliko spremaju.
Kada nam Evropska unija daje pomoć, onda ona određuje i šta ćemo da trošimo, i za koje namene, i kojim tempom, a mi samo treba da spremimo pare, odnosno novac građana Srbije. Niko još nije ovde za govornicom Skupštine Srbije, od 2000. godine pa do danas, objasnio narodnim poslanicima i građanima Srbije kako su to trošena finansijska sredstva koja nam je davala Evropska unija.
Ako se sećate, pred one septembarske izbore 2000. godine, glavni slogan DOS-a bio je: dajte, građani Srbije, da mi oborimo režim socijalista i radikala i, čim se to desi, stići će neke velike pare u Srbiju, stići će neki ogromni bespovratni krediti, poteći će Srbijom med i mleko, a rešiće se usput i pitanje Crne Gore i Kosova i Metohije jer, zaboga, to nije ni nacionalno pitanje, ni versko pitanje, ni istorijsko pitanje, sve su to demokratska pitanja.
Slobodan Milošević nije uspeo da reši pitanje Crne Gore i Kosova i Metohije zato što nije bio demokrata, a evo, izaberite nas, dajte da mi preuzmemo Vladu Srbije, svi ti problemi će već sutra biti rešeni, ostaće Crna Gora u sastavu zajedničke države, biće skinuto sa dnevnog reda pitanje nezavisnosti Kosova i Metohije, dobićemo donacije, dobićemo strane kredite i, evo, u decembru 2007. godine građani Srbije su svedoci da od toga nema apsolutno ništa.
Sahranili ste jednu zajedničku državu, Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa ste posle tri godine sahranili drugu zajedničku državu, Srbiju i Crnu Goru, evo, Kosovo i Metohija su na pragu da se odvoje od Republike Srbije, a blagoslov za sve to daće upravo ona međunarodna asocijacija koja će nama navodno da daje razvojnu pomoć.
Žao mi je što je gospodin Đelić izašao iz sale. To pitanje mogu da postavim i gospodinu Cvetkoviću, ali mislim da je gospodin Đelić pozvaniji da na to pitanje odgovori pošto je, koliko sam obavešten, u Vladi Srbije zadužen za evropske integracije: Da li se to sprema jedna velika i nečasna trgovina u vezi s Kosovom i Metohijom?
To pitam iz dva razloga. Prvo: da li će ta razvojna pomoć Evropske unije Srbiji biti uslovljena našom saglasnošću za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije i onda se postavlja pitanje koliko to košta, ta zavetna zemlja srpske istorije, koliko to milijardi evra i dolara će da je plate zapadni mentori ove vlade?
Drugo pitanje: da li se, kada se govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, nekim slučajem ne postavlja kao uslov to da se Republika Srbija, na jedan ili na drugi način, odrekne Kosova i Metohije?
Dakle, da li nam Evropska unija kaže: u redu, bićete primljeni, makar u predvorje ove naše organizacije ako ne već i u punopravno članstvo, ali pod uslovom da u tu asocijaciju uđete obogaljeni, kao država invalid, dakle, bez Kosova i Metohije?
Pošto mogu da pretpostavim šta misle pojedini članovi Vlade o ovom problemu, plašim se da su određeni delovi Vlade Srbije, a pre svega oni iz redova DS, spremni da prihvate ovu nečasnu trgovinu i da se odreknu Kosova i Metohije za šaku srebrnjaka koja će navodno doći iz Evropske unije.
Zaista je neshvatljivo da nam u Predlogu zakona o budžetskom sistemu Vlada Srbije predlaže da se budžet može doneti na period od tri godine. Da vas podsetim da je samo u 2007. godini donet budžet bez rebalansiranja, i to ne zato što su ministri koji su predlagali ovaj budžet jako sposobni i jako pametni, nego zato što je budžet Republike Srbije za 2007. godinu donet tek u junu ove godine pa prosto nije bilo uslova za rebalans budžeta.
Kako vi mislite, gospodine ministre, da se donese stabilan i dobar budžet za tri godine kada su, evo, sve dosovske vlade unazad pokazale da nisu u stanju da donesu nijedan čestit budžet, čak ni za jednu kalendarsku, odnosno fiskalnu godinu?
Da li vi možda na taj način planirate da ukinete instituciju izbora u Republici Srbiji, da ukinete instituciju Narodne skupštine i da Skupština uopšte ne raspravlja o budžetu, da Skupština uopšte ne raspravlja o tome kako Vlada Srbije, kako ministarstva, kako sve te silne agencije troše budžetska sredstva? Doneće budžet za tri godine i za naredne tri godine pitanje budžeta, njegovog trošenja, zakonitosti, opravdanosti, celishodnosti biće stavljeno ad akta.
Plašim se da je to pravi razlog zašto nam Vlada predlaže i ovu mogućnost. Na svu sreću, ova vlada Srbije očigledno neće biti u mogućnosti da se koristi ovim zakonskim ovlašćenjem pošto je samo pitanje dana kada će ova veštačka koalicija da se raspadne, a raspad koalicije, razume se, podrazumeva i pad Vlade.
Dalje, u članu 15. tačka 8) - zakonom se može uvesti porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara.
Gospodine ministre, ovaj porez je krajnje štetan i nepotreban. Kada se neka dobra stave u upotrebu, onda se već tada plaća porez. Nametati građanima da iz godine u godinu plaćaju porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, nema nikakvog opravdanja. To je jedan neosnovan namet za građane, jedno finansijsko opterećenje koje nema dovoljno utemeljenja ni u ekonomskoj, ni u finansijskoj, ni u političkoj, ni u pravnoj teoriji.
Predlažem vam, odnosno poslanici SRS su predložili da se tačka 8) u članu 15. briše.
Dalje, u članu 21. - Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se: primanja od domaćeg zaduživanja, primanja od inostranog zaduživanja, primanja od prodaje domaće finansijske imovine i primanja od prodaje strane finansijske imovine.
SRS je predložila da se član 21. u Predlogu zakona briše. Prvo, već sam rekao, nema potrebe da se preteruje sa zaduživanjem Republike Srbije ni u zemlji ni u inostranstvu. Sve prethodne dosovske vlade su očigledno drastično zloupotrebljavale to zaduživanje u inostranstvu.
Zemlja nam je prezadužena, odnosno mnogo smo više zaduženi, evo, sada u 2007. godini nego što smo to bili 2000. godine, kada je DOS na neustavan i nezakonit način preuzeo vlast.
Gospodine ministre, treba zaustaviti nekontrolisano štampanje i emitovanje hartija od vrednosti. U finansijskom smislu to proizvodi isti efekat kao i nekontrolisano štampanje novca. Od tog nekontrolisanog štampanja hartija od vrednosti korist nemaju građani Srbije. Korist imaju samo berzanski špekulanti, oni koji pokušavaju da operu novac i, naravno, ne sumnjamo u to da veliku korist od svega toga imaju i pojedini ministri u Vladi Srbije, pojedini direktori agencija itd., koji od svega toga uzimaju izuzetno visoke provizije.
Na kraju, da ne bih više oduzimao vremena mojim kolegama iz SRS, daću samo jednu pravničku primedbu. Radi se o članu 100. Naime, mi u SRS smatramo da sva krivična dela u Republici Srbiji moraju da budu sistematizovana na jednom mestu. I praksa je pokazala da je takvo rešenje najbolje. Građani Srbije, sudovi i svi oni kojima su potrebni krivični zakoni mogu na vrlo jednostavan način da se upoznaju sa tim koja su krivična dela u jednoj zemlji, kakve su sankcije itd.
DOS je uveo praksu da se krivična dela propisuju velikim brojem različitih zakona i onda su građani Srbije i privredni subjekti u nedoumici da li nešto jeste krivično delo ili nije krivično delo. Mi smatramo da to paralelno krivično zakonodavstvo treba ili potpuno ukinuti ili ga treba svesti na najmanju moguću meru.
Vi ste, gospodine ministre, u članu 100. propisali jedno krivično delo - ''Novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara ili zatvorom do jedne godine kazniće se za krivično delo odgovorno lice...''.
Dakle, mi smatramo da ovim krivičnopravnim odredbama jednostavno nema mesta u predlogu zakona o budžetskom sistemu, da ovo treba da bude materija krivičnog zakona Republike Srbije, a da u zakonu o budžetskom sistemu mora da stoji samo ona materija koja se pod nazivom ovog predloga zakona i podrazumeva.
Pošto je gospodin Đelić napustio sednicu Narodne skupštine, evo, ja vas pozivam, gospodine ministre, još jedanput, objasnite narodnim poslanicima i građanima Srbije koji prate ovaj prenos – na osnovu kog ovlašćenja je Vlada prekršila i rok za donošenje, odnosno predlaganje budžeta Republike Srbije Narodnoj skupštini i da li će ova vlada moći da raspusti ijednu lokalnu skupštinu u Srbiji zato što ta lokalna skupština nije donela budžet u roku utvrđenom zakonom.
Odbornici u tim lokalnim skupštinama uvek će, s punim pravom, moći da vam kažu: Gospodine ministre, držite se najpre vi zakona, a onda insistirajte da se zakon primenjuje u skupštinama opština.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a zatim narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.

Dame i gospodo poslanici, mislio sam da će biti tu ovlašćena lica koja je trebalo da budu prisutna, pored gospodina Cvetkovića, da će ostati i gospodin Vlahović, koji je bio potreban otprilike da da određene odgovore na pitanja koja bih postavio i njemu i potpredsedniku Vlade, a i ministru za finansije gospodinu Cvetkoviću.
Prošla su vremena parola od 2000. godine, 2001. godine, kada ste okrivljavali one koji su činili vlast pre vas, kada ste govorili da je sve ono što nije valjalo zbog toga što prethodna vlast, koju su činili radikali i socijalisti, nije znala da vlada. Ali, kao što smo videli i u periodu sedmogodišnje vladavine DOS-a, i ovim zakonima vi želite na neki način da nađete određenu implementaciju, a to SU zakon o dohotku preduzeća i zakon o porezu na dohodak građana.
Pitam vas kako da funkcionišu i jedan i drugi zakon kada danas na teritoriji Srbije nijedna velika firma, nijedan veliki sistem ne funkcioniše, ne radi, odnosno, sve ono što je privatizovano, sve ono što je prodato, u stvari je uzeto verovatno samo zbog adekvatnog građevinskog zemljišta i određene infrastrukture, a ne sa određenom namenom, da bi ta preduzeća nastavila tu svoju proizvodnju.
Ako pogledamo šta se tom privatizacijom učinilo, taj zakon je, u stvari, zakon koji je svojom upotrebom, svojom implementacijom, trebalo da nađe titulara, vlasnika. Međutim, još tada, 2001. godine, srpski radikali su upozoravali da prodaja preduzeća neće biti pošteno urađena i da će određeni tajkuni iz te dosovske vlasti doći do tih fabrika bez procenjene prave vrednosti. To se u stvari i desilo.
Ako pogledamo ovu knjižicu, i ako se u njoj vidi, videćete da su najveći krivci za tu privatizaciju, koja je kriminalno urađena u Srbiji, u stvari, Agencija za privatizaciju, ministarstvo za privredu i pravosudni organi. Pa, da ih onda ne nabrajam, tu je ministarstvo za donacije, jer je, ne znam, neko je od mojih kolega pomenuo i velike donacije, to je Aleksandar Martinović, koje su stizale u Srbiju, ali kojima se svaki trag gubio.
Dame i gospodo, u ovoj knjižici dobro se opisuje da su šećerane, obično se govori o ciframa od pet-šest dolara ili pet-šest evra, ali ovde se govori da su tri šećerane kupljene za 183 dinara.
Gospodo, a kad bih vam pročitao kolike su vrednosti tih šećerana i koliko je bilo na lageru tada šećera, to je bilo 72.000 tona šećera, sa procenjenom vrednošću od 73 miliona evra.
Sad vas ja pitam, ovaj zakon na dobit za one koji su uzeli te fabrike ništa ne znači, ali vas pitam: šta se u stvari zbilo sa ovim novcem, odnosno sa ovim tonama koje su bile rezerve šećera, koje su pripale vlasniku koji je kupio šećeranu­?
Da ne govorim o "Sartidu" koji je, u stvari, takođe jedna posebna priča, gde su bili umešani i ministar Vlahović, premijeri i ostali svi, da kažem, izvršioci, i organi vlasti.
Dame i gospodo, vi niste u prethodnom mandatu bili deo vlasti, ali ste bili deo vlasti indirektno, preko predsednika Republike, jer ste hteli da sakrijete te vaše kriminalne tragove, jer ste razmišljali da građani znaju u stvari sve o vama, o vašim kriminalnim radnjama, o tome šta ste učinili u Srbiji.
Ono što takođe hoću da naglasim, vi ovde u zakonu o porezu na dohodak građana kažete da se u članu 28. procenat ''14%'' zamenjuje procentom ''10%'', u obrazloženju govorite o oslobađanju poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za period od dve godine (2008. i 2009. godine).
Dame i gospodo, to je ono najminimalnije što ste mogli da učinite, a u stvari niste ništa ni učinili za seljaka. Vi ste ga oslobodili plaćanja katastarskog poreza, a otkud ga niste oslobodili da plaća invalidsko i penziono osiguranje koje je drastično veće za ove dve godine? Sigurno da biste takvim zakonom bolje pomogli poljoprivrednom proizvođaču, seljaku, jedinom heroju rada koji se danas bori i od koga vi skidate i ono što je zaradio i ono što nije, jer ste danas seljaka doveli do prosjačkog štapa.
Tu je dobro govorio moj kolega Petar Jojić kada je rekao koliko se sredstava odlilo iz budžeta, a mogli ste pomoći seljaku, da mu omogućite povoljne kredite, čak i da se ide do toga da bi mogao doći do jedne kvalitetnije i novije opreme sa kojom bi mogao danas da radi na svojim njivama. Ako pogledate danas Vojvodinu, Srem, Mačvu, Posavinu, Šumadiju, videćete da na tim traktorima koji su stari po 30 godina, da l' su stariji traktori ili vozači.
Svi ovde, koja se god vlast promeni, čini mi se, govore o jednom brendu danas u Srbiji, a to je o proizvodnji zdrave hrane. Ne znam kako mislite da se ta zdrava hrana proizvodi ili čime će danas Srbija da se pohvali da bi izašla na evropsko tržište.
Vi stalno pominjete ove zakone koji su bitni da bi se mogli u stvari ukalkulisati u zakone Evropske unije, a to je jedan veliki promašaj. Moramo shvatiti da je Evropska unija jedno, a Srbija nešto drugo. Evropa je priča za sebe, a Srbija je priča za sebe.
Srbija mora nalaziti sebi tržište gde može da bude konkurentna, gde može da izvozi svoju robu. Ne može izvoziti nešto što verovatno nije kvalitetno ali je možda lepše upakovano pa se već nalazi na tržištu zapadne Evrope. Zato je potrebno taj naš proizvod da ide prema Istoku, prema zemljama prijateljske Afrike i Azije, tamo gde oni još nisu dostigli taj nivo koji smo mi dostigli.
Moram vam reći, ja sam čovek od tehnike, od '80-ih godina pa do 2000. godine bili smo značajni po proizvodnji procesne opreme. Ta procesna oprema se proizvodila u našim značajnim gigantima, kao što je "14. oktobar" u Kruševcu. Govorim zbog toga što sam dobro poznavao tu fabriku i njenu proizvodnju, ali vas pitam: gde se danas nalazi proizvodnja te fabrike i gde su te naše proizvodne mogućnosti koje smo mogli da izvozimo? Nemamo ih.
Danas je jedini brend Srbije uvoz svega i svačega. Taj trgovački lobi je omogućio da se danas u stvari tržište Srbije od svojih domaćih proizvoda može takoreći zatvoriti. Pogledajte samo poljoprivredne proizvode. Oni nemaju nikakvu cenu.
Ovo što vi nudite, ove subvencije sa 14% na 10%, to je u stvari jedna šarena laža gde hoćete poljoprivrednike da izjednačite sa samostalnim delatnostima, sa zanatlijama, a znate da ste i tu instituciju, ta mala preduzeća, takoreći ugasili.
Kao što je umeo 2001. godine prof. dr Vojislav Šešelj da kaže za ovom govornicom - ovca se jednom godišnje šiša, ali ne može da se šiša u zimu jer, ako se ošiša u zimu, onda će da manjka.
Prema tome, shvatite da ovo što vi činite sa ovim budžetskim sistemskim zakonom, vi u stvari želite da zaštitite vas, odnosno kao što sam malopre rekao, ne daj bože da postoji opet onaj zakon koji govori, kao što smo govorili o bivšem predsedniku, da tako postoji i formulacija zakona o bivšim ministrima. Zapitao bih se gde bi bilo mesto za gospodina Vlahovića, čoveka koji je uništio sve u ovoj državi. Mislim da je on svojim delovanjem i svojim radom pokazao u stvari oličenje Demokratske stranke.
Na kraju, dame i gospodo, vaš određeni kredibilitet ili vaša snaga jeste u stvari da vi izdajnike proglašavate herojima, a oni koji su dali svoje živote za ovu državu, oni koji su svojim životima branili granice ove zemlje, njih proglašavate izdajnicima, kao sve one heroje koji se nalaze u Haškom tribunalu, kao heroja prof. dr Vojislava Šešelja.
Nadam se da će 21. januara obasjati Srbiju radikalsko sunce i da će Tomislav Nikolić postati pravi spasitelj Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović, a zatim narodni poslanik Vlado Sekulić.