Dame i gospodo narodni poslanici, najnovije izjave koje dolaze od visokih zvaničnika iz Evropske unije i Amerike povodom rešavanja konačnog statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija, a sve u cilju opipavanja pulsa srpskom narodu, dovele su nas u situaciju da danas moramo jasno i glasno izreći svoj stav o otvorenim ucenama i pretnjama koje nam se upućuju. O tome da ne smemo ni po koju cenu pristati na otcepljenje bilo kojeg dela naše teritorije, više ne treba govoriti, jer da je to jedini normalan, prirodni odgovor svim neprijateljima Srbije, to je jasno svima, sem pojedincima koji brane interese upravo onih koji nam danas otimaju Kosovo i Metohiju.
Danas samo želim da znam gde je kraj cepanju Srbije. Želimo da znamo da li ste svesni poruka svoje novije istorije, počevši od okupacije Republike Srpske Krajine, konstantnog gušenja Republike Srpske, otcepljenja bratske Crne Gore? Danas dolazi na red pokušaj amputiranja Kosova i Metohije. I to od strane naših tobožnjih prijatelja iz Evropske unije, ka čijem članstvu toliko težimo, i Amerike, čiju demokratiju oberučke prihvatamo. Gde je kraj otimanju i gde je kraj strpljenju srpskog naroda? Da li to znači da kada nam sutra budu tražili jug centralne Srbije, Rašku oblast ili Vojvodinu, zarad učešća u toj istoj međunarodnoj instituciji, takođe, moramo pognuti glavu? A to nam već najavljuju.
Albanski politički lideri u Bujanovcu i Preševu iz dana u dan pozivaju na povlačenje naših jedinica sa teritorije "istočnog Kosova", kako oni sami nazivaju ovaj region, i stacioniranje NATO trupa radi očuvanja navodnog "mira i stabilnosti" koji upravo oni narušavaju, svojim političkim izjavama i postupcima. A to, kako NATO trupe čuvaju mir i stabilnost mogli smo da osetimo za vreme bombardovanja 1999. godine i kosovskog pogroma 17. marta 2004. godine.
Govore da se strpimo dok ne uđemo u Evropsku uniju. A svi napori naših vajnih petooktobarskih demokrata od 2000. pa nadalje, usmereni ka evropskim integracijama, danas se nagrađuju time što nam se otima Kosovo i Metohija. Da li to znači da su zvaničnici iz Evrope shvatili kakve poslušnike (poltrone) od saradnika imaju u Srbiji, pa da su se nakon svih probnih zahteva (preko isporučenja Srba Hagu, rasprodaje preduzeća) usudili da zatraže ono zbog čega su nas i bombardovali, kako reče jedan bivši američki zvaničnik (Vilijam Montgomeri). Svakom razumnom čoveku bi trebalo da bude jasno da sa onima koji su nam nasilno oduzimali deo teritorije ne možemo imati nikakvih dogovora.
Isto tako je jasno da postoje i oni koji su protiv porobljavanja bilo koje države, deo pravdoljubivog sveta, sveta koji ne zatvara oči pred onim što se dešava od strane Amerike i njihovih prijatelja u Evropi. Na čelu tog slobodoljubivog sveta danas stoji bratska Rusija, koja je svesnija značaja kosovskog pitanja više nego pojedine političke strukture u Srbiji, koja nam u svakoj prilici pruža ruku pomoći, bilo u ekonomskom, bilo u političkom smislu.
Rusija sa slobodnim svetom, sa jedne strane, ili Amerika sa imperijalistima, sa druge strane? Kosovo u Srbiji ili Kosovo u Albaniji? Dostojanstvo ili poltronstvo? Kraj cepanja države ili još jedna stepenica ka Beogradskom pašaluku?
Sve su ovo pitanja na koje razuman čovek zna odgovor istog trenutka. A to pitanje ne postavljamo mi, već nam ga drugi svojim postupcima nameću.
Zato danas moramo misliti svojom glavom ukoliko želimo da sačuvamo KiM, srce svoje države. Danas moramo reći da li želimo nastavak uspavanog stanja u kome se danas nalazi politički vrh Srbije ili želimo promene koje će jasno pružiti ruku prijateljima i zatvoriti vrata neprijateljima. Izbor je jasan – svim srcem za Srbiju. Aplauz.)

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Izvolite, imate još 10 minuta gospodine Varga u ime vaše poslaničke grupe.

Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Republike, kao i Vlada, od početka pregovaračkog procesa posvetili su ogromnu pažnju rešavanju konačnog statusa KiM. Savez vojvođanskih Mađara je sve vreme podržavao napore državnih organa. Nažalost, ovi pregovori su završeni neuspehom.
Ovom prilikom želim da govorim o jednom delu razloga zbog kojih je došlo do ovih neuspeha. Postavlja se pitanje zašto su u nastupu konstruktivnosti našeg pregovaračkog tima i SAD, a i sve uticajne države EU, Srbiji u ovom procesu okrenuli leđa. Zato što je Srbija u poslednjih sedam godina prokockala višestruko poverenje. Nažalost, nisu vam verovali – da ono što nudite zaista tako i mislite, da nemate neki skriveni cilj, da nećete u prvoj mogućoj prilici data obećanja prekršiti.
Zašto vam nisu verovali? Iz bezbroj razloga. Jedan je, naravno, ona politika koju ste vodili prema nacionalnim manjinama u Srbiji proteklih sedam godina. Naime, niste bili sposobni da od 2000. godine uradite nijedan značajan i iskren gest prema nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji, niti u oblasti očuvanja njihovog identiteta, niti u cilju ojačanja njihove ekonomske pozicije.
Posle 5. oktobra, svega nekoliko meseci se učinilo, ali nažalost nije tako bilo, da postoji iskrena namera da umesto asimilacije očuvanje identiteta nacionalnih manjina postane okosnica politike prema nacionalnim manjinama. Ispostavilo se da to nije bio slučaj i u periodu između 2000. i 2003. godine, nažalost ni kasnije.
Ovi političari, koji na nacionalne manjine nisu gledali kao na deo svog potencijalnog biračkog tela nego na neku vrednost, oni su postali ubrzo marginalizovani. Pripadnici nacionalnih manjina su postali najveći gubitnici tranzicije. Oni su prvi dobijali otkaze, a da ne govorimo o njihovom učešću u državnoj upravi, u policiji, u pravosuđu.
Trebalo je, dame i gospodo, pokazati na primeru nacionalnih manjina koji žive u Srbiji kako je demokratska Srbija zaista učinila zaokret u svom odnosu prema nacionalnim manjinama, da znate biti iskreni. Jednostavno, nažalost, ovu potrebu niste prepoznali. Srbija se zbog toga u međunarodnoj zajednici doživljava kao država bez kredibiliteta.
Vi ćete na ovo reći da ste 2000. godine mnogo uradili na polju ljudskih i manjinskih prava, čak je donet i Zakon o manjinama. To je istina, samo je problem u tome što taj zakon nije donet sa iskrenim namerama. Naime, uslov je da se zadovolji forma, ali kada smo stigli do suštine, do ustupanja kompletnih nadležnosti nacionalnim savetima, onda smo se suočili sa neviđenim preprekama.
Da li je bilo koja vlada od 2000. godine bila spremna da ponudi makar deo onih prava svojim nacionalnim manjinama koje je tražila za nealbanske zajednice na Kosovu, na primer tokom Bečkih pregovora? Nije. Vi ste nudili Albancima suštinsku autonomiju, a za nealbanske zajednice ste tražili isto autonomiju. Dakle, autonomiju u okviru autonomije. Ali, kada neka manjina u Srbiji, u ostalim delovima Srbije, traži autonomiju, kao na primer Mađari, onda vi kažete da autonomija u okviru autonomije nije u skladu sa evropskim vrednostima. A kada vi tražite to isto, onda je to u skladu.
Mi Mađari smo se od 2000. godine izborili za mnoge stvari, to je istina, ali to smo uspeli isključivo zahvaljujući našoj političkoj organizovanosti. Poslednji primer – izbor sudija Ustavnog suda, ali ne možete da kažete niti jedan značajan iskorak koji su vlade uradile u cilju poboljšanja položaja manjih nacionalnih zajednica. Šta ste uradili, recimo, za slovačku, za hrvatsku, za bugarsku, za rusinsku ili za druge male manjine? Ništa. Vi na ovo odgovarate – zar u našim redovima nisu zastupljene sve nacionalne manjine, kao i da imate narodne poslanike pripadnike svih ovih zajednica. Istina, imate, samo je problem u tome što oni nemaju pravo ni da progovore o svojim problemima, a kamoli da glasaju za neki predlog koji se ne sviđa vašim stranačkim rukovodstvima.
Posmatrajući rad Narodne skupštine od 14. februara ja imam osećaj kao da se nalazimo u Rambujeu. Naime i tamo su bili pripadnici manjinskih zajednica čak i Albanci u pregovaračkom timu Srbije, naravno, kao ukras i moram priznati da je bilo krajnje poražavajuće videti da je cilj političke elite u Srbiji i u 2007. godini, praktično, asimilacija manjinskih zajednica. Sve značajnije političke snage, nažalost, tako misle. Razlika je u tome što neki o tome govore a neki o tome ne govore, kao na primer predsednik Narodne skupštine, on je počeo da govori o ovome. Zbog ovih razloga su stranke nacionalnih manjina umesto partnera postale protivnici koje treba pobediti. Naravno, nacionalne manjine su postale sloj društva koje strpljivim radom treba asimilirati.
Sve je jasnije da je jedan od prioriteta i ciljeva DS postalo uništenje političkog bića nacionalnih manjina. Neke zajednice su na to pristale. Zamislite primer hrvatske zajednice, jednostavno, pripadnici hrvatske zajednice su počeli slaviti krsne slave, a to je najbolji dokaz gubljenja identiteta. Ali, naravno, to nimalo ne čudi ako uzmemo u obzir da je država za sedam godina za hrvatsku zajednicu stvorila uslove za otvaranje jednog jedinog gimnazijskog odeljenja na hrvatskom jeziku i to za četrnaest učenika. Neke zajednice su svesne pogubnosti politike. Ona stranka koja se ovome suprotstavila, govorim o Savezu vojvođanskih Mađara, postala je vaš politički neprijatelj.
Predsednik Republike je prekjuče izjavio, odnosno izneo stav da je u Evropi neuobičajeno da jedna manjinska zajednica istakne kandidata na predsedničkim izborima, da to nije u skladu sa evropskim standardima. To znači, drugim rečima, da prema mišljenju gospodina Tadića, kandidat za predsednika Srbije može da bude isključivo Srbin.
Da vas podsetim predsedniče Republike, predsednik Francuske, gospodin Sarkozi, ima mađarsko poreklo. Otac mu je, naime, Mađar. Znate ko ga je napadao zbog toga u predsedničkoj kampanji? Naravno, predstavnik, odnosno kandidat ultra desnice, gospodin Lepen. Za mene je bolno priznati da je stožer ove antimanjinske politike postala stranka na čijem se čelu nalazi predsednik Republike.
Ovo je, dakle, način razmišljanja i vođenja politike koja je dovela do toga da su sve zapadne zemlje Srbiji okrenule leđa. To su razlozi zbog kojih vam i ogroman broj zemalja jednostavno ne veruje. Naravno, ne samo zbog toga možemo da navedemo i druge primere. Recimo, upisivanje praznih kuća bez bilo kakvih zakonskih osnova ili ovo poslednje uručivanje vojnih poziva u nacionalno mešovitim sredinama.
I najnoviji primer nepoštovanja činjenice da u Srbiji žive i nacionalne manjine, da čak i one imaju političke organizacije, jeste ovo poslednje utvrđivanje sastava radnih tela i biračkih odbora u izborima za predsednika Srbije.
Ovo je pitanje možda u ovom trenutku beznačajno, ali odlično odslikava odnos najznačajnije stranke Srbije prema evropskim vrednostima. Mislim da je taj odnos jednostavno katastrofalan.
Zaista mislite da zvaničnici u međunarodnoj zajednici koji donose odluke, da su slepi da ne vide sve ovo što se dešava, da nisu pratili ovih poslednjih sedam godina. Naravno da su videli, da su pratili i jednostavno izgubili ste njihovo poverenje.
Predsednik Republike govori o tome da je ova loša slika koja postoji u svetu o Srbiji stvorena devedesetih godina. To je, nažalost, samo delimično tačno. Naime, tada je stvorena, ali ne računajući jedan kratak period do ubistva premijera Đinđića, ova se slika samo kvarila. Vladajuća politička elita je, nažalost, svih ovih godina bila neiskrena i prema manjinama i prema svakom građaninu ove zemlje.
Naime, vi govorite da ne želite izolaciju, da se ne odričete evropske budućnosti ove zemlje, a istovremeno glasate za rezoluciju koja sadrži pretnju prekidom diplomatskih odnosa i pretnju nepotpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Donosi se odluka o vojnoj neutralnosti.
EU je, o tome je danas bilo reči, pristupilo deset bivših socijalističkih zemalja. Sve su te zemlje, pre punopravnog članstva u EU, postale članice NATO pakta. To su činjenice. Nema članstva u EU, dakle, bez atlantskih integracija. Vi to dobro znate.
(Predsednik: Vreme.)
Na kraju, izvinjavam se gospodine predsedniče, da napravim samo jednu malu digresiju.
Postoji jedan državni projekat koji nosi naziv – Kosovsko pitanje u jugoslovenskom i globalnom kontekstu 20. veka.
Neki ljudi obilaze lokalne samouprave i javna preduzeća u nacionalno mešovitim opštinama i uručuju predsednicima opština i direktorima javnih preduzeća jedno pismo koje je potpisao predsednik Narodne skupštine, kojim on skreće pažnju na važnost ovog projekta, što bi bilo u redu. Ono što nije u redu, jeste da izaslanici predsednika Narodne skupštine prete ovim direktorima javnih preduzeća finansijskom policijom ako ne kupe ovu knjigu u više desetina primeraka.
To je, dame i gospodo, slika i prilika Srbije u 2007. godini. Hvala vam.

Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, dajem reč predsedniku Vlade, gospodinu dr Vojislavu Koštunici.

Poštovani narodni poslanici, na kraju ove duge i važne rasprave, duga je bila zato što je zaista važna, želim da istaknem odgovornost svih onih koji su učestvovali u današnjoj raspravi.
I normalno je, kada su ovako teška vremena, da je potrebno da se čujemo, da se čujemo u svim razlikama u mišljenjima, kako bismo onda bili potpuno sigurni da dolazimo na kraju do nečega što je što jedinstveniji stav, jer u onim stvarima koje se tiču države, koje se tiču njenog opstanka, koje se tiču njene budućnosti, neophodno je do takvoga stava doći. U drugim stvarima se možemo potpuno razlikovati, ali ovo je jedna situacija u kojoj nam je potreban jedan takav čvrst i odlučan stav.
Za sve narodne poslanike i građane, dakle, za sve narodne poslanike i građane, podvlačim još jedanputa, mislim da sam dao jasne garancije kada je reč o poštovanju ustavne odredbe koja se tiče položaja Kosova i Metohije kao sastavnog dela teritorije Srbije. To kažem i danas i sutra. Sama je rezolucija, koju sam svojim izlaganjem obrazložio, jasna. Ona je saglasna Ustavu.
Dolazim na kraju do nečega što je bio predmet rasprave najviše i pitanja koja su postavljana u ovoj skupštini.
(Dragan Todorović, sa mesta: Predsedniče, upozorite predsednika Republike da ne preti poslanicima.)
To je u našoj rezoluciji tačka 7đ, koja glasi: „Narodna skupština nalaže Vladi Srbije da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje“.
To, jednostavno rečeno, drugačije rečeno, čitano onako kao što je napisano, vukovski, znači, da Srbija može u svim međunarodnim sporazumima, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da pristupi onako kako ona po svom sadašnjem Ustavu izgleda, dakle, u svoj svojoj celini, ne osakaćena, već cela.
To je, jednostavno, potpuno jasno sadržano u Rezoluciji koja se nalazi pred vama. (Aplauz.)
Naravno, ovde bi možda bila prilika da podsetim još na nešto, da u osnivačkom aktu EU se poziva na Povelju UN koja se temelji na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih postojećih država, da se, takođe, u osnivačkom aktu EU poziva na Helsinški završni akt koji garantuje nepovredivost postojećih granica i da se, takođe, u osnivačkom aktu EU govori o tome da se moraju očuvati države u postojećim granicama.
Dakle, ono iza čega stojimo, iza čega smo se pozivali sve ovo vreme, potpuno jasno, jeste međunarodno pravo i pokazali smo zaista čvrstinu u poštovanju međunarodnog prava, ali postoji jedan deo prava prema kome imamo još veću obavezu, a to je naše unutrašnje pravo, a u okviru našeg unutrašnjeg prava, naravno, to je Ustav naše zemlje.
Taj Ustav je, takođe, potpuno jasan kada je reč o položaju Kosova i Metohije, pogotovo u svojoj preambuli koja je više nego jasna, koja govori o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije i koja, pored toga, govori o ustavnoj obavezi svih državnih organa da poštuju, da zastupaju i da štite interese Srbije u celini, sa Kosovom kao sastavnim delom, u svim unutrašnjim i spoljnopolitičkim odnosima. To je, jednostavno, nešto što je ušlo u ovu rezoluciju i to je nešto što daje snagu i čvrstinu ovoj rezoluciji.
Isto onako kao što sam govorio o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji Srbiju, s obzirom na naše pravo i međunarodno pravo i osnivački akt EU, vidi kao partnera koji može jedino da prihvati Srbiju kao celu, tako isto kada je reč o svim drugim međunarodnim sporazumima, više nego jasno je da se oni mogu sklapati samo u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, a da je, najzad, krajnji sudija, kada je reč o tome, ova skupština koja će te sporazume ratifikovati.
Dakle, Skupština je to sito kroz koje ti sporazumi treba da prođu i koja će proceniti da li je ova bitna ustavna odredba poštovana. Zato mislim da je ova odredba dovoljno jasna. Ako nije bila na samom početku ove rasprave, mislim da sam je dovoljno pojasnio.
Govorio bih o nečemu drugom kada je reč o ovoj rezoluciji, ne o tački 7đ nego o nečemu drugom što je veoma važno za naš odnos prema Evropskoj Uniji.
Na Samitu EU 14. decembra, kao što je poznato, doneta je odluka da se uputi civilna misija EU na Kosovu, koja bi zamenila civilnu misiju UN, odnosno UNMIK. Jedini problem je u tome što je ova druga civilna misija EU predviđena u Ahtisarijevom planu i jedino je problem u tome što Ahtisarijev plan nije nikad uvršten, odnosno postao sastavni deo jedne rezolucije Saveta bezbednosti, koja je trebalo da bude usvojena, ali nije usvojena jula ove godine.
Dakle, dolazak Misije EU u tom pogledu, sa stanovišta međunarodnog prava, sa stanovišta Rezolucije 1244, jeste nelegalan, ilegalan, suprotan Rezoluciji 1244. Zapravo, to je prvo pitanje i prva situacija u kojoj se, na neki način, testira naš odnos prema EU. To je ono o čemu smo govorili i u rezoluciji, to je ova tačka 5, više nego jasna, to je nešto o čemu sam govorio Savetu bezbednosti.
Dakle, postoji Rezolucija 1244. Ona može biti zamenjena samo u Savetu bezbednosti, ne na nekom drugom mestu, samo u Savetu bezbednosti novom rezolucijom, isto onako kao što je Rezolucija 1244 sveobuhvatna i celovita, reguliše u celini status Kosova i Metohije unutar Srbije, u jednom trenutku, tako i ta buduća rezolucija ne može da bude na parče, ne može da reguliše samo jedno pitanje, ne može da reguliše samo pitanje zamene jedne civilne misije drugom civilnom misijom – UNMIK-a i Evropske unije, već mora u celosti da reguliše položaj i budući status Kosova i Metohije.
Do te takve rezolucije se može i mora jedino doći pregovorima. Ti pregovori su u ovom trenutku blokirani, ali na nama i na ovoj skupštini je još jednom da ukažemo na to da je rešenje teškog kosovskog pitanja u pregovorima, u poštovanju međunarodnog prava, a ne u njegovom kršenju, u donošenju nove rezolucije SB i da Srbija stoji upravo iza toga.
Srbija je za pregovore, Srbija je za kompromis, Srbija je za rešavanje budućeg statusa KiM unutar SB, da je taj ceo proces započeo, a ne van njega. Tu se zapravo zna ko poštuje pravo i ko pravo ne poštuje. To je ono što je ovom rezolucijom, koju danas treba da usvojimo, istaknuto.
I najzad, kada smo se primakli kraju cele ove rasprave, ostaje mi samo da vam, zahvaljujući vam se još jednom na učešću u raspravi, na svemu onome što je rečeno, slagali smo se i nismo se slagali i pozivam vas na kraju, ili sve poslanike Narodne skupštine ili precizno da kažem skoro sve poslaničke grupe, da glasaju za rezoluciju, jer je Srbiji danas potrebno državotvorno jedinstvo zarad odbrane KiM. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, na osnovu člana 85. stav 3. Poslovnika, određujem 26. decembar 2007. godine, u 22,37 časa kao dan za glasanje.
Pre nego što pređemo na odlučivanje, potrebno je da utvrdimo kvorum za rad, shodno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine. Kvorum za rad Narodne skupštine u danima za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
S obzirom na to da u ovoj sali sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, molim službu da, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, izvrši prebrojavanje narodnih poslanika.
Konstatujem da je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 239 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 126 narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZVEŠTAJ DRŽAVNOG PREGOVARAČKOG TIMA O PREGOVORIMA VOĐENIM POD MANDATOM TROJKE KONTAKT GRUPE O BUDUĆEM STATUSU KOSOVA I METOHIJE I PREDLOG REZOLUCIJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O ZAŠTITI SUVERENITETA, TERITORIJALNOG INTEGRITETA I USTAVNOG PORETKA REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Izveštaj Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije, vođenim od 10. avgusta do 19. decembra 2007. godine.
U skladu sa članom 118. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, glasanje će se obaviti dizanjem ruku.
Molim službu da izvrši prebrojavanje glasova.
Ko je za molim da digne ruku? Hvala.
Ko je protiv?
Ko se uzdržao od glasanja?
Za 150, protiv 19, uzdržana tri narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku o prihvatanju Izveštaja Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o Predlogu rezolucije, potrebno je da se izjasnimo o amandmanu koji je podnet na Predlog rezolucije.
Narodni poslanici Nenad Čanak, Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov podneli su zajedno amandman na tekst Rezolucije.
Odbor za Kosovo i Metohiju predlaže da se ovaj amandman odbije.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Ko je za molim da digne ruku? Hvala.
Ko je protiv?
Ko se uzdržao od glasanja?
Za 13, protiv 83 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanu, prelazimo na odlučivanje o Predlogu rezolucije.
Stavljam na glasanje Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Ko je za, molim da digne ruku.
Ko je protiv?
Ko se uzdržao od glasanja?
Za 220, protiv 14, uzdržana tri narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Obaveštavam vas da je osma sednica sutra, sa početkom u 16,00 časova, u zgradi Narodne skupštine RS, ul. Kralja Milana 14.