Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 150 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma, molim službu da obavi prebrojavanje prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 149 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, pored narodnih poslanika, prisustvuju i gospodin Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, gospodin dr Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin dr Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Republike Srbije i drugi ministri u Vladi Republike Srbije.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Izveštaj Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 10. avgusta do 19. decembra 2007. godine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije koje je podnela Vlada.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre nego što nastavimo rad, molim da uvažite promenu formulacije u nazivu tačke 1. predloga dnevnog reda sadašnje sednice.

Naime, s obzirom na to da su narodni poslanici tražili da se zbog izuzetnog značaja sednica o Kosovu i Metohiji sazove i održi u najkraćem mogućem roku, odnosno danas, ova sednica je sazvana i pre nego što smo znali tačan naziv Izveštaja Državnog pregovaračkog tima i Predloga rezolucije, koji treba da budu razmatrani na današnjoj sednici.

Polazeći od toga, tačan naziv tačke 1. predloga dnevnog reda treba da glasi: Izveštaj pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 10. avgusta do 19. decembra 2007. i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

Nadam se da ćete uvažiti ovo objašnjenje.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.

Grupa od 11 narodnih poslanika poslaničke grupe Liberalno demokratske partije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog rezolucije o zaštiti evropske perspektive Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. decembra 2007. godine.

Molim službu da izvrši prebrojavanje glasova.

Ko je za, molim da digne ruku? ( 17)

Ko je protiv? (Niko.)

Ko se uzdržao od glasanja? (Niko.)

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Izveštaj Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 10. avgusta do 19. decembra 2007. godine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. decembra 2007. godine.

Molim službu da izvrši prebrojavanje glasova.

Ko je za molim da digne ruku? (130)

Ko je protiv? (Niko.)

Ko se uzdržao od glasanja? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim službu da izvrši prebrojavanje glasova.

Ko je za molim da digne ruku? (150)

Ko je protiv? (Niko.)

Ko se uzdržao od glasanja? (Niko.)

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.

D n e v n i r e d:

1. Izveštaj Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije u periodu od 10. avgusta do 19. decembra 2007. godine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini 25. decembra 2007. godine.

Rad po utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – Izveštaj Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije (10. avgust – 19. decembar 2007) i Predlog rezolucije Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije

Primili ste Izveštaj Državnog pregovaračkog tima o pregovorima vođenim pod mandatom Trojke Kontakt grupe o budućem statusu Kosova i Metohije i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koju je podnela Vlada.

Primili ste amandman koji su na tekst Predloga rezolucije zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Aleksandar Marton, Radovan Radovanović i Aleksandra Jerkov.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.

Dajem reč gospodinu Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije.

Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poštovani poslanici, dozvolite mi da dam svoju ocenu vezano za tok pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

Pregovori koji su vođeni u protekle dve godine bili su veoma teški i neizvesni. Pregovarački tim, koji je dobio mandat od ove skupštine, radio je, po mom mišljenju, dobro svoj posao, dosledno se zalažući za princip očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Snaga pozicije Državnog pregovaračkog tima u pregovorima bila je u tome što smo nastupali jedinstveno, koristeći demokratska, diplomatska i pravna sredstva i njih je pratila snažna argumentacija svakog našeg pojedinačnog predloga. Zahvaljujući ovakvom pristupu, pregovori intenzivno traju evo već dve godine, uprkos stalnim pretnjama i prognozama koje dolaze sa najrazličitijih strana koje uporno govore da će upravo na taj i taj datum Kosovo i Metohija postati nezavisni. A evo, svi smo ovde svedoci da i posle svih tih glasina Kosovo i dalje nije nezavisno.

Zbog toga moramo nastaviti da branimo svoj državni i nacionalni interes, na isti način i sa istom upornošću kao i do sada. Svaki drugi pristup pregovorima ili promena jedinstvene državne politike predstavljalo bi uvođenje Srbije i njenih građana u rizik i u neizvesnost. Uveren sam da niko u ovoj sali nema ozbiljne primedbe na principe na kojima se zasniva odbrana naših državnih interesa i perspektive naših građana.

Svako odustajanje od principa na kojima se temelji odbrana Kosova i Metohije u suštini bi bila predaja pred problemima koje Srbija ima. Mi, izabrani predstavnici građana, na predaju nemamo prava i zbog toga tražim od vas da nastavimo da interese države i građana branimo punim kapacitetom.

Poštovani poslanici, Srbija je u pregovorima o budućem statusu Kosova imala proaktivan stav i inicijativu. Svojim predlozima otvorili smo mogućnost za postizanje kompromisa koji bi uvažavao legitimni interes i kosovskih Albanaca i Srba, i drugih nealbanaca i same države Srbije.

Nažalost, u tom procesu, na drugoj strani nismo imali sagovornika.

Prištinska delegacija uporno se trudila da po svaku cenu izbegne temu pregovora – budući status Kosova, pokušavajući da razgovor odvede na krivi kolosek, na tzv. poststatusna pitanja. Mi to, naravno, nismo dozvolili niti jednog trenutka.

Za nas jedina tema pregovora jeste budući status Kosova i Metohije i život ljudi u našoj južnoj pokrajini. Predlagali smo modalitete najšire moguće autonomije, po uzoru na one koji funkcionišu u svetu, neke od njih više decenija, neke kraće, kao što su modeli Olandskih ostrva ili Hong Kong.

Naravno, pregovarački tim nije imao ideju da ti modeli budu preslikani, već da se primene odgovarajuća iskustva koja su se u praksi dokazala.

Uvereni smo da je ovde, na Balkanu, moguće konflikte i nesuglasice rešavati jedino kompromisom. Zbog toga smo pozivali i uporno pozivamo na nastavak pregovora, jer smo uvereni da je rešenje prihvatljivo za obe strane moguće pronaći. I u tom smislu, dobrodošao je svaki predlog u korist nastavka pregovora o statusu Kosova i Metohije, jer je dugoročno, stabilno i mirno rešenje interes svih država i naroda u regionu.

Dame i gospodo, kada govorim o predlozima, tu, pre svega, mislim na podršku i inicijativu koja dolazi od Ruske Federacije. Veoma je značajno i saopštenje sa sastanka "Trojke", šefova diplomatija Grčke, Rumunije i Bugarske, u kome se navodi da diplomatski napori za postizanje sporazuma o Kosovu nisu iscrpeni. Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 19. decembra pokazala je da u tom telu postoji duboka podeljenost po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Ta situacija govori u prilog našem stavu o potrebi nastavka pregovora. Nova sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na temu Kosova i Metohije biće održana 9. januara i na njoj ću zastupati našu državnu jedinstvenu politiku.

Što se tiče najave deklaracije o unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova, podsetio bih da su takve najave iz Prištine dolazile i proteklih godina. Jednu takvu odluku su privremene institucije na Kosovu već donele, ali ona je bila odmah poništena.

Što se tiče Srbije, ona bi svaku ponovnu odluku te vrste odmah proglasila nevažećom. Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije! (Aplauz.)

Dame i gospodo, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije mora da se donese u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao što i taj organ Ujedinjenih nacija mora da saglasnost da i na bilo kakvu promenu sastava civilne i vojne misije u našoj pokrajini.

Ukoliko bi došlo do bilo kakvog nasilja na Kosovu i ukoliko KFOR ne bi bio u mogućnosti da na adekvatan način reaguje i zaštiti Srbe i druge nealbance, Vojska Srbije je spremna da u svakom trenutku, štiteći interese svih građana koji žive na Kosovu i Metohiji, uz pristanak nadležnih međunarodnih institucija, upravo poštujući međunarodno pravo, pomogne i pruži zaštitu ugroženom stanovništvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovom rezolucijom o Kosovu i Metohiji potvrđuje se jedinstvena državna politika kojom štitimo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i dalji napredak evropskih integracija naše zemlje. Naša država će učiniti sve da Kosovo ostane u Srbiji, a Srbija na svom evropskom putu, a oba ova principa moramo da ostvarimo mirnom politikom, mirnim i diplomatskim sredstvima.

Izolacijom od ostatka sveta i ratom niti možemo sačuvati Kosovo, niti obezbediti ekonomsku perspektivu za građane. Sigurnost i stabilnost za sve naše građane su moj, a siguran sam i vaš prioritetni zadatak.

Zahvaljujem vam se na pažnji i uveravam vas da će sve državne institucije i u narednom periodu dosledno sprovoditi jedinstvenu državnu politiku o Kosovu i Metohiji.

Hvala veliko. (Aplauz.)

Zahvaljujem se predsedniku Borisu Tadiću. Sada bih reč dao dr Vojislavu Koštunici, predsedniku Vlade Republike Srbije. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, danas se pred vama nalazi Izveštaj Državnog pregovaračkog tima kako biste mogli u potpunosti da se upoznate sa svim relevantnim činjenicama o dosadašnjim pregovorima.
Pred vama je istovremeno i Predlog rezolucije koja usmerava dalji rad i obavezuje državne institucije na zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Smatram da posebnu pažnju zaslužuje poslednja sednica Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran Izveštaj posredničke ''Trojke''. Dužnost mi je da vas izvestim da je na ovoj sednici 19. decembra, najkraće rečeno, voljom Amerike i nekoliko evropskih država, sprečena zvanična inicijativa Rusije da se nastavi pregovarački proces i na taj način je, zapravo, blokiran rad Sveta bezbednosti na pronalaženju kompromisnog rešenja za budući status srpske pokrajine Kosovo i Metohija.
Istovremeno, zapadne zemlje, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, saopštile su da će posle predsedničkih izbora u Srbiji priznati jednostranu nezavisnost pokrajine i to na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana.
Mi se, dakle, nalazimo u sledećoj situaciji – Sjedinjene Američke Države su odlučile da ne može dalje da se pregovara, sa obrazloženjem, da samo za kosovsko pitanje nije moguće pronaći kompromis. I više od toga, Amerika je odlučila da jedan problem, koji je Savet bezbednosti započeo da rešava svojom rezolucijom, mora biti rešen izvan Saveta bezbednosti direktnim kršenjem Rezolucije 1244, Povelje Ujedinjenih nacija i završnog Helsinškog akta. I kada se sve ovo sagleda ne može a da se ne nametne pitanje zbog čega se Amerika odlučila za otvoreno rušenje međunarodnog prava i sistema Ujedinjenih nacija.
Verujem da niko nije pomislio da Sjedinjene Američke Države sve ovo preduzimaju zbog interesa albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji. To se zapravo najbolje videlo na samoj sednici Saveta bezbednosti, 19. decembra, na kojoj predstavnik kosovskih Albanaca kao da nije ni učestvovao. Ideju o jednostranoj nezavisnosti Kosova zastupali su i branili američki i britanski ambasadori, sa autentičnom borbenošću i žarom kojim se brane samo vlastiti interesi. Nesumnjivo je da Amerika urušava važeću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, pre svega, zarad ostvarivanja svojih vojno-bezbednosnih interesa.
Sjedinjene Američke Države svesno žrtvuju državne i nacionalne interese Srbije i životne interese kosovskih Albanaca samo da bi napravili kvazidržavnu tvorevinu kojoj bi NATO pakt bio, kako to piše u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana, ''konačan organ'' vlasti u navodno ''nezavisnom Kosovu''.
Da bismo bolje sagledali ovu politiku sile mi možemo stvari da postavimo i na sledeći način. Ako je do poređenja ko poseduje veću silu prihvatamo da je sila na strani Amerike. Ali pri tom imamo i drugu stranu medalje, da je Amerika, koja je u jednom trenutku ostatku sveta izgledala kao simbol slobode, danas na primeru Kosova sve više postaje simbol politike sile. Srbija ne može biti srećna što se ova politika sile okrenula protiv nas, ali možemo biti potpuno spokojni zato što naša snaga počiva u poštovanju prava i što branimo jednostavnu istinu da je Kosovo Srbija.
Možemo da prihvatimo da je danas u svetu zavladalo takvo stanje da za mnoge zemlje pravo ne znači skoro ništa, kao ni istina, ni pravda, ni dostojanstvo države i naroda. Možda je sa rušenjem Rezolucije 1244 već započela jedna nova epoha, u kojoj su prave vrednosti sila, nasilje, nepravda, ponižavanje slabijeg i trgovina nacionalnim dobrima i državnim interesima.
Srbija se svakako nije pridružila i prigrabila blagodeti ove politike sile i mi svoju snagu crpimo iz narodne volje koja je utvrdila Ustav Srbije i položaj Kosova unutar Srbije. Oslonac, naravno, imamo i u odluci Narodne skupštine koja nam je poverila da, držeći se prava i pravde, branimo Kosovo i Srbiju.
Zato, ako priznajemo da je sila na strani Amerike, možemo biti sigurni da kada je reč o pravu stvari stoje potpuno u korist Srbije. Ovde u Narodnoj skupštini to možemo potkrepiti čvrstim dokazima, koji su već celom svetu obznanjeni, koji glase, i nabrojaću ih sada.
Nije Srbija, već je Amerika rekla da se prekidaju pregovori, dok se Srbija zalaže za nastavak pregovora. Nije Srbija, već je Amerika rekla da kompromis nije moguć, dok se Srbija zalaže za postizanje kompromisa. Nije Srbija, već je Amerika rekla da će posegnuti za jednostranim rešenjima, dok se Srbija izričito protivi jednostranim aktima. Nije Srbija, već je Amerika rekla da će delovati izvan odluka Saveta bezbednosti, dok se Srbija zalaže da sve odluke mora doneti Savet bezbednosti. Nije Srbija, već je Amerika, zapretila da će pogaziti važeću Rezoluciju 1244 i Povelju Ujedinjenih nacija, protivpravno priznavajući jednostranu nezavisnost, dok Srbija zahteva da se strogo poštuje Rezolucija 1244 i Povelja Ujedinjenih nacija.
Poštovani narodni poslanici, zamislimo sada da se uloge zamene, tako da sada Srbija zastupa ovde pobrojane stavove koje u kosovskom pitanju zastupaju zemlje stare zapadne demokratije. Šta bi se desilo? Nema sumnje da bi svi svetski mediji odmah Srbiju stavili na stub srama, a ne bi bile isključene ni mnogo surovije mere. I kada se zamisli takva zamena uloga još bolje se vidi koliko je Srbija u pravu i još jasnije postaje da se ona, zapravo, bori samo i jedino za svoje pravo.
Naš veliki srpski patrijarh Pavle dao je amanet svom narodu da ni kada bi se radilo o samom našem opstanku ne bismo smeli da činimo nepravdu, a to su istovremeno i reči koje danas i svetu upućuje Patrijarh srpskog naroda. Zbog svega toga mi moramo i sami pokazati više samosvesti i samopoštovanja za borbu koju ceo srpski narod vodi za odbranu Kosova.
Istorijska je činjenica da Kosovo nikada nijedan srpski naraštaj nije izdao i svaki ga je branio u granicama, naravno, svojih moći. Zato i mi treba da učinimo onoliko koliko možemo i ono što moramo, što nam dužnost i savest nalažu, a neke bolje, buduće generacije neka učine i više.
Poštovani narodni poslanici, da svi ili skoro svi delimo zajedničku čvrstu privrženost stavu da Srbija jednom zauvek odbacuje svaku vrstu nezavisnosti Kosova i da je to prva i poslednja reč Srbije – u ovom času naša zadnja linija odbrane od nasilja i jednostrane nezavisnosti mora biti snažna rezolucija koju Skupština Srbije danas treba da usvoji. To je, istovremeno, i veoma važna, ohrabrujuća, značajna poruka Srbima sa Kosova, da imaju svoju Vladu i svoju Skupštinu u Beogradu i da moraju znati da su oni ravnopravni i punopravni građani Srbije, a da, opet, ilegalni akt o jednostranoj nezavisnosti treba da ignorišu kao nepostojeću pojavu.
Svi dobro znamo, takođe, i to da je Rusija sve ovo vreme bila čvrst i veran saveznik Srbije, braneći principijelno međunarodno pravo i pravo Srbije da joj se ne otima teritorija. Predsednik Putin nije dozvolio da se u Savetu bezbednosti ponizi Srbija i bude prva država, od kada postoje UN, kojoj je oduzeta teritorija. Da nije Rusije, u očima ukupne svetske javnosti naša borba bi sa velike visine odbrane prava, što ona jeste u ovom času, bila bi svedena na jedan mali regionalni sukob u kome se dve strane bore da ostvare svoje partikularne interese.
Tvorci nezavisnosti Kosova bili su smislili da Srbiji utisnu žig jedine države koju je dozvoljeno komadati, da to proglase, kako oni kažu, jedinstvenim i neponovljivim slučajem koji nije presedan, zato što je reč o Srbiji. Sve predloge novih rezolucija koje su se zasnivale na Ahtisarijevom planu i predviđale slanje misije EU za sprovođenje nadzirane nezavisnosti Srbija i Rusija su zajedničkom politikom sprečile da budu usvojene u Savetu bezbednosti. I zato, naravno, dugujemo veliku zahvalnost Rusiji.
Poštovana Narodna skupštino, borba za Kosovo je borba za slobodu Srbije. Bilo bi najbolje da se sa kosovskim Albancima dogovorimo da živimo mirno, slobodno i zajedno, jer je Kosovo dovoljno veliko za ostvarivanje obostranih suštinskih interesa. Da ne podsećam, to je potpuno u skladu sa vrednostima multietničnosti u koje se zaklinje današnji demokratski svet. Problem je to što pored srpskih i albanskih interesa očigledno nije moguće zadovoljiti i američke interese, jer SAD sprečavaju kosovske Albance da krenu u susret dogovoru. Srbija neće odustati od pronalaženja dogovora, ali još manje može odustati od Kosova, jer mi, ni kao narod, ni kao država nismo slobodni ako Kosovo nije, onako kako to piše u Ustavu, pokrajina unutar Srbije.
Poštovana Narodna skupštino, da li Srbija može dati deo svoje teritorije, dati Kosovo zarad bilo kojeg drugog cilja ili interesa? Onaj ko misli da može, mora najpre od naroda dobiti odobrenje da se promeni Ustav, pa tek onda može da ispunjava takav naum. Sve do tada Ustav nam nalaže da u zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta vidimo prvu i najvišu ustavnu obavezu svih državnih institucija Srbije. Budućnost naše zemlje ne može biti osakaćena Srbija, već naša budućnost mora biti cela Srbija.
Kao i svaki narod, moramo da se borimo za svoju budućnost i da se izborimo za očuvanje celovite Srbije. Ako neke zemlje budu mislile da su nas osakatile jednostranom nezavisnošću, Srbija im u narednim godinama mora pokazati da je za nas jednostrana nezavisnost najobičnija marionetska tvorevina koja treba da nestane. Mi se moramo boriti i izboriti za budućnost Srbije, jer drugog puta nemamo. U suprotnom, sutra bi lako nekom moglo pasti na pamet da se obogaljena Srbija može komadati, rasparčavati dalje, kako kome bude odgovaralo.
Budućnost Srbije i sudbina Kosova su neraskidivo povezani i zato je i jasno šta nam valja činiti. Za nas ovde okupljene, za vas poslanike Narodne skupštine, za sve državne institucije, saglasno Ustavu Srbije, Kosovo i Metohija ostaju sastavni i neotuđivi deo Srbije. To je naša dužnost koju moramo ispuniti.
Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici, da zarad očuvanja Kosova, zarad budućnosti Srbije i njene slobode, danas glasate za predloženu rezoluciju. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem se. Dajem reč predstavniku predlagača, gospodinu dr Slobodanu Samardžiću, ministru za Kosovo i Metohiju. Izvolite, gospodine Samardžiću.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, pred vama je izveštaj o pregovaračkom procesu koji je trajao od 10. avgusta do 19. decembra ove godine, izveštaj koji gotovo faktografski konstatuje i opisuje ono što se događalo tokom ova četiri meseca pregovaranja. Taj izveštaj je dat Skupštini na usvajanje, posle čega bi trebalo da se raspravlja i da se usvoji rezolucija, koja vremenski i logički sledi za jednim ovakvim izveštajem, dakle, rezolucija koja bi trebalo da naloži svim državnim organima i svim javnim činiocima šta nadalje da rade povodom Kosova i Metohije i na Kosovu i Metohiji.
Ovog puta ću dati samo nekoliko ocena o toku pregovaračkog procesa i o njegovom epilogu, ne zadržavajući diskusiju, budući da je potrebno da više narodni poslanici o tome raspravljaju, nego oni koji su na tome radili. Nova faza je započela posle neuspeha da se na SB donese jedna rezolucija koja bi imala neke elemente Ahtisarijevog plana, pre svega Aneksa 10. i 11. o prisustvu Evropske misije i o prisustvu novog angažovanja NATO na KiM.
Državni pregovarački tim pristupio je ovoj novoj fazi sa dobrom političkom voljom, sa adekvatnom pripremom, polazeći od prethodne platforme ili platforme prethodnog pregovaračkog tima, ali u dobroj meri tu platformu inovirajući i dajući neke nove elemente, obzirom na protek vremena i obzirom na potrebe nove faze pregovaranja.
Osim toga, tokom pregovora sama država je pojačala svoje diplomatsko delovanje i to je jedan paralelni proces koji je znatno pomagao stavu pregovaračkog tima i njegovoj odbrani državnih interesa tokom pregovaračkog procesa. Uloga ''Trojke'', kao posrednika koju je ovlastio generalni sekretar, bila je mnogo opreznija i mnogo više uravnotežena u odnosu na period koji je vodio gospodin Marti Ahtisari. Tu je uravnotežujuća uloga Rusije bila odlučujuća i ''Trojka'' je, bar na početku, takođe, sa dobrom voljom pristupila ovom procesu, u nameri da se dođe do kompromisnog rešenja.
Ovde mogu da konstatujem da je ''Trojka'' tokom pregovora pokazala jedan prilično neuzdržani pragmatizam, ako mogu tako da kažem, dajući svoj predlog da se Srbi i Albanci na ovom pregovaračkom procesu dogovore o čemu god hoće i o čemu god da se dogovore to bi, po njihovoj proceni, bilo prihvatljivo za rešenje. Utoliko je ''Trojka'' u početku nastojala da navede razgovor na temu o odnosima Srbije i Kosova, kako bi se došlo do nekog zajedničkog stava. Naša strana nije prihvatila ovaj put ni ovu taktiku, zato što se držala strogo onog mandata koji je generalni sekretar dao, a to je, da se govori o statusu KiM i da se dođe do kompromisa oko statusa, a da se o daljim odnosima može razgovarati onda kada je određen status KiM.
Najzad, kada pominjem ove strane i učesnike u pregovorima, da pomenem i to da je albanska strana postupila i nastupila gotovo na isti način onako kako je to bilo u prethodnom pregovaračkom procesu. Bila je manje-više nezainteresovana da o samoj temi razgovara, da ulazi u polemiku, da daje svoje predloge, da odgovara na naše predloge, već se ponašala prilično komotno, kao da je finale poznato.
Vi, naravno, prepoznajete stari problem ovih pregovora, a to je da je jedna strana bila potpuno dezangažovana i demotivisana da traga za kompromisnim rešenjem, budući da joj je neko u koga je ona verovala obećao nezavisno Kosovo i Metohiju.
Sve vreme je stajao taj problem i ta senka konačnog rešenja, kao i u slučaju kada je vodio Ahtisari proces, i to je, dakle, kočilo dobru atmosferu i svaku mogućnost da se dođe do kompromisnog rešenja.
Ako bismo dali neku zajedničku ocenu, mogli bismo reći da su pregovori bili bolji i otvoreniji u poređenju sa periodom pregovora koje je vodio Ahtisari. Ipak se razgovaralo o statusu, ipak je albanska strana morala da reaguje na neke naše predloge i, pored toga, što je odbijala da pravi kompromis ili da razgovara o statusu.
Stvoren je, to se vidi po izveštaju „Trojke“, jedan minimalni osnov da barem Rusija na Savetu bezbednosti traži nastavak pregovaračkog procesa.
To je ona i učinila, kao što znate, 19. decembra, na sastanku Saveta bezbednosti, i ne samo da je ona tražila nastavak pregovora na osnovu bolje atmosfere, ipak nekih minimalnih rezultata, nego i veliki broj članica Saveta bezbednosti, njih pet pored Rusije, podržalo je taj predlog da se nastave pregovori. Tu je stvar blokirala SAD sa jednim brojem saveznika, zemalja uglavnom Evropske unije, koji nisu bili zainteresovani da se ova stvar nastavi.
Pregovori, nažalost, nisu mogli da dovedu do kompromisnog rešenja, jer nije postojao pravi podsticaj albanske strane da uđe u te pregovore, kao što je to učinila srpska strana.
Ali, glavni vinovnici ovog neuspeha nisu Albanci. Nije delegacija koja predstavlja privremene institucije, već su oni koji su je podsticali na opstrukciju, a to su, pre svega, SAD i jedan broje evropskih zemalja.
Na samom kraju, kao zaključak, mogu da kažem da je Srbija u ovoj fazi pregovora stekla dodatni međunarodni kapital, međunarodni kapital koji treba održati i uvećati u narednom periodu, to znači odmah. On se sastoji iz jednog povećanog i pojačanog razumevanja mnogih značajnih zemalja, među kojima i mnogih sila u svetu, ali i mnogih susednih zemalja, mnogih zemalja Evropske unije, mnogih zemalja drugih kontinenata, da Srbija zaista brani svoje interese na osnovu svog i, pre svega, međunarodnog prava.
Ona je uverila, Srbija, sve te zemlje da bi nezavisnost Kosova predstavljala jedan opasan presedan, i vi imate sve više takvih reakcija u toku ovog međunarodnog procesa, koji treba da doprinese rešenju Kosova i Metohije. S tim kapitalom mi ćemo nastaviti da radimo i sigurni smo da ćemo postići konačan uspeh prema našim državnim ciljevima i interesima.
Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Zahvaljujem se ministru Samardžiću.
Pre nego što pređemo na izveštaj Odbora za Kosovo i Metohiju, po Poslovniku se javila narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, gospodine Koštunica i članovi Vlade, javila sam se da reklamiram povredu Poslovnika, član 84. u stavu 1, zatim član 104, odredbe člana 225, koji se odnosi na dostavljanje materijala narodnim poslanicima, a s obzirom na to da mi niste dali reč kada sam se javila po Poslovniku, sada reklamiram i član 100, zbog toga što je trebalo da mi date reč, gospodine predsedniče, tada kada sam se za nju javila. Zbog toga ste vi povredili Poslovnik pre utvrđivanja dnevnog reda, prilikom sazivanja ove skupštine, tada je trebalo da mi date reč.
Ne vidim zbog čega je predsednik Republike Srbije dobio reč pre mene, pogotovo se ovo odnosi na predsednika Vlade, s obzirom na to da je njega izabrala ova skupština i na to da on za svoj rad odgovara ovoj skupštini. Situacija da predsednik Republike, ministri i premijer dolaze u Skupštinu treba da bude uobičajena. Oni bi zbog prirode svog posla trebalo da posećuju Skupštinu, da se interesuju za rad.
Ne vidim razlog da budemo toliko ushićeni time što su oni došli, pa zbog toga da još više kršimo Poslovnik, kao što ne vidim razlog ni da aplauz posle njihovih govora traje dva-tri minuta. Ne vidim razloga ni za radost zbog toga što su rekli, a ni situacijom kakva je danas u Srbiji.
Međutim, zbog čega sam se prvo javila za povredu Poslovnika? Na koji način ste vi, gospodine predsedniče, sazvali ovu skupštinu? Pre dva dana ste na sastanku predsednika poslaničkih grupa rekli da će Skupština biti sazvana u petak, sa ovom temom dnevnog reda. Nakon toga su poslanici opet iz medija imali priliku da čuju da će Skupština biti danas, u 14,00 časova.
Dnevni red smo dobili danas ujutru, materijal koji prati saziv dobili smo danas ujutru. Ne znam kako vi očekujete da mi proučimo izveštaj Pregovaračkog tima i rezoluciju i da se na dobar način pripremimo za ovu sednicu.
Dalje, gde su svi ministri u Vladi? Gde je predsednik, gde je premijer, gde su svi oni bili kada su bile odrađivane druge teme u ovoj zemlji, na drugim sednicama, zašto nisu bili prisutni prilikom usvajanja budžeta, Sporazuma CEFTA, prilikom usvajanja odluke o korišćenju instrumenata pretpristupne pomoći Evropske unije, kada se usvajao Zakon o Ustavnom sudu, kada se usvajao set predsedničkih zakona? Da li to njima nije bitno koliko je ovo, da li im nisu bitni životi ljudi u ovoj zemlji i ono što od tih ljudi zavisi?
Zbog čega ovu skupštinu i ovu sednicu održavamo u ovoj zgradi, gde nema uslova za rad poslanika? Moja poslanička grupa se nalazi u kancelariji koju je pozajmila, zbog toga nemamo telefon, nemamo ni internet, nemamo ni televizor i ne vidim razlog da se samo ove sednica skupštine održavaju ovde, kada je reč o Kosovu.
Ukoliko želite da izdvojite fizički sednice Skupštine kada se raspravlja o Kosovu od drugih sednica, predlažem vam da narednu Skupštinu zakažete u Prištini, pa ćemo tako pokazati i fizičkim delima da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Da li želi reč izvestilac Odbora za Kosovo i Metohiju, narodni poslanik Vladimir Milentijević, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li želi reč dr Vladan Batić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju­? (Da.)
Reč ima dr Vladan Batić.

Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo ministri, gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan, 26. decembra 1968. godine, u istoj ovoj sali, tadašnja Savezna skupština usvojila je amandmane, ustavne amandmane, kojima je tadašnje Kosovo i Metohija praktično dobilo prerogative i ingerencije republike, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću. To je bio početak institucionalnog kraja Kosova i Metohije, koje se od tog dana više nije zvalo Kosovo i Metohija, već samo Kosovo.
Danas, igrom sudbine, simbolikom, na istom tom mestu, vi, gospodo iz vladajuće koalicije, ovom rezolucijom zakucavate poslednji ekser u mrtvački sanduk u koji pretvarate Kosovo i Metohiju. Zašto? Zato što je u rezoluciji moglo i trebalo da piše jedino – šta ako kosovski Albanci proglase nezavisnost, a tu nezavisnost priznaju SAD, Evropa, većina susednih zemalja itd. Šta da rade Srbi sa Kosova i Metohije? Da li da ostaju ili da idu?
Ako im nudite da odu, gde da odu? U fiskulturne sale? U fabričke hale? U sabirne centre? Ili im recite, napraviće naši tajkuni ''Kosovo siti'', ''Metohija siti'', živećete životom dostojnim čoveka, kao sav normalan svet.
Ako im nudite da ostanu, onda objasnite kako da ostanu. Ko će da ih štiti? Šta će da bude kada padne mrak? Kakva je njihova budućnost, sudbina, perspektive? Zašto? Zato što oni vaši telali, nekih od vas, koji rone krokodilske suze za Kosovom i Metohijom, a čiji su buđelari, kapitali, imovina, firme sve veće i veće, oni će otići.
Znači, 10-11 posto Srba sa Kosova i Metohije ima negde da ode u Srbiji i to uglavnom politička ili, da je tako nazovem, intelektualna elita.
Šta će običan narod koji nema šta da jede? Šta vi njemu nudite? Na to treba odgovoriti, a da ne govorim o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, za koje je odgovorna ova vlast; ilegalni granični prelazi, reket, šverc, kriminal, korupcija, donacije iz tih mrskih zemalja Zapada. A niste pitali Putina možete li da uzmete za svoje privatne projekte te donacije, pare iz budžeta Kosova, a ovamo, to su mrski Šiptari, teroristi, separatisti itd.
Međusobni sukobi, anatemisanje i satanizovanje političkih protivnika, obeležavanje onih koji su u Goraždevcu glasali na kosovskim izborima, većinom iz DS, da li ćete da im stavljate žute trake? Traže se konsekvence i sankcije protiv njih. Na to je trebalo odgovoriti. Naša koleginica, gospođa Petković, njena kuća je ugrožena, napadnuta, ćuti se. Mesec i po dana nije bilo sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. O tome je trebalo nešto reći u toj rezoluciji, a da ne govorimo o dvostrukim standardima; Biblioteka Kosova – sedište u gradu Beogradu, Muzej Kosova – sedište u Beogradu, „Jedinstvo“, novine – sedište u Beogradu, duple plate itd. O tome ćemo drugi put.
Dakle, trebalo je reći – gde će Srbi i trebalo je reći – gde će Srbija, ako već neće u EU. S kim će u savez? Sa Rusijom? Belorusijom? Mongolijom, Kubom? Rodezijom? Čadom?
Čujem ovih dana da nas podržavaju Indija, Indonezija i Južna Afrika. Da li je to naša budućnost? Ali to napišite u rezoluciji. To obznanite i recite.
Ukinut je Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, jedina institucija koja je bila priznata od UNMIK-a, bila je u saglasju sa Rezolucijom 1244.
Uvedena je Kancelarija Ministarstva za Kosovo i Metohiju protivno Rezoluciji 1244. Neprestano guranje prsta u oko.
Kažete, nećete ni u jedan vojni savez. Koji to drugi vojni savez znate izuzev Severnoatlantske alijanse ili NATO pakta? Da je Srbija bila članica Pakta ranije, nijedan kvadratni santimetar njene teritorije niko ne bi mogao da uzme. A EU mi postavljamo uslove, kao nižerazredni fudbaler koji hoće u veliki tim. Oni mu kažu čekaj, nisi za nas, a nešto tamo i kriješ, a vi kažete, ne, ne, ne, ne da ja hoću da dođem nego ću ja vama da postavim uslove. Onda veliki klub kaže, e, niko od vas u narednih 10, 20 ili više godina neće moći da igra u ovom timu.
Dakle, mi zatvaramo vrata. Da li je ikad razmatrano ono što je između redova nagovestio italijanski ministar inostranih poslova, gospodin D'alema.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Mogućnost podele Kosova. Pa bolje išta nego ništa. Nemojte pričati, sačuvaćemo ga, a izgubićemo ga.
I na kraju, gospodo, vi koji nudite ovu rezoluciju bićete odgovorni ako dođe do tog zla, za svaku traktorsku prikolicu, za svaku srušenu crkvu, za svaku suzu u oku deteta koje se nađe u sabirnom centru i za svakog čoveka i mladića i devojku, obrazovane, pametne koji se mrznu i čekaju u redovima pred ambasadama da negde u dalekom svetu potraže svoju sreću i svoju budućnost. Vi ćete za to biti odgovorni.