Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. stav 3. U prvobitnom tekstu piše da na izbornoj listi ukupno mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. Amandmanom predlažem da to bude 20%.
Evo kratkog obrazloženja: ne želim nijednog momenta da umanjim političku aktivnost pripadnica lepšeg pola, ali ovde se u amandmanu kaže "najmanje 20%"; ako političke partije i grupe imaju mogućnost političkog angažovanja pripadnica lepšeg pola, to ne znači da one ne mogu angažovati i više od 20 posto njih na svojoj listi. Ali, postoji problem koji se odnosi pre svega na sredine koje imaju manji broj stanovnika. Istina je, u takvim sredinama lepši pol se ređe odlučuje za političko učešće i dolazi do situacije da je teško obezbediti ovaj potreban broj na listi.
Ako je predlagač želeo na neki način da ih uvrsti u političko delovanje, zašto onda, s druge strane, nije omogućio da prilikom raspodele mandata pripadnice lepšeg pola budu uvršćene. Znači, politička lista, nezavisno od toga koliko dobije mandata, nije obavezna da prilikom dodeljivanja mandata uvrsti i pripadnice lepšeg pola. Dolazimo sada u koliziju – na jednoj strani namećemo obavezu, procentualnu obavezu, a na drugoj strani ne dajemo mogućnost, odnosno dajemo mogućnost političkoj stranci da pripadnice lepšeg pola ne uvrsti na listu, odnosno ne dodeljuje mandate. Još jednom pozivam ministra da razmisli, jer je to procenat koji ograničava donju skalu, najmanje 20 posto, što omogućava manjim sredinama da lakše formiraju liste. Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Veoma ću kratko po ovom amandmanu, da neko slučajno ne stekne utisak da mi na bilo koji način sputavamo bilo koji pol da se politički angažuje, naprotiv. Mi nemamo, u principu, nikakvih problema s tim. Ali, ovde smo svi politički ljudi i svako je od nas jednom bio šef izbornog štaba. Šta je tvoj posao? Tvoj posao je da kandiduješ nekoga ko može dobiti najviše glasova. To ti je posao. Znači, u politici je to posao. Nažalost, moram da vam kažem da postoje... Slažem se da to treba da menjamo i da učinimo sve što je neophodno da to promenimo u Srbiji, ali reći ću šta je faktičko stanje.
Dakle, postoje brdsko-planinska područja, u Srbiji je to ogromna teritorija, i kad na taj način postavite listu vi unapred znate da ćete imati rezultat koji neće biti zadovoljavajući. To je velika muka.
Stvarno ne razumem, molio bih da mi se objasni, zašto zakonodavac nije insistirao da se u raspodeli mandata poštuje ovaj princip, a kod kandidovanja je insistirao na ovom principu. Mislim da je to političko licemerje. Znači, ako je u zakonu rečeno da na izbornoj listi mora biti najmanje 30 procenata kandidata manje zastupljenog pola, potpuno je normalno da, po analogiji, pri raspodeli mandata bude 30 posto manje zastupljenog pola nosilaca mandata. Ovako, ovo izgleda, izvinjavam se, pretpostavljam da vam to nije namera, kao da je neko želeo da na izvestan način komplikuje ovde neke stvari. Inače, mi bismo bili srećni kada ovo ne bi moralo da piše u zakonu i kada bi potpuno ravnopravno u svemu ovome, ravnomerno u smislu potencijalnog broja dobijenih glasova, pošto je to ovde tema, učestvovali muškarac i žena, bez ikakve razlike, a ne da se to mora rešavati zakonom.
Dakle, kako god ovo budemo rešili ovde će biti problema, ali hajde da vidimo. Znači, nije to problem kad rešavate u Čačku i Beogradu, ali je to problem kada rešavate u Crnoj Travi, u Kačerskom kraju, na Suvoj planini i Staroj planini. Ako vi mislite da ja ne govorim istinu, evo, spreman sam da se izvinim, ali to jeste problem. To jeste problem zato što radimo imitaciju kandidovanja zato što onda kandidujemo jer moramo, a kad delimo mandate onda ne moramo. To ne razumem i zato sam se javio; kolega Jovanović je samostalno podneo ovaj amandman ceneći prilike u svojoj opštini, ali ovde ćemo imati problema i u budućnosti.
Dakle, politička perspektiva na Terazijama, u velikim gradovima i u brdsko-planinskim područjima, po raznim osnovama, a ovo je samo jedno od tih pitanja, potpuno je drugačija. Znači, i to ću da vam kažem iz iskustva, kad imate učiteljicu ili medicinsku sestru u nekom mestu ili imate činovnika u upravi itd. vi možete lako da je kandidujete, ali moram da vam kažem, na mom Kablaru nećete naći domaćicu koja će da stane na bilo čiju listu, nažalost. To nije srećna okolnost po Srbiju, ovo je velika muka, ali je to istina, tako da prosto treba da vodimo računa kakva nam je država, a da činimo sve što je moguće da ovaj nivo podignemo gore.
Postojala je praksa, koja je napuštena, koju je propisivao tzv. Socijalistički savez radnog naroda, gde se kaže – ovo je lista, toliko mora biti radnika, toliko žena, toliko manjina. Tad je bio rešen i prag i sve, ali nije bilo demokratije kakva jeste njena suština. Dakle, tad se nije postavljalo pitanje da li će se to dogoditi, tačno se znalo unapred kad se komponuje lista koliko mora biti mladih, koliko mora biti nezaposlenih, koliko intelektualaca, koliko žena, koliko svih ostalih. Složili ste se da je to surogat demokratije a ne demokratija, ja tome ne prigovaram, nego samo kažem šta je sada ovde problem.
Ovo ima svaka opština u Srbiji koja ima ispod 20 hiljada stanovnika. Znači, ima opština koje imaju 114 kilometara po dijagonali. Znači, od Kačera do Dobrinje, tamo gde je rođen Miloljub Albijanić, ima 114 kilometara, to je jedna od najvećih opština u Srbiji, po teritoriji.
Pričaću, po svom amandmanu, kako izgleda skupljati potpise u Trudelju i Dragolju, gde ljudi žive na usponima od preko 45 stepeni. Pitajte vi, vaš predsednik Vlade ima tamo vikendicu blizu, zna kako izgleda Kačerski kraj. Znači, to nije uopšte jednostavno pitanje zato što se na ovaj način eliminišu neke stranke ili neki politički činioci. Ako nema ravnomerne kampanje, onda nema ni demokratskih izbora. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Nedimović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman, sa ispravkama, podneo je narodni poslanik Jovan Nešović, koji predlaže da se u članu 35. stav 2. Predloga zakona, kao i u svim ostalim članovima u kojima se pominje reč "omot" u odgovarajućem padežu briše i zameni rečju "koverat" u odgovarajućem padežu, kao i da se izmeni stav 6. ovog člana.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, sa ispravkama, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkama, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 40.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za lokalnu samoupravu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o amandmanu koji glasi – U članu 40. Predloga zakona posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi: "U sredinama u kojima je srpski narod zastupljen u brojčanoj manjini u odnosu na nacionalne manjine, političke stranke i koalicije političkih stranaka srpskog naroda učestvuju u raspodeli mandata na način kako je to utvrđeno odredbom stava 5. ovog člana". To podrazumeva da ako ostvare i manje od 5% učestvuju u raspodeli mandata.
Vi svakako dobro poznajete demografsku situaciju u našoj republici. Postoje sredine ili opštine u kojima je brojnost nacionalnih manjina veća, ukupna, u odnosu na brojnost većinskog, srpskog naroda. Dakle, primenom ovog zakona možemo da dođemo u situaciju da u pojedinim opštinama, naročito ako bude usvojen amandman koji ste predložili da koalicije koje ne ostvare cenzus od 7% ne mogu da učestvuju u raspodeli mandata, lokalne skupštine ostanu bez predstavnika većinskog naroda.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da Odbor za nacionalne manjine nije razmotrio ove zakone, naročito zakon o lokalnoj samoupravi koji, čini mi se, kroz jedan član tretira pitanje nacionalnih manjina. Takođe, nije razmatrao ni ovaj zakon koji je i te kako važan i za nacionalne manjine, ali naravno i za većinski narod. Znači, nije uzeo to u razmatranje, iako sam razgovarao sa predsednicom ovog odbora i ona izražava žaljenje što nije bilo komunikacije između nje i resornog ministarstva i da jednostavno nije bila u situaciji da tu nešto učini.
Dakle, imamo sledeću situaciju: čini mi se da je praksa u ovom parlamentu takva da često postoji oklevanje što se tiče predlaganja zakona, oklevanje od strane Vlade, da ne postoji saglasje, dogovor o određenim važnim pitanjima, verovatno i o podeli vlasti u pojedinim sferama života i rada u Srbiji, i da se sve rešava u poslednjem trenutku. Mislim da je ta praksa prisutna od dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije, znači, od 2000. godine naovamo.
Čak je i Ustav Republike Srbije donet po istom principu, brzo, za što kraće vreme, a šta u njemu piše, to je pitanje. Da ne budem pogrešno shvaćen, Socijalistička partija Srbije je, to je svakako poznato, podržala donošenje novog Ustava. On bi bio podržan od strane SPS-a čak i da su u njemu data gora rešenja od onoga što danas stoji u njemu, jer postoje oni najvažniji nacionalni interesi ove zemlje, postoje državni interesi, za koje ćemo mi uvek glasati i kojima ćemo se uvek povinovati.
Od 2000. godine naovamo bilo je mogućnosti da se donese ustav na jedan drugačiji način, uz temeljnu raspravu, uz sagledavanje mnogo toga što bi bilo bolje kao rešenje. Ta odredba u Ustavu, u članu 180, o čemu je malopre govorio ministar, kaže: "U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama, u skladu sa zakonom." Onda imamo čuđenje predstavnika međunarodne zajednice otkuda nama takva odredba u zakonu. Onda mi kažemo – to jeste bogatstvo u onome što je sagledavanje potreba nacionalnih manjina. Svakako ja jesam za to, to vrlo poštujem, i SPS takođe, ali bojim se da su nadležni danas na vlasti, kako narod kaže, veći katolici od rimskog pape. Znači, daju se rešenja, i više od onoga što je potrebno, a pri tome to ide često na štetu većinskog, srpskog naroda. Ako je to cilj, onda se cilj svakako ovim može postići. Ne znam da li je cilj, teško mi je poverovati, ali često određena zakonska rešenja, pa čak i ustavna, idu na štetu srpskog naroda.
Sada imamo situaciju da ćemo, kroz odredbu člana 40, poštovati, naravno, i one rezultate stranaka nacionalnih manjina koje ostvare ispod 5%, to je u redu, ali nije u redu da se dogodi da u takvim lokalnim samoupravama nemamo predstavnike većinskog naroda, a primenom ovog zakona to može da se dogodi. Šta je nama bilo potrebno, kažem, da i u Ustavu dajemo neka takva rešenja?
Zamislite sledeću situaciju, u nekim sredinama... Znači, ne osporavam rešenje da nacionalne manjine treba da ostvare zastupljenost u lokalnim skupštinama ako imaju manje od pet posto izbornog rezultata, ali pri tome naglašavam da će na nekim drugim listama stranaka, na primer, SPS-a, DS-a, DSS-a, SRS-a, takođe biti predstavnici nacionalnih manjina.
Da li su oni autentični predstavnici nacionalnih manjina? Po ovome ispada da nisu.
Tako će onda predstavnici nacionalnih manjina i po ovom osnovu biti pridodati i po ovom drugom. U redu, neka budu i po jednom i po drugom principu, ali u onom najgorem i najdrastičnijem slučaju može da se dogodi da neka lista koja je sjedinila određene političke opcije srpskog naroda, većinskog naroda, i ako se usvoji još da to treba da bude 7%, nema srazmere, znači, mora da otpadne i ne učestvuju u raspodeli mandata.
Dakle, znam da je nepopularno sada čačkati i raspravljati o tome, ali mogu da vam kažem da najmanje ja mogu da budem protiv interesa nacionalnih manjina. Odrastao sam u jednoj mešovitoj sredini, u jednoj etničkoj grupaciji koja ima svoj jezik, svoju kulturu i svoje običaje, nema standardizovano pismo i jezik, pa pokušavaju da nametnu da to bude rumunski jezik, ali, ja ću vam reći, teško da će Vlasi da se opredele da budu Rumuni, vrlo teško.
Prema tome, ja imam osećaj za to šta su potrebe građana koji nisu ono što su Srbi, što je srpsko nacionalno biće itd.
Isto tako, imam dubok osećaj, i kao socijalista, i kao čovek i kao građanin, za ono što je interes srpske države, u kojoj sam odrastao, u kojoj su i moja deca i unuci. Svakako da treba da zajedno vodimo računa o tome. Svakako da nacionalna prava, ljudska prava i manjinska prava ne mogu da budu osporavana i da se ide na njihovu štetu na račun većinskog naroda, ali isto tako ni većinski narod ne može ni u jednoj varijanti da ima manje prava od pripadnika nacionalnih manjina.
Možda je teško ovo pitanje razrešiti kroz ovaj član, možda je trebalo to dodati ili definisati kroz neki novi član, ili je uopšte teško naći neko pravo rešenje ako smo se već upleli u neke stvari na način kako je to učinjeno u Ustavu, a nije trebalo, ali, molim vas, i vas koji ste trenutno u vladajućoj strukturi, u vladajućoj većini, da vodite računa o onome što je interes srpske države. U Ustavu ste rekli da je Srbija država srpskog naroda i svih ostalih građana, pa ne poštujete. Mi imamo danas u svetu građanski koncept država i prava građana gde se minimizira, odstranjuje ili gura u stranu ono što je nacionalnost, ono što je nacionalni koncept. Mi imamo čitavu vojsku nevladinih organizacija koja radi na razbijanju jednog takvog koncepta da bi se konačno usvojio taj građanski koncept i mi idemo naruku tome. Dobro, stići ćemo.
Ako idemo ovim putem, znate šta, ova država će jednog dana biti država nacionalnih manjina i preostalih Srba. Ako nam je to cilj, u redu, nije sporno. Ja ću se onda udenuti kao nacionalna manjina i za mene nema zime. Ne znam šta ćete vi. Mada, kad kažem "vi", to sam ja. Gospodine Todoroviću, vi ste pripadnik većinskog naroda.
Dakle, da zaključim, imamo na delu jedno oklevanje, jedno veoma loše, trapavo usvajanje zakonskih rešenja, zakona, propisa, koji o svemu vode računa, samo ne o državnim interesima, o nacionalnim interesima. Pre svega, vodi se računa o stranačkim interesima i na takav način se donosi i Ustav, tako se donose i drugi zakoni itd. Time se narušava i potkopava ono što jeste interes ove države i ono što je nacionalni interes.
Garantujem, ako bi se vodilo računa o tome, u svakom slučaju bi se vodilo računa, na jedan kvalitetan način, i o nacionalnim manjinama. Pa, ako je trebalo da vodite računa o nacionalnim manjinama, zašto Predlog zakona nije usaglašavan, zašto nije bilo koordinacije i veze i sa odgovarajućim odborom koji to pitanje treba da rešava?
Znam da nije moguće da ovaj amandman prođe, bar po onome što su bile konsultacije, ali moja namera nije bila da uputim neku kritiku radi kritike, radi nekih političkih poena; Socijalistička partija Srbije i ja lično kroz ovaj amandman pokušavamo da iskažemo veoma veliku dubinu problema koji iz ovoga može da eskalira i da ide u jednom pogrešnom pravcu. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo nema ministra i opet nemamo s kim da polemišemo. Meni je veoma važno objašnjenje ministra u vezi sa obrazloženjem koje su dali u Predlogu zakona.
Da bi javnost znala o čemu se radi, ipak ću da pokušam da objasnim šta je suština člana 41. i šta je suština našeg amandmana kojim tražimo da se on potpuno promeni. Ne vredi nam priča, da mi objašnjavamo narodu da je ovo Dontov sistem, a da je onaj pre bio Nimajerov, da je on bolji ili gori itd. Moraju građani da shvate o čemu se radi.
Naime, član 41. Predloga zakona o lokalnim izborima govori o tome kako se posle završenih izbora vrši raspodela mandata. Pre toga, jedan član je regulisao da u raspodeli mandata učestvuju sve one izborne liste koje su prešle 5% glasova od ukupnog broja građana koji su glasali. Kako je predlagač zakona predvideo? On je predvideo da se raspodela mandata vrši po tzv. Dontovom sistemu. Šta on u suštini znači?
Znači da svaka izborna lista svoj broj glasova koji je dobila deli sa brojevima od 1 do broja koliko skupština broji odbornika, i tako svaka izborna lista. Ako skupština opštine broji 50 odbornika, znači, deli sa brojem od 1 do 50. Tako se formira niz od 50 količnika. Svaka izborna lista deli na isti način od 1 do 50, a onda se sve stavi na jednu gomilu i izabere se 50 najvećih količnika. Matematički ništa sporno, ali politički sporno. Zašto? Zato što se tu računaju svi glasovi koje je dobila jedna izborna lista i plus ono što ostane od drugih.
Šta smo mi predložili? Mi smo predložili da ostane kao što je bilo do sada, proporcionalni sistem raspodele mandata, odnosno srazmerno broju dobijenih glasova. Šta to znači? To znači, ako je jedna stranka dobila 10% glasova dobiće 10% odbornika; 25% glasova - 25% odbornika; 5% glasova - 5% odbornika. One izborne liste koje nisu dobile 5%, ti glasovi se ne računaju. To je pošteno, glasao si, imao si jednu političku opciju; nije prošlo skupštinu, molim, tvoji glasovi se ne računaju.
Kod ovog sistema koji je predlagač zakona ovde naveo i ti glasovi će ući u obzir i tako će se dogoditi da će glasovi jedne političke opcije koja je potpuno suprotna onoj najvećoj omogućiti njima veći broj glasova.
Naravno, i ovaj sistem raspodele mandata srazmerno broju glasova omogućuje većim strankama, ako se ne rasporede svih 50, na primeru 50 odbornika, da onda ide ono - najveći, iza zareza, najveći decimalni broj, pa sledeći itd. Znači, opet će se na neki način to preliti, ali daleko manje nego kod Dontovog sistema. Zato mislimo da je potpuno poštenije bilo da se promeni taj član zakona. Taj član zakona je bio u dosadašnjem Zakonu o lokalnim izborima.
Šta meni fali ovde? Meni fali ministar da mi objasni obrazloženje, jer on u obrazloženju (ili predlagač zakona, ne znam da li je on) kaže: "Primena proporcionalnog izbornog sistema bez odgovarajućih korektivnih metoda u fazi kandidovanja i prilikom raspodele mandata može dovesti do favorizovanja onih političkih stranaka, stranačkih koalicija i grupa građana koje uživaju relativno malu podršku biračkog tela." Kako se favorizuje jedna stranka koja je dobila 5% glasova i 5% odbornika? Kako se to favorizuje, gospodine ministre u odsustvu? Zar se ne favorizuje onaj koji je dobio 25%, pa dobio još malo? Čak i na jedan i na drugi način, samo što je ovde manje kod ovog koji smo mi predložili.
Znači, još jednom ponavljam, srazmerno broju dobijenih glasova, toliko i odbornika. Ako neki sitni detalji ostanu, opet se pripisuje najvećim, pa sledećim itd. i tu nema spora. Kod Dontovog sistema to je mnogo više. Prema tome, kako je ministar ovde izračunao da će da se favorizuju male stranke? Srazmerno, ne može da bude favorizovanje. Dontov favorizuje.
Naravno, ovo što kaže gospodin Marković – čim nije prošao 5%, vanparlamentarna stranka – to nije sporno i pošteno je da se ti glasovi bace, jer glasalo se za nekoga ko nije prešao cenzus, ali ko je dobio od 5% do ne znam koliko... Molim vas, pogledajte vi obrazloženje, mada ne znam sa kim polemišem, nema ministra da mi sada lepo ovo obrazloži, pa da onda ja izađem sa novim argumentima. U obrazloženju Predloga zakona stoji ovako – predloženi sistem omogućuje primenu tzv. prirodnog praga za stranke i koalicije nacionalnih manjina.
Ako neko ume ovo da mi objasni, ja ću onda da odustanem od dalje priče.
Molim vas, gospodine predsedniče, ja ću se javiti povodom svakog narednog amandmana, bilo koji da bude, dok ministar ne dođe i ne objasni mi ovo što ovde piše, dok ne obrazloži ovo svoje obrazloženje.
Zarad javnosti, da zaokružim, predloženi sistem omogućava neravnopravnost. Sistem koji je do sada bio u Zakonu o lokalnim izborima bio je pošteniji, jer su se srazmerno broju dobijenih glasova delili mandati. Mi tražimo da i dalje tako bude, jer do sada je bio sistem koji omogućuje srazmerno broju dobijenih glasova srazmerni broj odbornika; toliko si glasova dobio – toliko odbornika. Smatramo da je to najpoštenije i nikoga ne favorizuje toliko. Ponavljam, nikoga ne favorizuje toliko, i tako opet veće stranke imaju, ali manje parčiće da uzmu od toga. Ali, ovo nema smisla.
Nema smisla ni obrazloženje koje je dao ministar. Evo, da pročitam još jednom, da li neko od vas razume ovo obrazloženje? Prema tome, ja neću dalje govoriti o tome, ali ću čim se ministar vrati i objasni njegovo obrazloženje nastaviti dalje polemiku sa njim.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Vrlo ću kratko, ne bih se sada upuštao u predavanja koje su to matematičke razlike između Nimajerovog sistema, koji predlaže gospodin Petronijević i koji je do sada važio u zakonu, i Donteovog sistema koji se sada predlaže u zakonu. Kurioziteta radi, samo da vam kažem da je naučni rad na tu temu prvi objavio Mika Alas.
Odmah da kažem, podržavam amandman gospodina Petronijevića. Činjenica je da je među raznim načinima obračuna mandata u proporcionalnom sistemu najpošteniji način upravo ovo što predlaže gospodin Petronijević, a isto je to predlagao i gospodin Nešović u svom amandmanu koji je praktično identičan ovom. Mislim da je to nesporno i mislim da bi ovaj amandman valjalo prihvatiti.
Još nešto da kažem, u obrazloženju zašto se amandman ne prihvata kaže se ovako: "U Predlogu zakona predloženi sistem omogućuje i primenu tzv. prirodnog praga za stranke i koalicije nacionalnih manjina." Verujte mi, to nema nikakve veze.
To da li ste vi za neke stranke propisali cenzus 5% ili 7%, a za neke stranke ne, to je potpuno drugo pitanje i to je samo pitanje ko se kvalifikuje da uđe u raspodelu, a raspodela se kasnije pravi ili po Nimajerovom sistemu, što predlaže gospodin Petronijević, ili po Dontovom sistemu, što stoji u Predlogu zakona.
Uveravam vas da je daleko pošteniji Nimajerov sistem i daću jedno kratko obrazloženje. Razlika je, u osnovi, u sledećem. U Nimajerovom sistemu, koji predlaže gospodin Petronijević, svaka stranka od ostatka može dobiti ili nula ili jednog poslanika na onaj broj poslanika koji osvaja, a u Dontovom sistemu to nije tako, pa se može desiti da neka stranka osvoji i tri mandata, a ne samo jedan, preko onog broja koji pripada; na to ukazuje matematika, ali ja vas ne bih davio matematičkim dokazima.