Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Željko Ivanji.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podnela je amandman na član 23. Da bi javnosti bilo jasno o čemu se radi, ja ću kratko obrazložiti i šta sadrži član 23. koji predlagač zakona predlaže i šta mi predlažemo da se izmeni.
Pre toga, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar nije odgovorio na pitanje u čemu Ustav sprečava da se utvrde neki kriterijumi kada gradovi određuju nadležnosti i način osnivanja opština, pa tako i Beograd. Naravno, kada god nema argumenata on pobegne iz sale. Evo, ja ću umesto njega pročitati taj stav iz Ustava, a neka javnost sama proceni da li Ustav sprečava da zakon o glavnom gradu utvrdi i neke osnovne kriterijume. Član 189. poslednji stav 5: "Položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uređuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mu se mogu poveriti i druge nadležnosti." Ja sam upravo o tome govorio: i nadležnosti koje ima po Zakonu o lokalnoj samoupravi, i nadležnosti koje imaju gradovi i još dodatnih pet nadležnosti koje sam nabrojao.
Dakle, ministar Milan Marković nije odgovorio na pitanje u čemu Ustav sprečava da zakon o glavnom gradu utvrdi neke osnovne kriterijume. On reče – ja se za to što vi govorite, gospodine Petronijeviću, borim, ne znam koliko reče, deset godina. Sada si ministar. Protiv koga se sada boriš? Što sada ne regulišeš to zbog čega se boriš deset godina? Očigledno je iz svega toga da ministar kada god nema argumenata ode iz sale.
Član 23. govori o gradonačelniku. Ovaj koncept zakona o lokalnim izborima i zakona o glavnom gradu predviđa da gradonačelnika bira skupština grada iz reda odbornika, na vreme... da ne nabrajam dalje; zatim, da ima zamenika. Sada imate 3. stav: "Predsednik skupštine grada predlaže kandidata za gradonačelnika." Da ne pričam da se ne zna ni ko predlaže predsednika skupštine grada, u članu 18, koji kaže: "Predsednik skupštine bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine grada." Na čiji predlog? Nema. Takva intervencija je bila kod zakona o lokalnim izborima da se predsednik skupštine opštine bira na predlog jedne trećine odbornika. Kada je u pitanju zakon o glavnom gradu, toga nema, što znači, sedne predsednik skupštine grada i kaže – ja ću da predložim onoga ko mi padne na pamet, nemam nikakve obaveze, ne treba mi podrška 10 odbornika, 20 odbornika, 30 odbornika itd.
U najboljoj nameri da doprinesemo da se ovo završi u skladu sa Ustavnim zakonom, a ispada da doprinosimo da spasavamo vladajuću koaliciju od nerada od sedam-osam meseci, mi ulažemo amandman koji potpuno ne remeti nikakav koncept i Vlada kaže da se ne prihvata.
Šta smo predložili? Neka ostane čak da predsednik skupštine grada predlaže kandidata za gradonačelnika, ali dodajte još jednu mogućnost – ili jedna trećina odbornika. Mi kažemo, dajte pravo i jednoj trećini odbornika da može da predloži. Ko će biti izabran? Onaj ko ima većinu u skupštini, kako god da bude. Ovde ste potpuno isključili pravo opozicije, ponukani onim što se događalo u Beogradu kada ste birali v.d. gradonačelnika, pa niste omogućili opoziciji da predloži svog kandidata, pa je posle poništeno itd. Dakle, šta je smetnja, šta ruši koncept, šta košta, koliko boli da se usvoji amandman koji kaže – predsednik skupštine grada predlaže kandidata za gradonačelnika, ili jedna trećina odbornika.
Naravno, kao i do sada, nema gospodina ministra sa kojim bismo polemisali o tome. Ostaje nam da se obratimo javnosti i da kažemo da suština svih ovih zakona, a četiri veoma važna sistemska zakona se donose u minut do dvanaest, pa tako i zakona o glavnom gradu, jeste da opozicija nema nikakva prava. Građani, videćemo kasnije, tek nemaju nikakva prava. Znači, ostaje samo onaj ko je na vlasti, on ostaje car, ostaje vlasnik Beograda i može da radi šta hoće i kako hoće, jer mu se na ovaj način i zakonom omogućava da može tako da radi.
U članu 29. kaže se da se taj isti gradonačelnik može razrešiti na predlog jedne trećine odbornika. Ako može da se razreši na predlog jedne trećine odbornika, zašto ne može i da se bira, valjda to treba da bude isto, na predlog jedne trećine odbornika? Ponavljam, naravno, biće izabran onaj koji ima većinu i biće razrešen onaj koji ima u tom trenutku većinu u skupštini grada.
Ali, ovo je stvarno jedan neprihvatljiv odnos, sujetan, da ne kažem osion, a znam iz iskustva da kada neka vlast postane toliko osiona vrlo brzo napušta vlast.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đokiću, uvažavam dan u kojem mi danas raspravljamo o amandmanima i, svakako, vaše strpljenje, te stoga neću iskoristiti puno vreme koje je predviđeno Poslovnikom za mogućnost obrazlaganja amandmana.
Iako su predstavnici Srpske radikalne stranke svim srcem, kao što to, uostalom, čine i građani Srbije podržavajući kandidaturu Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, uneli sve svoje znanje i kvalitet da bi građanima Srbije omogućili da što kvalitetnije sprovedemo sledeće izbore, ipak se određen broj nedostataka u ovom zakonu potkrao ili desio.
Podneo sam amandman na član 25. zakona o glavnom gradu na stav 2. Inače, taj član 25. spada u grupu članova koji regulišu izvršne organe grada Beograda. U stavu 2. člana 25. predviđa se da kandidate za članove gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika. Gospođa Vjerica Radeta je prilikom komentarisanja amandmana na član 45, koji je podneo gospodin Zoran Krasić na zakon o lokalnoj samoupravi, iznela primedbe na sličan tekst. Ovde mi ne tražimo da se nešto promeni u suštinskom smislu, dakle, i dalje onaj ko će biti gradonačelnik grada Beograda ima pravo da predlaže kandidate za članove veća, ali je potrebno da to bude gradonačelnik, a ne da kandidat predlaže kandidate.
Gospodine Đokiću, ne znam koja su vaša ovlašćenja, da li vi to možete ministru da prenesete, ja ću vas konkretno uputiti na isti član gde stav 5. kaže: "Skupština grada, na predlog gradonačelnika, bira 13 članova gradskog veća." Dakle, u stavu 5. ovog člana vi ste to dobro formulisali, ali u stavu 2. napravljen je propust.
U obrazloženju Vlade zašto se amandman ne prihvata stoji: "Predloženo rešenje nije moguće iz razloga što skupština istovremeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova gradskog veća." Skupština grada Beograda ne mora istovremeno da odluči, ona može da izabere prvo gradonačelnika, a potom gradonačelnik, a ne kandidat za gradonačelnika, da predloži svog zamenika i da predloži članove gradskog veća.
Drage kolege, želim da vam prenesem utiske građana Loznice, dakle, zahvalnost svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije koji će podržati u danu za glasanje, a to će biti danas, da Loznica uđe u red gradova u Srbiji; pored još 23 opštine, Loznica će postati grad. Mislimo da je krajnje vreme da se ne samo deklarativno, nego suštinski, Loznici vrati ono što je dostojno ljudi koji žive tamo. Moram da vas podsetim da je Loznica sa okolinom, a mislim pri tom na Krupanj, Mali Zvornik i Ljuboviju, možda jedan od najlepših, da se neko ne nađe uvređen, ili lepših delova Srbije, te je svakako potrebno da Loznica postane grad i da bude jedan od nosilaca razvoja u tom delu pored Drine, preko puta Republike Srpske. Mislim da će to biti od velikog značaja.
Loznica ima kadrove, ima sve druge potencijale koji mogu da obezbede ono što je predviđeno zakonom o teritorijalnoj organizaciji, i još brže bi mogla da se razvija, a primećeno je da je od 2000. godine imala veliku stagnaciju, pa čak i nazadovanje u razvoju.
Mnoge nadležnosti iz Loznice su prenete na druga mesta (da ih ne pominjem), što mislim da nije dobro.
Na kraju želim da podsetim građane Leskovca i okoline da će najbolje provesti vreme od 18.00 časova u hali "Zdravlje" u Leskovcu, gde se pojavljuje predsednički kandidat Srpske radikalne stranke. Svim srcem za Tomislava Nikolića, predsednika.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 26.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za lokalnu samoupravu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema ministra da objasni svoje obrazloženje koje je dao; to je, valjda, danas karakteristika celog dana.
Amandman na član 47, koji se odbija, i amandman na član 45, koji je prihvaćen, slični su. Želim da javnost upoznam i sa jednim i sa drugim.
Član 45. govori o narodnoj inicijativi. Zakon o glavnom gradu kaže: "Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: građanska inicijativa, zbor građana i referendum." Kada se pogleda celina svih zakona, neposredno izjašnjavanje građana je potpuno u zapećku. Opoziciji su prava uskraćena, onome ko je na vlasti ostaje da bude car.
Član 45. je dao mogućnost da građani putem građanske inicijative predlože Skupštini donošenje akta iz nadležnosti skupštine opštine, pa je rečeno da mora da bude 10% od ukupnog broja birača. Kada se to prevede na Beograd, to je 160.000. Mi smo rekli – ljudi, pa da bi jedan zakon u Skupštini mogao da dođe na dnevni red dovoljno je 30.000 građana Srbije, a mi tražimo za jedan grad, samo da se stavi na dnevni red, 160.000. Besmisleno. Predlagač kaže – prihvata se.
Član 47. govori o referendumu. Mi opet kažemo, pošto referendum mora da se raspiše ako to zahteva 10% ukupnog broja birača, opet prevodim na Beograd, to znači ako zahteva 160.000 birača. Mi kažemo – ljudi, pa u Ustavu stoji, u članu 108, da će se referendum raspisati za celu teritoriju Srbije ako 100.000 birača podnese zahtev. Dakle, referendum za celu Srbiju ako podnese 100.000 birača, a za Beograd treba 160.000. Ima li tu kakve logike?
Ajde da ne smanjujemo mnogo, kažemo, makar prepišite to iz Ustava, pa ako 100.000 građana treba da bi se raspisao referendum u Srbiji, neka 100.000 građana bude potrebno da se raspiše referendum u Beogradu. Kaže, to već ne može da se prihvati, ono je moglo, ovo ne može. A i ono i ovo je prepisano iz Ustava, ništa više.
Dakle, ponavljam, kao što građani Srbije imaju mogućnost da 100.000 okupljenih građana zatraži referendum, koji Skupština mora da raspiše, tražimo mogućnost da isti broj birača (čak ne manji) zatraži raspisivanje referenduma u Beogradu, a ne 160.000 kao što stoji u Predlogu zakona. Pozivam vas da dobro pogledate, razmislite. Nema ministra da mi odgovori šta je sad smetnja da ovo ne može da se usvoji.
Pošto je ovo poslednji amandman koji je poslanička grupa SPS uložila, želim samo još nekoliko rečenica na kraju da kažem. Poslanička grupa SPS je učinila sve da za ova dva dana analizira četiri ključna sistemska zakona, ukaže vladajućoj većini da je to političko nasilje da se takva četiri zakona u tako kratkom vremenu razmatraju i usvajaju. Pokušali smo da doprinesemo u toku rasprave u načelu i o amandmanima i da ukažemo na sve loše strane predloga zakona, sva četiri.
Ukazali smo, kao poslanička grupa SPS, posebno na delove zakona o lokalnim izborima i zakona o glavnom gradu, naravno i o lokalnoj samoupravi. Ukazali smo na jednu veliku opasnost po građane Srbije prilikom kandidovanja. Ukazali smo na nebrigu države prema biračima, jer će milion građana biti u prilici da šeta od overača do overača. Ukazali smo na nepravičnost sistema raspodele mandata.
Za razliku od gospodina ministra, mi smo se služili silom argumenata a on je odgovarao argumentom sile, pa je rekao da je uvek bio takav sistem kao što je sad predložen. Pitao sam ga da javno objasni kad je takav sistem koji je sad predložen bio za lokalne izbore. Nije morao daleko da ide, evo, ima važeći Zakon o lokalnim izborima, koji je postojeća većina u nekom drugom sastavu 2002. godine donela, gde stoji sada važeći Nimajerov sistem, odnosno sistem srazmerne raspodele glasova i odbornika.
To govori o ozbiljnosti našeg zalaganja za to i o neozbiljnosti ministra kad obrazlaže nešto a ne zna šta je.
Dakle, učinili smo sve da upozorimo i na proces kandidovanja, ne dovodeći u pitanje potrebu da država mora da kontroliše, da potpisi moraju da budu ispravni, čak smo tražili tamo gde ima falš potpis isključite iz izbora tu stranku, jer smo imali u Beogradu situaciju kada je Čović falsifikatom potpisao Ivicu Dačića. Ne dovodimo to u pitanje. Treba država da kontroliše, ali nemojte da maltretiramo milion građana Srbije.
Učinili smo sve da ukažemo na sve te propuste. Ukazali smo na propuste koji se odnose na glavni grad Beograd, gde je najveći problem što su ogromne gradske opštine sa nadležnostima mesne zajednice, čak, zavisno od grada, mogu da ne budu ni tolike. Ukazali smo na sve ove propuste i učinili sve da u ovako rekordno kratkom vremenu dođemo do najboljih rešenja. Odgovornost pred građanima Srbije za usvajanje zakona i amandmana je na vama, na vladajućoj koaliciji, jer vi imate većinu. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman mog partijskog druga Miše Petronijevića, što govori da Vladi nije stalo da ovaj zakon ima suštinu, srž, poentu šta je pravo građana na lokalnu samoupravu. Pravo građana na lokalnu samoupravu je da upravljaju javnim poslovima na nivou lokalne samouprave, da mogu da utiču na kvalitet života. Mi ovde imamo situaciju da je u Beogradu, koji ima 1.700.000 stanovnika, uslov za održavanje referenduma 10% - 170.000 potpisa, znači, predlagač je napravio takvo rešenje gde ne želi referendum. Jednostavno, ne želi referendum. Da je želeo referendum, mogao je slobodno da prihvati amandman kolege Petronijevića, jer ova cifra od 100.000 birača i te kako ima svoju težinu. Ovde su u pitanju dva vrlo teška uslova – 10% birača, 170.000, i 50% od upisanih da bi referendum bio pravovaljan. Za nas, a čini mi se i za druge građane koji imalo vode računa o lokalnoj samoupravi, amandman kolege Petronijevića i te kako ima smisla.
Uostalom, zašto Zakon o lokalnoj samoupravi ima odredbe koje se odnose na oblike neposrednog učešća građana u poslovima lokalne samouprave, ako su rešenja tako skrojena da se ona svode na formu? Ako su rešenja tako skrojena da se svode na formu, onda nam takva lokalna samouprava ne treba, nego nam treba samo građanin koji će prilikom izbora glasati za jednu političku opciju, odnosno za jednu političku stranku, stranka posle bira odbornika i odbornici će raditi u skupštini.
Znači, vrlo je prosto, dva su oblika učešća građana u poslovima lokalne samouprave - kroz ovaj način izbora odbornika i kroz ove oblike neposrednog učešća.
Zakonodavac je u zakonu o lokalnoj samoupravi propisao da ovi oblici neposrednog učešća građana u poslovima lokalne samouprave imaju samo karakter jedne forme.
Poštovane kolege narodni poslanici, kolega Milisav Petronijević je pomenuo i druge slučajeve koje i Ustav predviđa, kao pravo građana da utiču na poslove i na nivou lokalne samouprave i na republičkom nivou. Videli ste, tamo se predviđaju daleko blaži uslovi da bi se mogao pokrenuti, održati referendum itd.
Ovo mi liči, bez uvrede, na jednu vrstu nadgornjavanja, kao što smo imali u zakonu, koji je još uvek važeći, kada je za kandidata za gradonačelnika trebalo 3% glasova upisanih birača.
Mi smo govorili da je to nenormalno, da je nenormalno, primera radi, za Beograd, da kandidat treba da ima 45.000 potpisa da bi bio kandidat, a da kandidat za predsednika države treba da ima 10.000 potpisa. To je nenormalno. Koliko god više ubeđujete predlagača, predstavnika Vlade da je to nenormalno, on sve više govori - ne, ne, Vlada to, Vlada to. Onda vidite da udarate u zid nerazumevanja, ako hoćete i neshvatanja suštine lokalne samouprave.
Mi smo taj uslov ispunili, kao i neki drugi kandidati. Posle se pokazalo da je bilo prepisivanja i da su u spisak onih ljudi koji podržavaju nekog kandidata bili upisani ljudi koji nisu živi, a u našem slučaju naš aktuelni predsednik stranke je bio upisan kao neko ko podržava drugog kandidata. Jednostavno, ljudi su se služili falsifikatima.
Da bi se izbegle mogućnosti za ovako nešto, a stvarno dozvolilo građanima da učestvuju u poslovima lokalne samouprave, bilo bi logično da je predlagač u Predlogu zakona spustio ovaj procenat obaveznih potpisa ili da je prihvatio amandman kolege Petronijevića. Jer, on se svodi onda samo na formu. Nije tu samo u pitanju Beograd. Beograd je eklatantan primer, ali ova pravilnost koja postoji kod Beograda postoji i kod drugih opština. Imate različite opštine; za nekoga će možda cifra od pet, deset, petnaest, trideset hiljada izgledati jako velika, ali za građane tog područja i te kako ona ima svoju težinu.
Mislili smo da je dobro da postoji jedan ovakav amandman koji ipak ovo pravo građana na neposredno učešće u poslovima lokalne samouprave može učiniti stvarnim. Ovako je to pravo imaginarno. Jer, ako postoji inicijativa koja se obija, da tako kažem, o odluku skupštine, pazite, za narodnu inicijativu takođe je potrebno deset hiljada potpisa, odbornici mogu jednostavno da kažu - ne prihvatamo ili prihvatamo.
Gospodine ministre, da nije Vlada promenila stav što se tiče ovoga?
(Milan Marković, sa mesta: Nije.)
Dobro, red je da pitam. Pošto Vlada menja stavove o nekim pitanjima, red je da i ja pitam, da možda ne trošim vreme kolegama poslanicima, ionako ga nije mnogo ostalo. Ali, čini mi se nelogičnim da se ne stvore uslovi da se raspiše. Inače, zašto bi građani Beograda imali formalno pravo koje ne mogu da iskoriste? Zašto? Onda treba jednostavno reći – u redu, ljudi, vi ćete izabrati odbornike, odnosno političku listu, politička stranka će izabrati odbornike, a onda će oni u vaše ime vršiti sve, posredno i neposredno, direktno i indirektno i na različite druge načine.
U svakom slučaju, mislimo da je ovaj amandman kolege Petronijevića bio jako smislen. Za lokalnu samoupravu je loše što nije prihvaćen i za građane koji učestvuju u lokalnoj samoupravi, a Vlada se, nažalost, opredelila za takav koncept koji ne vodi računa o suštini lokalne samouprave. To je suštinski razlog zašto ovo nije prihvatila. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Željko Ivanji.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres, dajem reč Milanu Markoviću, ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Izvolite, gospodine ministre, završna reč za vas.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi. Potrudili smo se da najveći broj amandmana prihvatimo, a da to bude na zadovoljstvo svih poslaničkih grupa. U pitanju su važni zakoni, jer uređuju sistem lokalne samouprave, organe u lokalnoj samoupravi, način izbora organa lokalne samouprave i, u krajnjem slučaju, način izbora odbornika za skupštine jedinica lokalnih samouprava. Zato je važno da imamo što širi konsenzus oko ovoga. Nakon ove rasprave ostajemo u uverenju da ćemo, kako je nekoliko govornika već reklo, imati zakone koji će trajati nešto duže nego što je bila praksa kod nas kada su u pitanju zakoni iz oblasti lokalne samouprave.
Na kraju, nadam se da će što više poslaničkih grupa da podrži ove predloge zakona, odnosno da će što manje poslanika pritisnuti crveno dugme.
Mislim da ovakav način rada kakav smo svi zajedno imali prilikom donošenja ovih zakona prosto zaslužuje široku podršku narodnih poslanika. U svakom slučaju, zahvaljujem se još jednom na svemu što smo uradili zajednički.
Želim da kažem da će u toku 2008. godine Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu učiniti sve da one odredbe zakona o teritorijalnoj organizaciji koje se tiču granica jedinica lokalne samouprave zažive u punom smislu i da rešimo ona pitanja koja su dobro poznata, a vezana su za naselja unutar jedinica lokalne samouprave i za granice jedinica lokalne samouprave. Mi ćemo to, nadam se, uspeti da uradimo do kraja 2008. godine. Hvala vam još jednom na diskusiji.