Na član 56. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 66. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

 

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na poglavlje Predloga zakona koji reguliše oblast mesne samouprave. Mesna samouprava je jedan veoma važan deo sistema lokalne samouprave za nacionalne manjine, posebno u onim opštinama u kojima na opštinskom nivou manjine čine značajnu manjinu, ali u pojedinim naseljima tih opština su u apsolutnoj ili relativnoj većini.

Dakle, te mesne zajednice praktično imaju ulogu kvazilokalne samouprave. Iz tog razloga smo podneli amandman da bi se precizirale odredbe Predloga zakona.

Naime, prema Predlogu zakona jedinice lokalne samouprave imaju ulogu u odlučivanju o obrazovanju i području mesnih zajednica, međutim, aktima mesnih zajednica se uređuju sva ostala pitanja. Tako je, inače, bilo i u ranijem periodu. Zbog toga su podnete mnoge žalbe Ustavnom sudu i Ustavni sud je izgradio neku pravnu praksu u vezi sa mesnim zajednicama.

Prema mišljenju Ustavnog suda, praktično, mesne zajednice su potpuno samostalne posle njihovog osnivanja. Mislim da to nije dobro iz razloga što je u mnogim mesnim zajednicama ovo rešenje dovelo do blokada mesnih zajednica, jer nije postojao organ koji vrši nadzor nad njihovim radom.

Stoga smo predložili jedan amandman koji ima za cilj da se omogući lokalnim samoupravama donošenje jednog opšteg akta na osnovu kojeg bi jedinica lokalne samouprave mogla da uredi sva ona pitanja koja su važna za funkcionisanje mesnih zajednica.

Nažalost, ovaj naš amandman nije prihvaćen, sa obrazloženjem da se osnivanje i rad mesne zajednice reguliše statutom opština, odnosno grada. Dobro bi bilo da i Ustavni sud prihvati ovo obrazloženje, jer onda ne bi postojali svi ti problemi u praksi. U suprotnom, ako Ustavni sud i dalje ostaje na onom stanovištu na kojem je do sada stajao, onda će praktično svi ti problemi i dalje postojati, tako da ne znam zašto Vlada nije prihvatila amandman. Mislim da se prihvatanjem ovog amandmana ništa ne bi menjalo u konceptu mesne samouprave.

Postavljam dva pitanja, nismo podneli amandman, ali smatramo da nisu dobra ili nisu najbolja rešenja u ovom zakonu. S jedne strane, samo je u slučaju sela obavezno osnivanje mesnih zajednica. Mi smatramo da postoje mnoga prigradska naselja koja su veoma slična selima, prema svojim karakteristikama, pa je trebalo i za prigradska naselja propisati obavezu osnivanja mesnih zajednica. S druge strane, postoji i veliki broj problema u funkcionisanju mesnih zajednica zbog nedostatka osnovnih materijalnih sredstava za rad, pa je Vlada trebalo da predvidi neke mehanizme koji bi obezbeđivali neka minimalna sredstva za potrebe funkcionisanja mesnih zajednica, jer to u ovom trenutku nije slučaj, što sigurno nije dobro.

Dakle, apelujem na predstavnika predlagača da još jednom razmotri mogućnost prihvatanja ovog amandmana, jer mislim da bi prihvatanje ovog amandmana značilo poboljšanje teksta zakona i onemogućavanje nastajanja blokade u radu mesnih zajednica.

Na član 74. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 79.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za lokalnu samoupravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 83. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, radi se zapravo o dva amandmana koja su veoma slična, a isti takav amandman je podnet i na član 84, međutim, govoriti o ovome što sam juče rekla ministru u jednom momentu i na sastanku Odbora zaista nema smisla, pošto se radi o veoma lošem okviru koji je postavljen tako da pokrajina zaista nema ni mogućnosti da ostvari svoju autonomiju. Dakle, to je okvir koji je postavio postojeći Ustav i Zakon o državnoj upravi. Upravo iz tog razloga je i Liga socijaldemokrata Vojvodine bila protiv toga. Zaista smatramo da Ustav onemogućava istinsku decentralizaciju i time bolji život građana Srbije.
Zbog toga bih zamolila ministra i predsednika Vlade... Ministar je nekoliko puta u toku ove rasprave eksplicitno rekao da je Srbija primer kako zemlja treba da bude decentralizovana. Molim ga da više to ne govori, zbog toga što je Srbija jedna visoko centralizovana zemlja u kojoj pokrajina nema nikakve nadležnosti, nema mogućnosti čak ni da izvršava sopstvene odluke. Kao što vidimo, Vlada nije spremna da prihvati ovakav amandman da pokrajinske odluke budu obavezujuće i one to nisu ni za koga, čak ni za lokalne samouprave koje se nalaze na teritoriji AP Vojvodine.
Sramota je da jedan ministar iz Demokratske stranke, koja se načelno i deklarativno zalaže za autonomiju Vojvodine, ne želi da prihvati ove amandmane i da toliko ne veruje pokrajinskim političarima, administraciji i građanima Vojvodine da im ne dopušta da uzmu svoj život u svoje ruke, da snose odgovornost za svoje živote. Jer, autonomija je jedino mera odgovornosti i mera spremnosti da se preuzme odgovornost za stvari koje se dešavaju u našim životima.
Juče sam na sastanku Odbora zaista banalizovala situaciju i rekla sam ministru da ukoliko nismo spremni da AP Vojvodini vratimo nadležnosti, ukoliko nismo spremni da joj damo nikakva ovlašćenja i ako zaista nemamo nameru da imamo pokrajinu koja služi nečemu, ako ćemo imati pokrajinu koja ne služi ničemu, dajte onda da je ukidamo, da bar više ne košta građane.
Svrha autonomije nije da ona košta građane, da građani imaju još jednu administraciju koju će plaćati, svrha je da oni zbog toga bolje žive.
Molim Demokratsku stranku da prestane samo rečima da se zalaže za autonomiju Vojvodine i da to počne delima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 86. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 88. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi smo rekli da je dobro da se ovim predlogom zakona daje mogućnost lokalnim samoupravama da obrazuju zajedničke organe, zajednička preduzeća i ustanove. Mislim da je to istinski iskorak u odnosu na zakon iz 2002. godine i to, naravno, pozdravljamo i podržavamo.

Podneli smo jedan amandman koji je imao za cilj da jednostavno propiše jednu obavezu Republici, prema kojoj bi prema svakom zakonu o budžetu Republika bila u obavezi da obezbedi posebna sredstva kojima se podstiče saradnja i udruživanje jedinica lokalne samouprave.

Naime, mnoge države, pre svega u Evropskoj uniji, uvidele su da se neki poslovi mnogo efikasnije obavljaju putem udruživanja lokalnih samouprava i te oblike saradnje te države podržavaju i finansijskim sredstvima i to u centralnim budžetima, u državnim budžetima.

U obrazloženju zbog čega se amandman odbija stoji da se finansiranje aktivnosti jedinica lokalne samouprave reguliše posebnim zakonom. To je, naravno, tačno, ali ovaj predlog zakona sadrži na nekim mestima odredbe koje se odnose na finansiranje lokalne samouprave, tako da mislim da iz tog razloga nije morao da se odbije ovaj amandman. Međutim, imam osećaj da se jednostavno još uvek nije stiglo do neke tačke kada će se taj centralistički i etatistički pristup, koji nažalost još uvek postoji, napustiti. Mislim da je to više razlog zbog kojeg se ovaj amandman odbija.

Želim da iskoristim ovo svoje javljanje da kažem dve-tri rečenice o delu zakona koji se odnosi na obavezu pribavljanja prethodne saglasnosti Ministarstva za utvrđivanje praznika i donošenje odluke o nazivima ulica i naseljenih mesta. Za ove odluke se predviđa obavezno pribavljanje saglasnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Mislim da ni ovo rešenje nije dobro i da je zaista etatističko. Naime, suština je dobra, cilj zbog kojeg postoji ovo rešenje je dobar, i namera, međutim, postoje i drugi načini da se ovi mehanizmi primenjuju.

Naime, Vlada je mogla da predvidi da skupštine jedinica lokalne samouprave imaju obavezu da kada donesu ove akte, nekoliko dana posle njihovog stupanja na snagu, dostavljaju Ministarstvu ove akte. Ako onda Ministarstvo oceni da neki akti nisu u saglasnosti sa odredbama zakona, dakle vređaju javni moral, državni interes itd, treba da upozori lokalne samouprave, a ako posle tog upozorenja lokalne samouprave i dalje ne žele da izmene svoju odluku onda da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Mislim da bi to rešenje bilo mnogo prikladnije i mnogo više u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Nažalost, ovo pitanje ostaje za neke izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi.

Još jednom molim predstavnika predlagača da razmisli o prihvatanju našeg amandmana koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava kojima bi se postizala saradnja i udruživanje jedinica lokalne samouprave. Ovim amandmanom se ne bi menjala suština zakona, samo bi se poslao signal da Vlada zaista ozbiljno misli da bi bilo dobro da lokalne samouprave sarađuju i da se udružuju. Mislim da bi to bio jedan dobar signal.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prvo reklamiram povredu Poslovnika, člana 87, i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome. Taj član glasi: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove". Ministra nema, razgovor gluvih, ali javnost je tu da čuje i da vidi o čemu se radi. Uostalom, vi unazad mesec dana na brzinu donosite set zakona, sijaset predloga, pre svega o vođenju stranačkih interesa, a za građane, jednostavno, baš vas briga.
Amandman koji sam podneo na član 86. zakona o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji još jednom pokazuje, pošto vam je u izbornoj kampanji, vama iz Demokratske stranke, građanin u prvom planu, čovek, koliko vodite računa o tome i koliko vam je stalo do građanina i do naroda.
Amandman koji sam podneo glasi – u članu 86. posle stava 6. dodaju se novi stavovi 7. i 8. koji glase: "Vlada Republike Srbije donosi posebno rešenje o osnivanju opštinskih veća na teritoriji Kosova i Metohije do sticanja uslova za održavanje lokalnih izbora. Prilikom imenovanja članova opštinskih veća Vlada vodi računa o primeni kriterijuma o procentualnoj zastupljenosti parlamentarnih stranaka.
Broj članova opštinskih veća iz stava 1. ovog člana zavisi od veličine opštine i broja stanovnika".
Želim da vas podsetim, ovih dana je bilo govora o tzv. koordinatorima. Želim da kažem da to nisu koordinatori, da su to predsednici opština. Posle svega što se događalo na teritoriji Kosova i Metohije od 1999. godine imamo tri kategorije opština na prostoru Kosova i Metohije, a to su: opštine koje su opstale i koje funkcionišu, uslovno rečeno, kao da se ništa nije desilo; to su Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, delimično Štrpce i Novo Brdo. Jedan broj opština je morao da napusti svoja sedišta i nalazi se na teritoriji Kosova i Metohije: slučaj Prištine u Gračanici, slučaj Kosova Polja i Ugljara, slučaj Lipljana u Gračanici i slučaj Gnjilana u Ranilugu.
Sedište jednog broja opština je izvan teritorije Kosova i Metohije i nalazi se u Srbiji; to se pre svega odnosi na Metohiju, na Đakovicu, Peć, Klinu, Istok itd.
Vi ste, gospodo, 2000. godine izmislili termin koordinator. Da vas podsetim, od tada do dan-danas šest hiljada ljudi ostvaruje nadoknadu iz oblasti lokalne samouprave, prima platu. To su tri kategorije lica: lica koja su radno angažovana i rade na prostoru Kosova i Metohije - 200%; lica koja nisu radno angažovana a žive na teritoriji Kosova i Metohije - 100%; oni kojima je porodica u Srbiji a rade na prostoru Kosova i Metohije - 120%. Najveća kategorija ljudi su oni koji primaju minimalac, to je 27 hiljada ljudi, od toga 10 hiljada na prostoru Kosova i Metohije ostvaruje pravo na privremenu nadoknadu - 11.600, i oni koji su u Srbiji, njih je 17 hiljada, nažalost, 4.600, ostvaruju pravo na nadoknadu. Iako je Vlada donela Uredbu o nekakvoj pomoći za narednu godinu, to je predizborni trik, videćemo kako će se realizovati.
Zašto sam podneo amandman i zašto predlažem da se on usvoji? Vi ste bez ustavnog utemeljenja i bez poštovanja pozitivnih pravnih propisa na prostoru Kosova i Metohije uveli tzv. inokosni organ. To su tzv. koordinatori. Čast izuzecima, ali na terenu, u praksi imamo slučajeve da se ti koordinatori veoma često bahato ponašaju, u smislu određivanja statusa lica, pa ako mu se stranački dopadaš ideš na 200% plate, a ako mu nisi stranački kolega, onda ideš na minimalac itd, pa čak i prestanak radnog odnosa. To nije dobro rešenje.
Odgovor ste dali, zaista skandal, a vi ste skloni tome, kaže sledeće: "Amandman se ne prihvata. Položaj Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i ostvarivanje lokalne samouprave u ovoj pokrajini veoma je osetljivo političko pitanje, te su neizvesni efekti predloženog rešenja u ovom momentu."
Draga gospodo, želim da vas podsetim. Zašto smo držali Skupštinu o Kosovu i Metohiji? Zašto smo utrošili vreme i raspravljali ceo dan o tobožnjoj brizi za narod na Kosovu i Metohiji? Podsetiću vas, u Rezoluciji u tački 7. piše – imajući u vidu navedene činjenice, Narodna skupština Republike Srbije utvrđuje sledeće stavove kao okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Pod tačkom g) obavezuje se Vlada Republike Srbije da što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju tih nadležnosti. Posebno se obavezuje Vlada Republike Srbije da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života, imovine, prava, sloboda građana u Pokrajini, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva.
Znači, prazna priča. Prazna obećanja. Želim takođe da obavestim javnost i narod sa prostora Kosova i Metohije da smo na jednoj od sednica Odbora za Kosovo i Metohiju raspravljali vezano za ovu temu. Moram da kažem da smo se jednoglasno, na predlog predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, opredelili da se uvedu opštinska veća. Sada pojedini članovi tog odbora kažu da nije bilo takve odluke, čak se i zapisnik krije. Iskoristićemo pravo iz Poslovnika i doći ćemo do tog zapisnika da bi to bilo obelodanjeno.
Na sastanku poslaničke grupe SPS, gde je prisustvovao uvaženi gospodin ministar Marković, takođe je razgovarano o ovoj temi. Tada je izjavljeno da je odlična ideja i da bi to trebalo da se realizuje.
Bilo bi bolje i korektnije da ste napisali u obrazloženju – amandman se ne prihvata zato što ga je predložila Socijalistička partija Srbije, odnosno njen poslanik.
Zašto insistiramo na ovom? Vi sada kroz ovaj odgovor izražavate nekakvu bojazan od UNMIK administracije i od toga kako će da reaguje međunarodna zajednica. Uostalom, vi sve činite po nalogu te međunarodne zajednice, a javno se zalažete za nekakvo sprovođenje lokalnih izbora, kada budu raspisani i na teritoriji Kosova i Metohije. Ako se ovaj amandman ne usvoji i formalno-pravno ne zatvori ta materija, pitam se kako ćete da sprovedete te izbore?
Socijalistička partija Srbije i ja smatramo da je to pitanje za koje je potrebna posebna analiza, kako ćemo da sprovedemo lokalne izbore, to vaše zagovaranje, jer vi se ne bavite time. Bavite se političkim trikovima ne bi li dobili političke poene, ali mislim da to narod uviđa. Kako ćemo da sprovedemo lokalne izbore na teritoriji Prištine ako se zna da je 40.000 stanovnika srpske nacionalnosti i drugih nealbanskih nacionalnosti van teritorija Kosova i Metohije? Nećemo valjda da biramo odbornike čije će sedište da bude u Subotici, Beogradu, Kragujevcu itd? Što ih niste vratili, gospodine Đokoviću, za ovih osam godina? Jer, tada su vam obećali da ćete kada ne bude više vladavine Miloševića vratiti 200 hiljada, a vratili ste ne znam koliko.
Pošto je to osetljivo pitanje, dobijamo od ministarstva do ministarstva, pošto postoje dve vlade, tri vlade, radite kako kome odgovara... Kažete u odgovoru da ne treba da postoje ta opštinska veća, a ovde u odgovoru, kada je u pitanju obrazovanje, kažete da treba da postoje državni organi. Postoje državni organi i postoji odeljenje Ministarstva za obrazovanje u Mitrovici i postoji odeljenje Ministarstva za obrazovanje u Ranilugu, ali ste ugasili odeljenje Ministarstva za centralni deo.
Ministra nema. Želim da postavim pitanje ministru, s obzirom na odgovor koji sam dobio – u kojoj meri i na koji način on misli da je to osetljivo pitanje na prostoru Kosova i Metohije?
Postoje inokosni organi, tzv. koordinatori. Predlog SPS-a i moj predlog je da se umesto inokosnih organa uvede opštinsko telo, opštinsko veće, kako bi kolektivno rukovodili i kako ne bi dolazilo do zloupotreba što se tiče rada i funkcionisanja lokalne samouprave.
Na osnovu Ustava i ustavne preambule i na osnovu Rezolucije koju smo doneli u Skupštini, želim da pitam ministra – da li vi smatrate da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Srbije ili je tretirate na drugi način? Očekivao sam da ćete u zakonu o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi da napravite skandal, pa da nećete da pobrojite opštine i naseljena mesta na Kosovu i Metohiji. To ste učinili i u zakonu to stoji, što je dobro. Pitam vas – ako smo sad raspravljali u pojedinostima i ako ćemo za dva-tri sata da usvojimo taj zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, kako će ministar za lokalnu samoupravu da sprovede i uspostavi funkcionisanje lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji i kako će da obezbedi da se sprovedu lokalni izbori na prostoru Kosova i Metohije?
To je zaista delikatno i ozbiljno pitanje i zato sam predložio ovaj amandman, vezano za kolektivno rukovođenje, ali očigledno je da vama to ne odgovara. Ne odgovara vam da u tom veću bude, s obzirom na to da nisu bili izbori na prostoru Kosova i Metohije, sastav koji će održavati sastav dok se ne steknu uslovi participacije stranaka u parlamentu. Vama to ne odgovara, vama odgovaraju pojedinci kojima ćete da manipulišete, da radite šta god hoćete, a na štetu građana.
Zato još jednom apelujem da se u danu za glasanje, a to će biti danas, prihvati ovaj moj amandman, odnosno amandman SPS-a, i da na taj način obezbedimo formalnopravno zatvaranje i ovo za šta se zalažete a to je da mnoge zloupotrebe na prostoru Kosova i Metohije počnemo da otklanjamo i eliminišemo, ako vam je do toga stalo. Hvala vam.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik dr Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odgovor Vlade na amandman gospodina Stevića je vrhunac licemerja, pokazuje dvojni moral. Jer, zašto ste tako zdušno glasali za Rezoluciju kada u odgovoru Vlade piše... Amandmanom se traži stvaranje uslova za održavanje lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, u odgovoru piše: "Amandman se ne prihvata. Položaj Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i ostvarivanje lokalne samouprave u ovoj pokrajini je veoma osetljivo političko pitanje, te su neizvesni efekti predloženog rešenja u ovom momentu."
Znači, vi ne verujete da će u vreme raspisivanja, odnosno održavanja lokalnih izbora, a pominje se maj, Kosovo i Metohija biti sastavni deo Republike Srbije. Vlada kaže da u to ne veruje, to ovde piše. Što ste onda glasali za Rezoluciju?
Koga vi lažete? Koga obmanjujete? Kakva je to šibicarska vlada? Kakva je to šibicarska koalicija? Što pošteno niste rekli – ne znamo šta će biti, hajde da sačekamo, nemojmo da donosimo 197. rezoluciju koja ništa ne znači i koja nikakve efekte nema.
Dakle, fali osnovni odgovor na osnovno pitanje – šta će Srbija ako Albanci proglase nezavisnost, a SAD i Evropska unija je priznaju? Da li je onda naša perspektiva "Južni potok" i Vladivostok, šta je naša budućnost? Drugo, šta će narod sa Kosova i Metohije, građani nealbanske nacionalnosti, da li im poručujete da ostanu? Ako im poručujete da ostanu, zašto ste im poručili da ne idu na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, pa da se tamo bore za učešće u lokalnoj vlasti, ako im kažete da ostanu ako Kosovo bude nezavisno. Ako im kažete da idu, gde da idu? Svega 10-12% njih, i to uglavnom politička i intelektualna, kvaziintelektualna elita, ima nekakav smeštaj u Srbiji, a gde će sirotinja raja? U zbegove, na traktorske prikolice, u sabirne centre? Gde će?
Ali, evo prostog pitanja, najelementarnijeg sad kad je zima – kako Vlada namerava da, recimo, obezbedi snabdevanje strujom za Staro Gacko, za Batuse, za Šilovo, za Štrpce, za Osojane, za Goraždevac, kako? Kako će to Vlada da obezbedi, odgovorite na to pitanje.
Taj prikaz dvojnog morala veoma se lepo demonstrira na Kosovu i Metohiji. Recimo, primer Trepče, koja je za rukovodstvo i za direktore Trepče majka, za radnike maćeha. Nekima je savršeno svejedno šta će biti, oni već imaju linkove i dilove sa ljudima iz UNMIK-a i njih baš briga kakva će biti sudbina Trepče. Dakle, pominjao sam već rasprodaju ekskluzivnog poslovnog prostora, pominjao sam enormne štete od prodaje olovnog koncentrata, odnosno olovne prašine; procenjuje se da su one između 60 i 100 miliona evra.
Ali, evo vam objašnjenja. Rukovodstvo Trepče, direktori Trepče svoju decu školuju u mrskom Londonu i svakog meseca odlaze u London da obiđu decu. Tražite izveštaj od JAT-a pa ćete videti. Ne znam zašto decu ne školuju u Vladivostoku, u Irkutsku, u Novosibirsku, to bi bilo patriotski, nego u Londonu. Još se provode, seire i pričaju gde su sve bili, šta su sve radili i kako su se po Londonu provodili. Oni drugi, među njima i inženjeri, bračni par inženjera u Trepči, godinama primaju po 30 evra. Gde će oni da školuju svoju decu? Gde je budućnost njihove dece? Njihova deca bi želela da budu u Londonu, ali kako, ne mogu roditelji to da im obezbede.
To je priča o dvojnom moralu, kao i ilegalni putevi, ilegalni carinski prelazi, zgrade bez tendera, most za nigde. Gradi se most kao čardak ni na nebu ni na zemlji, mesto koje se zove, pazite te simbolike, to bih dodao, "Južni potok", Marićevića jaruga i - most na Dudinom kršu, onako divno, da napravimo sonet jedan.
Ali, taj most ne ide nigde, kao i ova dva puta, ima pet staračkih domaćinstava. Bez tendera, ne zna se ko je doneo odluku, ko je dao avans, ko gradi, u stvari, zna se ko gradi, čovek koji je na čelu Privredne komore Kosova itd.
Da ne govorim o donacijama koje od mrskih zapadnih zemalja primaju neki ljudi iz ove sale, a nisu Putina pitali, patriote. Znači, nema tu patriotizma, njihova jedina ideologija su pare, tako da bih tu njihovu ideologiju mogao da nazovem... Kako da je nazovem...? Oni su paratrioti. Paratrioti, ne patrioti. Onda je normalno što ih ne interesuje amandman kojim se predlaže stvaranje uslova za održavanje izbora na Kosovu i Metohiji.
Mi smo rekli – ja, kao poslanik Demohrišćanske stranke, ljudi iz poslaničkog kluba LDP, iz LSV, SVM i još neki drugi poslanici – da to ne vredi ništa. Vlada potvrđuje da ni ona ne veruje u to što je izglasala, sa onim velikim rečima "čuvaćemo Kosovo kao zenicu oka". Hvala vam.