Gospodin Šormaz, po Poslovniku.

Ne znam zašto se uzbuđujete, gospodine Dačiću.
Prvo, nisam pričao ni ko kakvoj prijavi, rekao sam ''istražnom postupku''. Tu postoji razlika.
Drugo, ne možete to spočitavati DSS-u. Mi smo rekli političke razloge zbog kojih nećemo glasati za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Samo sam postavio pitanje i rekao da mislim da bi ovaj dom trebalo da bude obavešten o tome kako se taj istražni postupak, a ne krivična prijava, završio.
Mislim da bi to bilo potrebno kolegama koji planiraju da glasaju za Slavicu Đukić-Dejanović, mi ne planiramo da glasamo za nju i ovo za nas ništa ne znači; nećemo za nju glasati, ali je interesantno pitanje. Ne vidim zbog čega se uzbuđujete, mislim da to treba da se utvrdi, pre svega zbog Narodne skupštine i zbog onih koji će za nju glasati. Samo to sam rekao, ništa drugo.

Reč ima poslanik Aleksandra Janković.

Pošto smo očigledno apsolvirali bar deo proceduralnih nedostataka i par hiljada ovih prekršaja Poslovnika, a vreme je posta, možemo samo da kažemo ''oprosti im bože, ne znaju šta rade''. To je tako iz Jevanđeljskog konteksta.
No, iz konteksta ovozemaljskog, svakodnevnog, bojim se da rečenica koja se odnosi na ovu ''semafor koaliciju'' glasi: ''Oprosti im Bože, oni dobro znaju šta rade''. Problem je samo što se, kako reče svojevremeno Nemanja Kusturica, domaći miševi još od proteklih predsedničkih izbora kriju i politički petinguju po kafanama, daleko od očiju naroda, kome se plasira iluzija da će biti formirana i Vlada i Skupština u skladu sa njegovom izbornom voljom. Rezultat ovog skrivenog političkog petingovanja je otvorena ''es-pups-js-sps koalicija'', koju će, ideološki dosledno, podržati i ''el du pe''.
Šta je spojilo tako ideološki nepomirljive suprotnosti? Ideologija svakako ne. Nemaju oni nikakvu ideologiju, a kamoli ideju Srbije. Reč je o falsifikatu originala. Oni glume DOS, s tom razlikom što su raznorodne stranke u okviru DOS-a bile navodno okupljene oko zajedničkog neprijateljskog režima, a ova ''semafor koalicija'' oko zajedničkog interesa koji nikakve veze sa Srbijom nema.
Kako inače objasniti susret onih, čiji je predsednik bio nepoželjan i na groblju, a kamoli u Aleji velikana, i to baš od onih koji su u vreme njegove smrti bacali svoje žute balone u ekstazi. Ko god veruje u zagrobni život, verovatno se pita šta sada o svojima i novonastaloj zajednici misle i govore Slobodan Milošević i Zoran Đinđić.
Baš ono što sam rekla na početku: ''Oprosti im Gospode, stvarno ne znaju šta rade''.
Bilo bi lepo da je gospodin u ulozi predsednika Srbije, a zapravo samo predsednik DS, pokazao ozbiljne kapacitete da oprosti i zaboravi sve što je bilo ružno, ali on se uvek čovek selektivno izvinjava, a uz to još malo i preti: ''Imaćete posla sa mnom''.
Što to nije rekao onima koji su činili zločine nad Srbima u Bratuncu, u Kravicama, širom Kosova i Metohije? Zašto nije dozvolio nama da izreknemo svoj stav o tzv. ustavu tzv. države Kosovo? Što nam se nije izvinio što je tada podržavao aktuelnog predsedavajućeg koji, oprostićete na poređenju, zaista funkcioniše kao najbolji eksponat u Palminom muzeju moštanih figura. Ovo nije uvreda, ovo je poređenje.
On neće da ide tamo gde treba zaista pokazati da Srbija nema alternativu, već će uskoro da se izvinjava što u Srbiji zvanični jezik nije engleski, da bi strani ambasadori, koji gostuju po vrtićima, školama i parkićima, lakše razumeli srpsku decu, koju tako uporno kontaminiraju pričama o olakšanom viznom režimu.
Vidim da ovde mnoge postarije poslanike ne zanimaju mladi ljudi, oni su to samo nekada bili, ovi iz Otpora. Zar zaista mlade ljude, koji se danas upisuju na fakultete, treba da marketinški obrađujemo tako što ćemo im obećati brze vize za lep život u Evropi. A sa čime će oni to da putuju i ko će to da finansira? Nemaju svi tetkino kanabe ili roditelje koji su po zanimanju imućni penzioneri. Stranka jakog marketinga, a slabe politike, uz koaliciju sa lako moralnim opcijama, učinila je da i Skupština i Vlada izgledaju kao top lista nadrealista.
Meni je sasvim dovoljno da, recimo, vidim Palmu sa Ustavom i da mi bude sve jasno, kao i kandidatkinju za predsednicu Skupštine u miu-miu cipelama, od tričavih 500 evra, u Srbiji, gde više od polovine stanovništva će uskoro da ukosi očima od kineske obuće i odeće. Nije ni čudo da deca u Srbiji više ne slušaju bajku o Ivici i Marici, već onu o Ivici i Slavici, a sve pod palmicom.
Koristeći svoja psihološka znanja, izbor gospođe Slavice za predsednika Skupštine Srbije mogu objasniti sledećim motivima.
Pod jedan, uspostavljanjem kontinuiteta s onom vlašću, u čije vreme je snimljen naš prvi film "Slavica", titoističkim dakle. Drugo, žena je bila ministar za brigu o porodici, što je najbolje pokazala brinući se za organizaciju prijema i stajling drugarice Mire Marković, uključujući njen famozni cvet u kosi. Treće, gospođa Đukić je psihijatar, a već sam juče rekla da je semafor koaliciji definitivno neophodna stručna pomoć.
Ko će inače da konfrontira megalomanske potrebe svih tih crvenih, žutih i zelenih elemenata?
Ko bi, sem gospođe Slavice, mogao da ubedi Palmu da nije, kao osoba velikog formata, prosto rođen za ministra kulture. Šopen i Betoven su spremni. Ko bi sprečio gospodina Krkobabića da bude ministar omladine i sporta? Da ne govorimo o gospodinu Dačiću, koji po svojim, a i po tuđim saznanjima, viđen da ostane ministar portabl finansija. Ima čovek iskustava sa koferčetom i sve svoje sobom nosi.
Tu ima mesta, u ovoj kombinaciji, i za zaboravljenog Božu Đelića. On je već u Diznilendu, na obuci za Miki Mausa, jer ga čeka posao u Akvalendu, u Jagodini. A možda i devojka iz grada, u liku ministra odbrane, ostvari adolescentne fantazije o rukovođenju Bijom. Šta ćete, pacijenata ima svugde, pa i po bolnicama.
Ali, posao unormaljivanja ovakve koalicije prevazilazi čak i profesionalne kapacitete i vojničku disciplinu gospođe koja kaže - ja sam vojnik svoje stranke. Ne mogu da podržim gospođu Slavicu Đukić, čak ni zato što je žena.
Ako neka žena treba da bude predsednik Skupštine, onda je to mesto moglo da pripadne nekome ko nije vojnik svoje stranke, već zaljubljenik u svoju Srbiju. Recimo, Slavičinoj sugrađanki Nataši Jovanović, ili mojoj mladoj koleginici iz Nove Srbije Aleksandri Ilić, koja je najbolji dokaz da Srbija može da bude i pametna, i lepa, i uspešna. Ili, recimo, koleginici iz DSS-a Donki Banović.
Možda nemaju miu-miu cipele, ni iskustvo organizacije ovih Mirjam prijema, ali imaju podršku svih onih žena koje nisu spremne na prihvatanje nepristojnih ponuda, u okviru kojih je Kosovo, šajkača, porodica, ljubav aut, a Ban Ki Mun, Euleks, NATO i gej lobi veoma in.

Zahvaljujem gospođi Janković. Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj ton kojim razgovaramo s onima s kojima smo do juče činili Vladu Republike Srbije zaista postavlja SPS pred dilemu da li smo uopšte bili u pravu što smo to radili. Šta to znači? Dobri smo iz SPS kada vi treba da budete na vlasti, da držite i kapitalne investicije, i sva ostala ministarstva, i železnice, i puteve i sve ostalo. Vi sada govorite o nekim drugima.
Vi ste, dame i gospodo, bili na vlasti zahvaljujući ovim ovde drugovima i drugaricama, kako ih sa podsmehom zovete, jer su vam davali vlast. Nije korektno i stidite se zbog toga što govorite. Nije korektno da starijim ljudima govorite to što govorite.
Građani Srbije ipak ovaj parlament gledaju kao na mesto političkog dijaloga i kulture, a ne na međusobna politička vređanja. Nemam nikakvih razloga da reagujem na bilo šta što ste o meni ili o bilo kome drugom rekli. Vi ste meni veoma simpatični i dok ste bili u SPO.
Ne delim sa vama vaša politička uverenja. Mi nikada nismo bili politički bliski.
Vi ste nas srušili 5. oktobra. Vaš šef je bio vodeći protiv Miloševića i SPS 5. oktobra, ali smo vas podržali 2004. godine da napravimo ovu vladu. Molim vas za minimum političke korektnosti. Ako imate šta politički da kažete, dajte da o tome diskutujemo. Sve ostalo nas uvodi u jednu vrstu polemike koja, čini mi se, ne priliči ovom domu, a naročito ne priliči koaliciji DSS-NS, s kojom smo imali izuzetno korektne odnose i pljuvanje na nas je pljuvanje na vas same.
Pljujete na same sebe zato što ste zajedno s nama i zahvaljujući nama bili na vlasti. Ako smo vam tada bili dobri i sada moramo da vam budemo dobri, inače je to dokaz da smo vam bili dobri samo dok smo vama pomagali. Takav odnos nećemo. Niko nema pravo niti može da tako razgovara sa SPS, niti sa našom koalicijom PUPS-JS. Hvala.

Replika.

Da, ali ovo je povreda Poslovnika. Hvala na obaveštenju semafor koaliciji.
Dakle, gospodine Dačiću, da li sedite? Dobro. Zaista ne vidim nikakav problem u ovom što sam izlagala i ne vidim da je to nepolitičan govor. Naravno da smo mi bili uvek na dijametralno suprotnim stranama, što vam samo po sebi ne bih zamerala.
Postoji jedna zamena teza. Vi ste redefinisali ono što sam govorila. U prethodnoj vladi vi jeste nas podržali, ali mi nismo bili u vladi zahvaljujući vama nego zahvaljujući volji birača Srbije i napravili vladu koja je bila korektna... Znači, vi ste mogli da podržite ili da ne podržite narodnu volju, a ono što sada radite je izrugivanje sa voljom naroda. Ovo što ste sada uspostavili jeste zapravo pljuvanje na sopstvene birače.
Da li vi, gospodine Dačiću, stvarno smete da izađete na ulicu? Da li vam vaši birači govore šta misle? Ono što je neprijatno je upravo zbog te podrške vaše u bivšoj vladi da mi imamo probleme da objašnjavamo vaše aktivnosti. Mene vaši birači zaustavljaju i pitaju - kako je mogao to da uradi, koliko je to koferče.

Gospodin Aligrudiću, replika, izvolite.

Replika gospodinu Dačiću.
U današnjem izlaganju, gospodine Dačiću, kada ste, kao što ste i sami rekli, a citiram, što mi se ne računa u vreme, da nemate nameru ni da replicirate ni da se javljate po Poslovniku nego da to činite u svojstvu predlagača kandidata za predsednika Narodne skupštine, između ostalog, rekli ste - vi imate svoje principe i politiku koju nemate nameru da menjate.
Rekli ste - ako neko govori o biračima da bi voleli da DSS navede jednog birača koji je 2000. godine glasao za Koštunicu, a da je mislio da će Koštunica 2004. godine biti u koaliciji sa SPS-om ili 2008. godine u koaliciji sa SRS-om i SPS-om, da su nama dobre one političke stranke koje žele saradnju sa nama, a ukoliko tu saradnju ne žele da nisu.
Jeste, moguće je da su postojali birači DSS 2000. godine koji nisu mogli da pretpostave da će biti potrebno da 2003. godine SPS podrži G17 plus i DSS u formiranju proevropske reformske vlade, jer nije bilo mogućnosti zbog prethodnog ponašanja, nedemokratskog ponašanja DS, koja je 46 poslanika izbacivala iz parlamenta, glasala iz inostranstva i pravila kojekakva čudesa u Skupštini Srbije, napraviti normalnu koaliciju tek tako posle izbora sa njima.
Tada smo rekli vama i danas vam na tome kažemo hvala, zato što je to pristojno i normalno ponašanje jedne parlamentarne stranke, u tom trenutku, kako smo mi primetili, uvidela da je potrebno premostiti problem u kome se Srbija nalazila formiranjem vlade. Naravno, ne možemo reći da su zli i naopaki oni koji tome nisu dali podršku. Imaju svoj program, svoje ideje, za njih su se zalagali u Skupštini.
Mi nikada nismo, kao što sam jutros rekao, vas hvalili, suze krokodilske lili i lamentirali nad tragedijama koje su pogodile obe političke stranke, kao što je učinjeno od strane Borisa Tadića, da bi se pridobilo biračko telo, makar njegov deo, za ovaj salto mortale koji vi izvodite.
Moguće je da političke prilike od 2000. do 2004. godine nalažu određenu promenu, moguće je i potrebno je da u ovoj Srbiji eliminišemo podele na političke stranke koje su nepodobne i one koje nisu za vođenje političkog života, za politički život u Srbiji. To je ono što nam je neophodno.
Ali, nemojte da zamenjujemo teze, nemojte to da radite. Vi ste imali predizbornu kampanju koju ste nosili sa vašim programom i u toj predizbornoj kampanji ste se zalagali za jedne principe, da bi posle mesec i po dana uleteli u nešto što nema veze sa tim. O tome je ovde reč. Nemojte zamenjivati teze.
Niko ne isključuje da posle osam godina SRS neće možda, štiteći neke principe koji tada budu bitni za državu, biti u koaliciji sa DS. Ne možete na osnovu toga graditi princip, odbraniti princip koji pokušavate sada da izgradite na naopak način. Ovde se radi o odbrani državnog interese, teritorijalnog integriteta države, od koga ste vi očigledno javno odustali, bez ijedne reči objašnjenja.
Kada mi govorimo za ovom govornicom, da ste time naneli štetu građanima Srbije, to je živa istina.
To što to vas boli, to što vama sada to smeta, pa hoćete veštim retoričkim akrobacijama da izađete iz problema u kojem ste se našli, to razumem i na neki način mi je žao, šta da radim.
Ali, ne možete nas lišiti mogućnosti da o tome govorimo, da objasnimo šta ste učinili onima koji gledaju ovaj prenos, pa, na kraju krajeva, neka oni sami sude sutradan. Ništa nije sporno od onoga što ste rekli, samo to nema nikakve veze sa onim što je govorila moja prethodnica Sandra Janković, niti ima ikakve veze ...
(Predsedavajući: Gospodine Aligrudiću, vreme.)
Ne smete mi računati citirani deo ...
(Predsedavajući: Jesam, računao sam.)
Upravo završavam. To je ono o čemu vi morate da vodite računa, a ne da zaobilazite temu kao kiša oko Kragujevca i da pričate ono što vas niko živ nije pitao. Hvala.