Saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe SRS, DSS-NS i LDP.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a neka se pripremi Aleksandra Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ja bih se na početku osvrnuo na ovo što je uvaženi gospodin Ristić malopre rekao. Zaista sam u velikoj meri iznenađen i razočaran vašim tumačenjem koje ste dali. Očekivao sam da ćete pokušati da date neki smislen odgovor bar na deo pitanja koja su ovde postavljena. Ne znam da li je potrebno, više puta je citiran član 125. Ustava, koji potpuno jasno govori šta su ovlašćenja predsednika Vlade. Tu nigde nema reči o onome što ste vi pokušali da umetnete ovim izmenama i dopunama Zakona o Vladi, u član 13, odnosno da izmislite član 13a.
Mislim da član 13. postojećeg Zakona o Vladi na najbolji mogući način rešava pitanja ovlašćenja potpredsednika Vlade i smatram da je vaš predlog da se izbriše stav 3. potpuno neopravdan, odnosno to otvara vrata članu 13a za koji ste predvideli da se unese u Zakon o Vladi. Mislim da je to velika greška, da ćete na taj način učiniti nešto što je već više puta danas rečeno. Prvo, krši se Ustav. Drugo, unećete jednu situaciju na koju će kasnije svi moći da se pozivaju, kao što je već do sada i rečeno.
Mene, pre svega, muči nekoliko pitanja. Prvo pitanje je zbog čega kršite Ustav. Potpuno ste svesni da je ovo kršenje Ustava i zaista me interesuje koji je razlog da dolazite sada na ideju da kršite Ustav. Mislim da možete na mnogo lagodniji način doći do rešenja koje ste smislili da uradite.
Drugo pitanje koje me veoma muči jeste pitanje zbog čega vam je to potrebno? Da li ne verujete mandataru, za kojeg pretpostavljam da će biti gospodin Cvetković, da li zaista toliko toga dugujete gospodinu Dačiću, za koga se pretpostavlja da će biti taj zamenik, ili je u pitanju trgovina oko ovoga što je pokušao gospodin Nikolić da amortizuje, ono što je gospodin Aligrudić pričao, pa da ne dođe do nekog cepanja predviđene koalicije u Beogradu, odnosno neke moguće koja bi trebalo da se stvori.
Pošto mi kao poslanička grupa nemamo puno vremena, samo bih iskoristio još jednu stvar da vas pitam, gospodine Ristiću, vas kao ovlašćenog predlagača – da li ste svesni kakav primer dajete, kršenjem Ustava na ovaj način? Bojim se da će sve konsekvence za ovo morati kad-tad neko da snosi. Nema potrebe na ovakav način da kršite Ustav. Danas je, još na početku rasprave, naš šef poslaničkog kluba rekao da smo spremni da saslušamo razloge zbog kojih se vrše ovakve izmene, u krajnjoj liniji i da ih usvojimo ako postoji jak argument, ali, nažalost, mi takav argument nismo dobili. Vi kršite Ustav, a pokušavate da nas sve ovde ubedite da to ne radite.
Mislim da je javnost već dovoljno uvidela, a da će svi ostali govornici, pogotovo iz LDP, ukazati na ovo kršenje Ustava. Trebalo bi da iskoristite ovih nekoliko dana, pošto je razdvojena rasprava o ova dva zakona, da razmislite dobro, dolaze amandmani o ovom zakonu, da prihvatite amandmane koje je Liberalno-demokratska partija podnela, jednostavno, ovaj zakon treba da povučete da ne kršite Ustav.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Pomaže Bog, građani Srbije! Priznavali vi ili ne da Bog postoji, uverena sam, posle proučavanja ovog predloga izmena Zakona, da će nam svima biti preko potrebna njegova pomoć, ne samo zbog zakona već zbog motiva ugrađenih u zakone o Vladi i ministarstvima. Pošto nisam pravnik, već samo plavuša i psiholog, svesna sam da, za razliku od jednog svog kolege koji je amaterski doktor pravnih nauka, a osoba u ulozi predsednika Srbije, moja diskusija neće biti nominovana za najbolju pravničku besedu, ali samo postavljam pitanja koja postavljaju i građani Srbije, koji takođe nisu doktori prava, mada se to često od njih očekuje, čak i za popunjavanje obične uplatnice.
Koji je razlog da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku i šta to gori? Da li je normalna praksa u drugim demokratskim zemljama, na koje se tvorci ovog zakona stalno pozivaju, da se pri formiranju svake nove vlade menja i Zakon o Vladi? Niko ne odriče činjenicu da je Srbiji neophodna Vlada koja funkcioniše, ali ni postojeći Zakon ne kompromituje funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija, kako stoji u obrazloženju Predloga zakona.
Još piše da je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće štetne posledice po rad državnih organa.
Šta to znači? Da nema realnih štetnih posledica, već da se izmena zakona donosi preventivno, jer može da ih bude negde i nekada. Predlagači bi morali da se odluče ako iz redovnog idemo u redovno stanje, šta je to tako vanredno hitno i da li postoje neke realne posledice, a ako postoje koje su i ako su moguće, važi isto pitanje, koja je šteta i kada se procenjuje da će nastupiti? Ovako, ispada da je hitnost samo stvar političke trgovine i ucena.
Nekolicina ljudi mi je skrenula pažnju da se ovaj zakon donosi brzo kako bi se što pre formirala Vlada i ućutkali kritički tonovi iz opozicije, koju u Republičkom parlamentu čine SRS i naša koalicija DSS-NS. Kao da je poruka da do 14. jula ne treba mnogo da talasamo, jer – ko hoće veće, može da izgubi iz vreće. Neće da može! Na republičkom, pokrajinskom i na lokalnom nivou mi ćemo se ponašati u skladu sa ovlašćenjima koja su nam dali građani, a ne interesne političke grupacije i bićemo ljudi od reči.
Navodna hitnost je dovela dotle da prvi predlog zakona "semafor koalicije" bude nezakonit i suprotan odluci Ustavnog suda. Na stranu što naš Ustav ne poznaje instituciju zamenika predsednika Vlade i preglasavanje u Vladi, očigledno je da novi vlastodršci pate od ozbiljne međusobne sumnjičavosti, te umesto da imaju prvog među jednakima za premijera, oni moraju da mu pojačaju specifičnu težinu, a da mu uz to obezbede i alter ego u liku prvog potpredsednika, zamenika koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti.
Čime će to novi premijer biti toliko okupiran da se pretpostavlja da će često biti sprečavan ili odsutan? Stranačkom disciplinom, brifinzima kod predsednika stranke, koji ga je prihvatio kao kompromisno rešenje jer nije mogao da izgura svog favorita, ali ni da dozvoli da stranka dobije meč sa njim. Da li to znači da će premijer Cvetković pokazati značajno prisustvo tela, a odsustvo slobode duha, jer će ga kontrolisati Tadićev čovek od poverenja ili službe od poverenja?
Ako je još uvek aktuelni premijer, Vojislav Koštunica, stalno upozoravao da je ustavno pravilo da rad Službe bezbednosti kontroliše Narodna skupština, onda aktuelni predsednik Srbije u okviru shvatanja države po principu "država, to sam ja" ne dopušta da iko kontroliše službe osim njega. Dačiću će dati privid da stvarno upravlja MUP-om, pri čemu će rad ministra i SPS kontrolisati zamenici, državni sekretari iz DS, kao i BIA, Vojsku i finansije.
Tužno, jer je crvenom delu "semafor koalicije", zapravo, dato crveno svetlo i blokada operativnih ingerencija. "Crveni" će imati više savetodavnu ulogu i iluziju moći, a pravi vladari će biti "trepćuće žuti", od kojih će se i za udisanje tražiti blagoslov.
Baš me zanima kako će se gospodin Dačić osećati kada mu "žuti" kao prvi zadatak nalože da nađe, izruči haške begunce ili će samo reći – izvinite ništa lično, braćo?
Vojni ministar je odavno rekao da on nema nameru da brani zemlju, a kako je naučio od ranijeg ministra Vojske – ne može ni oružje da sačuva od ispadanja iz kamiona, a kamoli četiri i po tenka. On se, čovek, ne meša mnogo u svoj posao. Apsolvirao je podizanje rampi ispred direkcije JUL-a, igrao se telohranitelja gospodinu Kundaku, dok ovaj nije shvatio da je đavo odneo šalu sa telohraniteljem koji ne zna ni koliko metaka ima u šaržeru, a kamoli kako se pištolj repetira. Zato, čovek, pravi smotre bez pucanja, uz pevanje – polomiću čaše od kristala.
I taj bi uhapsio lično sve haške begunce, ali to neće biti u njegovoj ingerenciji. Od ingerencija odbrane on je do sada pokazao samo čvrst stav da, okružen čvrstim momcima, goloruk odbrani B 92 od najezde "zadovoljnih" gledalaca ove TV kuće, trovačice.
No, da se vratimo na Zakon o Vladi. Slobodan Jovanović je govorio – Vlada, odnosno kabinet ministara, treba da bude homogena, kompaktna, harmonična i solidarna. Ako ovu vladu pogledamo iz Jovanovićeve prizme, ona je po svakoj stavci upravo suprotna onome što bi trebalo da bude. U redu, stvarno je nemoguće postići idealnu saglasnost između 17 tako raznorodnih stranaka. Ali, da li je to slučajno? I sedamnaest NATO država koje su nas bombardovale imale su saglasnost oko toga šta im je cilj – da demoliraju, razgrade i unište državu Srbiju.
Da li je moguće da je u osnovi ove iste grupacije isti motiv, po nalogu istih mentora koji su zločin nad narodom definisali kao oslobađanje naroda od totalitarnog sistema i od sistema identifikovanog diktatora? Ne želim da verujem da je to istina, ali se pribojavam da u "semafor koaliciji" samo "žuti" dobro znaju šta rade i to svesno i namerno, uz prećutno odobravanje "zelenih" koji gledaju svoja posla, ali i manipulisanje "žutih" onim delom "crvenih" koji nisu izgubili osećaj za nacionalno, državno i srpsko.
Lukavi "žuti" su socijalistima objasnili da nacionalni interes može da sačeka, jer ćemo se uskoro kao država i narod utopiti u famoznu Evropsku uniju, a kada se utopimo opet ćemo se u sreći i veselju bez granica sresti sa svojim sunarodnicima iz NATO države. Doduše, usput malo i gubimo državu i malo više nacionalni identitet, ali život u drugom obliku ne može da čeka. Takva nam je karma, biće. Ne mogu da verujem da su se čestiti socijalisti upecali na pseudobudističku, zapravo, sektašku filozofiju u kojoj će, kao nekada Juda, za šaku srebrenjaka, izdati i pretke i potomke i samog Hrista.
Uostalom, koju će to socijalnu pravdu moći da ostvare socijalisti kada su sva ključna ministarstva za sprovođenje socijalnih programa uzeli ovi iz G 17 plus, a pare i moć ovi iz DS?
SPS nije dobio ono što je tražio, pa će svoje odustajanje od nacionalne u korist socijalno odgovorne vlade, kao da su ta dva cilja međusobno isključiva, platiti pasivno i podređenom ulogom manekena koji daju, ali bi za razgrađivanje države.
Šta će mučenik Krkobabić, kao potpredsednik bez ministarstva, zadužen za socijalna pitanja, stvarno da radi samostalno i bez blagoslova od ministra za socijalna pitanja Rasima Ljajića? U najboljem slučaju biće savetnik.
Hoćete li Žarku Obradoviću kao ministru prosvete da dozvolite da u istorijske čitanke unese deo o izvršenoj NATO agresiji nad srpskim stanovništvom? Sumnjam, posebno dok je Tadić formalni predsednik, a neformalni premijer Vlade Srbije.
U psihologiji postoji, kao opisani bazičan mehanizam odbrane – projekcija. To je, srpski rečeno, pripisivanje drugom sopstvenih motiva, potreba i ambicija. Cela predizborna kampanja Demokratske stranke, a posebno njena "crvena" nit o tome kako ne treba glasati za nacionalne opcije jer one nude povratak u devedesete, jeste projekcija.
Onaj koji zapravo pokušava da nas vrati u totalitarno vreme i koji je vaspitan u nedemokratskom titoističkom duhu kao najbolji eksponent teze "i posle Tita Tito", jeste, da paradoks bude veći, i predsednik stranke koja u predznaku ima ''demokratsko''. Da stvar bude gora, on je sada u ulozi predsednika Srbije. Taman toliko koliko je demokrata on je i predsednik svih građana. Zato je u Srbiji, uz ministarstvo za prava manjina, odavno neophodno formiranje ministarstva za prava ugroženih većine, nas Srba.
Pošto mu je neophodna sva vlast i sva kontrola, a zbog stranih mentora mora da očuva privid demokratije, on nije mogao da bude i kralj i kraljica, i predsednik i premijer. Zato se postarao da svoje "trbuhozborce" ugradi u sve pore državnog tkiva i da ih kontroliše. Nema tu odvajanja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti – vlast je jedna i personifikovana.
Ko god ima prigovore dobiće žuti karton u vidu ozbiljne pretnje, kakva je bila upućena i predsedniku moje stranke Nova Srbija, Velimiru Iliću, ako se ''ne udemokrati'', ne gine mu crveni karton. Ja uopšte ne mislim da je to slučajno, jer iz marketinškog tima i dolazi (predizborna kampanja Borisa Tadića) izabrana pesma koju je on sa dubokim patosom i sam pevao – što ne može niko, možeš ti.
Zaista, što ne može niko, možeš ti – da formiraš ovakvu vladu, ovako vodiš i zastupaš Srbiju. Pitanje je samo, šta možemo mi.

Zahvaljujem. Reč ima Vjerica Radeta, a neka se pripremi gospođa Vesna Pešić.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušamo danas ceo dan i pre nego što smo prešli na dnevni red govorili smo o onome što je zapravo tema dnevnog reda, a to je – na koji način je sazvana ova sednica, zašto se ovako navrat-nanos našao na dnevnom redu Predlog zakona koji je neustavan i mislim da to više nikome nije nejasno.
Zašto mi još uvek nismo dobili odgovor na pitanje – šta je bio motiv i razlog, zbog čega ste morali ovako hitno, prekoračujući sve moguće poslovničke odredbe, da nam predložite ovaj zakon i zašto on mora ovako hitno da se donese? Na to nam još niko nije odgovorio.
Ako su u pitanju pritisci iz Haškog tribunala - uhapsili ste Stojana Župljanina i bez nove vlade, vi, deo, koji će sada formirati ovu novu vladu to ste uspeli već da uradite. Ne znam šta bi drugo moglo da bude vaš motiv da se to tako na brzinu radi? Mislim da nikome, zaista nikome, više nije sporno da mi danas govorimo o jednom potpuno neustavnom tekstu zakona. Gospodin Ristić je, evo vidim, izašao. Pokušao je da nas ubedi da je pravni osnov za donošenje ovog zakona član 135. Ustava koji kaže bukvalno – "O Vladi se donosi zakon". Dakle, to je sadržina člana 135. Ustava Republike Srbije. Ovo svakako ne može biti pravi pravni osnov za donošenje zakona o kojem danas raspravljamo.
Ne znam zašto se DS tako igra sa Boškom Ristićem. Svaki put kada radi nešto što je u sa suprotnosti sa Ustavom, nešto što je nezakonito podmetnu Boška Ristića. Za ovaj zakon nama je jasno da ćete ga vi usvojiti, odnosno glasaće 126 ili 129 narodnih poslanika, ali Boško Ristić će ostati zapamćen i upisan kao neko ko se zalagao za nešto što je potpuno neustavno. Zašto kažem – zbog čega svaki put Boško Ristić? Pa podsećam vas na ono vreme kada je DS isključila kompletnu poslaničku grupu DSS, kada je Ustavni sud doneo odluku da se svi ti poslanici vrate u skupštinske klupe i kada smo u jednom momentu imali 308 poslanika u Skupštini, koja po Ustavu ima 250 narodnih poslanika.
Tada je Skupština tim poslanicima morala da isplati odgovarajući iznos za sve ono vreme koliko nisu bili u skupštinskim klupama. Ne znam iz kog razloga prethodna Vlada nije pozvala Boška Ristića na odgovornost i zašto još uvek ne znamo da li će neko i kako će da odgovara zbog toga što je napravio takvu materijalnu štetu državi Srbiji i građanima Srbije, kakvu je tada napravio Boško Ristić.
To mu nije bilo dovoljno, sada, čovek, ponovo srlja, da nas ubeđuje da je danas sreda, otprilike tako izgleda njegovo obrazloženje, jer ne postoji suvislo, razložno i razumno obrazloženje koje bi bilo koga, bilo kog građanina Srbije, koji je potpuni laik za pravo, mogao da ubedi da mi nismo u pravu, svi mi koji danas ceo dan pokušavamo da vas usmerimo i da vam kažemo – u redu je, gospodo, obezbedili ste skupštinsku većinu, hoćete da menjate Zakon o Vladi, to je vaše pravo, možete to, ali uradite u skladu sa Ustavom.
Nemojte da nas terate da ceo dan pričamo i skrećemo pažnju javnosti na to, na koji način će funkcionisati Vlada, na koji način će uopšte biti izabrana Vlada, kad imamo ovakav predlog zakona, a svakako da ćete vi ovih dana da ga usvojite.
Bilo je ovde govora i o tome da će Ustavni sud jednog dana da se izjasni o ovom zakonu. Gospođa, predsednik Parlamenta je rekla da će i ona sa te funkcije da pokrene inicijativu kod Ustavnog suda za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti. Naravno, uradiće to poslanička grupa SRS, to smo rekli, ali ne zato što očekujemo da će Tadićev Ustavni sud da pohrli da reši po tim inicijativama. Neće. Znate kada će rešiti? Kad prođe rok ovoj vladi koja još nije ni formirana, kada se formira neka nova skupštinska većina. Do tada će to stajati u nekoj fioci.
Samo podsećam kolege poslanike da je Ustavni sud, nije to bilo tako davno, nadam se da nismo zaboravili, reagovao vrlo hitno po službenoj dužnosti. Sećate se kada smo doneli Zakon o zaštiti porodica haških optuženika, kada je bio aktuelan progon porodice Slobodana Miloševića, u ovom parlamentu smo uspeli da obezbedimo većinu, doneli smo taj zakon, ali taj zakon nikada nije stupio na snagu, i ni jednog dana nije primenjivan, zato što je tada, takođe, Tadićev Ustavni sud, vrlo efikasno, u toku noći, proglasio taj zakon neustavnim i nezakonitim.
Dakle, može Ustavni sud, ako hoće, a sada javno prozivam sudije Ustavnog suda da pokažu i da nam dokažu da nismo u pravu kada tvrdimo da su politički sud, a jesu, neka me demantuju, biće mi zadovoljstvo da već sutra ili za dva dana priznam da je to zaista profesionalan sud, jer će proglasiti ovaj zakon neustavnim.
Naravno, što se tiče obrazloženja koja je pokušavao gospodin Ristić ovde da iznese, videli smo da je i sam bio vrlo zbunjen i da mu je bilo očigledno neprijatno što je dobio taj vruć kolač u ruku, ali to je zaista njegov problem i moraće sam da se nosi sa tim.
Ovde nije rekao gospodin Ristić, ali je rekao jutros na Odboru za pravosuđe i upravu da ovakvi primeri postoje u uporednoj pravnoj praksi. Pitali smo ga i ovde, ali nije rekao gde. Jutros je rekao da ovakvi primeri postoje u Hrvatskoj i Sloveniji. Mislim da, sa našom istorijom i našom pravnom tradicijom, ne bi trebalo da prepisujemo od Hrvatske i Slovenije. Ako morate po nalogu EU da prepisujete ono što vam oni kažu, valjda ne morate i od naših komšija da prepisujete samo zato što vam u tom momentu odgovara takvo rešenje i da biste mogli da kažete "nismo mi ništa izmislili, to već postoji".
Priča koju je ovde kolega Ristić pokušavao da nam ispriča, o tome kako rešavaju parna sudska veća, ne znam gde to postoji parno sudsko veće. Ako postoji tročlano i petočlano sudsko veće, sudija pojedinac nije paran.
Dakle, ne znam gde je to Boško Ristić video. Sigurna sam da je već sada red ispred njegova advokatske kancelarije u Nišu, da građani dolaze da mu uzmu punomoćje, da uzmu svoje predmete, da vide da čovek koji ovoliko malo poznaje pravo, svakako ne može da ih zastupa, pošto je on advokat u Nišu.
Ovaj predlog zakona, o kojem govorimo, ima svega pet članova. Možda bi nekome izgledalo čudno zašto imamo potrebu toliko dugo da pričamo o tako malom zakonu. Analiziraću vrlo kratko svaki od članova.
U Zakonu o Vladi član 1. kaže: "u članu 13. stav 3. se briše. Dosadašnji stav 4. postaje stav 3". Stav 3. koji se briše, glasi: "Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenje člana Vlade".
Šta smo dobili umesto ovog stava člana 13.? Dobili smo član 13a koji glasi: "Predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade – zamenika predsednika Vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade.
Prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja Vlade i usklađivanju rada članova Vlade.
U svemu ostalom na položaj prvog potpredsednika Vlade –zamenika predsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na potpredsednika Vlade".
Član 125. Ustava RS kaže: "Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri". Dakle, ovo: "Prvog potpredsednika – zamenika predsednika" ne poznaje Ustav Republike Srbije.
Meni se čini da kolege koje su danas govorile o ovom predlogu zakona i ovde licitirali nekim imenima, pre bih rekla da ste na pogrešnom putu. Meni se čini da je ovo mesto rezervisano za Mlađana Dinkića, jer je on taj koji želi na ovaj način da upravlja predsednikom Vlade, kao pandam Borisu Tadiću, koji će, takođe, upravljati predsednikom Vlade, tako da će predsednik Vlade valjda negde, na neki papir, da stavi potpis. To je jedina njegova uloga u budućoj Vladi.
Član 3. kaže: "U članu 26. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade". Boško Ristić, koji ovo pokušava da nam objasni i obrazloži, verovatno je mnogo gledao kvizove.
Sećate se onog "Kviska". Ovaj član 3. je, zapravo, "Kvisko" u rukama Borisa Tadića preko Mirka Cvetkovića, budućeg predsednika Vlade.
Dakle, neprihvatljivo je, nema pravnog osnova u našem pravnom sistemu i nema logičnog ni rezonskog obrazloženja kako neko u nekom organu može da vredi za dva čoveka. Zaista ne postoji obrazloženje evo, izađite sada i pitajte građane koji su gledali šta mi danas radimo i slušali nas, pitajte da li oni znaju nekoga kome bi dali da vredi za dva čoveka i da glasa kao dva čoveka, to svakako nećete nigde ni videti ni čuti. Dakle, imamo, doduše, mi primera, to ćemo jednog drugog dana, pošto sam već dosta vremena potrošila o tome kako se krade na izborima, pa kako se pišu tužbe, pa onda tužilaštvo odbacuje prijave zbog uvrede časti i ugleda, jer konstatuje da taj neko ko tuži nema ni časti, ni ugleda. To će biti jednog drugog dana.
Član 4. ovog zakona kaže: "Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćeni tekst zakona o Vladi".
Naravno, nema svrhe ovaj član ako su ova dva pod znakom pitanja, odnosno što se tiče stava srpskih radikala, ne mogu da opstanu u ovom zakonu.
Zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Naravno, mi smo predložili brisanje i ovog člana, jer nema svrhe postojanja ovog člana ako se brišu ovi prethodni, čak i kada bi ostalo sve ovako, ne postoji nijedan pravni razlog sadržan u članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije zbog čega bi trebalo da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku.
Član 196. Ustava, u stavu 4. kaže – "Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrdi prilikom njihovog donošenja". Niko nas nije ubedio da postoje posebno opravdani razlozi da se navrat-nanos donose ovakvi zakoni.
Vidite, danas niste obezbedili većinu, čisto da podsetim građane Srbije, i niste uspeli da objedinite raspravu o ova dva zakona i nećete uspeti da formirate Vladu u sredu, ni u četvrtak, kako planirate. Uspećete za nekoliko dana. Ništa nije sporno. Upravo vam to i govorimo ceo dan, uradite to za šta imate obezbeđenu skupštinsku većinu, ali nemojte na način da se stidite kolega iz struke, sada se pre svega obraćam pravnicima, a i vi koji niste pravnici, političari jeste. Nadam se da ste razumeli naše poruke.
Dakle, pozivam narodne poslanike da vode računa o integritetu Narodne skupštine, jer ćemo imati sasvim sigurno napad sa svih strana od stručne javnosti zato što donosimo neustavne zakone, a onda na taj način svi vi koji budete glasali za to kršite ugled Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik Nenad Prokić, Liberalno demokratska partija, a neka se pripremi Milan Lakčević.

Poštovani, o neustavnosti smo već govorili, a sada bih nešto rekao o jednoj drugoj vrsti drskosti ovih dopuna Zakona o Vladi. One su manje-više formalna drskost, ali to ne umanjuje njenu težinu.
Obrazloženje Odeljka V dovodi nas u situaciju koje smo se i bojali. Kaže: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija, što nije ostvarivo u situaciji kada je još na snazi postojeći Zakon o Vladi u neizmenjenoj verziji.
Stoga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće štetne posledice po rad državnih organa". Meni je ovo dosta nepismeno i pokazuje nepoznavanje maternjeg jezika, mešanje termina, zato što to nije nikakvo obrazloženje.
Obrazloženje u srpskom jeziku je nešto drugo. Koja je to "naročita važnost" i koja je to "neostvarivost u neizmenjenoj verziji" i koja je to "hitnost" koja ne može samu sebe da obrazloži. I, kakvo je to uopšte obrazloženje koje ništa ne objašnjava, nego nam se ruga? Ni iz praznih konstatacija, ništa od obrazloženja.
Zatim, Odeljak IV, kaže: "Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije". Šta to znači? Da zamenik predsednika neće imati platu ili neki dodatak na nju? Ili, da on u obavljanju svojih funkcija neće imati nikakve troškove? To mora preciznije da bude zabeleženo da bi postalo jasno o čemu je reč, ili se promoviše princip: kakav sadržaj takav i trošak.
Dakle, primedba ukratko glasi da ova obrazloženja nisu obrazloženja.
Postavlja se pitanje – šta su onda? Da li su ona tu da nešto obrazlože ili da prikriju jedan aspekt istine?
Mislim da je ovo nepismeno obrazloženje još jedna u nizu sramota koje se iznose pred nas i pred građane Srbije. Žao mi je da uopšte moram o njemu da raspravljam.

Zahvaljujem. Reč ima Milan Lapčević, a molim gospodina mr Aleksandra Martinovića da se pripremi.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Zakon o Vladi i mi danas treba da razmotrimo izmene i dopune Zakona o Vladi da bi novostvorena skupštinska većina mogla da formira Vladu. Svaka vlada proizilazi iz jedne skupštinske većine, a svaka skupštinska većina bi trebalo prvo da uskladi neku svoju politiku, da na bazi te svoje zajedničke politike proistekne vlada.
Ta zajednička politika se utvrđuje između koalicionih partnera koji su učestvovali na izborima i koji su zastupali neke stavove na tim izborima, odnosno izbornoj kampanji i tu je već problem, jer novostvorena skupštinska većina očigledno da je zastupala različite stavove u predizbornoj kampanji, a sada stvara većinu iz koje treba da proistekne Vlada. Ta vlada treba da sprovodi neku zajedničku politiku. Dakle, koalicioni partneri, s jedne strane koalicija oko DS-a, odnosno "Za evropsku Srbiju" i, s druge strane, koalicija oko SPS-a, dogovorili su se oko zajedničke politike.
Vrlo je čudno da stranke, odnosno koalicije koje su u predizbornoj kampanji zastupale potpuno različite stavove sada utvrđuju jednu zajedničku politiku. Želim da podsetim da je u predizbornoj kampanji gospodin Dačić, koji je lider koalicije oko SPS-a, izjavio da nikada neće praviti koaliciju sa Borisom Tadićem, odnosno Demokratskom strankom. U istoj toj kampanji Boris Tadić je rekao da mu ne pada na napamet da pravi Vladu sa strankama devedesetih, verovatno je mislio na one stranke koje su vodile Vladu devedesetih godina, odnosno pre svega na SPS.
Kako je moguće da se sada nakon izbora utvrđuje zajednička politika od onih stranaka koje su vodile potpunu različitu predizbornu kampanju? Dakle, neko je tu prevario građane.
Hajde da vidimo ko je tu prevario građane. Socijalistička partija Srbije, odnosno njen lider, izjavili su da SPS neće odustati od svoje politike; da svi ciljevi i prioriteti koje je Socijalistička partija Srbije iznosila u predizbornoj kampanji ostaju na snazi i da će i u Vladi zastupati te iste stavove i tu istu politiku. Dakle, pošto DS, odnosno koalicija oko DS nije ništa o tome rekla, očigledno je, ako je zajednička politika te buduće vlade, da je koalicija oko DS-a prihvatila, u stvari, politiku SPS-a. Na to se svodi ta zajednička politika. Ta zajednička politika, koja će biti u stvari politika SPS-a, vodiće Srbiju prema EU, kako reče predsednik Srbije Boris Tadić.
Zakon o Vladi, ovako kako je predložen, u startu je protivustavan. Moji prethodnici su obrazlagali u čemu je protivustavan; član 2. u kome se govori da postoji prvi potpredsednik Vlade, apsolutno nema potporu u Ustavu, a još manje formulacija zamenik predsednika Vlade. Ako se kaže da je prvi potpredsednik Vlade, znači da ima još potpredsednika Vlade i da je taj prvi potpredsednik u stvari neki potpredsednik koji ima više ovlašćenja, odnosno najstariji po ovlašćenjima.
Taj najstariji po ovlašćenjima od potpredsednika... Ovde je većina izražavala verovatnoću da se govori o predsedniku SPS-a Ivici Dačiću.
Rekao bih da bi bilo logično i normalno da taj prvi potpredsednik, odnosno zamenik predsednika Vlade bude Jovan Krkobabić, pošto je sjajno vodio konstitutivnu sednicu Skupštine. Najstariji je kao poslanik, pa bi bilo red da bude po godinama i po ovlašćenju najstariji potpredsednik. Taj zamenik predsednika Vlade, odnosno prvi potpredsednik, imaće ovlašćenja da se stara o jedinstvu političkog delovanja Vlade i usklađivanju rada članova Vlade. Pošto će to verovatno biti gospodin Ivica Dačić, to znači da će se truditi, kao ministar policije, da svi članovi Vlade isto misle i da će upotrebljavati policijske metode da to tako i bude i da se sprovodi jedinstvena politika Vlade.
Sve u svemu, u startu se vidi da ovde nema ničeg od onog što je pričano u predizbornoj kampanji, da su u startu građani Srbije prevareni i da je ovo jedna trgovačka vlada, iz prostog razloga što su i ministarstva, kako je predloženo u zakonu o ministarstvima, tako pravljena i raspodeljena – neka bude što više, da bi se svi apetiti mogli podmiriti, da se uvodi i princip "zlatnog glasa" koji je, takođe, protivzakonit i neustavan. Očigledno je da u startu nema poverenja među koalicionim partnerima, pa za svaki slučaj mora da se predvidi i mogućnost ako bude glasanje pola-pola.
Kakva je to vlada koja pri donošenju zakona o Vladi, a koja mora da vodi jedinstvenu državnu politiku, unapred govori da neće biti jedinstvene državne politike i da se mora predvideti mogućnost zlatnog glasa da bi se donosile odluke. To jasno govori da ovde nema ni "j" od jedinstvene politike, da će ta vlada vrlo brzo pokazati da je interesna i trgovačka vlada i da će vrlo brzo doći njen kraj. Hvala.