Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, taj jedan uslov koji traži prisutnost od najmanje 126 poslanika ispunjen je i po tome bi Narodna skupština mogla da radi.
Moram da upozorim predsednika Narodne skupštine da ponovi upozorenje iz diskusije kada je gospođa Đukić-Dejanović birana, da predsednik Narodne skupštine mora da se izdigne iznad dnevnih političkih potreba.
Rekao sam da ćete vi morati mnogo toga da progutate da biste vodili Narodnu skupštinu tako kako to zahteva Boris Tadić.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, u petak su sekretarice u poslaničkim klubovima dobile obaveštenje da čekaju, da ne idu kući, zato što će dobiti predloge zakona i saziv neke sednice, nekog vanrednog zasedanja Narodne skupštine. Sišao sam, vas nije bilo, gospodina sekretara nije bilo, sede sekretarice i čekaju. Piše se, kaže, negde na petom spratu, nešto što sekretarice moraju da čekaju.
Sada vas upozoravam da ste vi bili dužni pisanim putem, po članu 84. Poslovnika, da odredite dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre održavanja te sednice.
Postoje odredbe o hitnom postupku, na koje bi, verovatno, mogao neko iz službe da vas upozori; ne znam da li je sekretar još uvek spreman da tako brzo reaguje i da vas informiše o lošim tumačenjima ovog našeg poslovnika. Zaista bi moglo da se tumači, ali pre toga da vas još upozorim da predlog zakona ne može da se nađe u proceduri 15 dana pre podnošenja i 60 dana posle podnošenja.
To je ta normalna procedura koju traži Narodna skupština. Postoji samo još jedan izuzetak, a to je hitni postupak. Sada vas upozoravam da po tom izuzetku vi niste mogli da zakažete ovo vanredno zasedanje.
Naime, Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije predvideo je izvesne okolnosti pod kojima bi neki zakon mogao da se nađe na dnevnom redu zakazane sednice. I tamo se kaže da zakon čije nedonošenje bi izazvalo štetne posledice, zakon koji se predlaže zato što su se pojavile okolnosti koje nisu do tada mogle da budu predviđene, izuzetno, može da se uvrsti u dnevni red zakazane sednice, najkasnije 24 sata pre početka održavanja te sednice.
Znači, ova dva zakona koja su osnov vanrednog zasedanja mogla su, ukoliko vi ovde usvojite hitan postupak u kasnijem delu sednice, da se nađu na dnevnom redu neke sednice koja je bila zakazana. Nisu mogla uopšte da se nađu na dnevnom redu vanrednog zasedanja koje je već bilo zakazano. Za njih se traži vanredno zasedanje, a nema vanrednog zasedanja po hitnom postupku. Tu onda postoje opšti uslovi iz Poslovnika.
I naravno, u toku same sednice, kad ona već počne, neki zakoni iz oblasti odbrane mogu da se nađu u dnevnom redu, iako su predloženi na samoj sednici.
U ovom slučaju, gospođo Đukić-Dejanović, vi ste nastavili lošu praksu svih dosadašnjih predsednika Narodne skupštine, izuzev mene koji nisam imao prilike da zakazujem sednice, a ne bih, ne bi ih nikakva vlast od mene dobila pod uslovima koji nisu predviđeni Poslovnikom. To su znali, pa je to i bio osnov za moju smenu.
Narodnu skupštinu Republike Srbije pretvarate u sluškinju Vlade Republike Srbije, čak u sluškinju buduće vlade koja je angažovala svoje poslanike iz parlamentarne većine da joj zatraže zasedanje, da joj zatraže dnevni red, da predlože zakone koje je sročila Vlada, ili ste to možda vi, gospodo poslanici, odlučili, koliko će ministarstava biti i kako ćete da natrukujete onom veselom Dinkiću tri stranice opisa radnog mesta, a ministru spoljnih poslova četiri reda.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, ovog časa u očima poslaničke grupe SRS na ispitu je vaša savest, na ispitu je vaše shvatanje predsednikovanja Narodnom skupštinom i to će direktno da odluči o našim budućim odnosima. Mi ovde nemamo nikakvih ličnih simpatija ili antipatija prema bilo kome, mi se ovde opredeljujemo prema tome kako se poštuje Ustav, Poslovnik, zakoni ove zemlje. Vi ste ih grubo prekršili, jer, da vas informišem, ja sam napustio u petak oko 19,00 časova zgradu Narodne skupštine, još ništa nije bilo stiglo.
Recite mi, koji je to od narodnih poslanika dobio blagovremeno predloge zakona o Vladi i ministarstvima? Ko je mogao da ih pročita, protumači? Koji poslanički klub je imao vremena da zauzme svoje stavove, da se o njima donese odluka, da napišu amandmane? Zašto nam niste omogućili da o dva najvažnija zakona, Zakonu o Vladi i ministarstvima, razmišljamo ne gledajući u sat, hoćemo li stići da išta pročitamo do sednice Narodne skupštine ili ne? Šta će onda biti sa drugim zakonima? Nećete valjda i budžet tako da nam pripremate u petak uveče, da bismo za ponedeljak imali nekakvu sednicu?
Prigovaram povrede tri člana Poslovnika. Molim vas da na to odgovorite i molim vas da u danu za glasanje ovde odlučite i da se još jednom dodatno obrukate, da vi glasate da Poslovnik nije pogažen, i time će pasti maske. Upozoravam poslanike koji su okusili gorak opozicioni hleb pod DOS-om, da se ne pridružuju DOS-u u mešenju takvog hleba. Hvala.