Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zakon o vladi je jedan od najvažnijih zakona koji se donose u jednoj državi i uobičajeno je da se on donosi kada se država strateški odnosi prema promenama u funkcionisanju vlade. Naravno, on treba da ima određena rešenja koja će implicirati u praksi te promene.
Da li se radi o jačanju pozicije premijera, da li se radi o drugačijem načinu funkcionisanja same vlade kao izvršnog operativnog organa vlasti, zakon o Vladi uvek je predmet ozbiljnih rasprava u javnosti. Jer, od načina funkcionisanja Vlade u najvećoj meri zavisi i život naših građana. Vlada, ministarstva rešavaju tekuće probleme, svakodnevne probleme i nije mala stvar menjati Zakon o Vladi.
Mogu da kažem da, a to građani Srbije znaju, jedan sistem koji je funkcionisao do 2005. godine, znači način na koji je funkcionisala Vlada, nije bio dobar.
Prosto, nije se kroz zakonska rešenja osećalo da u Vladi postoji vođstvo, da je u Vladi definisano na koji način se donose odluke i Zakon o Vladi koji je donet 2005. godine je upravo imao tu nameru da ojača i poziciju premijera, da ojača poziciju onog centra odlučivanja kako bi se u samoj Vladi formirao jedan strateški centar donošenja odluka. To se jasno i videlo u Zakonu o Vladi, koji je ovde bio zaista predmet jedne ozbiljne rasprave i tadašnja opozicija vrlo je oštro kritikovala upravo te izmene Zakona o Vladi.
Demokratska stranka, tada opozicija, kroz brojne amandmane je napadala tadašnji Zakon o Vladi i svi poslanici koji su bili u tom sazivu sećaju se koliko je ta rasprava trajala. Bile su čak i neke noćne sednice.
Sada smo suočeni sa činjenicom da se Zakon o Vladi menja, a da nemamo viziju funkcionisanja Vlade dugoročno. Zakon je opšti akt i on bi trebalo na taj način da definiše stvari da se u budućnosti neke buduće vlade nakon jednog ozbiljnog promišljanja sadašnjeg rešenja Zakona o Vladi tako funkcionišu.
Međutim, mi smo svedoci da se Zakon o Vladi menja za potrebe jedne vlade. Ako bude usvojen ovakav Zakon o Vladi, možda ćemo sutra, kada se bude formirala neka nova vlada, biti u situaciji da ta nova vlada stvari vrati na jedan normalan kolosek kako bi vlade trebalo da funkcionišu.
Više puta je danas istaknuto da je odredba koja se menja u Zakonu o Vladi, član 13, način na koji je predviđeno izmenama i dopunama Zakona, potpuno neustavna. Prosto, ne treba biti dovoljno vispren i iskusan pravnik da se vidi da rešenje koje je ovde dato u Zakonu o Vladi apsolutno isto omogućava predsedniku Vlade kada je u pitanju prenos ovlašćenja bez potrebe da se interveniše u samom tekstu Zakona. Znači, ako je u pitanju politička potreba da se zadovolji jedan koalicioni partner, onda je zaista problematično i žalosno da se tekst Zakona menja radi potrebe zadovoljavanja jednog određenog interesa u konkretnoj koaliciji, kada bi se vrlo jednostavno rešenje moglo naći iz samog teksta ovog zakona.
Znači, predsednik Vlade može svojim ovlašćenjem, onako kako je definisano u članu 13. stav 3, da odredi potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti i sprečenosti, sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade.
Zašto je bilo potrebno da se posebno ističe i dodaje nov naziv – zamenik predsednika Vlade? Očigledno da to najbolje znaju koalicioni partneri, a verujem da sada, pošto se obrisi Vlade naslućuju, zna i cela Srbija.
Ono što će sasvim sigurno biti predmet rasprave kada bude ovde mandatar izneo svoj ekspoze jeste kakvu mi to Vladu dobijamo, kakvu Vladu po strukturi, kakvu Vladu po potencijalu i na koji način će sama ta vlada funkcionisati kada je u pitanju donošenje odluka.
Ubeđeni smo da će ta vlada na način na koji je predložena, na način na koji je predložen mandatar, na način na koji funkcioniše politički sistem u Srbiji, apsolutno podsećati na ono što je bilo devedesetih godina kada smo imali jakog predsednika, tada Slobodana Miloševića, koji je imao vrlo slabe premijere, a centar odlučivanja nije bio u Vladi, nego na Andrićevom vencu, u Predsedništvu Srbije.
Strateške, ključne političke odluke, kada je u pitanju funkcionisanje Vlade, donosiće se u Predsedništvu Srbije, kod predsednika Srbije, zajedno sa koalicionim partnerima, a Vlada će biti samo jedan tehnički organ koji će to da sprovodi.
Ako smo od 2000. godine imali jednu pozitivnu stvar, jačanje pozicija i predsednika Vlade i ministara i njihovog ugleda u javnosti koji su na osnovu toga dobijali, sada ćemo imati jednu ozbiljnu devalvaciju i ugleda i uticaja Vlade. Vlada će ponovo postati ono što je bila devedesetih godina, mesto na kojem se ništa ne odlučuje, mesto koje je samo tehničkog karaktera, gde se sprovode odluke koje su donete u nekim drugim centrima moći.
Apsolutno neophodan i potreban uslov je da Srbija dobije jakog premijera, premijera oko koga će se donositi strateške političke odluke, oko koga će se utvrđivati politika, koji će biti balans predsedniku Republike i sve većim zahtevima za koncentrisanje moći u njegovim rukama.
Srbija se u tom političkom smislu ponovo vratila u devedesete godine i zaista je to primer na koji način jedna istorijska vrteška može neka loša rešenja, koja smo mislili da smo prevazišli posle 2000. godine, da vrati. O tome ćemo više pričati kada bude ovde predmet rasprave nova Vlada i ekspoze. Bojim se da rešenja koja su sada predviđena ponovo uvode jedan voluntarizam i situaciju da se zakoni pretvaraju, na neki način, u pojedinačna akta i služe samo za konkretne interese pojedinih političkih grupacija koje su trenutno u situaciji da formiraju Vladu.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi došlo do izmena i dopuna Zakona o Vladi mora da bude rešeno i jedno prethodno pitanje.
Predlagač mora, pre svega, da pokrene inicijativu za promenu Ustava Republike Srbije. Kada to kažem, imam u vidu odredbe člana 125. Ovaj član iz Ustava Republike Srbije danas je više puta citiran. Predsednik Vlade i članovi Vlade – ko su? Jasno, glasno, određeno i niko ne može u ovoj državi da ovu odredbu pogazi. Na to nema niko pravo. Jedino ima pravo Parlament da vrši izmene i dopune postojećeg i važećeg Ustava Republike Srbije.
Član 125. kaže, obraćam se stručnoj javnosti, pravnicima, profesorima pravnog, ustavnog prava, sudijama Ustavnog suda i ostalim stručnim licima koja se bave pravnom naukom i onima koji rade i primenjuju zakone i ostale propise – Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Dakle, zamenika nema. Gospodo iz Demokratske stranke, vi ne možete da prekršite i da pogazite odredbe člana 125. Ustava.
Dame i gospodo narodni poslanici, da vidimo kako to reguliše uporedno pravo. Ustav Savezne Republike Nemačke, u članu 62, ko čini Saveznu vlade Savezne Republike Nemačke, kaže - savezna vlada se sastoji od saveznog kancelara i saveznih ministara. Da li ima zamenika? Nema. Evo toga zakona, najvišeg pravnog akta Savezne Republike Nemačke.
Dame i gospodo narodni poslanici, predložena izmena člana 3. glasi: "U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade". Postavljam pitanje predlagaču i tražim odgovor – zašto baš mora biti parni broj? Evo, taj srećni broj 13 neka bude, neka bude neparan, pa kako vam bude tako glasajte. Paran broj je i u Saveznoj Republici Nemačkoj. Savezna Republika Nemačka ima 14 ministarstava. Zašto nama treba sada 24, 25 ili 30 ili 35?!
Sada se postavlja pitanje da li su to stranački interesi i interesi interesnih grupa? To je druga stvar. Ako je to u pitanju, onda je na dnevnom redu i ta tema. Zašto se ovlašćuje (u članu 4) Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćeni tekst Zakona o Vladi? Mislim da ovo nije trebalo da se unosi u tekst zakona, ovo je neuobičajeno. Zakonodavni odbor i Odbor za pravosuđe mogu da razmatraju i da daju svoje mišljenje u odnosu na zakon, ali ne mogu oni zakonom biti određeni da oni unapred nama, narodnim poslanicima, kažu šta treba učiniti i ko je isključivo ovlašćen da prečišćen tekst da. Ovo nije trebalo ovako uraditi.
Kada je u pitanju Vlada, dame i gospodo, zamolio bih vas da se podsetimo samo na neke odredbe o Vladi, o Ustavu, pa da vidimo kako se to u uporednom pravu odvija, primenjuje i normira, a kako kod nas.
Vlada je najviši državni organ, kome je poverena politička i operativna izvršna funkcija, sastavljen od predsednika i ministara. To vam je u uporednom pravu.
U parlamentarnom sistemu podele vlasti izvršna funkcija poverena je istovremeno šefu države i Vladi. Šef države je titularni nosilac izvršne funkcije, dok stvarna, politička i operativna izvršna funkcija pripada Vladi, kao izvršnom organu. Vlada kao organ izvršne vlasti ima samostalna ovlašćenja. Jedino, u parlamentarnom sistemu vlasti Vlada je sastavljena od političara koji pripadaju strankama koje u parlamentu imaju većinu. To je nesporno.
Vladi se u celini poverava izvršna i upravna funkcija, ali ona u svom funkcionisanju mora uživati poverenje parlamenta koji donosi zakone, odobrava budžet i opštu politiku Vlade. Vlada je istovremeno samostalno kolektivno telo i skup ministara koji su pored kolektivne odgovornosti kao članovi Vlade i individualno odgovorni kao ministri za upravljanje određenim granama uprave.
Pitanje odnosa parlamenta i vlade može biti različito rešavano. Vlada po pravilu ne može postojati ako ne uživa stalnu podršku parlamenta. Parlament ima pravo u svako doba da stavi vladu na iskušenje. To se postiže mehanizmom glasanja o poverenju vladi.
U praksi je tokom vremena došlo do razlikovanja dve osnovne varijante parlamentarnog sistema, britanske i francuske. Britansku varijantu karakteriše dvopartijski, a francusku višepartijski sistem. U Britaniji partija koja pobedi na izborima formira jednopartijsku homogenu vladu, koja je kao takva stabilna. Višepartijski sistem u Francuskoj rezultirao je nestabilnom vladom koja je najčešće bila koaliciona, heterogena, jer nijedna partija nije imala većinu u parlamentu u odnosu na istoriju francuskog parlamenta.
Nestabilnost vlade pokušava se otkloniti racionalizacijom parlamentarizma, uvođenjem mešovitog parlamentarnog predsedničkog sistema. Suština racionalnog sistema sastoji se u jačanju položaja vlade u odnosu na parlament i otežavanju proceduralnih uslova za vođenje politike.
Sada ono što je bitno, da se podsetimo u kom sistemu se mi trenutno nalazimo, kakav je pravni sistem kod nas, da li je to parlamentarni sistem ili predsednički sistem? U predsedničkom sistemu je istovremeno i šef države, ali i predsednik upravne vlasti i vlade. To je slučaj u Srbiji. Šef države je Tadić, a ujedno rukovodi i komanduje Vladom Republike Srbije, ali je Parlament od toga udaljen i Parlamentu nije omogućeno da vrši kontrolu Vlade. On je nosilac svih vladinih funkcija i sam uspostavlja Vladu u pravu, ne odgovaraju Parlamentu, već neposredno i samo predsedniku. Teorijski to nije vlada koja se obrazuje u parlamentarnom sistemu.
U skupštinskom sistemu vlasti vlada je formalni organ parlamenta, koji u ime parlamenta obavlja izvršnu vlast kao njegov izvršni organ. To bi bilo po ustavu i po zakonu.
Šta je to čime se karakteriše vladavina prava? Postoje različite teorije i različita tumačenja. Prema prvom, liberalnodemokratskom shvatanju, vladavina prava je merilo ispravnosti i valjanosti bilo kojeg pozitivnog pravnog poretka. Vladavina prava je sinonim za demokratsku zajednicu, ona je poredak slobode kojom se obezbeđuje individualna sloboda. Valjanost zakona određuje sistem vrednosti koji je iznad pozitivnog prava, stoga se ovo shvatanje određuje i kao prirodno pravo, shvatanje vladavine prava tj. kao učenje o tome kakvo pravo treba da bude i kakva bi svojstva ustav i zakon trebalo da imaju.
Ona se ne može poistovetiti sa zakonitošću akata državne vlasti, već označava vladavinu onoga što zakon treba da bude. Prema pozitivističkom shvatanju vladavina prava je pitanje valjanosti prava i može se svesti samo na formalnu zakonitost akta državne vlasti.
Ona se svodi na pravnu državu, a ova na pravni poredak, u kojem su akti ustrojeni saglasno sa načelom formalne zakonitosti. U pravnoj državi upravo počiva na zakonu, isto kao i sudstvo. U pravnoj državi pojedinac ima položaj građanina koji raspolaže subjektivnim javnim pravima, putem kojih uzima učešće u javnim državnim poslovima itd. Prema trećem shvatanju, vladavina prava predstavlja mešavinu. Obeležje načela vladavine prava je garantovanje prava građana i njihove sigurnosti.
Ono što karakteriše uporedno pravo, opet ću se osvrnuti na Ustav SR Nemačke, član 61. Ustava, Bundestag ima pravo i može da optuži saveznog predsednika pred Saveznim ustavnim sudom za namerno kršenje osnovnog zakona ili drugog saveznog zakona. Zahtev za podizanje ovakve optužbe mora biti podnet od najmanje dve trećine poslanika.
Dame i gospodo, kada pogledate naš Ustav i njegove odredbe i kada pogledate Predlog izmena i dopuna ovog zakona, naročito oni ljudi koji se razumeju u pravo, koji su pravnici, a i običnom građaninu ovde ne treba mnogo da konstatuje da ne može da se krši Ustav Republike Srbije. Ove izmene će, ukoliko bi se dozvolilo da se usvoje, biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Šta će tada da radi Ustavni sud? Danas je rečeno u više navrata, šta će da radi Ustavni sud Republike Srbije, koji sada ima 10 članova? Hoće li moći da se suprotstavi u ovakvoj diktaturi ovakvom nasilju i narušavanju pravnog poretka u Republici Srbiji?
Zbog čega se donose izmene ovog zakona? Zbog čega nema ovde ministarstva za peticije, kao što je to u uporednom pravu? Dame i gospodo, veliki broj ministarstava, veliki apetiti, više političkih stranaka, pojedinci hoće privilegije i zbog toga dolazi do kršenja Ustava. Zato, kršenje Ustav Republike Srbije mora biti sprečen od strane ovog parlamenta.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, bez obzira na upornost poslanika SRS da ukažemo predlagaču na svu besmislenost ovog zakona, vi ćete u narednom periodu dobiti vladu, odnosno ovaj zakon će biti usvojen i dobićete vladu koja je cilj samoj sebi.
Naime, činjenica je danas da je Čedomir Jovanović zabrinut za kršenje Ustava i mi iz SRS se slažemo sa njim. Podseća me na period od 30. septembra 2006. godine kada su on, Nenad Čanak, Vladan Batić i još grupa od stotinak građana sačekali nas poslanike iz ovog parlamenta i izgovorili – Borise, pa jednu karakternu osobinu, ti si izdao. Danas je, eto, on došao u poziciju da brani taj Ustav. Očigledno da su građani Srbije potpuno ubeđeni da se ova većina koja treba da vlada u narednom periodu zaista ogrešila o taj Ustav.
Vama, gospodine Obradoviću, da kažem, mislim na Žarka Obradovića, pošto ovi iz LDP govore da ste vi prevarili DSS, uzmite im što više možete, jer im ne možete uzeti toliko koliko oni mogu ukrasti. Naravno, kolege, ne mislim na vas personalno, jer Demokratska stranka zato i brani grčevito svoje pozicije da ne bi došla tamo gde joj je i mesto i zato plaća, slažem se sa ovima iz LDP, visoku cenu. Probajte i vi da ih nadmudrite u tome.
Danas smo čuli ovde da ste u toku pregovaranja o formiranju buduće skupštinske većine, a potom i formiranju Vlade, svašta jedni drugima govorili. Mi vam to ne branimo, govorite i dalje, ali ne smete svašta raditi građanima Srbije. Mi ćemo vas čekati, ne na prvoj krivini, a nju je projektovao arhitekta Boris Tadić, a ako je uspešno savladate mi ćemo vas čekati na pravcu i onda vam dodavati gas kako biste pokušali nešto da uradite u interesu građana Srbije. Vaši kapaciteti ne idu ka tome i sigurno nećete uspeti, ali zato smo mi tu da vas dobro kontrolišemo.
Jednom prilikom su vama socijalistima ovi iz LDP-a rekli –dobro je što ste prihvatili da uđete u tu vladu, a danas već ima puno kritike i neka, neka bude.
Prilikom dobijanja predloga zakona, kao poslanik i pravnik po struci, uvek pogledam koju problematiku reguliše i kako se on odnosi na pravni sistem Srbije, šta konačno donosi građanima, jer smo mi svi ovde upravo zbog njih.
Pažljivo iščitavajući i analizirajući ovaj predlog zakona nisam našao razlog zbog čega se on nalazi danas ovde u skupštinskoj proceduri.
U svim zemljama sveta sa razvijenom demokratijom, sa dobro razvijenim parlamentarizmom dešava se da opozicija vrši opstrukciju, i onda i onog dana kada pozicija predlaže zakone koji nisu u interesu građana. Mi imamo na delu da upravo pozicija vrši opstrukciju.
Stavili ste jedan potpuno besmislen zakon, ali plašim se da to nije iz razloga, jer je Mrka nešto ljut, ne sviđa mu se obim ministarstva, pa da protekne još neki predlog da biste se vi i o tome dogovorili. Naravno više nećemo o Mrki...
Samo da podsetim građane Srbije i stručnu javnost da su ova dva člana, koja po vama imaju smisla, zapravo potpuno besmislena. Besmisleni su i iz razloga jer su u direktnoj suprotnosti sa članom 125. Ustava i nema potrebe da ga citiram jer to je učinilo bezbroj mojih kolega, a pretpostavljam da su građani Srbije shvatili, i stručna javnost, takođe, o čemu se ovde radi.
Ovo nije dobro, drugarice predsedniče, pretpostavljam da su vas već polako uvukli...
Najpre niste odreagovali na predlog Dragana Todorovića da se proveri situacija sa poslanicima koji su i predsednici opština i gradonačelnici, pa zakazivanje sednice na neprimeren način, na način koji je u suprotnosti sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine i tako, iz dana u dan, vi ćete razočarati one koji u vama vide dobrog čoveka.
Na kraju bih vas obavestio, kao najviše predstavnike građana Srbije, moram da vam kažem da ima jedan grad pored jednog sela, a ono je čuvenije od svog lepog grada, a to je Loznica i selo Baščeluci.
Svi već znate, a zna i gospodin Petrović i gospodin Purić, da su se tamo izbori održavali već šest puta, ali ne iz razloga što građani ili meštani sela Baščeluci nisu pismeni ili ne umeju da glasaju, nego iz razloga što vlast DS i G 17 plus apsolutno ima uticaj.
Da, Mićo Albijaniću, ti držiš Ljuboviju, do Loznice još nisi stigao. Oni imaju apsolutno uticaj na Opštinsku izbornu komisiju, a potom i na sud. I konačno, glasala je, odnosno našla se u biračkom spisku kao da je glasala žena koja u subotu zbog važećeg dokumenta nije mogla da glasa, a na biračkom spisku se našao njen potpis, takođe, ne slaže ni izjava koju je dala. I pored toga, nigde, ni na jednom biračkom spisku se do sada nije upisivalo na osnovu kojeg dokumenta je birač glasao, a preduslov za glasanje je jedan od važećih dokumenata, a ovde su i to upisali.
Plašim se da tako dobro razvijenu demokratiju, tako dobru narodnu vlast ne budemo imali u narednom periodu i u celoj Srbiji. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem. SRS ima na raspolaganju još tri minuta i 75 sekundi.

Molim gospodina Zorana Krasića da uzme reč.

Verovatno ću za ova tri minuta uspeti da vas ubedim zašto ne valja ovaj predlog zakona. On ne valja, a mene uopšte ne bi iznenadilo da budući direktor Zavoda za udžbenike, gospodin Albijanić, objavi sabrana dela gospodina Boška Ristića, visokoumne predloge zakona, zajedno sa amandmanima kojima se gazi Ustav Republike Srbije na najgrublji mogući način.
Za ovo što se predlaže, u stvari, ne postoji ustavni osnov. Postoji ustavni osnov u smislu ovlašćenja Narodne skupštine da putem zakona uredi neku oblast, a to je pitanje Vlade. Međutim, ustavni osnov treba i materijalno-pravno tumačiti sa gledišta rešenja koja se nude izmenama i dopunama ovog zakona. Kada to sada posmatramo, a to je sadržina i suština predmeta ovog zakona, onda je to bez ustavnog osnova. Zašto? Zato, što se proširuje nešto što je Ustavom ograničeno i ne može nikako da se širi.
Ako pogledate Ustav Republike Srbije videćete da je Vlada, kao vrh izvršne vlasti, kolegijalni organ.
Ustavni koncept omogućava predsednika Vlade, jednog ili više potpredsednika, a broj potpredsednika utvrđuje Narodna skupština prilikom izbora Vlade, kao i broj ministara bez portfelja koje, takođe, utvrđuje Narodna skupština prilikom izbora Vlade, znači, pored predsednika, potpredsednika, jednog ili više, i ministara – to je Vlada. Ona nema zamenika predsednika, kao što i Narodna skupština nema zamenika predsednika Narodne skupštine, zato što kod tzv. kolegijalnih organa ne postoji zamenik, može da postoji samo potpredsednik.
Kod individualnih rukovodnih organa kao što je direktor preduzeća može da postoji zamenik direktora sa gotovo identičnim ovlašćenjima kao što ih ima direktor, ali se ona aktiviraju pod određenim uslovima koji se regulišu osnivačkim aktom ili statutom preduzeća. Sada ako primenite tu analogiju, odnosno ako se u pravu primenjuje analogija onda se napravi velika greška. To je prva stvar zbog koje praktično ovaj prvi član treba što pre da zaboravimo, da nije ni predložen.
Što se tiče ove druge izmene – to je izmena kako da se donese odluka kada se pomešaju karte, pa rezultat glasanja bude nula prema nula. Ako bi opet krenuli onom logikom koja je rukovodila izvestioca predlagača o ovom zakonu onda bi praktično u ovoj Narodnoj skupštini po toj istoj logici u slučaju glasanja 125 prema 125 glas predsedavajućeg bio odlučujući, pa bi se navodno donela odluka. Na sreću, tada se ne donosi odluka. Nerešeno glasanje znači da odluka nije doneta. Ovde se daj primat jednom načinu glasanja.
Međutim, ako se glasa tajno, onda bi stvarno bilo vrlo interesantno kako bi utvrdili da je glasao predsednik Vlade i da je doneta odluka u slučaju nerešenog glasanja? Zato sam se na početnu malo i šalio pa sam rekao – da se izvode jedanaesterci tako što bi na golu bio predsednik Vlade, potpredsednici bili sudije koji nameštaju lopte, a ove ekipe sa nerešenim rezultatima se trudili da daju što više golova i tako bismo došli do rezultata kako je Vlada napokon odlučila. To nam je dala naša demokratija na čelu sa DS, a molim vas, nju prepoznajete pre svega po tome – da se na svakom ćošku na svakom koraku, gde god postoji bilo kakva mogućnost Ustav ne samo gazi, nego i cepa i naravno ljude se prave kao da Ustav i ne postoji.
Verujte, što se tiče ove koalicije za njih Ustav neće ni postojati, jer on njih ograničava i ovde Ustav ne promoviše taj tip demokratije, a taj tip demokratije znači – sve je normalno, sve je demokratsko ukoliko je to rekao Boris Tadić.
Ukoliko Boris Tadić kaže da to nije u skladu sa Ustavom, nije demokratski to ne sme više da postoji i to je ova strana koja to treba da podržava.
Naravno, Zakon o Vladi nije autonomno pravo onoga ko ima skupštinsku većinu zbog više razloga, a ja ću uzeti samo jedan koji je najvažniji za nas iz opozicije i za građane koji prate šta se dešava u političkom životu Republike Srbije. Mi moramo da imamo potpun zakon sa jasnim i preciznim odredbama, kako bismo mogli što efikasnije da vršimo kontrolu izvršne vlasti.
Ovakve igre i skrivalice, a vidim šta je rezultat ovakvog predloga zakona, odnosno rezultat ovakvog predloga zakona jeste faktičko stanje – u ovoj tehničkoj Vladi imamo predsednika, imamo jednog potpredsednika sa pretenzijama da nadvisi predsednika. Govoriću samo još dve sekunde. To pozitivno desetomesečno iskustvo vršenja vlasti od strane DS gotovo da je u ovoj kombinatorici koalicije došlo kao melem na radnu da proguraju ono što odavno imaju namere da proguraju, a to je, na svakom koraku zgaziti Ustav.

Pošto na listi poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika.

Gospodine Aligrudiću, izvolite.

Pošto smo u ranijem delu diskusije raspravljali neke stvari koje su ostale u vazduhu i ne bi bile jasne do sada da nismo ovako raspravljali, ostalo je da na samom kraju, to ću vrlo kratko, razjasnim neka pitanja kada je reč o ustavnosti, odnosno neustavnosti pojedinih odredaba.
Kada je reč o odredbi člana 2. koji izmišlja funkciju zamenika predsednika Vlade, odnosno prvog potpredsednika Vlade, ili već kako se to zove, ko će se u tome snaći, tu postoji jedan veliki problem. Rekli smo da, u tom slučaju, zakon implicira postojanje drugog. Čim se pojavljuje prvi, mora biti i drugi. To samo otvara unapred potrebu i obavezu koju stvara ova skupština samoj sebi, da se struktura Vlade pravi na taj način što postoji više potpredsednika obavezno. To nije protivno Ustavu, to je moguće. U tom smislu nije nikakav problem.
Problem nastaje u onom sledećem stavu, kada se radi o tome da taj zamenik predsednika Vlade ili prvi potpredsednik dobija određena ovlašćenja ne samo nazivom prvi, nego i time što može, na osnovu tih svojih ovlašćenja, ne samo da može nego to i čini prema ovom predlogu zakona, da pomaže predsedniku Vlade u radu, gde se tačno utvrđuje koji je to obim poslova, čak i kada je predsednik Vlade prisutan, čime se stvara svojevrsno dvovlašće koje će se verovatno uređivati u ličnim odnosima u samoj Vladi, u tom slučaju.
Glavni problem, kada je reč o intenciji zakona i kada ga poredimo sa intencijom ustavopisca, a to smo mi sami, nastaje i na jednom drugom planu.
Nemoguće je, kada Ustav u članu 125. kaže da Vlada ima predsednika Vlade, jednog ili više potpredsednika, ustavopisac, tj. mi nikada nismo pomislili da jednog od potpredsednika treba izdvojiti po ovlašćenjima od bilo kog drugog i na taj način staviti potpredsednike Vlade u neravnopravan položaj.
Znači, ne samo da se u članu 3. predsednik Vlade i ostali članovi Vlade razdvajaju i stavljaju se u neravnopravan položaj, jer predsednik Vlade ima tzv. "zlatni glas", što je protivno demokratskim principima i ustavnim načelima i pravnom sistemu Srbije koji reguliše izvršnu vlast na principu koji nije kabinetski princip, mi imamo ovde i takav odnos samih potpredsednika u kojima su oni neravnopravni.
Dakle, ta neravnopravnost koja se uvodi ovom odredbom člana 2. i neravnopravnost koja se uvodi odredbom člana 3. ovog predloga zakona, zapravo čini ovaj predlog neustavnim. Dovoljno je da su dve ključne odredbe ovog predloga zakona neustavne, da sve ostale odredbe, praktično, služe kao vrsta normativne pomoći u održanju ove dve odredbe, da ceo Predlog zakona postaje i besmislen i neustavan. Dakle, to je ona suština, to je ono što mora da se kaže o ovom predlogu zakona.
Istina je da bi on bio u svakoj situaciji tehnički zakon. Istina je da je i taj zakon, kao i Zakon o ministarstvima, o kojem ćemo raspravljati sutra u načelu, nešto što pomaže formiranju nove Vlade i na neki način reflektuje koalicioni sporazum. To nije nikada bilo sporno. Tako smo mi prošli put i pretprošli put kada je DSS bila u izvršnoj vlasti, pravdali donošenje ovakvih propisa. Dakle, to je među nama, nadam se, nesporno i to nije problem.
Problem je kada se u realizaciji tih propisa pređe granica onoga što je dopušteno. Jedno je kada se poveća ili smanji broj ministarstava, kada se pojedina ovlašćenja prebace iz jednog resora u drugi, opet u skladu sa potrebama vladajuće koalicije. Može se to kritikovati na različite načine. Kada je reč o broju potpredsednika, može se i to kritikovati. Nama je sada jasno da će ih biti više prema ovom predlogu zakona.
Mogu tu reći neku reč kritike, mogu reći da ne vidim koje bi to vanredne okolnosti ukazivale na to da se mora imati više od jednog potpredsednika.
U dva prethodna saziva Vlade bio je samo jedan. Bilo je ministara bez portfelja, bilo je ljudi koji su preuzimali pojedine posebne dužnosti u Vladi Republike Srbije, ali ne vidim koji bi bio ovde osnov. To mora biti nešto izuzetno jako da bi bilo politički opravdano. O tome ćemo pričati kada se Vlada bude formirala, kada čujemo ekspoze, kada vidimo kako su raspodeljeni ministarski resori, ko šta preuzima i koliki je tačan broj potpredsednika Vlade.
Sa ovim zakonom je problem što se prešla ona granica dopuštenog. Jednostavno, pravo je vladajuće koalicije da napravi ove zakone, pravo je vladajuće koalicije da odredi pravu meru za funkcionisanje te vlade sutradan, ali najblaže rečeno, ovo je smešno. Taj efekat koji ste hteli da postignete mogli ste postići i na drugi način, bez ovakvih pompeznosti, bez naziva – prvi potpredsednik, zamenik predsednika, bez davanja posebnog značaja ulozi pojedinih političara u vašoj koaliciji koji predvode određene stranke. Sve je to moglo biti drugačije kroz zahtev Vlade, moglo je biti na način kojim se ne vređaju demokratski principi i Ustav Republike Srbije. To je naša glavna zamerka.
Nemojte nijednog trenutka pomisliti da vam zameramo na donošenju ova dva zakona. Mi možemo biti protiv njih iz razloga celishodnosti. Niste morali da nas dovodite u situaciju da na ovaj ili onaj način, bivajući manje ili više živopisni u svojim izlaganjima, napadamo ovaj zakon sa aspekta ne samo celishodnosti, nego i sa aspekta ustavnosti. To je ono što nije bilo neophodno.
Dobro, očigledno ste se za to odlučili. Pretpostavljam da ćete imati većinu da ih donesete, što na osnovu današnjeg dana više nije sigurno. Najviše bih voleo da tu većinu nemate. To bi me ispunilo posebnim zadovoljstvom, ali pretpostavljam da ćete to nekako namaći, pa ćemo na kraju ići nekim svojim daljim poslom, svako svojim, objašnjavaćete vi vašu politiku koja vama uopšte nije jasna. Imaćete prilike za to, imaće prilike kandidat za mandatara da to učini. Mi ćemo onda to kritikovati. Primićete te kritike, sve će to biti pred očima javnosti, pa ćemo videti kako će se stvari dalje razvijati. Hvala vam na pažnji.

Da li ima još zainteresovanih, a da nisu iskoristili svoje pravo? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Zakazujem nastavak sednice za sutra, 1. jul 2008. godine u 10,00 časova.