Mi retko izdvajamo mišljenja kada su neki predlozi zakona na odborima, ali sada smo morali da iskoristimo ovu priliku da se ogradimo od ovoga i da kažemo da sa ovim nemamo nikakve veze, jer radi se o tako teškim povredama, što i nije neko posebno čudo kada je u pitanju DS, jer kada može Solun, može Bodrum, može kvorum, ne može kvorum, sve teraj, samo drp sistem je konstanta. O čemu se radi?
Pokušao sam danas da im ukažem da ako već mora da se menja Zakon o Vladi, bilo bi poželjnije da se promeni nekoliko članova pre ovog 13. Mi ćemo sada, ako ova većina, a u to sam apsolutno siguran, bude usvojila ovaj predlog zakona i on postane zakon, imati totalnu diskriminaciju u Vladi.
Imaćemo predsednika Vlade, imaćemo jednog ili više potpredsednika Vlade, imaćemo još jednog od tih potpredsednika koji će da bude prvi potpredsednik – zamenik predsednika. Ovi što su pisali, valjda su negde u knjigama pročitali da postoji neka razlika kada se kaže zamenik predsednika i potpredsednik. Razlika postoji, ali tu razliku ne priznaje Ustav Republike Srbije. On u članu 125. stav 1. jasno definiše sastav Vlade Republike Srbije, kaže da Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri.
Da se sada vratim na ono što sam počeo. U tom obliku diskriminacije koji će posle ovog zakona da bude imaćemo i resorne ministre i portfeljne ministre. Znači, ovo Solanino jato pravi Vladu po sistemu: predsednik, prvi potpredsednik – zamenik, potpredsednici, resorni ministri, ministri bez portfelja. Ustav ne dozvoljava tu vrstu improvizacije, ali ići ćemo dalje kada dođe vreme, u načelu, da se priča o tome, ja sad iznosim samo stav zašto sam izdvojio mišljenje. Zato što smatram da je ovo duboko u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Drugo, u slučaju nerešenog glasanja, koristim tu terminologiju, pošto je to poznato, s obzirom na to da se pre nekoliko dana završilo prvenstvo u fudbalu, ovde je izrečena jedna teška neistina o nekom našem iskustvu sa donošenjem odluke u slučaju nerešenog rezultata. To se kod nas pojavilo prvi put prilikom donošenja odluke Saveznog ustavnog suda prilikom ocene ustavnosti Zakona o ekstraprofitu. Savezni ustavni sud je doneo odluku i rekao – toliko članova je suprotno Ustavu SRJ, ali 11 članova, za tih 11 članova nisu mogli da donesu odluku jer su se podelili glasovi, nerešeno, mislim da je bilo 11:11. Doneli su odluku da nisu doneli odluku.
U takvim situacijama, gospodinu Ristiću bih predložio, da, ako bude 12:12, ceo tim ima 11 plus jedna rezerva, da koristite rezerve, u slučaju nerešenog rezultata da idete na penale, znači, pucate penale da biste videli kakva je odluka doneta.
Drugi oblik odlučivanja jeste da vodite računa ko je glasao levom, a ko desnom rukom na sednici Vlade. Ako je glasao desnom rukom to vuče koeficijent 1,01, a ako je levom to je 1,0001. Molim vas, pozitivna iskustva Hrvatske, Slovenije; što niste uzeli Grenland, Island, Papuu ili šta još drugo. Koga vi mislite ovde da maltretirate u ovoj skupštini sa silnim inovacijama poput, nema ga više, onaj – šta je nespojivost funkcija, a šta je sukob interesa. Jadnik, pobrkao temu, dobio bi jedinicu samo zato što je pobrkao temu.
Ne želim da zloupotrebljavam ovo vreme, pošto imamo sasvim dovoljno vremena da objasnimo. Nije dobro kada se piše predlog zakona po sistemu – jedan član u jednom stanu, drugi član u drugom stanu, pa se pobrkaju članovi i onda ispadne papazjanija. O tome ćemo kasnije.

Zahvaljujem. Dajem reč gospođi Juditi Popović.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, gospođo predsednice, ne bih da trošim puno reči na ovaj predlog zakona. Sa jednom jedinom rečenicom mogu ovaj predlog da okarakterišem, a to je da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan. Četiri argumenta stoje za ovu moju tvrdnju.
Prvi argument je da Ustav predviđa da vladu čine predsednik vlade, jedan ili više potpredsednika, a ne predviđa rangiranje ministarstava niti potpredsednika. Šta ovo znači? To znači da je ovaj član u direktnoj suprotnosti sa članom 125. Ustava.
Drugi argument je, uvodi se institucija kopredsednika vlade, jer je predviđeno da zamenik pomaže predsedniku, što znači, pomoć pruža u kontinuitetu, u vođenju i usmeravanju vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade i usklađivanju rada članova vlade. Da li se to predviđa nesposobnost budućeg premijera kome će biti potrebna stalna pomoć, ili se priprema teren da stvarni premijer bude njegov zamenik.
Treći argument je – Ustav ne predviđa da predsednik vlade ima tolika ovlašćenja, da ustoliči svog stalnog zamenika. Predsednika vlade bira Narodna skupština. Na ovaj način se omogućuje da se mimoiđe član 127. Ustava i mesto predsednika vlade preuzme zamenik.
Četvrti argument je taj da je narušen osnovni princip demokratije kada se predsedniku vlade daje taj zlatni glas odlučivanja. Ukoliko ova buduća vlada zaista misli da bude proevropska i demokratična, ne znam kako onda može da se ovakav član zakona usvoji i primenjuje.

Zahvaljujem. Sada imaju reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Prvi se javio gospodin Čedomir Jovanović, izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, već je izlaganjem naših poslanika, članova skupštinskog Odbora, jasno da mi ne možemo podržati ove predložene izmene i dopune Zakona o Vladi. Mislim da je savršeno jasna argumentacija, baš kao što je jasno da to previše ne obavezuje ovu parlamentarnu većinu. Trudiću se da vam argumentima objasnim zbog čega je to loše.
Tačno je da se država može voditi na dva načina. Jedan je kroz poštovanje propisa koji tu državu čine državom, a drugi je realizacijom neke političke ideje ili vizije koja je snažnija od same arhitekture države, zbog toga što je ta arhitektura prevaziđena. To drugo je bilo karakteristično za period u kojem smo se nalazili nakon oktobra 2000. godine, kada su, takođe, ovde u Parlamentu vođene žučne debate o ustavnosti ili neustavnosti pojedinih zakona ili odluka.
Kao šef parlamentarne većine u tom trenutku i sam znam da smo zajedno sa tom većinom često bili u prilici da donosimo odluke koje su bile u konfliktu sa pojedinim pravnim normama, upravo zbog toga što su te pravne norme bile izraz nastojanja jednog režima da snagom zakona osnaži svoje nezakonite postupke.
Ovo je 2008. godina. Mi smo bili žestoki kritičari Ustava koji je na referendumu dobio spornu podršku, spornu zbog toga što je svakom jasno da za njega nije na tom referendumu glasalo 50% građana sa pravom glasa, odnosno da ga toliko nije podržalo. Bili smo snažni kritičari tog Ustava, ali uprkos svemu tome ne možemo danas da kažemo da je 2008. godina, godina u kojoj se Srbija može voditi tako što će se poštovati pravila iz 2000. Nema te političke ideje i političke vizije koja bi danas bila opravdanje za kršenje Ustava i zakona kojim se uređuje život u našoj zemlji.
Koliko puta je ovde rečeno da je član 125. Ustava Republike Srbije vrlo jasan.
Ipak, očigledno je da je parlamentarna većina, uprkos upozorenjima, donela odluku da usvoji zakon o vladi tako što će prekršiti Ustav, iza koga je svaka od stranaka koje čine tu vladajuću koaliciju stala u meri u kojoj je to bilo moguće. Čak mislim da su prevazilazili granice nekog političkog razuma.
Dakle, mi za ovaj zakon ne možemo da glasamo zbog toga što je protivustavan. Za ovaj zakon ne možemo da glasamo, s druge strane, zbog toga što je očigledno da još uvek ne postoji ona vrsta svesti među strankama koje čine vlast u Srbiji koja bi ih obavezala da se one prilagode Srbiji a ne da od Srbije traže da se zemlja, društvo, građani prilagođavaju potrebama jedne koalicije. To je ozbiljan politički problem.
Prva dva zasedanja Skupštine pokazala su da u parlamentarnoj većini nema snage za vođenje one politike koja bi se približila potrebama našeg društva.
Očigledno da potrebe našeg društva nisu one koje se mogu zadovoljiti neefikasnim i nesposobnim radom. Mi smo danas učinili sve ne da bismo podržali vladajuću koaliciju nego da bi ovaj parlament bio parlament koji je efikasan, onakva institucija koja je potrebna našem društvu.
Opet nije bilo dovoljno glasova da bi se objedinile rasprave koje treba da budu objedinjene, jer je ova rasprava o dva člana zakona koji se menjaju sama po sebi zapravo gubljenje vremena. Prava rasprava je ona rasprava koja će uslediti nakon ove tačke dnevnog reda kada se otvori pitanje organizacije same Vlade, odnosno rasprava o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Ta nefunkcionalnost i nesposobnost koja prati vašu vladajuću koaliciju sada nas dovodi u situaciju da se ovde suprotstavimo pre svega zbog toga što mi mislimo da se država ne može voditi tako kako očigledno vi pokušavate to da uradite u ovom trenutku, kršenjem Ustava, nepoštovanjem zakona ili karikiranjem zakona, a bez jasne političke ideje i vizije koja bi bila neka vrsta političkog, ako ne nekog pravnog opravdanja.
Mi smo se nakon 2000. godine suočili sa ustavnim preprekama, sa sukobom institucija, nadležnosti, sa čitavim nizom zakona koji su vezivali i ruke i noge svakom ko je nastojao da promeni našu zemlju. Osam godina posle toga ne postoji nijedan argument koji bi bio prihvatljiv za Liberalno-demokratsku partiju kako bi se saglasila sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Prosto, kakva je to Vlada u kojoj se, čak i pre njenog formiranja, daje potpun legitimitet preglasavanju i međusobnom nerazumevanju? To praktično znači da ne postoji ništa što je neka vrsta političke obaveze prema građanima i da se praktično ta vlada unapred štiti mehanizmima koji su nedemokratski, uvođenjem jednog pravila koje možda ima smisla u upravnom odboru, ali definitivno nema smisla u organizaciji same Vlade.
Koliko je to besmisleno reći ću vam na jednom dosta jasnom primeru. Zamislite da Skupština Srbije, koja ima 250 poslanika, donese odluku da glas predsednika ili predsednice Parlamenta vredi dva glasa ukoliko nema većine, ukoliko je Parlament podeljen. Ako može da funkcioniše neki upravni odbor na takav način, zašto ne bi mogao da funkcioniše i Parlament Srbije? Ako nekad imamo 125, a fali jedan glas, zašto glas predsednika Parlamenta ne bi vredeo dva? Je li tako da je jasno da to ne može da bude, da u politici jedan i jedan nisu dva? To ne može tako da bude ni u Vladi.
Činjenica da vi predsedniku Vlade dajete težinu koju on nema zapravo govori o vašem nastojanju da pre nego što je ta vlada održala svoju prvu sednicu ostvarite svoje međusobne pozicije, pošto je očigledno da to partnerstvo na kome počiva ta vlada nije iskreno, stranke koje su se okupile oko te vlade razmišljaju mnogo više o svojim potrebama i svojim ličnim ciljevima, a mnogo manje o potrebama i ciljevima same Srbije. Mi smo imali jednu vladu koja se preglasavala, je li tako? Prvi put, drugi put, treći put, a onda smo dobili izbore koji su izgledali, zbog načina na koji su raspisani, pre svega kao "osveta ljutog premijera", a ne izraz potrebe i svesti jedne vlade da podršku za svoju politiku zatraži u društvu ako je nema unutar koalicije koja se raspada.
Dakle, izmene i dopune Zakona o Vladi su protivustavne jer se uvode institucije zamenika predsednika Vlade, a da to nije potreba ovog trenutka, ali očigledno jeste potreba jedne koalicije.
Da li je to logično sa stanovišta Socijalističke partije Srbije koja se vraća na vlast? Da, jeste. Mene čudi, zato što je očigledno da su te granice popustljivosti tako rastegljive, da su se zaustavili na ovome. Mislim da je tu bilo prostora za još neku ucenu. Zašto bi se socijalisti ponašali drugačije od svakog drugog koalicionog partnera koji čini tu vladajuću većinu? Konačno, zašto Demokratska stranka plaća tu cenu kada je već sada jasno da je ta cena previsoka i da će ona koštati ne samo Demokratsku stranku ili taj evropski demokratski blok u našem društvu, već će koštati i svakog građanina ove zemlje? Nema sreće u koaliciji koja se na takav način štiti već na prvom koraku, davanjem prava koje nema svoje uporište ni u Ustavu, ni u jednom zakonu, niti u političkoj praksi u našem društvu.
Ovo je deseta vlada od 1990. godine. Sve vlade su imale potpredsednike i nikom nije palo na pamet da među potpredsednicima pronađe nekoga ko bi zbog tog velikog potencijala bio zamenik predsednika. Bili su potpredsednici koji su se bavili određenim poslovima, ali niko nije bio zamenik predsednika Vlade. Ljudi koji su radili u Vladi znaju koliko je to praktično i realno neizvodljivo i koliko je to, zapravo, politička titula bez puno sadržaja. I to će svako od članova vladajuće koalicije reći mimo ove rasprave, da je to jedna politička titula koja nema nikakvu suštinsku težinu i iz koje ne proizilazi neko posebno pravo, ali upravo zbog toga što je to jedna politička titula Parlament time ne sme da se bavi.
Parlament svoju podršku ili svoje suprotstavljanje treba da gradi na ozbiljnosti i težini odluka iza kojih staje. Kakva je ozbiljnost poruke da se bira zamenik predsednika Vlade koji će biti paravan ili cena za koaliciju koja je napravljena? To je nešto što je za nas neprihvatljivo i to je po našem mišljenju loše. Niko ne može pravdati svoje koalicione potrebe kršenjem Ustava ove zemlje, koji ste sami doneli i koji vas obavezuje baš kao i nas koji smo se njemu suprotstavljali.
Što se tiče prava na ''zlatni glas'', jasno je da se to pravo ne može ostvarivati unutar vladajuće koalicije pozivanjem na neka pravila u odlučivanju u nekim drugim institucijama ili organima. Ako postoji neki upravni odbor u kome je to moguće, onda se samo moraju uvideti razlike i razlozi zbog kojih je to moguće u tom upravnom odboru, a nije moguće u samoj Vladi. Ideja preglasavanja ima svoj politički osnov, prosto, stranke se slažu i ne slažu, ali kada se Vlada preglasava onda ta vlada postaje nefunkcionalna. Ono što je prirodno jeste da predsednik Vlade u situaciji u kojoj nema podršku svog kabineta tu podršku zatraži ovde u parlamentu, da dođe i da kaže - izgubio sam podršku svojih koalicionih partnera, a ne da se ponaša kao da se ništa nije desilo, ne da jednog premijera preglasaju a on okrene glavu pred tim ili pokuša da se zaštiti nekim zlatnim glasom.
Jasno je da će, s obzirom na najavljene izmene i dopune Zakona o ministarstvima, Demokratska stranka na takav način pokušati da uspostavi ravnotežu sa drugom stranom vladajuće koalicije u Republičkoj vladi, ali ono što je problem Demokratske stranke kroz ovakav princip na kojem insistira jeste činjenica da ona pokušava da uspostavi ravnotežu sa partnerima koji svi zajedno nemaju ni 10% političke podrške koju ima sama Demokratska stranka. Zbog toga je to u startu pogrešno rešenje. Osim Demokratske stranke u vladajućoj koaliciji ili parlamentarnoj većini koja staje iza ovog projekta nema nijedne stranke koja je samostalno izašla na izbore koji su održani 11. maja. Sa kim to Demokratska stranka zlatnim glasom pokušava da uspostavi ravnotežu?
To su sada politički problemi koji praktično nas u ovom trenutku dovode u poziciju da vas upozorimo na grešku koju činite. Mnogo je jasniji stav koji ima potpuno uporište i u Ustavu i u zakonu – imate predsednika Vlade, imate potpredsednike Vlade; ako nema podrške u Vladi da li ta podrška postoji u Parlamentu, ako je nema u Parlamentu postoji u društvu. Sve drugo je veštački inženjering i to povećava cenu ove koalicije.
Mi ćemo glasati protiv i pokušati da zajedno sa svima ovde u Parlamentu uradimo one poslove koji su mnogo važniji od naših međusobnih odnosa, a vezuju se za ostvarenje te evropske budućnosti za našu zemlju i rešavanje onih problema koji su tako ozbiljni i krupni. Jedan od njih je ostao za nama, 28. juna je u Kosovskoj Mitrovici održana Skupština kosovskih Srba. Ne samo da smo mi podeljeni ovde u Srbiji, podeljeni su i oni na Kosovu. Ta skupština po mnogo čemu podseća na one skupštine koje su osnivane na prostorima bivše Jugoslavije, u Bosni, u Hrvatskoj.
Bilo bi dobro da svi zajedno imamo snage da razmišljamo o političkim potezima koji se povlače i ceni koju plaćaju drugi za našu nesposobnost i neefikasnost. Jasno je da je Kosovo problem, problem Evrope, naših unutrašnjih odnosa, da su brojni ekonomski problemi, da nam se ruši ugovor o koncesiji, a da se ne postavlja pitanje odgovornosti za one koji su prokockali dve ili tri godine našeg života i praktično nas danas vratili u 2005. godinu.
Sve to obavezuje ovaj parlament na potpuno drugačiji odnos prema poslovima. Imaćete podršku LDP-a u svakom nastojanju koje će biti logično. Ovo nastojanje nije logično i trudiću se da vam objasnim zašto je to tako. Nema podrške politici koja potrebama društva pretpostavlja potrebe jedne vladajuće koalicije i nema podrške politici ili parlamentarnoj većini koja pokušava Srbiju da prilagodi sebi, umesto da sebe prilagodi ovakvoj Srbiji kakva je ova u kojoj mi danas živimo.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.

 Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada već na prvom koraku angažujući grupu narodnih poslanika i, gle čuda, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, pokazuje da joj primat u vladanju neće biti Ustav i zakoni Republike Srbije isključivo ostvarivanje ciljeva, a znate i sami da je čak i put u pakao posut dobrim namerama.
Naše je da vas upozorimo da ne možete da obmanete javnost Srbije nekakvim dobrim namerama, ako je evidentno da veoma grubo nastupate, da bacate pod noge i ono malo demokratije što je u Srbiji stvoreno, istina krhko, i na tankim temeljima, ali ipak naučila je Srbija da bi DS da ukine demokratiju, zajedno sada sa svojim novim koalicionim partnerima.
Najpre, predsednik Odbora za pravosuđe mora da zna da ovde nema analogije sa sudskim većem, a i da ima ta bi analogija išla u korist Narodne skupštine Republike Srbije, zato što sudsko veće nema paran broj članova, a zaista mi je čudno da čujem predsednika Odbora za pravosuđe koji nekom čoveku u Srbiji uvodi zlatni glas, koji nekoga ovlašćuje da ima dva glasa.
Znate kada bi moglo da bude parno sudsko veće? Kada bi predsednik veća imao dva glasa, pa veće ima pet članova i predsednik ima još jedan, to je šest. Jedino tako mogu gospodina predsednika Odbora za pravosuđe da razumem. O čemu se ovde radi?
U razgovorima o Vladi i mi smo imali takvu ideju. Želja Socijalističke partije Srbije je bila da bude predstavljena kao snažni partner u Vladi. Razumljiva je želja gospodina Dačića da kao predsednik jedne političke stranke bude izdvojen ili kao jedini potpredsednik ili da bude izdvojen u okviru ostalih potpredsednika.
Mi smo rekli da SRS ne može da dozvoli da nema mesta potpredsednika Vlade, ali da smo spremni da predsednik Vlade u ekspozeu kaže jasno i glasno da će potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić, da ga zamenjuje u slučaju sprečenosti, odsutnosti, sve do ona dva uslova koje isključuje Zakon o Vladi, a to je raspuštanje Vlade i novi izbori. To je bilo sve na šta smo mi, kao ljudi koji brinu o Ustavu i zakonu, posebno o Zakonu o Vladi koji sledi Ustav Republike Srbije, bili spremni da pristanemo.
Ovo je potpuno novi momenat, neprihvatljiv za svakoga ko brine o državi. Ako vi otvorite ova vrata sada, pa konstituišete Vladu na neustavan i nezakonit način, kako ćete onda da sprovodite obaveze iz člana 6. Zakona o Vladi kada tamo kaže – Vlada nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova. Ko? Da li će onaj ko krši Ustav kada konstituiše Vladu da posle toga nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata organa samouprave?
Kome ćete to da obustavite od izvršenja dok Ustavni sud ne donese odluku, kada će sada čovek da vam kaže – pa zar to vi meni govorite, vi koji ste izmislili funkciju zamenika predsednika Vlade. Hajde sada da razgovaramo iskreno. Da li u jednoj funkciji mogu da budu sastavljeni potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade? Je li to spojivo? Je li to logično? Nije. Zamenik nije potpredsednik. Zamenik je predsednik Vlade u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti. Potpredsednik ima potpuno drugi posao, nadzire rad organa državne uprave tamo gde mu predsednik kaže, u delovima u kojima on kaže.
Šta je sada zamenik, koji nadzire... I, to je valjda ta ideja - da predstavnik SPS-a nadzire sve ministre. Sada vi meni hoćete da kažete da će ova banda iz G17 plus da sluša Ivicu Dačića. Nemojte, molim vas. Odnosno, ko je od vas garantovao da će Ustavni sud da ćuti na ovu povredu Ustava? Jer ovo ne biste mogli bez saznanja da vam Ustavni sud ovo neće osporiti. Valjda se ne igrate time da konstituišete Vladu na osnovu neustavnog zakona o Vladi i da vam to obori Ustavni sud. Neko vam je garantovao da će Ustavni sud da ćuti. Ko je taj? Predsednik Republike.
Nije tačno, čuo sam ovde prethodnike da bi zamenik trebalo da bude nekakav tutor predsedniku, zamenik predsednika Vlade. Svi imate tutora, to je Boris Tadić. Sve je ovo zamišljeno da Boris Tadić tutoriše Narodnu skupštinu, Vladu, Ustavni sud. Dokle ćete više? U carevinama toga nema. Marsilije je u 14. veku rekao da zakoni služe da obuzdaju gospodara i sudije, više nemate način da obuzdate gospodara, vi mu samo izmišljate nove nadležnosti. Ovaj zakon o Vladi je dokaz toga. Može da se poštuje koalicioni partner, a da se ne iritira više od polovine Skupštine. Među vama ima ljudi koji znaju da je ovo neustavno.
Dići ćete vi ruku, znam, pritiskaćete dugmiće, baš vas briga, radite to već godinama, radili ste to i kada je bilo 310 poslanika u Skupštini Srbije, ali gde će vam duša. Dve hiljade osma godina, hoćete u Evropu. Ovoga nema u Evropi, ljudi. U Evropi bi Ustavni sud sam reagovao na Predlog zakona. Rekao bi – nemojte da trošite energiju, taj predlog zakona je neustavan.
Koliko mi imamo sudija Ustavnog suda – 10, od 15, odluke se donose sa 8 glasova u Ustavnom sudu. Pet sudija izabrao Tadić, pet sudija predložio Tadić. Da li mi imamo Ustavni sud? Nemamo. Mi imamo pomoćni organ Demokratske stranke, koji se sada naziva Ustavni sud. Zato ste vi ovako beskompromisni. Zato vas baš briga da li je bilo koje rešenje u skladu sa Ustavom. Možemo mi da vas upozoravamo i na povrede Poslovnika, zakona i Ustava, imate vi svoj Ustavni sud.
Hoćete li, gospodo junaci, da izađete pred taj Ustavni sud i da kažete – naša Vlada imaće 24 ministarstva, zato smo predvideli da, ako Vlada ima paran broj, pa glasa 12:12, predsednik Vlade ima ''zlatan glas''. Zajedno smo radili na Predlogu tog Ustava.
Vi ste pre toga bezuspešno radili pet godina. Gde to piše, gospodine Ristiću? Nađoste li jednu odredbu, od onih 200 i nešto, gde je jedan čovek favorizovan u Srbiji po bilo kom osnovu, gde jedan čovek odlučuje kada je nerešeno i svi gledaju kako će on da glasa, tako će i da bude?
Molim vas, gospodine Ristiću, ne zaslužujete da budete predsednik Odbora za pravosuđe. Treba da budete predsednik odbora za pritiske, za ucene, podmićivanje, lažna glasanja. Kako vam nije palo na pamet da će celokupna stručna javnost da skoči na vas? Hoćete li da promenite odnos u svim institucijama? Riba smrdi od glave! Hoćemo li sada svuda da provedemo ovaj princip? Koga ćete da zaustavite u sprovođenju ovog principa? Kome ćete reći – ne može? Ti ne možeš da imaš zlatni glas? Što ne može da ima? Ima ga predsednik Vlade, pa kada u Vladi dođe do takvog načina odlučivanja, u mesnoj zajednici, šest ih je na sastanku, tri, tri, ja sam predsednik mesne zajednice, moj glas je zlatan. Obratite se za analogiju sa Zakonom o Vladi.
Ko će da rešava? Odbor za pravosuđe će da kaže – da, mi smo bili za taj zakon (uprava, vi ste odbor za upravu, mesna zajednica je uprava), da, mi smo bili za taj zakon, može predsednik mesne zajednice da ima dva glasa, ali samo u slučaju da je paran broj. Zašto ne može ako je neparan broj? Ako čovek vredi dva glasa, onda on vredi dva glasa i kada je paran broj prisutan i kada je neparan broj prisutan. Zašto mu smanjujete taj broj ako je neparan broj članova ili broj prisutnih? Ovde mora broj, zato što – od ukupnog broja članova Vlade. Zašto se igrate sa tim? Zašto taj zakon niste napisali ljudski?
Imali ste dobar zakon, vaš je, vi ste ga pisali, ovo je vaš zakon. Mogli ste da dodate neke povoljnosti za SPS, to može kvalitetom ministarstava, to može malo vezivanjem ruku ovoj firmi G17 plus, a ne opis ministra Dinkića stranica i po, predsednik Vlade nema toliki opis radnog mesta, da se zna ko je "car od Srbije" – Mlađan Dinkić.
Mi ne samo da nećemo za ovo da glasamo, mi u ovome nećemo da učestvujemo. Kada o ovome budete odlučivali i glasali mi uopšte u salu nećemo da ulazimo. Ovo vi sami zamišljajte i sprovodite. Sami odgovarajte za ovo. Valjda će jednog dana neko da prestane da vas aminuje za sve što uradite, valjda će jednog dana ono što priliči ''volu'' da priliči i Bogu, valjda će jednog dana neko da vas pita šta ovo radite u Srbiji, pa i ovi vaši tutori koji vam svašta dozvoliše, da silujete Srbiju, da je pritiskate tri meseca dok ne pristane da vi vršite vlast.
Predsednik Republike juče kaže – mora u Beogradu da bude ista vlast kao i u Republici. Od kada to gospodo "žuti"? Da je tako Milošević rekao ne biste videli Gonzalesa u životu, nego da vam kaže –da vi držite Beograd, a ja da držim Srbiju.
Onda bi bio tiranin, bio bi nedemokrata, bio bi poslednji režim u Evropi i treba ga srušiti makar i bombardujući Srbiju. Tako to izgleda, gospodo socijalisti. Sada ste ušli u vlast sa onima koji cene samo ono gde su oni na vlasti i samo onog ko je sa njima na vlasti. I to ovi iz DSS vide. Do sada su bili demokratski blok. Kada nisu sa "žutima" više nisu demokrate.
Sada ste vi reformisti i kada ne budete sa njima bićete ponovo tamo gde su vas zatekli. Slobodan Milošević je bio i "kasapin" i "faktor mira i stabilnosti na Balkanu" i "uzrok za bombardovanje Srbije". Sve to kod "žutih" može, a jedini reper je da li si sa njima ili nisi.
Mi opstajemo zato što nismo sa "žutima". Mora da postoji druga, mnogo bolja i mnogo lepša Srbija, Srbija koja neće da bude opljačkana, Srbija u kojoj neće čovek koji je "Sartid" predao da postane predsednik Vlade, Srbija u kojoj će jednog dana da se sudi po pravdi i po zakonu i tome ko je predao "Sartid" po ceni po kojoj sada ne možete da kupite ni zemljoradničku zadrugu. Sve će doći po svoje.
Vi možete kalkulacijama, obmanama, sprečavanjem formiranja jedne dobre i čestite vlade da zaustavite borbu protiv kriminala, ali ne zadugo. Ovo vam je poslednji put. Pogledajte ovu stranu, ovde više niko neće sa vama. Ima da se otkine i ono ćoše i gde ćete onda da budete? Onda ćemo da pustimo da svako radi svoj posao, policija, tužioci, sudije, gospodine predsedniče Odbora za pravosuđe, po savesti i po zakonu. Ako tako budemo radili biće vam mirna glava, pola stranke ćemo da vam očistimo.

Reč ima gospodin Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS-Nova Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon što ispred nas danas imamo, o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, istovremeno je glup i protivustavan, jednako koliko je i kratak, jer on ovde ima pet članova, od toga je četvrti da se ovlašćuje Zakonodavni odbor da utvrdi prečišćen tekst i peti da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
Prethodna tri člana govore dosta o nameri onih koji su ovo predložili, a namera je prosta i vrlo jednostavna, da naprave jednu vrstu personalne političke trgovine koja treba da obezbedi određeni povlašćeni status određenom predsedniku određene političke stranke, a to je Ivica Dačić, predsednik SPS, u ovom trenutku, kako bi se okončala i završila politička trgovina između tih stranaka koje treba da omoguće formiranje Vlade kojom će upravljati gospodin Kameron Manter, odnosno Vašington, preko njega i to je cela kombinacija koja će se ovde napraviti. Da vidimo sada šta je tu glupo, a šta je tu protivustavno.
Ovaj zakon uvodi dve novine u odnosu na postojeći Zakon, zato ga menja i dopunjuje.
Prva promena se odnosi na član 13. postojećeg Zakona o Vladi, koji u svom 3. stavu kaže da predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora i razrešenja člana Vlade.
Ovaj predlog zakona briše ovaj član pa onda uvodi nešto što oni misle da je pametno, ovi koji su napisali, a tvrdim da je ekstremno glupo, što glasi – predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika za prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade.
Valjda je pitanje konvencije kako ćemo ga sada zvati, prvi potpredsednik ili zamenik. Ni to niste uspeli, da saberete misli i da se dogovorite šta ćete da napišete.
Zašto niste i treću alternativu napisali, nazovimo ga dežmekasti potpredsednik Vlade, zovimo ga oniži i dežmekasti potpredsednik Vlade, da bismo imali treću alternativu kako da ga nazivamo. Nazovimo ga Ivica Dačić, to je četvrta alternativa, pošto je to potpuno svejedno. Zvao se prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, dežmekasti potpredsednik Vlade, Ivica Dačić. To je isto. Opredelite se, zbog normativne čistoće teksta, za jednu varijantu pa onda dajte dalje da pričamo, nemojte da pravite cirkus ovde. Znači, to je ono što vam ovde piše.
Dakle, za prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade, pa sada objašnjavaju fenomenalnu stvar – koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade (to su malko prepisali iz one odredbe koju su brisali), izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora i razrešenja člana Vlade.
Sada ide kruna gluposti i protivustavnosti: prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađivanju rada članova Vlade.
Ustav Republike Srbije kaže sledeće u članu 125. – Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Da vam ne pričam da ne pominje nigde varijantu prvog zamenika, dežmekastog Ivice Dačića, ili bilo šta od toga – predsednik Vlade koji vodi i usmerava rad Vlade stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. To je funkcija predsednika Vlade, predsednik Vlade to radi. Kada je odsutan ili sprečen ovlašćuje svog potpredsednika da preuzme ulogu koju vrši predsednik Vlade, uključujući i ovu funkciju.
Ne može da se desi da bilo koji potpredsednik Vlade pomaže predsedniku Vlade ekskluzivno po zakonu o obavljanju ovih funkcija. To ne može biti.
Ustav isključivo vezuje ovu funkciju koju sam naveo, a koja se odnosi na vođenje i usmeravanja rada Vlade, staranje o ujednačenom političkom delovanju, usklađivanje rada članova Vlade i predstavljanja Vlade, isključivo predsedniku Vlade – kada predsednik Vlade nije tu, kada treba da ga zameni potpredsednik Vlade, kada ga ovlasti predsednik Vlade na to, onda on obavlja i te funkcije.
Ne može u prisustvu predsednika Vlade kada nije sprečen da radi, kada je prisutan u radu Vlade i sednicama Vlade, u poslu Vlade, da neko od potpredsednika, koga vi ovde zovete prvi, odnosno zamenik predsednika Vlade, da mu on pomaže u ostvarivanju ove funkcije. Prvo, ne znamo šta znači to da pomaže u ostvarivanju funkcija, drugo, preskačete odredbu Ustava koja govori da je moguće da ga neko samo zameni u slučaju odsutnosti i sprečenosti.
Uvodite tako neko svojevrsno dvovlašće ili bikefalnost u samoj Vladi, koje treba da stvori konfuziju umesto da pomogne radu Vlade. To se sve radi da bi se dalo na značaju jednom segmentu te buduće Vlade, ako se ikada bude sastavila, jer ste danas pokazali da nemate skupštinsku većinu, videćemo, možda ćete nekako skrpiti u sledećim danima. Da vidimo da taj prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade, na taj način dobije jednu vrstu uvažavanja, koju izgleda ne oseća da ima ukoliko jednu ovakvu glupost ili protivustavnost ne napišete.
Dalje, u članu 3. ovog zakona, vi kažete, u slučaju da Vlada ima paran broj članova odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.
Neverovatno, odnosno šta ovim hoćete da kažete? Ja ću vam reći kako se to tumači. Šta je član Vlade, šta je predsednik Vlade? Da li mislite da u ove članove Vlade koje ste vi naveli ne spada predsednik Vlade? To znači, po vama, da predsednik Vlade, to je jedno tumačenje i to moramo da razjasnimo, uopšte ne glasa nego pušta samo članove Vlade da glasaju, pa kada većina članova Vlade donese većinom glasova odluku onda je to u redu. Desi li se da su pata-karte, tek onda predsednik Vlade koristi pravo glasa i na čiju stranu stane taj je pobedio.
Ali, vi to niste mislili zato što nigde, ni u Ustavu ni u zakonu ne postoji isključenje od prava glasa predsednika Vlade, kao što, na primer, postoji u komitetima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Evo kako tamo ide: predsednik komiteta ili predsednik biroa nikad ne glasa po pravilu, po poslovniku, ali može da glasa kada su glasovi ostalih članova biroa ili komiteta u jednakom broju.
Znači, kada su pata- karte onda može da iskoristi pravo glasa, koje dotle nema pravo da iskoristi i da se stavi na jednu stranu. To vi niste napisali.
Niste mogli da napišete jer je to protivustavno i nemoguće je da predsednik Vlade ne glasa. A kada već glasa, da li to onda znači, na primer, ako je odnos glasova 15:15, pa je na jednoj strani (od tih 15 glasova) istovremeno i glas predsednika, ta strana je pobedila na glasanju, da li to znači? To je glupo i protivustavno, antidemokratski i nemoguće. Kako može nešto što nije većina da preraste u većinu jačom kvalifikacijom glasa nekoga ko tamo sedi? Znate li gde je to moguće? To je moguće samo u privrednim društvima, tamo gde imate glasove akcionara, koji zahvaljujući kapitalu koji vuku za sobom vuku veći broj glasova; to ste tamo negde videli.
Ne može da se traži analogija u Ustavnom sudu, jer Ustavni sud nije ta vrsta odlučivanja, niti je ta grana vlasti, niti to tamo tako stoji, nema te analogije.
U svakom državnom organu, zakonodavnom ili izvršnom organu, za donošenje odluke podrazumeva se većina, jer tu većinu podrazumeva demokratski princip i domaći Ustav koji imamo. Nemoguće je pretvoriti nešto što nije većina u većinu davanjem većeg kvalifikativa glasu jednog od onih koji treba da bude prvi među jednakima, a ispada da je i više od prvih među jednakima, ispada da je vredniji od ostalih – to ne može biti.
Dame i gospodo, mi moramo da se opredelimo za politički sistem koji imate u ovoj državi. Za taj politički sistem se opredelio Ustav Republike Srbije. Nemojte da izmišljamo stvari i pravimo cirkus. U Velikoj Britaniji imate kabinetski sistem, takođe, u Belgiji na federalnom nivou imate kabinetski sistem. Tamo predsednik vlade donosi sve odluke sam, a ministri su državni sekretari, zapravo, sekretari resora koji izvršavaju njegove naloge.
Slično tome je u Skupštini grada u Beogradu i u našim većim gradovima, tako je bilo u onom prethodnom sistemu. Ko ne želi da sluša premijera, on može samo da mu se zahvali i kaže doviđenja i prijatno. Ne želite da pratite moj program, da slušate moje odluke i da izvršavate moja naređenja kao premijera koji sam okupio svoj kabinet, izvolite, doviđenja, prijatno, a ja ću o tome da obavestim skupštinu, da sam vas razrešio.
Mi nemamo takav sistem. Ovo je jedna vrsta hibrida koju ovde pravite, koja nema nikakvu ustavnu osnovu, a pri tome je još i glupo. Dakle, ovaj predlog je, time završavam svojih prvih 10 minuta izlaganja, glup, kratak, protivustavan i služi za ostvarenje jedne jedine funkcije neke buduće koalicije, ako ikada bude nastala jer nemate većinu i to ste danas pokazali.
Nadam se da će ona nastati, pa da vidimo šta ćete dalje, posle, kada uđete u taj problem.
To je samo iz jednog jedinog razloga, da bi se ostvarila želja pojedinih zapadnih država, pre svega Vašingtona, da preko Kamerona Mantera, ispostavljajući zahteve predsedniku i tom tzv. prvom potpredsedniku, zameniku, dežmekastom Ivici Dačiću, ostvaruje svoje ciljeve na teritoriji Srbije. To je praktično sve ono što vi želite da postignete ovim zakonom o Vladi. Nikad nešto gluplje, kraće i protivustavnije nisam video u svom životu. Hvala.

Zahvaljujem. Dajem reč profesoru Žarku Obradoviću, izvolite.