Poštovane kolege, uvaženo predsedništvo, nadovezujući se na diskusiju mojih prethodnika koji su izdvojili svoje mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, želim da kažem radi javnosti, pre svega, na najjednostavniji mogući način, šta je naš zadatak i šta je razlog zbog koga smo izdvojili svoje mišljenje prilikom glasanja o Predlogu zakona o Vladi.
Zakonodavni odbor, imala sam utisak, spreman je da prihvati ovaj prigovor poslanika SRS i da već na narednoj sednici razmotri ovaj naš predlog i da počnemo da primenjujemo Poslovnik, odnosno da se vratimo na onaj period kada se Poslovnik zaista poštovao. Evo, nije ovo prvi put od 2000. godine naovamo, zaista, ovaj prigovor konstantno ističemo, a ne vidimo suštinu zbog koje je to nemoguće. Zašto uvek vladajuća većina izbegava da svoj izveštaj upodobi sa Poslovnikom?
Mi ćemo na narednoj sednici Zakonodavnog odbora insistirati da o tome raspravljamo i verujem da ćemo, kao ljudi koji su tamo, pre svega, stručni za ovu oblast, doći do toga da je neophodno da se Poslovnik poštuje i da je naš zadatak upravo to, da procenimo da li je sa stanovišta usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom određeni predlog zakona na dnevnom redu.
Sada ću pokušati vrlo kratko da obrazložim zašto smo smatrali da to nije slučaj kod ovog predloga zakona. Jasno je, dakle, nama da smo se našli u situaciji da imamo 24 ministarstva, da je očigledno pat-pozicija u podeli resora, nagađamo da je problem u tome, iako, naravno, ne znamo, jer još uvek ne znamo koji je resor pripao kojoj političkoj partiji ili izbornoj listi i da postoji realna mogućnost da se dođe u pat-poziciju, i zbog toga ovakva izmena Predloga zakona o Vladi. Verujte, čak i da je ovo moguće, opet je ta pat-pozicija u praksi moguća.
Pretpostavimo da predsednik Vlade nije prisutan, da taj zamenik ima ovlašćenja koja on ima, ali njegov glas opet ne vredi dva glasa kao što vredi glas predsednika Vlade, a ako je odsutan još neki ministar iz određene opcije koja bi eventualno dala glas za, opet dolazimo u pat-poziciju i Vlada ne može da izglasa nešto što je na dnevnom redu. Dakle, nemoguće je da se Vlada na ovaj način obezbedi da će uvek imati većinu.
Kod koalicionih vlada neophodan je konsenzus. Ako nisu u stanju da postignu konsenzus oko, pre svega, stavljanja određenih predloga zakona na dnevni red, ti zakoni ne bi ni trebalo da se nađu na sednicama Vlade. To je stvar političke volje. Ovo što govorim, govorim iz iskustva, da bi Vlada mogla da funkcioniše. Očigledno je da postoji strah od blokade rada Vlade i na ovaj način buduća vlada pokušava preko skupštinske većine, koja je predložila ovaj zakon, da to prevaziđe. Evo argumenata da je to nemoguće.
Ovo su neki, tako da kažem, praktični razlozi zbog kojih smatram da je bilo nepotrebno menjati Zakon o Vladi zbog toga. Pored toga, zaista moramo da se držimo Ustava koji je potpuno jasan u članu 125. i koji kaže ko su ti ljudi koji čine Vladu, da su to predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Ne možemo sada jednog od potpredsednika, ma ko to bio, da unapredimo u nekog zamenika da on vredi nešto više nego što vrede ostali.
Imamo slučaj, a to sam i na Zakonodavnom odboru rekla, u Ruskoj Dumi, recimo, postoji prvi zamenik predsednika Dume, ali oni to mogu da urade jer je to moguće po njihovom zakonu. Mogli bismo i mi to da uradimo zakonom u Skupštini, ali nismo uradili i nemamo jednog prvog takvog zamenika. Imamo potpredsednika, nemamo zamenika. I, ovo je neki predlog koji, da je prošao, čini mi se, ne naš skupštinski Odbor za Zakonodavstvo, nego zakonodavstvo u Vladi, ovo ne bi moglo da prođe ukoliko je ljudima koji tamo rade zaista stalo do očuvanja pravnog poretka.
Naravno, skupštinska većina može sve i može da izglasa šta god hoće. Mi tu ne možemo ništa, ali smo dužni, eto i zbog tih stenograma koji se čuvaju, koji postaju arhiva, koji postaju nešto što će neko jednog dana proučavati i izučavati i koji će o tome pisati kako je parlamentarizam u Srbiji izgledao 2000. godine naovamo, da se oglasimo i da kažemo.
Dakle, nemoguće je i po Ustavu i po Poslovniku da se prihvati ovakav Predlog zakona o Vladi. To bih, ovako, na jedan način na koji bi možda naš podmladak rekao vezano za ovog zamenika predsednika koji je želeo sebe da izdigne iznad ostalih potpredsednika – "ili jesi ili nisi lav". Ili jesi predsednik Vlade ili nisi, ako nisi budi ravan svima ostalima koji su u funkciji potpredsednika Vlade i tvoj uticaj neće biti ni manji ni veći nego što sam intelektualno ili doprinosom u radu te vlade budeš pružio.
To što će se neko zvati zamenik, neće mu doneti ništa mnogo više nego da je na čelu nekog resora, nekog ministarstva, a pruža rezultate koji su na zavidnom nivou i koji će poštovati građani Srbije, što kaže naš narod, "zovi me kako hoćeš, samo nemoj da me razbiješ". Tako je i vezano za ovog zamenika predsednika koji očigledno hoće samo da nahrani svoju sujetu; zaista, eto, ne znajući o kome se radi, na ovaj način doživljavamo ovaj Predlog zakona o Vladi.