Član 225. stav 1. Postavljam pitanje budućem mandataru. Inače, dolazim iz najsiromašnijeg dela Srbije, a to je

Jablanički okrug, koji ima oko 242.000 stanovnika.

Ono što me zanima u ovom trenutku, a vi ste onako paušalno pričali u svom ekspozeu, a to je ravnomerni regionalni razvoj. Svojevremeno je, na predlog Saveta, Vlada usvojila Strategiju o ravnomernom regionalnom razvoju. U ovom trenutku to uopšte niste pomenuli. Za tu strategiju su dala saglasnost sva resorna ministarstva, sem ministarstvo gospodina Dinkića.

Druga stvar koja me zanima, a to su dnevnice rezervista iz Jablaničkog okruga. Naime, svojevremeno je 15.000 rezervista iz Jablaničkog okruga branilo Kosovo i do dan-danas im nisu isplaćene dnevnice. Vi ih u svom ekspozeu ni u jednom trenutku niste pomenuli, pa vas pitam javno i pred svima - da li će uopšte biti tih para, da se nadaju ljudi koji su bili na Kosovu?

Reč ima gospodin Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, građani Srbije, politički bonton i osnovna uljudnost bi nalagali čoveku da jednoj novoj vladi poželi uspeha. Evo, želim da iskoristim priliku da mandataru poželim uspeha da ostvari neke svoje ciljeve.
Međutim, ima jedna druga stvar. Kad pogledate okolnosti u kojima je nastala ova vlada i kada pogledate malo sastav te vlade, onda se nalazite u nekim nedoumicama i morate da prekršite zlatno pravilo - da ne treba o jednoj vladi apriori suditi, nego im treba ostaviti bar 100 dana, da bi mogli da iskažu ono što znaju i umeju i što žele, pa nakon toga, eventualno kritikovati.
Budući da se radi o vladi recikliranog DOS-a, koji je u momentima svog rasula pokušao jednom svežom transfuzijom da ponovo ojača, znamo ko tu transfuziju čini, mi imamo, praktično, nastavak neke situacije koja je počela 2000. godine. S druge strane, imamo jednu poprilično veliku vladu, imamo dosta nefunkcionalnu vladu. Ta vlada je, nažalost, izgleda u funkciji ostvarivanja totalitarnog režima koji se želi uspostaviti u Srbiji. Naime, jedna autoritarna ličnost, oličena u Borisu Tadiću, pokušava da to upravo postane.
Vidite, Boris Tadić kontroliše svoju stranku, kada treba on zna i da zapreti - ukoliko neko bude protiv saradnje sa socijalistima, imaće posla sa mnom. Ako treba da se kontroliše parlament, i to lepo uspeva, naravno nagodbama. Neki i socijalisti, a neki i demokrate misle da su to možda i neprincipijelne pogodbe i nagodbe. Većina, nadam se, ipak misli da to nije tako.
Kad treba kontrolisati samu vladu, čemu pribegava? Opet nagodbama, neću da kažem trgovini, namerno, ali biranjem ličnosti za mandatara koja nema veliku specifičnu političku težinu. Ne želim da vređam mandatara, ne sumnjam u njegove stručne sposobnosti, ali notorna je činjenica da gospodin Cvetković nema veliku specifičnu težinu na političkoj sceni Srbije. Ne znam da li ima u DS, možda je drugačije.
U suštini, vlada se čini marionetskom. Kada čujete Mantera, kada čujete ono što se događalo u Šekspirovoj i kada čujete da je nastala zahvaljujući volji tajkuna, da ne govorim sada imena, nisu bitna, poznata su, onda može se verovati da se stvarno radi o marionetskoj vladi. Samo se bojim da ne pređe ta vlada i u kvislinšku vladu, jer insistiranjem na saradnji sa NATO, insistiranjem da se, eventualno, uđe u NATO pakt, ova vlada bi zaista sebe svrstala i u kvislinšku vladu.
Vidite, posle sankcija, posle bombardovanja, kada su bombardovani svi naši mostovi, sve naše fabrike, zbog humanitarne katastrofe na Kosovu, da ne spominjem ljudske žrtve, minimum samopoštovanja i dostojanstva koje moramo imati je da budemo neutralni. Mi nemamo šta da tražimo u NATO paktu.
Videli smo i ekspoze mandatara. Naravno, svi su to okarakterisali skupom lepih želja, to jeste to, i dobrih namera. Međutim, kada pogledate predlog ministara koji nam je ovde dostavljen, vi ćete videti da smo ovde dobili ministre opšte prakse. To su ministri koji mogu biti za sve. Svaki od njih pojedinačno može biti za sve.
Gledajte, ministar spoljnih poslova je završio teoretsku fiziku; Šutanović, ministar, tobož, odbrane - mašinski fakultet; Snežana Samardžić-Marković, ministar omladine i sporta - filološki fakultet, doduše, bavila se i odbranom naveliko, čak strateškim stvarima u Ministarstvu odbrane.
Dalje kad pogledate, ministar telekomunikacije i informatičkog društva je inženjer građevine. Još je lepše kad pogledate obrazloženje koji su to kvaliteti opredelili našeg mandatara da se upravo za nju odredi. Vidite: vladanje veštinama prezentiranja javnog izlaganja, pregovaranja, kao i upravljanje organizacijama i procesima.
Imate dalje mog kolegu lekara, ministar životne sredine i prostornog planiranja, gospodin Dulić, pa onda ministar za NIP tehnološko-metalurški fakultet.
Mogao bih da brojim i dalje, neću, nema potrebe. Ono što mene kao lekara raduje, vidim da vlada ima četiri lekara, ali pogrešno raspoređeni, sem jednog.
Niste dobro raspodelili, gospodine ministre, ove vaše kadrove. Nadam se da to neće biti velika prepreka da kako-tako radite. Međutim, da se manemo mi toga. Dve zamerke hoću da uputim tokom svog izlaganja.
Prvo, gospodine ministre, uopšte niste spomenulizdravlje u vašem ekspozeu. Vi ste ga se dotakli nemušto u jednoj rečenici, kaže - u takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima, a svi građani Srbije će biti zaštićeni od ekonomskog siromaštva. Tu ste malo ovlaš pomenuli zdravstvo. Vi ćete reći, ti si subjektivan, lekar si, a pokušaću da vas ubedim da vam je greška što se niste malo pozabavili i srpskim zdravstvom. Zdravlje je opštedruštvena vrednost, od posebnog značaja kod svih naroda i kultura, pa i evropskih.
Pretpostavljam da težite Evropi. Najvažniji cilj razvoja jednog društva, demokratskog je vodostanje građana, nije ulazak u EU, ne smeta ništa Norvežanima i Švajcarcima što nisu u EU, ali njihovi građani sigurno ostvarili su u dobroj meri to blagostanje.
Mera blagostanja je kvalitet života. Kod kvaliteta života je najvažnije zdravlje. Kaže naš narod, nije zdravlje sve u životu, ali bez zdravlja mnoge stvari su ništa u životu. Zdravlje građana je osnovni preduslov uspešnog razvoja jednog društva. Vi kažete - održivog razvoja, nemam ništa protiv. Ulaganje u zdravlje je ulaganje u održiv razvoj, a ne potrošnja, kako verovatno vi, kao ekonomista, mislite i zbog toga možda niste hteli ni da govorite o zdravlju.
Mi izdvajamo 10% bruto nacionalnog dohotka, što je negde oko tri milijarde evra, možda se nećete složiti, imam podatke jasne da je to toliko. Ako je to tako, onda je verovatno to i faktor značajne javne potrošnje, pa bogami i makroekonomske ravnoteže. Čudi me da vas, kao ekonomistu onda nije zaintrigiralo, bar da se zbog toga bavite zdravljem, ako ne i iz drugih razloga.
Ono što moramo reći, kakvo je zdravstveno stanje našeg naroda. Loše i pogoršava se od 2000. godine naovamo. Zašto? Više obolevamo i više umiremo. Nije za uštrb ni taj negativan trend.
Mi smo biološki ugrožena nacija. Mi nestajemo sa ovih prostora. Svake godine nas je 30 hiljada manje i za vašu vladu to nije problem. Dva razloga su ključna koja do toga dovode, bela kuga, znači natalitet nizak, i pod broj dva, opšta visoka smrtnost. U toj opštoj visokoj smrtnosti, 80% čine bolesti, nezarazne, hronične, koje se mogu sprečiti. Za vas to nije problem, za državu Srbiju. Prosto sam začuđen.
Drugi razlog zbog koga sam jako iznenađen, i to vama ide na dušu, četvrti mandat dajete gospodinu Tomici Milosavljeviću da vodi ovo zdravstvo, koji nije uspeo ništa da zaustavi od ovih negativnih zdravstvenih trendova.
Samo da vam kažem, da je uspeo za dva posto da smanji efikasnim, kost-benefitnim, evropskim, svetskim merama kontrole kardiovaskularnih bolesti, mogli bismo za pet godina da zaustavimo ovakvo umiranje i osipanje naše nacije od 30.000 ljudi godišnje. To nije učinjeno. Mere postoje, znaju se, o njima sada ne bih govorio.
Vi ste prepustili četvrti mandat čoveku, koji je omogućio da je nedostupna zdravstvena zaštita najsiromašnijim građanima. Uzmite Rome, izbeglice i uzmite ostalu sirotinju u Srbiji. Po nekim studijima, 45% se ne javi iz tih kategorija da bi koristilo zdravstvenu uslugu, jer nemaju para. To su istraživanja UNICEF-a, ne moja lično.
Srbija nije usvojila program zdravstvene politike sa jasnim ciljevima, sa vremenskim oročavanjem i sa kvantitativnim pokazateljima uspeha, a morala je. Evropske zemlje osam godina primenjuju strategiju zdravlja za sve do 2020. godine, kod nas se i ne govori o tome. Evropske zemlje tri godine sprovode strategiju prevencije i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Kod nas je ona tek ovog leta data na javnu raspravu.
Sada, šta je osnovna falinka ovog gospodina, koji je inače izvanredan lekar i cenjeni stručnjak u svojoj struci. Nije uopšte reformisao sistem zdravstvene zaštite, a morao je, u ovoj zemlji. Šta je trebalo uraditi? Trebalo je da stavi u centar zdravstvenog sistema primarnu zdravstvenu zaštitu, dati joj najveći prioritet i važnost. Zašto? Da bi jeftinim kost-benefit merama sprečio ovo naše obolevanje i umiranje. To je mogao. A on je pare trošio i usmeravao u skupu sofisticiranu medicinu, u skenere i tu smo gde jesmo. Jasno je i zašto.
Trebalo mu je šest godina da donese pet zakona, od kojih dva sistemska - zakon o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, koji su prepisani zakoni okolnih zemalja, loše sklopljeni i, ono što je još teže, koruptivni. Listama čekanja i vanstandardnim uslugama otvorena su vrata sistemskoj korupciji preko ovih zakona.
Nije usvojen osnovni paket nacionalnih zdravstvenih usluga, tvrdi ministar da ima, čime bi se omogućile jednakosti i jednaka dostupnost svih građana našoj zdravstvenoj službi. Netransparentni su projekti koji se rade pod kapom Ministarstva zdravlja. Znači, 30 projekata je završeno, a u toku je 75 projekata. Mi ne znamo ni izvršioce, a silne pare se troše. Uzimaju se krediti da bi se to uradilo.
Kada smo tražili podatke, dobijamo lakonske odgovore da odemo na sajt Ministarstva zdravlja, gde nema ničega, sem naslova projekta, a ako te interesuje, kaže, dođite kod nas, obimna je građa i ne možemo da stavimo to na sajt.
Da spomenem transfuziju krvi, straćeno je već sedam miliona evra, pa ide drugi projekat transfuzije krvi. U tom projektu su kupovani aparati parama donacija i u isto vreme isti aparati iz budžeta nelegalno, uz pomoć Božidara Đelića, takođe su kupovani, što je najobičniji kriminal.
Imamo neintegrisan privatni sektor, a na privatni sektor odlazi 25% potrošnje. Kod nas se privatni sektor sveo na rad produžni lekara državnih. Apsolutno samo može da generiše konflikt interesa i ništa dobro. Naši pacijenti ne mogu da biraju lekara za svoje pare koje im se uzimaju i koje idu u Fond zdravstvenog osiguranja.
Potpuno je nereformisano zdravstveno osiguranje. Građani nemaju apsolutno nikakvog uticaja na raspodelu zdravstvenog dinara koji iz njihovog džepa ide. Ono što je realnost, ovaj ministar, zajedno sa ministrom, neću ga imenovati, finansija bivšim, vašim kolega, da ga imenujem, da ne bune zabune, da se ne nađete uvređeni, to je onaj Dinkić, nigde u svetu, ni u Evropi nema neko tolikog uticaja na potrošnju zdravstvenog dinara. Ministarstvo zdravlja kontroliše sve tendere, raspisuje ih i odlučuje ko će dobiti, a često nabavlja kompletno što je potrebno za zdravstvo, od aparature i od potrošnog materijala i preko ugovaranja, bez tendera, direktnim pogađanjem. Tu su zloupotrebe moguće i čitava javnost bruji o pljački i krađi koja se obavlja upravo na ovaj način.
Vi ste takvog jednog čoveka, gospodine ministre, izabrali da vam vodi zdravstvo. Ne tražim da vi date objašnjenje, niste vi krivi, znamo mi kako to ide i kako je to vama dobačeno da vi to prihvatite, progutate. Vi se tu apsolutno ništa i ne pitate.
Ovakvo loše zdravstveno stanje, po svim pokazateljima zdravstvenim, ne može da se pravda. Od 2003, sa 65 milijardi dinara u budžetu Fonda za zdravstveno osiguranje, došli smo do 2008. gde imamo 163 miliona, plus se troše pare iz budžeta Ministarstva za kapitalne investicije, plus iz lokalne samouprave i iz inostranih kredita, za 25% je skočila potrošnja u ovom budžetu. Kakvi su rezultati - nikakvi.
Gospodine ministre, pogrešili ste, ili ovi koji su vam to napisali, da ne spomenete zdravstvo uopšte, to je bruka i sramota, jer ova zemlja je bolesna, ljudi umiru i mi nestajemo sa ovih prostora upravo zahvaljujući lošoj zdravstvenoj situaciji, da ne govorim o beloj kugi koju ste jedva, ovlaš samo, spomenuli. Hvala.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, onog trenutka kada smo imali na dnevnom redu raspravu o zakonima o ministarstvima i vladi rekla sam da se iz strukture ministarstava i vlade u stvari može videti budući ekspoze i ono što će ova vlada da radi. Nažalost, prevarila sam se. Iz ovog ekspozea se malo šta može videti i malo šta može reći šta će ova vlada da radi.
Ono što je očigledno, to je da je ekspoze koji smo danas dobili terminološki vrlo neodređen. Jer kad vam se, kao ključni elementi o kojima postoji puna saglasnost koalicionih partnera, napiše da je to opredeljenje za evropsku budućnost Srbije. Šta je to evropska budućnost Srbije? Na kojem smo se to referendumu izjasnili za evropsku budućnost Srbije? Kad napišete da je vaš jedan od ciljeva neprihvatanje nezavisnosti Autonomne pokrajine Kosova i Metohije; najneodređenije definisana ključna obaveza nekog ko pretenduje da vodi vladu.
Sledeće, naveli ste neophodnost jačanja ekonomije. Čije? Koje? Ekonomije Mlađana Dinkića i njegovih prijatelja ili ekonomije Srbije? O pooštravanju borbe protiv kriminala i korupcije dovoljno govori sastav vaše vlade. To što ste Đelića udarili po prstima i sklonili kao ministra za nauku i tehnologiju nije dovoljno.
To što ste potcrtali i ponovo prenormirali poštovanje međunarodnog prava, to samo govori, gospodine Cvetkoviću, da se onaj ko želi da se pita o svemu, Boris Tadić, neprimerno dodvorava onima koji su mu omogućili da odlučuje o ovoj vladi.
Uz svo dužno poštovanje vama kao ministru finansija, moram da kažem da ste se vi kvalifikovali za mesto mandatara time što ste se na sve primedbe opozicije branili ćutanjem. To je bila vaša kvalifikacija na sve primedbe koje smo ovde iznosili i najtežu koju ću uporno ponavljati, kada ste se uporedo sa Narodnom bankom bavili pitanjima monetarno-kreditnim i štampali zapise, odnosno povlačili novac iz opticaja, i rekla sam da time štetite budžet, rekli ste - pitao sam, rekli su mi da to ne košta mnogo. Ministar finansija ne sme da pita i da mu kažu nego mora da bude siguran. To očekujem od novog člana vlade koji će se baviti tim pitanjima.
Ono što je, poštovani građani, jasno svima i bilo je jasno u noći kada se znalo kako su se izbori završili je da ekonomska moć uslovljava političke odluke. Osnivač najmoćnije bankarske dinastije, Majer Amšel Rotšild je svojevremeno rekao - dajte mi kontrolu nad novcem i nije me briga ko donosi zakone.
Nad tom kontrolom nad novcem u zemlji i spolja formirana je i ova vlada. Mogu da ilustrujem i sa dve nagrade, jednom od časopisa "Euro mani", što bih kao srpski radikal rekla "Evro mani" i što bi svaki Srbin morao da kaže evro, koju je gospodin Dinkić dobio u Vašingtonu na zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, a drugu je dobio kao najevropljanin od jedne druge organizacije u zemlji.
Prvi put se desilo u istoriji našeg parlamentarizma da nalogodavac tako jasno pokaže vezu sa onim ko realizuje njegove interese u zemlji Srbiji. Zato Mlađan Dinkić ima ministarstvo koji neki nazivaju Frankeštajnom, neki nazivaju Hobotnicom, a ja ga nazivam moćnim od najmoćnijeg čoveka.
Znači, ekonomska moć je uslovila ovakav sastav vlade i politiku koja se sigurno neće izvršavati u interesu građana Srbije. U realizovanju te evropske budućnosti, ponoviću zbog građana Srbije, vi imate nedvosmisleno opredeljenje za evropsku budućnost.
Građanima prećutkujete da je samo u jednoj od 27 zemalja građanima dato pravo da se izjasne, u Irskoj, o Lisabonskom sporazumu, odnosno evropskoj budućnosti, i taj jedini slučaj završio se neuspehom, odnosno odbijanjem. To je komentarisao češki lider, s pravom, da je to lavina koja je pokrenuta, trenutno se dešava u Nemačkoj, gde gospodin Horst Keler odlaže ratifikaciju Lisabonskog sporazuma, priznavši i pokazavši da je potrebno da se njihov osnovni zakon proveri da li je u skladu sa tom poveljom odnosno Lisabonskim sporazumom. Taj ustav, kao vrhovni zakon koji je za vas igračka od plastelina koja se oblikuje prema sopstvenim političkim potrebama.
Predsednik Poljske Leh Kačinjski je takođe odbio da ratifikuje ovaj sporazum. Lepa je to dobrodošlica bila gospodinu Sarkoziju iz Francuske za početak predsedavanja, koji je, citiram njegovu rečenicu, izjavio - zabrinuti građani Evrope pitaju se da li ipak nacionalni okvir štiti više nego evropski? Ja ću da se pitam, kao građanin Srbije, ima li pravo da neko traži da svoja prava prenesemo na nadnacionalnu vladu, dok jednom rukom daje nezavisnost Kosovu i Metohiji, odnosno Kosovu za njih, a drugom rukom briše sve granice.
I nemojte da uveravate da je vaša naivnost obećanje o korišćenju evropskih fondova i da je to razlog za priču o evropskoj budućnosti. Priča o Evropi, poštovani građani, jeste dogovor evropske birokratije koja ne može dalje da funkcioniše i otvoreno se priznaje da nem daljeg prijema dok se ne reše ti unutrašnji institucionalni problemi funkcionisanja.
Sada umesto da mi rešavamo osnovne životne probleme preraspodelom onog što zaradimo, postojećeg budžeta, vi građanima tražite da se bavimo npr. prevođenjem 160.000 stranica zakona koje košta 10 miliona evra; umesto da prestane da se govori o visokoj javnoj potrošnji, već da se govori o strukturi te javne potrošnje.
Ponoviću vrlo dobar primer. Dok jedan deo porodice sa istog državnog budžeta gladuje, drugi traži kartu za Karibe ili za šoping u Njujorku, kako je to radila Sijepa, pod maskom promovisanja izvoza i naših preduzeća u inostranstvu.
U ovom ekspozeu poštovani građani nema ni reči o platnobilansnoj krizi, o uvozničkom lobiju i razrešavanju tih problema, nema reči o tome kako ćemo poreske rashode pokriti poreskim prihodima, kako ćemo to privatizacijom, koja je sve na nižim granama, jer više nema šta da se proda, otplaćivati javni dug, a već postoji debalans.
Ali, zato postoji jedna rečenica koja je u domenu lepih snova. Volela bih da je istina da će naš bruto društveni proizvod rasti po stopi od 7%. Poštovani građani, kolege ekonomisti, znaćete da govorim istinu. Od 2000. godine do danas društveni proizvod je rastao po prosečnoj stopi 5,3. Samo je dve godine bio viši, i to ne zaslugom evroreformista, već božijim uslovima i poljoprivrednom proizvodnjom.
Po procenama respektabilnih ekonomista i zvanične studije Međunarodnog monetarnog fonda, predviđa se za iduću godinu rast društvenog proizvoda za našu zemlju od 4%. Nama ne treba priča o boljem životu kao san i kao laž, nama trebaju realni razlozi da verujemo da će taj bolji život biti moguć time što ćete ljudima dati priliku da zarade bolji život.
Kad je gospodin Dinkić dobijao nagradu za sve naj privatizacije, uništavanje bankarskog sistema, normalno, oni su to nazvali terminima koji se poklapaju sa njihovim interesima, rekli su: čovek je uspeo da deficit pretvori u suficit.
A vi ste gospodine ministre, gospodine Cvetkoviću, prvi čovek koji je taj njegov lažni suficit pretvorio u realni deficit, priznali ga ovde za govornicom i rekli koliko on iznosi, i još rekli da to nije sve, da nas čeka onaj deo dugova prema Zavodu za zdravstveno osiguranje, koje gospodin Dinkić nije prikazao, i da ćemo mi sa tim problemom morati da se nosimo i dalje.
Ono što mene posebno brine je to što vi, uz priču o ekonomskom boljitku i priču u evropskoj budućnosti koja će nam to navodno obezbediti, nudite i priču o Americi, kojoj ćemo se tako nekako dodvoriti pa da ona nešto više radi za naše interese. Znate, cena prijateljstva sa bogatima je vrlo visoka za zemlje kakva je naša.
Znate, treba da se setimo jedne izreke milijardera Pola Getija, koji kaže da nesebično prijateljstvo postoji samo između ljudi jednakog bogatstva. Kako nas Amerika poštuje videli smo na priznavanju Kosova, kako to oni kažu. Kažu, ništa lično, odanost Albanaca vredi mnogo više od prijateljstva sa vama.
Meni je zaista neprihvatljivo da u istu ravan dovodite jednu Rusiju i njeno nesebično zalaganje da se bori za naše teritorije i za naše interese, sa jednom Amerikom, koja na ovakav način pokazuje ništa lično, postoje i onako mnogi željni da nam se dodvore, jer mi kao bogati i jaki uvek imamo prijatelje.
O svim primedbama koje imam na ovo govoriću kasnije, ali imam jedno posebno pitanje. Niko nije pomenuo koleginicu Dianu Dragutinović, koja kao nestranačka ličnost postaje, ukoliko dobijete većinu, član vlade.
Koleginice Diana, želim vam svu sreću i uspeh. Nadam se da nikakve veze nema to što ste vi u Narodnu banku došli 2004. godine, kada su Milojko Arsić i gospodin Dušan Stojanović napustili banku, zaista ne vama na teret. Sve vaše izjave vezane za potrebu da bankari osete šta je privreda ove zemlje, da moraju da budu partneri Narodnoj banci, ali da vam se interesi sukobljavaju, shvatiću kao dobru nameru.
Ali, ako je Dušan Stojanović, koji radi na odgovornim poslovima u Svetskoj banci, morao da napusti Narodnu banku kao prvi saradnik gospodina Jelašića jer nije mogao da podnese da mu neko kaže - nije monetarni odbor zabavište - kada je traženo da se sredstva od deviznih rezervi koje su držane u Evroaksis banci vrate Narodnoj banci. I kada su mu ta dva viceguvernera stavila primedbu da ne može da se tako ponaša sa deviznim rezervama, obojica su bila prinuđena da odu.
Gospodin Stojanović je o promeni rukovodećih ljudi u Vojvođanskoj banci i Komercijalnoj banci saznao iz novina, a bio je direktno nadležan za kontrolu tih banaka i onda je morao naprečac, preko noći, da donosi mere kojima će sanirati moguće posledice nelikvidnosti.
Iskreno se nadam da to što ništa nije pomenuto o fiskalnoj politici i o merama koje u ovoj oblasti treba donositi nemaju nikakve veze sa vašim iskustvom, pretpostavljam i pritiscima i očekivanjima koja su od vas imali u Narodnoj banci.
Očekujem da se ova vlada, gospodine Cvetkoviću, kada vas odaberu za mandatara, ne brani pred građanima i opozicijom ćutanjem, nego da se ovde razgovara o zakonima koji građanima moraju da donesu boljitak. To od vas možda ne očekuju oni koji su Tadiću preporučili takvu vladu, ali građani Srbije to od vas očekuju. Potrudite se da od njih dobijete prelaznu ocenu, a u nama ćete imati dosledne kritičare.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Milan Avramović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na određene činjenice koje su se desile posle predizborne kampanje kako bih došao do same tačke ekspozea.
Dakle, da se prave najneverovatniji dogovori i kombinacije i da je sve izneto na pazar, kao ideali i principi, i čast, pa ko da više ili ko uzme više, kao što ima u ovom ekspozeu, treba da nam pokaže ovaj ekspoze. Da bi dalje imali u vidu važne događaje u predizbornom periodu, moram da vas podsetim na neke stvari, izveštaj Haškog tribunala. Kao posledica tog izveštaja dolazi hapšenje gospodina Župljanina, onda usvajanje himne u Skupštini Kosova, delatnosti generalnog sekretara UN po pitanju daljeg prisustva i delovanja UNMIKA na Kosovu, proglašenje ustava Kosova itd.
Da ove činjenice ne bi zaboravili došli smo u situaciju da je važno da se obezbede i udome partijski ljudi, što se vidi i u samom ovom ekspozeu, da to ne znaju oni koji im posao rade nego posao koji im je poveren, da se samim tim može steći zaključak da se novac ne može izgubiti niti iz čega stvoriti već samo preći iz jednog džepa u drugi, da nije važno iz kog resora u resor prelazi, nego da je važno iz kog ministarstva je njihova stranka dobila na ovom koalicionom sporazumu, kao i da neki renesansni ljudi, koji znaju sve o tome, ostaju i dalje u ovoj vladi.
To znači u principu, kratko i jasno rečeno, da imamo partijsku državu. Danas je stanje opasno, loše je u sudstvu, u tužilaštvu i u čitavoj državnoj upravi. Bilo je raznih pokušaja, pomeralo se malo bolje, malo napred, malo nazad, ali u suštini jednostavan je zaključak da imamo partijsku državu. Da je žuto preduzeće osnovalo opet princip po kome će da obmane građane govori primer "Fijata", obmana građana je trajala u samoj predizbornoj kampanji. Želeo bih da kažem, da bih stigao do ekspozea, još par stvari o "Fijatu", a to je da je "Fijat" u svom saopštenju 13. aprila 2008. godine napisao da će na osnovu Memoranduma o razumevanju "Fijat grup" i "Zastava", uz podršku Ministarstva ekonomije Srbije, oformiti zajedničke timove koji će detaljnije ispitati različite aspekte ove inicijative.
Ukoliko se zaključi da je ona izvodljiva, kompanija će tokom narednih meseci zaključiti dogovor. Ništa nije precizno, nemam vremena, ovde bih malo više detalja posvetio tome.
Ekspoze kandidata za premijera, kaže već na drugoj strani: Vlada Srbije će nastaviti da unapredi odnose sa SAD, sa ciljem da najveća svetska sila pri rešavanju sporova na području Balkana u većoj meri uvažava interese Srbije i srpskog naroda. Znači da Vlada zna i da je Vlada priznala da SAD nisu uvažavale stavove ove vlade i da nikada nisu bili na strani Srba iz Srbije.
Na istoj strani kaže se, strana 2 - pri realizaciji diplomatskih inicijativa za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije Vlada će, kao i do sada, tesno sarađivati sa Ruskom Federacijom i svim državama. Zbog čega tesno da se sarađuje sa Ruskom Federacijom? Zar Rusi nisu dovoljno stavili do znanja na čijoj su strani?
Samo ću malo da protrčim preko ovog ekspozea, posle ću doći na određen ministre. Strana 3. kaže - nova Vlada će pokrenuti aktivnost za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji za poboljšanje njegovog ekonomskog i socijalnog položaja. Sada pitam sve one koji kontrolišu ovu vladu, posebno funkcionere DS, zbog čega nije onda usvojen amandman na član 23. Predloga zakona o ministarstvima, u kome se jasno traži da se briše termin "područja" i da se podrazumeva zaštita na celom Kosovu i Metohiji. To pitanje očekujemo na kraju.
Strana 5, posebna pažnja će se posvetiti stvaranju uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni. Sećate li se vi da ste u Skupštini ratifikovali Sporazum CEFTA. U tom Sporazumu CEFTA zna se koliko je ko ravnopravan, o tome smo dosta govorili.
Strana 6. kaže ovako - imaće nastavak, izgradnju efikasnog i ekonomskog održivog sistema odbrane za izgradnju moderne, profesionalne i efikasne vojske. Gospodine Šutanovac, je li moderna i efikasna vojska, što imamo iz dana u dan sve veći broj vojnih beskućnika? Je li efikasna vojska što u centru grada kasarna nema pet dana vodu? Je li efikasna vojska što ste dobre poslove sa Alžirom isplaćivali preko SDPR-a, čiji ste vi bili predsednik Upravnog odbora? Ili Ilija Pilipović, onaj što ste ga postavili, vaš drugar iz studentskih dana? Ali, ima vremena, nemam sada puno vremena zbog ostalih kolega, dosta toga bih vam rekao.
Strana 7, kaže, nastaviti saradnju sa međunarodnim snagama, institucijama UN na Kosovu i Metohiji. Pred sama dva dana smo imali situaciju da ne daju predsedniku jedne opštine, koji je legalno izabran da uđe u zgradu opštine. Strana. 9, kaže - brz ekonomski napredak Srbije povećaće mogućnost zapošljavanja i rešavanje stambenih pitanja mladih i predstavljati najbolju branu u njihovom odlasku u inostranstvo.
To vam je ono ode 500 mladih u jednoj godini van granica ove zemlje, 450 ode, vi ste zaustavili onih pet članova DS, u stvari 495, a vi ste zaustavili onih pet članova DS, kojima ste dali posao i stan. Nemam puno vremena, ima efikasna borba protiv korupcije i kriminala, posebno u diplomatiji. Pitam danas gde su braća Verulović, zvani braća burgije? Je su li oni u Parizu kao u funkciji savetnika u Ministarstvu inostranih poslova, savetnika za obezbeđenje?
Imamo ovde tradicionalne tekovine DOS-ove, tačnije DS-ove vladavine. Pošto nemam vremena, podsetiću samo na par stvari, da su omladinci DS svojevremeno optuživali G17 stranku i delili letak koji se zove korupcija ispred svega. Ovde ste nabrojali niz afera. To je dokaz da ste i vi svesni činjenice ko s kim sedi u klupi i kako je rekao predsednik poslaničke grupe da će taj kancer vrlo brzo da proradi.
Građane Srbije imaju samo jedan zadatak. Pošto ova vlada neće trajati dugo, četiri godine, nemojte građani Srbije brinuti da ste zbog sekunde zadovoljstva napravili četiri godine muke, jer njihov opstanak je sve manje izvestan.

Reč ima gospodin Filip Stojanović.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, član 125. Ustava predviđa da Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri.
Vladi počinje mandat polaganjem zakletve. Zakleće se da će svoju dužnost obavljati u skladu sa Ustavom i zakonima ove države, iako već u tom trenutku krše Ustav, jer će u Vladi prvo predsednik imati zlatan glas, a onda i jednog potpredsednika, zamenika predsednika, kao i jednog ministra koji će biti na čelu ministarstva za nacionalni i investicioni plan, kome će svi ministri biti potčinjeni, jer će on odlučivati o tome gde će se i kako trošiti pare, jer on bira projekte koji će se finansirati.
Ovo je Vlada koju nažalost podržava 19 političkih stranaka i doživeće još goru sudbinu od one prve DOS-ove Vlade 2000. godine, koju je podržavalo 17 političkih stranaka. Verujem da ni poslanici skupštinske većine ne mogu da nabroje sve te političke partije. To upravo pokazuje da u razvoju parlamentarizma i demokratije nismo daleko odmakli.
U ovom trenutku, kada se formira jedna, čini mi se, neprirodna koalicija, postavljamo jedno logično pitanje - zašto DS, zašto G17 ne sme u opoziciju? Šta je to što moraju da prikriju ili šta je to što se ne sme da sazna? Pošto se međutim zaklela zemlja raju da se sve tajne saznaju, tako se već mnogo toga zna, a mnogo toga će se obelodaniti, jer ćete vi sami o sebi govoriti.
Ova vlada na sreću neće potrajati, jer je isključivo na uskostranačkom interesu napravljena, a možda i na ličnim interesima. S obzirom da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bio osnovni razlog za formiranje ove poslaničke većine, imam potrebu da citiram nekog ko se razume u način rada EU. Razume mnogo bolje nego mnogi od vas, a to zbog toga što je propaganda EU u našoj zemlji veoma uspešna, dok je MMF izrazito nepopularan. Međutim, u članu 117. piše da će EU usklađivati svoju politiku upravo sa MMF-om.
Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade, bivši član Veća ekonomskih savetnika i glavni ekonomista Svetske banke piše da su MMF-ove politike vodile gladi i neredima u mnogim zemljama. Ističe da je MMF politička institucija koja drži špekulante u biznisu i zaključuje da su politike MMF-a bile te koje su potkopale tržište, kao i dugoročniju stabilnost privrede i društva.
Zato nam Sporazum o stabilizaciji neće doneti ekonomski napredak. Naprotiv, doneće nam nacionalno poniženje i dalje ekonomsko propadanje Srbije. Još nešto, gospodo, ono što nas naročito interesuje jeste kakva će vaša saradnja sa Hagom biti. Isto kao i do sada pretpostavljam.
Kako ćete se izboriti sa svim ovim nezakonitim privatizacijama? Hoćete li ih preispitivati? Nećete. Što znači legalizovaćete ih.
Ko je koga lagao u izbornoj kampanji jeste pitanje koje građani Srbije danas sebi postavljaju. Mi nismo, svi oni koji formiraju ovu vladu manje ili više jesu. Petog oktobra znamo ko je koga jurio kroz kukuruzišta. Ko će vas sada juriti kroz ta ista kukuruzišta - vaši birači, birači koje ste prevarili.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, posle njega narodni poslanik Oto Kišmarton.