Po Poslovniku se javila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, uverena sam da biste reagovali malopre da ste slušali kolegu koji je ovde govorio, koji je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i član 104. Poslovnika. Vi ste u to vreme razgovarali nešto s vašim saradnikom i pretpostavljam da vam je to promaklo. Zato sada podsećam i vas i narodne poslanike i javnost Srbije šta je to malopre kolega ovde rekao.
To što je na početku svog izlaganja rekao da su danas protiv ovog sporazuma oni koji su otišli na đubrište istorije, ne može da uvredi SRS ako to kaže neko ko se ne usuđuje da izađe sam na izbore zato što zna da ne bi prešao cenzus. Da uvredi nekoga ko ima 82 narodna poslanika, naravno da ne može.
Jednostavno želim da vam kažem (onaj je opet pregrizao lanac, izvedite ga) da bi trebalo da vodite računa kada opominjete poslanike, da opominjete sve koji se ponašaju i koji izgovaraju sa ovog mesta nešto što je u suprotnosti sa našim poslovnikom.
Ovde je kolega čitao jednu, ne znam kako bih nazvala, nešto što mu je neko napisao (verovatno opet mama Mirosinka, pošto ona svima njima piše govore) i pričao je hvalospeve o Evropi, pričao je o tome koliko je njima stalo do Kosova i Metohije itd., ali je na početku svog izlaganja izgovorio nešto što je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i što narodni poslanik ne bi smeo da kaže. Rekao je da, nažalost, Srbija nema kontrolu na Kosovu i Metohiji. On je doduše rekao na Kosovu i svi koji to tako kažu već podrazumevaju da je Kosovo samostalna država. Kaže – nema, nažalost, kontrolu ni u faktičkom, ni u pravnom smislu.
To je trebalo da primetite. Dakle, G17 plus misli da Srbija nema kontrolu na Kosovu i Metohiji u pravnom smislu. Dokle god imamo ovaj Ustav, dame i gospodo, Kosovo i Metohija je u pravnom smislu sastavni deo Republike Srbije. U faktičkom smislu to jeste okupirana teritorija i, naravno, tu okupaciju podržavaju svi vaši prijatelji koje pokušavate da predstavite kao prijatelje Srbije.
Želim još da podsetim na to kako vi vidite saradnju sa Haškim tribunalom. Pre tri dana sam čula gospodina Vuka Jeremića, koji kaže – eto, još samo da spakuju Mladića i Hadžića i Srbija je završila saradnju sa Haškim tribunalom. Dakle, evo vam u Hag svih koje tražite i mi smo saradnju završili, a to što ispod žita pregovaramo sa Seržom Bramercom i ostalima u Haškom tribunalu da za početak ubiju Vojislava Šešelja, a posle će verovatno praviti redosled i sa ostalima, to je saradnja o kojoj se javno ne govori, a za koju mi znamo da postoji.
Upozoravamo vas i sada, i upozoravaćemo vas više puta svaki dan, da se ne igrate, da ćete imati ozbiljnih problema u Srbiji ako ubedite Serža Bramerca da on ubedi Žalbeno veće da nametne Vojislavu Šešelju advokata i da na taj način ubije predsednika SRS.

Nisam reagovala zato što ne tumačim konkretno stilske figure poslanika, ali još jednom molim sve poslanike da verbalizuju na pristojan način sadržaje svojih kazivanja. Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Željko Ivanji.

Dakle, da bih pojasnio, prvenstveno mogu da kažem da sam dobro i prošao, imajući u vidu da na mene nije bačena kletva. Podsetiću vas da su kletve bacane u srednjem veku u Evropi, ali je tada postojalo nešto što se zvalo inkvizicija. Inkvizicija je postojala u srednjem veku, ali ne želim danas da od kletvi stradam u Srbiji. I to je jedan od naših ciljeva, jednostavno da Evropa podrazumeva standarde, mir i stabilnost. Standardi su i oni protiv govora mržnje, i protiv nadrilekarstva i ostalih stvari. Dakle, dobro sam prošao.
Što se tiče stanovišta da Srbija ni faktički ni pravno nema mogućnost kontrole na Kosovu, pravno je u smislu da se naši pravni akti, nažalost, ne primenjuju na Kosovu. Ponavljam – nažalost, zato što znate šta se dogodilo i u prethodnim godinama i 1999. godine. Prema tome, to je činjenica, to je faktičko stanje.
Takođe sam čuo i to da SRS nije decidirano protiv onih elemenata koji su trgovinski, a ovaj sporazum je trgovinski. Nije protiv boljeg života građana. Jedini je problem što to niste razumeli, niste razumeli da se ovim sporazumom nama omogućava bolji život, omogućavaju nam se bolji standardi i omogućava nam se jedan potpuno normalan život koji, jednostavno, u Evropi neće biti ugrožen. Neće biti ugrožavan ni od kletvi i nadrilekarstva niti od ostalih stvari.
Prema tome, nama trebaju standardi i mi se za te standarde zalažemo, a naš pravni sistem se, nažalost, ne primenjuje na Kosovu, ali to je tekovina jedne politike koja je za nama.

Reč ima gospodin Samardžić, po Poslovniku.

Veoma je interesantno da neko ko tvrdi da je SSP trgovinski sporazum posveti toliko pažnje članu 135. To je, dakle, jako čudno. Ako se pogleda sama struktura tog sporazuma, već se vidi da to nije samo trgovinski sporazum, da je to i politički sporazum i da on reguliše mnoge političke, spoljnopolitičke, međunarodnopravne, unutrašnjopravne, unutrašnjobezbednosne, institucionalne, zakonske i druge stvari. Trgovinski sporazumi to ne rade ili neke od ovih elemenata uzimaju u krajnje minimalnom vidu. Znači, to je prva greška.
Druga greška je samo tumačenje tog člana 135. Pravni dokumenti i pravne norme imaju smisla jedino ako imaju neki odnos sa stvarnošću. Taj član 135. je do priznavanja Kosova i Metohije od strane 21 države članice EU imao jedno značenje, imao je jedan odnos prema stvarnosti, a od tada ima drugi odnos prema stvarnosti. Tumačiti član samog za sebe - to je čisti dogmatizam, najcrnji pravni dogmatizam.
Dakle, od priznavanja Kosova i Metohije od strane 21 države članice ne može se reći da taj član jeste u skladu sa Rezolucijom 1244. Zašto? Zato što su te države direktno prekršile Rezoluciju 1244. To je, dakle, pitanje činjenica.
Ako govorite o činjenicama u vezi sa primenom pravnog sistema Srbije na Kosovu i Metohiji, govorite i o činjenicama koje bodu oči, a to je da je 21 država članica EU priznala Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu i da će se od sada ili od tog trenutka tako ponašati, pre svega u odnosima sa Srbijom i pre svega u nekim stvarima koje Srbiju čekaju ako ikada bude sprovodila SSP.
Netačna je stvar izrečena ovde, da EU ne priznaje nezavisnost država. Ona to formalno ne čini, razume se, ali Evropska zajednica, kao njen najvažniji deo, komunicira, zaključuje ugovore sa nezavisnim državama. To je, dakle, sasvim jasno. Da EU ne priznaje države, ne bi preuzela Euleks na KiM. Da vas podsetim još jednom, Euleks ima zadatak da sprovede nezavisnu državu KiM. Evropska unija to čini. Ne priznaje KiM, a to čini. Objasnite nam, molim vas, kako je to moguće.
S druge strane, pre dva ili tri dana mogli ste čitati u novinama da se samit EU, sastanak šefova država i vlada, založio za teritorijalni integritet Gruzije. Da li je ona priznala Gruziju ili nije? Naravno da jeste. Dakle, ne dopušta da se remeti, krnji i krši teritorijalni integritet Gruzije ili međunarodno pravo. Sada ga se setila, a u slučaju Srbije ga se nije setila. Izvucite zaključak da li EU vrši priznanje nezavisnih država ili ne.
Još samo jedna stvar. Zaista apelujem da se ovde govori o živim stvarima, dakle o političkim problemima, da ne idemo na one stvari oko kojih se slažemo. Sadržaj tog sporazuma ne može biti, bar što se DSS-a tiče, tačka velikog spora između DSS i vladine većine ovde.
Reč je o tome šta se dogodilo poslednjih šest meseci u političkom životu, u političkim odnosima Srbije i EU, i to mora biti predmet ove rasprave. Sve ostalo je, zapravo, najcrnji konzervativizam, dakle raspravljanje o temama koje su već negde u istoriji. Savremena istorija, odnosno današnja situacija u Srbiji i EU, jeste ono što duboko dovodi u pitanje i taj sporazum i buduće odnose Srbije i EU. I neka to bude tema.
Poslednje što ću reći jeste reagovanje na ovu strašnu selekciju činjenica koju je izvršio kolega Žarko Korać tumačeći skoru istoriju odnosa Srbije i EU. Ta strašna selekcija je što se biraju neke činjenice, a neke se prećutkuju.
Srbija nije mogla da započne pregovore sa Evropskom komisijom o SSP pre oktobra 2005. budući da je Studiju o izvodljivosti dobila krajem aprila 2005. godine. To je sasvim jasno. Pre toga je pravila Nacionalnu strategiju o pridruživanju, pre toga je obavljala druge poslove.
Naravno, tačno je da je krajem 2003. godine vlada Zorana Živkovića započela taj akcioni plan o primeni Evropskog partnerstva na osnovu Solunske agende, to je sasvim tačno, ali treba u tim činjenicama ići onako kako su se one zaista odvijale. Sasvim je normalno da se nije moglo brže ići u pregovorima o SSP imajući u vidu ponašanje EU.
Zapostaviti u ovom ređanju činjenica jednu najstrašniju činjenicu, da je EU prekinula te pregovore za 13 meseci zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, a onda ih je nastavila posle 13 meseci iako Srbija u međuvremenu nije ništa učinila od onog što je ona od nje tražila, jeste zapravo traćenje vremena na račun Srbije.
Sve su to činjenice i one se moraju pobrojati. Moramo biti fer prema skorašnjoj istoriji i prema vladama koje su taj posao pošteno radile. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku, posle toga gospodin Krasić, pa Nataša Jovanović, pa gospođa Pop-Lazić.

Član 101. Poslovnika.
To što vi, kolega, i ostale kolege pokušavate da ismevate kletve koje mi izgovaramo, govori samo o tome da vam ne omogućavaju miran san. Tako i treba. Vi ste prokleti još onog momenta kada ste puštali šarene balone na dan sahrane Slobodana Miloševića i to vam je ostalo za sva vremena.
Gospođo Đukić-Dejanović, rekli ste da ne vodite računa kada narodni poslanici izgovaraju stilske figure. Ne znam šta je u onome što sam ja govorila, a što se odnosilo na ono što je pre toga rekao gospodin Ivanji, imalo smisao neke stilske figure.
To što je on rekao, napomenula sam to kao uzgredno na samom početku, da su oni koji su protiv ovog sporazuma na smetlištu istorije, možda ste to tako razumeli. Evo sada poruka za tog kolegu, da će njegova celokupna kombi stranka direktno sa vlasti kompletno u Zabelu. Naravno, istorija će govoriti i o njima i o nama i mi nemamo sa tim nikakvih problema.
Htela sam da vam skrenem pažnju da niste čuli jer ste, videla sam, razgovarali sa kolegom, pretpostavljam nešto se dogovarali, konsultovali, i nisam vam stavila tu primedbu mada je neophodno da u svakom momentu pratite narodne poslanike, skrenula sam vam pažnju da je gospodin Ivanji rekao da Srbija nema u pravnom smislu kontrolu na KiM. Da li je to za vas stilska figura? Ako jeste, onda je to zaista strašno, da i vi, kao predsednik parlamenta, to mislite.
Mi mislimo i tvrdimo da je, na osnovu Ustava Republike Srbije, KiM u sastavu Republike Srbije, a ono što je Republika Srbija, nad tim Srbija ima, u pravnom smislu, kontrolu.
U faktičkom smislu, ponavljam, nažalost nema, a ako prihvatite ovaj ovakav sporazum, onda ćete vi učiniti da Srbija više nema kontrolu na KiM ni u pravnom smislu. To jeste vaša namera, a naša namera je da vas u tome sprečimo, ili bar da građanima Srbije kažemo da vi prodajete KiM, da već unapred priznajete i prihvatate da Srbija nema pravnu kontrolu na KiM.
Evo, završavam. Ponovo da vas vratim na ono što ste rekli da ste dobro prošli jer niste prokleti. Ne znam da li ste se nekada rugali Jevrejima koji su tri hiljade godina proklinjali svakog ko zaboravi Jerusalim.
Proklinjaćemo do kraja života svakog Srbina koji zaboravi Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, onoga ko je prodao Radovana Karadžića, onoga ko je ubio Ranka Panića i onoga ko namerava da ubije Vojislava Šešelja u Hagu.

Gospodin Krasić.

Naravno, problemi nastaju onog momenta kada pojedini poslanici zaborave da se nalaze u Narodnoj skupštini, već misle da se nalaze u studiju B92 ili RTS i onda počnu da pričaju nešto što deca nazivaju šarenim lažama.
Gospodine Ivanji, samo bih vas podsetio na nešto što su vaši mediji objavili, ali vodite računa, dok ovo pričam, da postoji amandman SRS.
Pročitajte taj amandman, pa kažite šta ne valja u tom amandmanu.
Samo da vas podsetim kakva je ta hronologija bila. Dana 28. januara 2008. godine, umesto da se potpiše taj SSP, kako kaže gospodin Đelić, EU je ponudila Srbiji politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i potpunom ukidanju viza za srpske građane.
Naravno, to je bilo sa ciljem da se pomogne proevropski kandidat na predsedničkim izborima.
Sledeća stvar, 16. februara Savet ministara EU (uzdržan je bio samo Kipar) usvojio je pismenim postupkom dokument pod nazivom ''Misija vladavine prava EU na Kosovu - Euleks Kosovo''.
Sledeći vrlo značajan datum je 17. februar 2008. godine – samoproglašenje nezavisnosti Kosova ili, da budem precizniji, pokušaj da se ozvaniči na neki način otimanje Kosova i Metohije.
Šta je značajno? Od 27 država članica EU, 20 u tom trenutku priznaje nezavisno Kosovo. A šta se dešava i kakvo je stanje? KiM je pod međunarodnom civilnom i vojnom upravom UN.
To znači da ono ni faktički ni pravno ne dozvoljava pobunjeničkoj vlasti da proglasi nezavisnost jer ta pobunjenička vlast na KiM nema efektivnu kontrolu nad teritorijom, niti nad samom sobom. Postoje međunarodni posmatrači.
Da ne bih prekoračio vreme koje je propisano za javljanje, samo da vas podsetim kakva je bila državna politika od 21. januara 2001. godine. Narodna skupština kaže - nemojte da idete na izbore. Tadić kaže - idite na izbore. Na izborima se pojavi 0,06% građana Republike Srbije. Ko je potpisivao sporazume?
Da vas podsetim na Čovića, ustavni okvir, regulacija odnosa između Civilne misije i Republike Srbije. Ko je dao punu podršku i saglasnost svemu što je rađeno na KiM? DOS, u bilo kom agregatnom stanju, a uvek je bio tu prisutan i Božidar Đelić. Evropska perspektiva, budući vođa Evrope. Bez KiM, naravno.
Na kraju, da znate, svaki sporazum zahteva punu saglasnost strana ugovornica. Vi ovde demonstrirate da ne postoji saglasnost sa ove strane. Sporazum ne postoji.