Gotovo da sam bila spremna, kolega Mileniću, da jedan deo vaše replike prihvatim i shvatim da smo imali neku vrstu nerazumevanja ali da se u osnovi slažemo i gledamo na drugačiji način, vi sa pobrkanim pojmovima (o čemu sam govorila malopre), a ja sa ispravnim razmišljanjem i sa jasno utemeljenom ideologijom SRS kojoj pripadam, ali na kraju, i to je jedini povod da se ponovo javim, i time ću završiti ovaj dijalog (uslovno rečeno) sa vama, jeste vaše pominjanje nekoga ko, u pravom smislu reči, predstavlja bruku za srpsku ''kvaziknjiževnost'' (ja to tako nazivam) i za grad Kragujevac.
Rekli ste da vam je taj pomenuti srbomrzac, izvesni Vidosav Stevanović, koji vam se vratio iz Pariza, govorio o vrednostima i nedostacima EU i sada će da se učini nekom našem građaninu koji živi u Pirotu, Vranju, Subotici, Novom Sadu ili bilo gde, a ne zna ništa (jer taj nikada ništa vredno nije napisao niti objavio) o osobi koju pominjete, koja je vaš vrli prijatelj. Mene biste zaista zadivili da ste rekli da je vaš prijatelj Peter Handke, koji takođe živi u Parizu, ali koji nije, za razliku od tog Stevanovića (Vidosava, da ne bude da je Veroljub) srbomrzac i izraziti antisrbin.
Gospodin Peter Handke nažalost nije vaš prijatelj, ali je prijatelj nas srpskih radikala. On je podržao borbu profesora Šešelja da istraje u svojoj nameri da se bori za svoja prava, prijatelj je Emira Kusturice i drugih srpskih patriota i rodoljuba, za razliku od tog Stevanovića, koji je pobegao iz Srbije i otišao zbog toga što je, u najmanju ruku, bio ne samo antisrpski nastrojen, to mogu da nazovem i dezerterstvom u svakom smislu, jer taj se nije stavio ni kao intelektualac, jer on to nije, jer je kvaziintelektualac, u odbranu Srbije u trenutku kada su nas bombardovali, kada su nam uvodili sankcije. Najgore moguće stvari, svuda i na svakom mestu, a naročito tamo gde je privremeno izbegao, on je govorio o Srbiji i srpskom narodu kada smo mi stradali i kada je zapadno od Drine i Dunava svaki Srbin gubio glavu.
Prema tome, očigledno je da ipak nije bio nesporazum. Ipak smo vi i ja sasvim drugačije i ideološki utemeljeni i vaspitani. Šta ja mogu da vam kažem? Da žalim zbog toga što ste podlegli takvom jednom uticaju koji je zaista pogrešan.
A što se tiče života ljudi koji žive u zemljama koje su dostigle te tzv. evropske standarde, za razliku od tog Stevanovića i drugih srpskih izdajnika, koji su uvek na budžetu nekog Soroša ili nekoga ko plaća njih i njihove projekte, pošten narod, pošten Francuz, prosečan čovek u Parizu, u bilo kom gradu u Nemačkoj, u Austriji, u Italiji, strepi nad svojom sudbinom narednih godinu, dve ili tri, zbog toga što je tamo velika recesija, ljudi gube posao, kako naši gastarbajteri, tako i oni koji su tamo rođeni, njihova industrija, njihova proizvodnja je u krizi.
I mi svakako treba da se borimo da nam ne otimaju, kao što su to radili osam godina pod dosovskom vlašću, za dva-tri evra naše fabrike, da dalje ne otpuštaju naše radnike, već da prihvatimo, kao otvorena zemlja, spremna sa svima da sarađuje, jer vi vidite šta oni ovde kažu - preporučuju nam da, prihvatajući ovaj sporazum, mi imamo mogućnost da sarađujemo sa zemljama tzv. trećeg sveta. Niko to od vas nije pomenuo danas u diskusiji.
Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, razgovarao je pre dve godine sa svim akreditovanim ambasadorima tzv. trećeg sveta u zgradi bivše Savezne skupštine danima i danima o našim integracijama, o kulturnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj saradnji sa njima kada to nije uradio nijedan zvanični državni organ. Vi ste videli da tek sada pada na pamet Kondolizi Rajs da otputuje u jednu od tih zemalja trećeg sveta.
Mi treba da se okrenemo takvoj budućnosti, da se integrišemo sa svima onima koji su nam prijatelji i da imamo otvoreno srce samo za one zemlje i narode koji su miroljubivi, koji nam ne prete (kao što to radi Amerika preko svojih NATO saveznika) i ne zveckaju oružjem, jer mi ne možemo više i ne treba ni da gubimo glave, niti da ratujemo.
Mi smo zemlja koja želi da očuva svoj teritorijalni integritet, ali budite sigurni da sa takvim kvaziprijateljima i borcima za vaša prava kao što je antisrbin Vidosav Stevanović mi ne možemo nigde da doguramo, već sa pravim prijateljima u svetu i sa onima koji su spremni svuda i na svakom mestu, kao što su zaista velike države i zemlje, poput Kine, Indije, Indonezije i ostalih, da brane prava Srbije da očuva KiM u svom sastavu.