Reč ima gospodin Jadranko Vuković, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku. Gospodin Ostojić me nije prozvao, ali je rekao da ne iznosimo ove podatke za govornicom. Gospodin Maraš je rekao da su ovo neistine. Samo želim kolegi Marašu da kažem: ovo sam dobio, ima još toga, neću da iznosim dok ne dobijem odgovor.
Tražim, kao poslanik, da se ovo utvrdi u interesu istine i pravde, znači da se na ovo pitanje dostavi odgovor. Da li je ovo tačno? Gospodine Maraš, ako ovo ne bude tačno, Jadranko Vuković obećava ovde pred svima da ću izaći da izvinim javno.
Ovo je tačno, gospodine Maraš. Ima još i crnjih stvari. A što se tiče struja, a vaš problem i jeste što vas udara Šešeljeva struja, jedna je jedina Šešeljeva struja, nema više.

Reč ima gospodin Šormaz, ponovo po Poslovniku.

Član 101. i član 104.
Gospodine Ružiću, da li ste vi to možda meni pretili? Znate šta ću da vam kažem? Ja možda ne znam da vozim, ali u kolima nisam imao koferče. Znate šta ću još da vam kažem? Ivica Dačić ne zna da vodi policiju i to je moje pravo, kao narodnog poslanika, da kažem. Da li vi to razumete?
Da li vi znate šta su prava narodnih poslanika? Da li vi to uopšte možete da shvatite? Osam godina pokušavamo... pa, mi iz DSS smo vam prvi pružili ruku, da naučite šta je demokratija.
Evo, nećemo da pričamo o sposobnostima, hajde da pričamo o moralu. Mogli ste od vaših starijih kolega da naučite, mogli ste malo da budete moralniji. Radmilo Bogdanović je podneo ostavku kada su 9. marta poginuli jedan student i jedan policajac, a vi mesec dana zamajavate Srbiju sa nekom radnom grupom.
Kakva radna grupa? Postoje zakoni, postoji unutrašnja policija (policija za policiju, da bi narod razumeo). Ko tu radi svoj posao? Postoje snimci, postoje svedoci, postoje valjda tužioci u ovoj zemlji. Kakve radne grupe, koga vi zamajavate?
Vi ćete da vršite reformu policije?! Četiri posto vam je, prema ''stratedžiku'', naklonjeno, vama i ''žutima''. Ništa od vas neće da ostane na kraju, zato što niste učili od Radmila Bogdanovića i zato što imate nesposobnog Ivicu Dačića.

Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da već drugi dan slušam pojedine narodne poslanike koji zdušno podržavaju ovaj sporazum sa EU. Što je najgore, ne samo da daju tu podršku, nego izmišljaju, sanjaju, stvaraju neku utopiju u Srbiji koja više ne postoji.
Evo, jedna naša koleginica izađe za ovu govornicu pa kaže da otkad su došle na vlast demokratske stranke 5. oktobra koristimo fondove EU, da smo dobili neke milijarde evra, da smanjujemo nezaposlenost, a dovoljno je samo da odete na sajt Republičkog zavoda za statistiku i utvrdite koliko ima stvarno nezaposlenih i da li je to manje ili više nego 5. oktobra 2000. godine.
Kažu da dobijamo strašno povoljne kredite i zajmove od EU. A to kaže neko ko se u kredite, bankarstvo i finansije uopšte ne razume. Pošto znam da često putuju po inostranstvu, neka pogledaju izloge banaka pa će u tim izlozima da vide da su krediti koje dobijaju građani EU, investicioni krediti, daleko povoljniji nego ovi koje dobija država, koja ima daleko čvršće obezbeđenje da će vratiti taj kredit. Pošto znam da su i to videli, sigurno mogu sa ove govornice da kažem da lažu za sve što kažu kada je u pitanju hvala za Evropsku uniju.
Kažete - pravo, reforme pravosuđa, hoćemo njihove standarde. Neki od poslanika ovde izađe i kaže da je inkvizicija bila i ukinuta u srednjem veku. Ko to izmisli? Evo vam inkvizicije u Hagu. Šta je to ako nije inkvizicija? Je l' takav sistem prava i vrednosti hoćete da donesete u Srbiju vi iz ''evropskog bloka'', kako sebe nazivate, a mi dodajemo ''lopovskog''?
Kažete - administracija. Hajde da pogledamo tu administraciju, koja je od 5. oktobra toliko narasla, da je veća od administracije SFRJ, a morate da se složite da je to bila daleko ozbiljnija država nego što je sada Srbija koju vi vodite. Napunili ste sve zgrade, nemate više gde da sedite u administraciji. Napunili ste i Palatu federacije, i zgrade u Nemanjinoj, uzimate i zakupljujete zgrade iz lokalnih samouprava da biste svoje tetke, stričeve i koga sve već pozapošljavali, izmišljate i otvarate agencije na sve strane.
Je l' to smanjenje administracije, smanjenje troškova koje nam nudi EU? Osnovali ste agenciju za osnivanje agencija. Sramota. Za ovaj napaćeni i osiromašeni narod, sramota. Ali, o tim ekonomskim stvarima i sporazumu pričaćemo kad budu u pitanju ove kontragarancije i međunarodni sporazumi koji se ne tiču ove tačke dnevnog reda.
Da počnemo iz početka, kada je ovo sada po meni mnogo važnije nego taj finansijski pogled na ovaj sporazum, a to je KiM. Mnogo je ovde govornika izašlo i čudilo se kako to da su neki promenili svoj politički stav pa smatraju da sporazum sa EU, ovakav kakav jeste, ne treba potpisati a učestvovali su u izradi tog sporazuma.
Ne mogu da kažem da nije tačno da su učestvovali, ali tada nije bila proglašena samostalna država Kosovo i Metohija. Tada EU nije priznala samoprozvanu, jednostrano proglašenu državu Kosovo, lažnu državu. To je taj razlog.
I zašto, kada izađete za ovu govornicu, ne pođete od te pretpostavke? Ili vas je strah pred građanima Srbije za ono što radite, pa iz tog straha nastavljate da lažete?
Isto tako mogu da kažem da je laž da EU nije priznala KiM. Možda sa pravno-formalne strane nije, ali sa one suštinske i te kako jeste. Jer, ko je osnovao Euleks? Evropska unija. Gde je Euleks? Na Kosovu. Je l' suprotno Povelji UN i Rezoluciji UN preuzima nadležnosti administracije UN? Preuzima. Sa kojim ciljem? Sprovođenje plana Martija Ahtisarija. Koji je cilj plana Martija Ahtisarija? Nezavisnost Kosova. Ko to daje nezavisnost Kosovu ako ne EU zajedno sa SAD? Što zabijate glavu u pesak kao noj kod te činjenice?
Ali, hajde da kažemo jaka je Evropska unija, jake su i SAD, teško je boriti se protiv njih, mada vi to i ne pokušavate, ali ne mogu da se ne zapitam i ne načudim zašto makar jednom, dok je pripremana nezavisnost Kosova i dok ste pravili ovaj sporazum, bar neko od vas iz DS nije rekao, makar i lagao Evropsku uniju - ukoliko priznate KiM zahladneće odnosi između Srbije i EU. Vama to nije padalo na pamet. Vi ste trgovali, gospodo. Samo, umesto da kupujete, vi ste prodavali. Umesto da kažete - koliko košta da KiM ostane u sastavu Republike Srbije?, vi ste rekli - koliko dajete da se odreknemo KiM? To je vaš problem, gospodo iz demokratskog, lopovskog, evropskog bloka.
Kada je u pitanju EU, pitam ja vas - šta smo mi to dobili od njih za sve ove godine? Novac? Ne sećam se, osim ovih čudnih kredita. Bombe? Da, jer je većina članova EU učestvovala u NATO agresiji na Srbiju 1999. godine. Otimanje Kosova? Naravno. Sankcije devedesetih, čak i kad nisu postojale sankcije UN, opet od strane EU. Dobili smo ubijanje Srba u Haškom tribunalu.
Prvo ste zajedno sa tom istom EU, sa Tužilaštvom Haškog tribunala, napisali optužnicu protiv predsednika SRS prof. dr Vojislava Šešelja, a sada vam smeta kako se brani, sada zajedno sa njima pokušavate da mu nametnete branioca, tako da u ovom trenutku u Hagu, zajedno sa vama, Tužilaštvo vrši pokušaj ubistva predsednika SRS. I zato zabijate glavu u pesak.
Ljudi, koliko god da nekog ne volite, koliko god da vam je vlast slatka, nemate pravo, samo zato što neko misli drugačije od vas ili zato što je opasan po vašu vlast, da ga ubijate. Ali, to je vama svojstveno. Vi vlast volite više nego išta, verovatno zbog novca i privilegija koje ta vlast donosi.
Šta još imamo od EU? Evo, izađe ovde koleginica koja je, kaže, iz najevropskijeg dela Srbije. Taj najevropskiji deo Srbije treba da proglasi neki nov statut, pa da dobije svoju vladu, pa treba da dobije svoje ministre u vladi, pa će imati pravo da ih neko predstavlja i zastupa u svetu, pa kaže - to je decentralizacija.
Što takva decentralizacija nije u Americi? Što takva decentralizacija nije u Nemačkoj, što nije u Austriji? Decentralizacija nije to što pričate i što piše u tom statutu. Dobijate obeležja države. I nije tačno da neki drugi nisu mogli i nisu konkurisali kod raznih fondova. Nije to privilegija regija i pokrajina, nego sposobnih ili nesposobnih, lepih i onih drugih.
Kad pogledamo šta se sve sa nama dešavalo u ovih 15 i više godina, mi EU nećemo da vidimo onako kako nam je vi predstavljate. Jer, rasparčavanje Srbije se nastavlja, prvo kroz KiM, statut Vojvodine koja već dobija oblike državnosti, evo neke kolege ovde već predstavljaju nekakvo ''istočno Kosovo'', mislim na južni deo Srbije, ima problema u Raškoj oblasti i, ako stignemo neke godine do EU, bojim se da ćemo biti svedeni na ''beogradski pašaluk'', ako i to ostane od Srbije.
Ono što još znam je da će primenom ovog sporazuma mnogi radnici ostati bez posla, jer ono malo fabrika koje su uspele da prežive krizne štabove ''žutog preduzeća'' i haotičnu privatizaciju izgubiće tržište koje kako-tako uspevamo da odbranimo raznim carinama. Doći će ovde jeftinija roba sa Zapada. Neko kaže to je dobro, ja kažem da nije jer mi našu robu nećemo više da proizvodimo, nećemo da prodajemo. To što, kako kaže gospodin ministar Božidar Đelić...
Gospodine ministre, je l' vama danas dobro? Juče sam se stvarno zabrinuo za vaše zdravlje ovde. Znam, da nas nema, vama bi mnogo bolje bilo, ali je nažalost drugačije.
Čuo sam od gospodina ministra nešto, stvarno sam se iznenadio kad je rekao - hoće li naša građevinska preduzeća da učestvuju na međunarodnim tenderima. A znamo, kada je ovde bilo priče o izgradnji autoputa, da ćemo mi tu učestvovati samo nekih dvadesetak, trideset posto jer za tol'ko imamo građevinsku efektivu. Ili je možda mislio na ''Difens roud'', zaštićenog svedoka Čumeta i ovo drugo društvo, da će oni možda po svetu da učestvuju, verovatno jeste.
Znači, bojim se da ćemo u EU stići kao ''beogradski pašaluk'', ako i to sačuvamo, a izgubićemo naše fabrike, izgubićemo naše njive, izgubićemo naše šume. U EU ćemo verovatno moći da idemo samo kao turisti, i to mali broj vas iz ''žutog preduzeća''. Ostatak Srbije niti će moći da ide tamo, ni da traži posao, ni kao turisti, jer ste sve čega ste se uhvatili, upropastili.
Još jednom vas molim da dobro razmislite o amandmanu koji je podneo gospodin Tomislav Nikolić na ovaj sporazum. Kada sve ovo što se nama sada dešava, ako počne i krene po lošem, da vam bar savest bude čista, da ste uradili sve što je u vašoj moći, da nas nažalost jedan ovakav scenario ne zadesi.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, evropske integracije i evropske vrijednosti za LDP, naše članstvo i brojne simpatizere uistinu predstavljaju suštinski smisao političkog djelovanja.
Evropski vrijednosni sistem, ili bolje rečeno evropski poslovi, za moje sugrađane u Priboju i većinu građana u Sandžaku predstavljaju možda i poslednju nadu da se na ovim prostorima može normalno živjeti.
Ukoliko evropski put u budućnost ne bude iskren, brz i efikasan, bojim se da će uskoro svi putevi voditi iz devastiranih sandžačkih opština, bez obzira na nacionalnu ili vjersku pripadnost građana.
Građani sa ovih multikulturalnih, multietničkih prostora su već odavno izgubili strpljenje, razočarani što su ideje Petog oktobra ostale u glibu Srbije koja se veoma sporo mijenja.
Sandžak sve više podseća na modernu "prokletu avliju" u kojoj budućnost vide samo lokalni politički oligarsi koji žive udobno na državnim jaslama, dok većina građana gubi nadu da će ikada biti član države članice EU.
Stanje o kojem govorim ću samo sa nekoliko činjenica da potkrepim. Priboj ima više od 6.000 nezaposlenih, preko 6.000 penzionera i samo nešto oko 4.000 stvarno zaposlenih građana. Zbog toga, i mnogih drugih razloga koje nisam spomenuo, izuzetno je važno da Srbija postane članica evropskih naroda i država što prije. U evropskoj budućnosti i evropskim vrijednostima LDP vidi izlaz iz sumorne svakodnevice koja odista dugo traje.
LDP će, kao moto promjena i kao istinski nosilac evropskih vrijednosti, podržati evropski put Srbije. LDP će glasati ovde, u Skupštini Srbije, za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. LDP će istovremeno insistirati da se usvoji plan, agenda i program evropskih poslova. LDP će biti najoštriji kritičar nosilaca vlasti ukoliko evropska budućnost ostane samo najobičnija fraza i predizborna prevara. LDP već sada javno zahtijeva da se u zajedničkim tijelima, koja će se formirati prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, važnu ulogu imaju naši članovi.
Na kraju, još jednom ću da se osvrnem na želje i nadanja građanki i građana sa područja jugozapadne Srbije da će se i na ovim pograničnim prostorima desiti život, a ne očaj i beznađe. LDP je garant evropske budućnosti Srbije, ali kormilo te evropske vrijednosti trenutno se nalazi u rukama Vlade Srbije pred kojom je velika odgovornost.

Reč ima Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, nas ovde u parlamentu ali i sve druge državne organe obavezuju sve do sada usvojene rezolucije i deklaracije vezane za KiM, pa je tako za mene gotovo nesporna činjenica da je Vlada, a i poslanička većina, u obavezi da prihvati amandman SRS-a.
Ukoliko bi predstavnik Vlade za ovom govornicom to izgovorio odmah, mogli bismo ovu raspravu i te kako da skratimo. Dok se to ne desi, osećam obavezu da još jednom skrenem pažnju na neke veoma važne činjenice vezane za potpisivanje ovog sporazuma, ne ulazeći, naravno, u to da gospodin Đelić ni formalno nije mogao u tom trenutku da parafira taj sporazum jer nije imao ovlašćenje prethodnog premijera, odnosno to ovlašćenje je bilo povučeno.
Želim da skrenem pažnju i javnosti i vama na činjenicu da je ovaj trgovinski sporazum, u stvari, već stupio na snagu i da taj paraf ima konstitutivno dejstvo, s obzirom na to da u njemu piše da će on stupiti na snagu prvog dana drugog meseca od dana kada ga Skupština verifikuje, a ukoliko se to ne desi do 1. jula ove godine, onda se smatra da je on već stupio na snagu.
Tako da treba svi da znamo da to, u stvari, u pravnom saobraćaju već postoji i da se smatra ratifikovanim iako mi o tome razgovaramo post festum, što ne znači da ne treba da govorimo o tome kakve sve posledice to može da ima.
Možda ću se malo ponoviti, ali gledaću da to bude sasvim kratko. Mislim da je potpisivanjem ovog sporazuma Srbija ipak upala u zamku (koju možemo, evo, da ispravimo) i naknadno odobrila Sporazum sa neprimenjivanjem i nepriznatim od druge ugovorne strane (stavom 2. člana 135) i jasno stavila do znanja ostalim državama da njihovo priznanje KiM nije prepreka za normalnu saradnju i potpisivanje međunarodnih ugovora u kojima se Srbija tretira bez dela teritorije, Kosova. Time se stvara mogućnost i ostalim državama članicama, i UN i EU koje to do sada nisu učinile, da to naknadno, bez ikakvih posledica, učine.
Treba imati u vidu i obavezu prihvaćenu ovim sporazumom o svestranoj saradnji sa svim državama u regionu, i onih obuhvaćenih procesom integracija u EU, pri čemu je kosovska državnost priznata od strane članica EU, a izgradnja institucija i pridruživanje EU pod budnim okom Euleksa i same EU, pa se, shodno tome, ta obaveza odnosi i na dobrosusedske odnose kandidata Srbije sa Kosovom.
To je opasnost o kojoj bi trebalo da vodimo računa i ne bi trebalo da tek tako lako pristupamo potpisivanju bilo kakvih međunarodnih ugovora i sporazuma ukoliko stvari nisu potpuno jasne. Dakle, naše je da o svemu razgovaramo, da sve imamo u vidu, pa da onda odlučimo.
Sporazum kao ekonomsko-politički akt, po mom a i po mišljenju mnogih koji se time zaista ozbiljno bave imajući pre svega kritički stav, a smatram da mi ovde treba da zauzmemo upravo kritički stav, predstavlja osnov kolonizacije Srbije kroz stvaranje uslova adaptacije i uprave, i prostora, i infrastrukture i ljudi na standard pre svega metropola i multinacionalnih kompanija radi nesmetane eksploatacije i ubiranja profita.
To je valjda svima jasno i svi smo kroz istoriju naučili šta znači bilo kakvo ujedinjenje. Nije prvi put da se Evropa ujedinjuje, to se dešava od srednjeg veka pa naovamo.
Članom 32, tu se malo osvrćem na ekspoze potpredsednika Vlade, predviđa se neograničeni uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju sa ovlašćenjem Evropske unije (tzv. povlašćen položaj) da jednostrano suspenduje izvoz iz Srbije u slučaju prelaza limita koji utiče na stabilnost tržišta.
Članom 55. se vazduhoplovni prostor Srbije deli na zajednički evropski, to jeste spomenuli, ali ste zaboravili unutrašnji, i sve bez Kosova i Metohije. Dakle, i tu smo videli njihovu skrivenu nameru i zbog toga je naše insistiranje na onom amandmanu.
Cilj uspostavljanja zone slobodne trgovine Srbije i Evropske unije sa obavezom ukidanja carine na uvoz robe poreklom iz EU ide, naravno, u prilog pre svega EU.
Rekli ste - odvijala bi se u periodu od dve i po do šest godina, to je kao vreme za prilagođavanje slobodnoj trgovini za pojedine sektore domaće industrije i poljoprivrede, uz obezbeđenje stranaca, usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, i deklarativnim otvaranjem EU za robu iz Srbije, koje, moramo da priznamo, realno nema ili je neznatna, a ako je bude, biće opet limitirana, što znači da nismo baš u ravnopravnim odnosima i verovatno ne možemo ni da budemo, uvek jači nameću slabijima.
Ovo može da bude, po nekom tumačenju, i ugovor po pristupu pa, prema tome, one tvrdnje ''isposlovali smo'', ''istrgovali smo'', ''izdejstvovali smo'' – nismo baš izgleda mnogo dobro trgovali. Nama je bilo ponuđeno nešto što je Vlada očigledno želela i morala da prihvati.
Bez vlastitog predmeta i sredstava rada, ovo kažu ekonomisti, a ja sam se potrudila da malo sa više strana posmatram ovaj ugovor i da pročitam šta misle oni koji, nažalost, do medija ili do naše štampe ne mogu da dođu.
Ne bih se pozivala na poznata imena, srpske intelektualce koji su pokušali da ukažu na štetne posledice i ovog sporazuma. Dakle, bez vlastitog predmeta i sredstava rada, Srbi postaju samo gola radna snaga, oruđe koje govori u rukama tuđinskih gospodara.
Navedeni gubitak ekonomske slobode, jer ekonomske slobode neće biti, vidite kako se to u Evropi dešava, kako reaguju i Irci, na neki način i Englezi reaguju na to, kako su Šveđani reagovali, kako je Holandija svojevremeno reagovala na Ustav EU, navedeni gubitak ekonomskih sloboda predstavlja realnu osnovu potpune političke zavisnosti i instaliranja marionetskog lokalnog režima ili nastavka uslovljavanja i diskreditacije protivnika do njegovog uspostavljanja, odnosno, u krajnjem slučaju, gubitka državnog subjektiviteta, kao i kulturno-religiozne zamene identiteta.
Narod ostvaruje prava preko otuđenih predstavnika i evrobirokratije – to kažu oni koji su već u EU. Oni se bune protiv te birokratske centralizacije, Brisela, i kažu da je on nešto što bi moglo da se nazove i centralnim komitetom ili slično centralnom komitetu nekadašnje komunističke partije.
Dakle, nije ovo ništa novo. Kroz istoriju smo imali priliku da se upoznamo sa svešću o neophodnosti jedinstva u Evropi, zasnovane pre svega na veri, na hrišćanstvu, pa je došlo do podele i okupljanja oko Katoličke i Pravoslavne crkve i napravljen je razdor između Istoka i Zapada za svagda, pa se nakon toga pojavila i Protestantska crkva i želja Francuske da dominira u svetu i Evropi, pre svega, i onda pokušaj, opet, da se okupe protestantske države oko nje i da ona još dodatno vrši kontrolu nad Austrijom.
To je sve dovelo, znate i sami, pretpostavljam, do krvavih ratova u novijoj istoriji, da ne spominjem sve ono što se u međuvremenu dešavalo, ali tu je i Francuska buržoaska revolucija i mnoge vrednosti koje smo nasledili od tada, koje se nisu baš opravdale i koje se danas preispituju čak i u Evropi, a ne samo kod nas.
Došli smo da fašizma i nacizma, i komunizma, koji je opet imao jednu te istu želju, okupljanje evropskih država iz različitih razloga, nekada kao protivteže SAD-u, nekad zbog hladnog rata između nekadašnjeg SSSR-a i SAD, a ovo novije, od Saveta Evrope pa nadalje, okupljanje evropskih država jeste, pre svega, na ekonomskim osnovama, ali nemojte da zaboravite ni one političke i geopolitičke, i opet uticaj SAD na tu istu Evropu.
Na ovo opominjem samo zbog toga što smatram da uvek moramo da budemo veoma oprezni jer je istorija trebalo da nas nauči da je oprez neophodan, da smo više puta bili izigrani i da smo više puta u odbrani te Evrope upravo mi stradali.
Htela bih da dodam samo još nešto vezano za izlaganje nekih mojih prethodnika koji su o tome da treba braniti evropske vrednosti govorili, mislim, na neprimeren način, gotovo šizofreno. Nemojte da se ljutite, nemojte da se vređate zbog toga što to tako nazivam.
Iza mene je predsednik Skupštine, koja bi mogla da potvrdi da sam potpuno u pravu, jer se u stručnoj terminologiji ovaj simptom naziva poremećaj ega, odnosno rascep ličnosti.
Imamo različite aršine za mnoge stvari i, dok Solanu svi okrivljujemo, svi podjednako mrzimo, ili jednako etiketiramo, svi podjednako etiketiramo Karlu del Ponte, verujem i ova strana i ona, i svi građani Srbije, dakle niko ne može da kaže da su to neke svetle ličnosti i da nam oni nešto žele dobro, ti ljudi su upravo eksponenti te EU i tog novog svetskog poretka, s druge strane, govorim o narodu, o svima nama, na tu Evropu gledamo kao na nekog ko će nam doneti zlatno kokino jaje.
Dakle, da li tu nešto fali u našem rasuđivanju? Fali. Oni su nam doneli bombardovanje, oni su nam doneli sankcije, oni su formirali Haški tribunal, oni nas uslovljavaju da isporučujemo naše građane, naš celokupan vojni i politički vrh, našeg bivšeg predsednika. Kakav god da je on bio, to nijedna država ne bi uradila. Mi dozvoljavamo da nam tamo ljude ubijaju, ne dižemo svoj glas protiv kršenja ljudskih prava. Ovde u zemlji nam ubijaju ljude na mirnim protestima. Kad pokušamo da dignemo glas protiv toga, kažu to je govor mržnje, to su raznorazne kletve, ne znam ni ja šta.
Treba li samo da ćutimo? Treba li potpuno da se povinujemo onome što nam ta Evropa na tacni daje, da ne podignemo glas čak ni protiv TV programa ili američkih filmova koje nam TV neprestano pušta, gde krvi ima do kolena? Da ne kažem da deci do 20 godina čak ne bi trebalo ni dozvoliti da to gledaju. Ja, pravo da vam kažem, odmah promenim kanal ili bih morala da popijem neki od sedativa, za umirenje, da bih takav film mogla da pogledam, a deca sede i gledaju.
Zato danas čitamo u novinama, "RRA" kaže - možda bi trebalo skupštinske sednice odloženo prenositi (samo, nemamo tehničkih sredstava) da to ide 30 sekundi kasnije, da bismo mogli da secnemo ako nam se ne sviđa šta neko od gospode radikala kaže. Znate šta, evo, tu je predsednik Skupštine, neka potvrdi, kao stručnjak, jesam li ja u pravu, ima li tu neke naše šizofrenije ipak.