Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, javio sam se u skladu sa članom 100. Pogrešno me je protumačio ministar Škundrić i to po više osnova.
Gospodine Škundriću, samo sam citirao ime katedre na kojoj predajete. To ime sam skinuo sa sajta fakulteta na kome ste profesor i ničim nisam želeo da vas omalovažim. Katedra se zove - katedra za tekstilno inženjerstvo. Da li sam u pravu ili ne? Ako sam napravio neku grešku, izvinjavam se, ali to nije bilo sa namerom da degradiram vašu kompetentnost, da uopšte u ovome o čemu mi danas diskutujemo učestvujete kao ravnopravan sagovornik.
Naprotiv, mislim da ste, preuzimajući funkciju ministra, postali obavezni pred građanima Srbije mnogo više nego pred vama samima. Loše je što ste se u diskusiju uključili onda kada sam rekao da se vi, u stilu nekih ranijih ministara, pojavljujete kao čovek koji inicira izgradu nuklearke u Srbiji i u izjavama kažete da ste zapravo na prvom susretu sa drugim ministrima u Vladi Republike Srbije vi otvorili pitanje nuklearnih elektrana u našem društvu. U redu, to je činjenica, ako nije tačna, takođe se izvinjavam. To je nešto što sam pročitao u novinama kao vašu izjavu.
Ono što je mnogo ozbiljnije jeste pitanje gde se to Vlada, parlament, gde se to država obavezala na način koji bi doveo ovo u koliziju sa obavezama koje preuzima kroz ovaj sporazum. Reći ću, kroz SSP, član 109. SSP propisuje principe tzv. politike saradnje u oblasti energetike. Siguran sam da gospodin Đelić zna o čemu se tu radi.
Ova saradnja se mora zasnivati na principima koji su postavljeni ugovorom o osnivanju energetske zajednice i energetskom poveljom. Rusija tu povelju ne želi da prihvati.
Mi smo, kao država, glasali za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, preuzeli na sebe obaveze koje su preuzele i druge države članice EU, ali nismo u stanju da te obaveze ispunimo, jer nismo mi vlasnici naftne i gasne privrede, nego je to kompanija u vlasništvu Ruske Federacije. Kojim putem ćemo mi naložiti toj kompaniji, koja se stvara i u kojoj pravo upravljanja ima Ruska Federacije, da poštuje ono što su obaveze Republike Srbije. To je kolizija. To se mora raščistiti na jasan način.
Govori se toliko o Nabuku. Ministar energetike je potpisao i preuzeo neke obaveze. Sada vi govorite da to nije važno. Sada ste vi nastupili kroz poziciju osobe koja je progledala i razume i Krup i ono za zapadni kapital. Mi glasamo za sporazum u kojem neme ničeg od onoga o čemu govore zagovornici ovakve politike, bez obzira da li dolaze iz redova DSS-a, SPS-a, demokrate uglavnom ne učestvuju u diskusiji. Ali, unutar same Vlade postoji puno nesporazuma. Očekujemo da nam se pojavi neko iz Vlade ko će reći - u redu, cena ovog sporazuma je plaćena potcenjenim iznosom koji će Ruska Federacija dati za NIS.
(Predsednik: Vreme.)
Vrednost se dobija kroz gasni aranžman. Gasni aranžman ima magistralni pravac kroz Srbiju, toliki nivo investicija u tom periodu, elektrana u Novom Sadu, elektrana u Nišu, toliko radnih mesta, taj socijalni program, ta ekološka zaštita, onda je to jasno.
Juče smo raspravljali o SSP, stotine stranica. Ovaj sporazum, 17 članova sporazuma, dva člana zakona, u tome je razlika. Zbog toga i zbog činjenica koje navodimo, pogrešne energetske strategije ili strategije od koje je Vlada odustala, vlada koja je definisala, potpisivanja sporazuma Nabuko i učešća u tom projektu 2006. godine, čini mi se da je to urađeno u decembru u izbornoj kampanji, to je previše kontradiktornosti da bi mogli tek tako preko toga da pređemo.
