Niste izgubili ni sekunde, pošto se vreme predviđeno za citat izdvaja samo kada se ističe povreda Poslovnika...

Dobro, građani Srbije...

...i za citiranje odredaba iz povrede Poslovnika.

...šta sve treba da radi Poverenik. Zaista bi se postavilo ono čuveno pitanje onog sportskog komentatora, pa, ljudi, da li je to moguće?
Taman da se kopira i da se virtuelno projektuje u sedam komada, Poverenik ne bi mogao da postigne sve što se od njega traži. Da stvar bude gora, citiranim članom 44. krajnje paušalno je određena nadležnost Poverenika, što posebno ilustruju tačke 7. i 8, u kojima se kaže da daje mišljenje, pri čemu nije jasno na osnovu čega će Poverenik dati takvo mišljenje.
Ako način na koji Poverenik ostvaruje svoju nadležnost ne bude bliže određen, rizik od proizvoljnosti postaje veći nego, recimo, u slučaju institucionalizovanja tzv. saveta stručnjaka, koji bi, ujedno, predstavljao ograničenje ostvarivanja nekih drugih interesa, do onih zakonskih.
S obzirom na političku stvarnost u Srbiji, ni proklamovana samostalnost Poverenika, kao državnog organa, ni činjenica da ga bira Narodna skupština, ne iscrpljuju potrebu za dodatnim mehanizmima kontrole javnosti nad radom Poverenika.
Predlog zakona ne predviđa postojanje nikakvog tela sastavljenog od stručnjaka, što bi bio preduslov stvarne efikasnosti. Formiranje takvog tela, upravo bi trebalo da bude zakonska obaveza, a ne samo mogućnost Poverenika radi valjanog ispunjenja obaveza regulisanih odredbama člana 44.
Pravni savet Centra za proučavanje upotrebe savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke napravio je pregled uporednog zakonodavstva, ističući posebno zakonsko rešenje Velike Britanije. Naime, u Velikoj Britaniji je ustanovljen poverenik za zaštitu podataka i narodni sud za zaštitu podataka, na osnovu čijih rešenja se može izvršiti apelacija vrhovnom sudu.

Vreme. Iskoristili ste vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.

Dve rečenice i završavam. Budući da poverenika imenuje njeno visočanstvo, a da ćemo mi na uspostavljanje monarhije morati još malo da sačekamo, dok Nova Srbija ne dođe na vlast, trebalo je, barem, uvrstiti u razmatranje mogućnost pravljenja ovako institucionalizovanog tela ili tribunala.
Da li je moguće da jedini tribunal koji Srbija poznaje mora da bude samo Haški?

Reč ima narodni poslanik Simo Vuković, a posle njega narodna poslanica Vesna Pešić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva, pred nama se nalazi jedan od sudbinskih zakonskih projekata – to je zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, čije usvajanje i striktno sprovođenje predstavlja jedan od koraka ka uspešnom završetku demokratskih promena, može se slobodno reći, naš nacionalni interes.
Poslanička grupa G17 plus će ovaj zakonski projekat podržati, u želji i nastojanju da se državi Srbiji obezbede instrumenti kako bi se na najefikasniji mogući način obračunala sa korupcijom i ova pojava svela na društveno prihvatljiv nivo. Opšte je mesto da korupcija predstavlja društveno zlo koje postoji od kada postoji organizovano ljudsko društvo. To je univerzalna pojava, prisutna u svim državama i sistemima, koji se, opet, međusobno razlikuju u stepenu tolerantnosti prema korupciji, načinu i efikasnosti njenog suzbijanja.
Razlozi zbog kojih se Srbija svrstava u red zemalja sa visokim stepenom korupcije su višestruki. Neki koje, svakako, treba spomenuti su – raspad prethodnog ekonomskog i političkog sistema, dugotrajna politička kriza i diskurs državne politike, koji su obeležili devedesete, a potom i produžetak tranzicije, otežana reforma i stabilizovanje državnih institucija nakon 2000. godine.
G17 plus je svestan da korupcija ugrožava vladavinu prava, državne institucije, jednakost i ravnopravnost građana, a kao dalekosežne posledice ima i slabljenje morala i samih temelja Srbije kao građanske i demokratske države.
Dozvolite mi da podsetim da usvajanje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja međunarodnu obavezu. Ta obaveza proističe, pre svega, iz Konvencije protiv korupcije UN-a koju je Srbija ratifikovala 2005. godine, zatim iz Krivičnopravne konvencije o korupciji Saveta Evrope, koju je Srbija ratifikovala još 2002. godine.
Prijemom u Savet Evrope, Srbija je postala i članica tela koje nazivamo GREKO, znači, grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. Time smo obuhvaćeni u postupku nadzora i evaluacije, iz čega je 2006. godine, zapravo, proistekao izveštaj GREKO grupe, koji, između ostalog, sadrži 25 preporuka za efikasnu borbu protiv korupcije.
Prema poslednjem izveštaju, Srbija je do sada ispunila 12, dok je 13 preporuka ispunila tek delimično. Sastavni deo preporuke je donošenje ovog zakona koji se nalazi pred nama. Usvajanje zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije predstavlja našu neizostavnu obavezu u procesu evropskih integracija. Napominjem da čl. 6. i 80. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, koji smo nedavno usvojili u ovom visokom domu, Srbiju obavezuju na pun angažman na polju suzbijanja i borbe protiv korupcije, uspostavljanje institucionalnih mehanizama za njeno sprovođenje i punu regionalnu i međunarodnu saradnju.
Naše unutrašnje obaveze za usvajanje ovog zakona proističu iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koju je Narodna skupština usvojila u decembru 2005. godine, iz koje je proistekao i Akcioni plan Vlade Republike Srbije usvojen godinu dana kasnije.
Jedan od tri osnovna elementa Strategije predstavlja i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije, a tu je, svakako, i zakon o naznačenoj Agenciji.
G17 plus smatra da predloženi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, u celini, predstavlja uspostavljanje efikasnog državnog instrumenta za obračun sa korupcijom.
Pre svega, u osnovnim odredbama zakona, jasno su date definicije nečega što je do sada često bilo predmet polemike ili sporenja. To se odnosi na definicije funkcionera, zatim šta, ko predstavlja javnu funkciju, ili ko predstavlja povezano lice. Posebno želim da istaknem da u okviru definicije povezanog lica nisu obuhvaćeni samo supružnici, vanbračni partner, srodnici po prvoj ili pobočnoj liniji, usvojitelj ili usvojenik, već i svako pravno i fizičko lice koje se opravdano može smatrati povezanim.
Sama Agencija se u okviru ovog zakonskog predloga definiše kao nezavisan i samostalan državni organ, koji za obavljanje svojih poslova odgovara Narodnoj skupštini, što je bio jedan od osnovnih uslova za suštinsko donošenje ovog zakona.
Ta nezavisnost proističe iz heterogenog izbora organa Agencije, pre svega, Odbora Agencije, koji vrši nadzor nad radom direktora, a heterogenost proističe iz samih predlagača za njegove članove, odnosno njegovih devet članova, počev od Administrativnog odbora Narodne skupštine, preko budućeg Vrhovnog kasacionog suda, Državne revizorske institucije, do Advokatske komore i Udruženja novinara i ako postoje sumnje u dovoljne kapaciteta za samostalan i nezavisan rad, čini se da je teško pronaći bolji mehanizam za njegovo uspostavljanje, a da je primenljiv u praksi.
Dosadašnji Savet bio je telo koje je oformljeno od strane Vlade Republike Srbije, a uz to i telo isključivo savetodavnog karaktera, bez realne institucionalne moći za efikasnu borbu protiv korupcije.
Dodatni mehanizam za obezbeđenje nezavisnosti rada predstavlja član 14. Predloga ovog zakona, koji zabranjuje ne samo članstvo u političkoj organizaciji, nego i učešće u političkim aktivnostima stranaka.
Stručno rukovođenje Agencijom upotpunjuje i uslov za izbor direktora, gde on ima devet godina radnog iskustva u pravničkoj struci ili državnim organima, pri čemu se bira na javnom konkursu, na mandat duži za godinu dana od mandata članova Odbora Agencije.
Jasno definisane nadležnosti Agencije u članu 5. Predloga ovog zakona u potpunosti ispunjavaju zahteve postavljene u Nacionalnoj strategiji, definisane, između ostalog, da Agencija pokreće postupke i izriče mere, daje joj se nadležnost u rešavanju sukoba interesa, obavlja poslove u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka, uspostavlja registar funkcionera i registar njihove imovine i prihoda i, ono što je veoma važno, uspostavlja kapacitete za preventivno delovanje protiv korupcije.
To se odnosi na propisane nadležnosti u oblasti sprovođenja programa obuke i davanja smernica za izradu planova integriteta u javnom i privatnom sektoru. Ove nadležnosti, predloženim zakonom, daju sveobuhvatan okvir za delovanje na polju suzbijanja i borbe protiv korupcije, koja je do sada bila razuđena na nekoliko pomalo nemoćnih i nedovoljno definisanih tela, kao što su – Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije i Republički odbor za rešavanje sukoba interesa, čiji su rezultati ocenjeni kao skromni, mada moramo da uvažimo i objektivne okolnosti koje su postojale za njihov efikasan rad.
Sumnja u dovoljan kapacitet Odbora Agencije da na efikasan način obavlja propisanu nadležnost u tako različitim i specifičnim oblastima kao što su – finansiranje političkih stranaka, sukob interesa ili prevencija korupcije, čini se da nije opravdana. Predlog zakona pruža dovoljne mogućnosti Agenciji za samostalno formiranje unutrašnjih organizacionih celina i za donošenje adekvatnog pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, kojim bi se obezbedilo pokrivanje svih nadležnosti stručnim ljudskim resursima.
Kada govorimo o delu Predloga zakona koji se odnosi na sukob interesa, želim da istaknem uporno zalaganje G17 plus da se ova oblast precizno i rigorozno zakonski reguliše, te su ovi segmenti Predloga zakona za nas dodatna činjenica zbog koje ćemo glasati za njegovo usvajanje.
Kvalitetu ovog dela Predloga zakona doprinose jasno definisane zabrane u smislu obavljanja druge funkcije bez saglasnosti Agencije, a ne, kao u dosadašnjoj praksi, kada se čekala opomena Republičkog odbora i apelovalo se na savest funkcionera. Dakle, svim onim funkcionerima koji budu izabrani na drugu javnu funkciju suprotnu odredbama zakona, kasnija funkcija će prestati po sili zakona.
Pored propisanih obaveza funkcionera u oblasti samostalnog i samosvesnog prijavljivanja sukoba interesa, jasnog definisanja odnosa u, eventualnom, političkom angažmanu ili članstvu u strukovnom udruženju, ocenjujemo kao veoma važnu definiciju obaveze funkcionera u obaveštavanju Agencije o postupku javne nabavke, privatizacije ili nekom drugom postupku u kome funkcioner ima vezu sa pravnim licem koje se pojavljuje u tom postupku.
Smatramo da je značajno i to što je predlagač propisao i zabranu zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje sa preduzećem ili međunarodnom organizacijom, i to dve godine po prestanku javne funkcije.
Ono na čemu je G 17 plus posebno insistirao, i zbog čega podržava ovaj zakon, jeste i deo koji se odnosi na prijavljivanje imovine funkcionera.
S obzirom na to da je to vrlo često predmet medijske i političke manipulacije, plodno tlo za demagogiju širokih razmera, veoma je dobro što će se uspostaviti registar imovine funkcionera, koji time postaju javna i dostupna informacija građanima.
Put kojim se dolazi do podataka dobro je postavljen definisanim sadržajem izveštaja koji podnose funkcioneri. Javnost se, po Predlogu, odnosi i na podatke o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta.
Veoma je važno što je Agenciji data i nadležnost provere tačnosti i potpunosti podataka, kao i njihovog blagovremenog podnošenja. Naravno da suštinsku efikasnost u ovom zakonskom predlogu daju kaznene odredbe predviđene za neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini.
Pravne posledice za ovo krivično delo, koje predviđaju kaznu zatvora od šest meseci do pet godina zatvora, sa zabranom sticanja javne funkcije u trajanju od 10 godina, u dovoljnoj će meri zatvoriti prostor za eventualnu manipulaciju i nepoštovanje ovog zakona. To se odnosi i na kaznene odredbe za prekršaj ovog zakona u smislu novčanih kazni.
Brojne su studije i istraživanja pokazali da zemlju u kojoj ima najmanje korupcije karakterišu visoki standard i poštovanje ljudskih prava, politička stabilnost, efikasna državna uprava, slobodna tržišna ekonomija i čvrsta vladavina prava. Naravno da je suprotan slučaj sa zemljama u kojima postoje ozbiljni problemi sa korupcijom. Upravo te zemlje, a nešto je slično i sa Srbijom, imaju, uporedo, veliku težnju za razvojem sopstvene ekonomije, putem privlačenja domaćih i stranih ulaganja.
Sasvim je sigurno da je suzbijanje korupcije putem primene ovakvih zakonskih propisa višestruko delotvornije na tom polju od brojnih mera koje se primenjuju, a samo je Svetska banka do sada evidentirala preko 350 mera za borbu protiv korupcije.
Na kraju, valja spomenuti i zaključak izrečen u studiji Svetske banke iz maja 2005. godine, sa zaključkom da je politička volja presudna u borbi protiv korupcije. G 17 plus deli takav stav i smatra da je politička volja građana Srbije, izražena na poslednjim izborima, biranjem stranaka okrenutih evropskim integracijama, bespovratno utemeljila ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
S obzirom na to da je borba protiv korupcije nezaobilazna činjenicom u tom procesu, G 17 plus će glasati za zakonski predlog i svesrdno podržati njegovu kasniju primenu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić.

Koncentrisaću se, pre svega, na zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i na izmene i dopune Zakona o finansiranju stranaka. Za druge stvari, nemam vremena, govoriće druge kolege.
Prvo što bih htela da kažem jeste da je ova agencija koja se formira, zaista, nešto što bismo mogli da nazovemo – daj šta daš. Nema tu političke volje da zaista započne borba protiv korupcije. Nešto je malo popravljeno, i to, pre svega, kada se pogleda zakon o sprečavanju sukoba interesa i evidencija o imovini funkcionera.
Kada se pogleda čitav zakon o Agenciji, 70% sadržaja se odnosi na zakon o sukobu interesa i o imovini funkcionera, a sve ono drugo, što imamo u Strategiji, a ovo bi trebalo da bude neka vrsta njene operacionalizacije, kao specifične ustanove, od toga gotovo nema ništa, tako da od ovog što je ključno, gde bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da doprinese i da se pokaže efikasnom u borbi protiv korupcije – nema ništa. To ću ilustrovati na nekoliko primera.
Sve ono gde imamo netransparentnu moć, recimo, ako je reč o zakonu o zaštiti ličnih podataka, kada treba da kontrolišemo BIA-u i policiju, onda ne možemo da ih kontrolišemo; ako treba da kontrolišemo, recimo, u zakonu o finansiranju stranaka, vezu između vrhova stranaka i tajkuna, njihovih finansijera, koje sada ne poznajemo i koji se sada prikrivaju, nema ništa od toga da se tu može govoriti o popravljanju situacije.
Kao novo u zakonu o finansiranju stranaka, vidi se samo da je promenjena terminologija, pa se kaže, samo da obavestim građane, da su do sada kontrolu nad finansijama u strankama, u kampanji i redovnom finansiranju stranaka, vršili Odbor za finansije Skupštine i RIK. Kada se pogleda kako to treba da se popravi, onda se samo izmeni, pa se kaže – tamo gde stoji Komisija, gde stoji RIK, sada stoji Agencija, ne stoji ministar finansija, već direktor Agencije, gde stoji Odbor za finansije, sada stoji Agencija.
Jednostavno, u zakonu, kada je reč o finansiranju stranaka i kontroli finansiranja stranaka, nema nikakve metodologije. Kako to Agencija vrši, nema nijedne jedine reči. Jeste to pomenuto kao nadležnost, ali, kako se radi, nema nijedne jedine reči, pa se nejasnoća koja je bila u onom zakonu samo prenosi u Agenciju za borbu protiv korupcije.
Molim vas, moja poenta je u tome da ovo vlast i Vlada rade namerno. Sada ću pokazati kako to rade namerno. Svaku instituciju, zakon, gde mi treba da kontrolišemo vlast, da sprečavamo korupciju, da sprečavamo monopole itd., ona namerno ostavi da ne možete, praktično, taj zakon da regulišete, pa se onda, ponovo, posle toga donosi novi zakon, pa evo ga novo telo, a ona stara, uopšte, ne funkcionišu.
Revizorska komisija, uopšte, ne funkcioniše. Znači, iako smo Zakon doneli 2005. godine, prošle godine smo izabrali državnu reviziju, ona ne funkcioniše, pa onda sada zamenjujemo ovaj republički odbor za sprečavanje sukoba interesa ovom agencijom, iako taj odbor radi samo 20 meseci.
To je jedna trka u formiranju nezavisnih agencija, nezavisnih odbora, a onda se, iz nekih razloga, kada oni počnu da rade, taman uspostave nekakvu tradiciju šta bi trebalo da rade, oni, brže-bolje, smenjuju i opet počinjemo od nule. Ta praksa koja je ovde ustanovljena je specijalno loša baš za borbu protiv korupcije, zato što je osnova njena u kontinuitetu da se sistematski pokaže politička volja.
Malopre sam rekla da ću pokazati primer kako je i Zakon o finansiranju stranaka mogao da se izbori s izveštajima stranaka, od toga odakle sve dolaze izvori finansiranja.
RIK, isto kao i Odbor za finansije, imaju pravo da iznajme revizore da urade izveštaje. Kada su oni to uradili? Nikad. Tako isto, kao što nisu hteli to da urade po Zakonu o finansiranju političkih stranaka, tako i sada, u Agenciji, od toga nema ništa, jer, kad je reč o toj nadležnosti, nema nikakvog definisanja metodologije, niti sredstava kako se to radi u Agenciji. Znači, jedna nejasnoća preneta je u drugu, a to je osnova izvora korupcije u Srbiji.
Drugi uzrok koji bih htela da pomenem odnosi se na sukob interesa, odnosi se na javne funkcije. Vidite, pre svega, definicija sukoba interesa je postavljena veoma uzano. Znači, ponovo se tretira sukob privatnog i javnog. Nema sukoba između javnih funkcija, pa, čak, moram da kažem da se dozvoljavaju i dva radna odnosa, koja, takođe, mogu biti u sukobu interesa. Recimo, neko ko ima javnu funkciju, na primer, on je ministar za obrazovanje, može i dalje da vrši nastavu, npr. na privatnom fakultetu. Znači, moguće je da zadrži oba radna odnosa i to se odnosi na više takvih delatnosti, kao što su sportske delatnosti, kao što su kulturne delatnosti, istraživačke. Sve to možete da imate, dva odnosa, zajedno sa funkcijom. To njima nije sukob interesa.
Isto tako, mora da se kaže kod druge funkcije da nema ograničenja javnih funkcija, da je veći broj dozvoljen, i onda se kod druge javne funkcije uspostavlja obaveza da, u petnaest dana, Agencija mora javiti da li dozvoljava tom funkcioneru da ima još jednu funkciju.
Odjedanput se nižu i nižu članovi, da se, u stvari, ako se Agencija nije oglasila, ako je ćutala, samo po sebi podrazumeva da taj funkcioner može da prihvati i tu funkciju.
Znači, veoma često, na osnovu toga što nema izričitog izjašnjenja Agencije u zakonu, nego se neprekidno govori o nekakvom ćutanju administracije, funkcioner može da prihvati drugu i treću funkciju. Znači, gomilanje funkcija, koje ne moraju biti, čak, ni u sukobu, nego se ne mogu vršiti, iz prostog razloga što su to dva radna odnosa i, kada je reč o javnim funkcijama, može štetiti javnom interesu, time što neko obavlja funkcije koje ni fizički ne može da stigne da obavi. Međutim, zakon to ne rešava.
Ono što je moja poenta i što hoću da naglasim, jeste da je glavni uzrok korupcije kod nas ono što zovemo partijskom državom. Nema ni trunke borbe protiv partijske države u ovom nacrtu zakona. Pokazaću i po čemu.
Ovde se povezanim licima, pošto to postoji u prvom članu određene definicije, smatraju samo porodične veze. Povezana su lica, izvinite, partijski dugovi. To znači, ako imamo feudalnu podelu vlasti po vertikali, da ministar za finansije postavlja u svakoj opštini šefa poreske uprave; to su vam povezana lica. Da vidim, kada funkcioneru nešto javi šef partije, da li može da odbije to, ili ne može da odbije!
Jednostavno, nema razdvajanja partijskih i državnih funkcija. To se radi samo u jednom članu, i to veoma stidljivo, da se u kampanji ne mogu koristiti državni resursi ako partijski funkcioner ide u kampanju, zato što se ne vidi kako će, npr. obezbeđenje, koje ima, da nestane u tom trenutku, kako će koristiti neka druga, odnosno partijska sredstva. Samo u tom delu postoji nekakva naznaka da se pokušava odvojiti partijska od državne funkcije.
Nema ni govora o tome da se može govoriti o ukidanju partijske države kao glavnog izvora korupcije.
I, da kažem još nešto – obuhvat. Povećan je obuhvat funkcionera, ali su opet izostavljena ona rukovodeća mesta u Policiji, Carini i Poreskoj upravi; oni, takođe, ne podležu sukobu interesa, ne moraju da prijavljuju imovinu, tako da i Policija i Carina i sve drugo mogu da budu korumpirani i da ređaju funkcije koliko god hoće.
Na kraju, samo da pomenem koliko je važan ovaj zakon, on ničim nije obavezao Skupštinu, da se u Skupštini razmatra izveštaj ove agencije. O onome što će raditi Agencija mi nikada nećemo raspravljati, kao ni o mnogim drugim izveštajima, a mislim da bi bilo dobro da nas je obavezao zakon da Skupština svake godine raspravlja o izveštaju Agencije, o borbi Agencije protiv korupcije, o njenim rezultatima. Hvala.