Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS i SRS i više nema podnetih prijava.

Da li se možda još neko prijavljuje?

Reč ima gospodin Milisav Petronijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, izašao sam da u najkraćim crtama u ime poslaničke grupe SPS-JS iskažem stav povodom predloga ova četiri zakona.
Na dnevnom redu danas se nalaze predlozi zakona o potvrđivanju nesklopljivih sporazuma i to tri zakona gde Republika Srbija daje garanciju, jer se radi o sporazumima koja su potpisala njena javna preduzeća i jedan gde Republika Srbija uzima zajam.
Želim samo nekoliko stvari da napomenem. Radi se o sredstvima u iznosu od 186 miliona evra. Od tih 186 miliona evra, 140 miliona evra odnosi se na obilaznicu oko Beograda i, naravno, sve ono što ide uz nju. Odnosi se na jedan od najvažnijih delova Koridora 10, infrastrukturnog objekta koji je konačno, što je dobro, Vlada stavila u prioritet prioriteta. Koliko god Srbija želi da ode u Evropu, Koridor 10 je taj koji Evropu dovodi u Srbiju. Ako to brzo ne bude uradila neki drugi koridori će otići na neku drugu stranu.
Koridor 10, naravno, i deo obilaznice oko Beograda, jeste značajan iz još mnogo razloga. Prvo, Srbija rešava veoma veliki problem koji ima kada je u pitanju infrastruktura. Drugo, Srbija dobija kapitalne objekte iz oblasti infrastrukture. Treće, Srbija izgradnjom tih kapitalnih objekata otvara mogućnosti zapošljavanja ljudi, najvećeg problema u Srbiji. Naravno, sve to dalje vodi konačno ka boljem životu građana.
Sve je to samo deo razloga zbog kojih treba podržati predloge ovih zakona. Jedan od njih odnosi se na sredstva koja će se upotrebiti za obilaznicu od Batajnice do Dobanovaca. Bez toga opet nema Koridora 10. Drugi, odnosi se na jedno od najbolnijih pitanja i, molim vas, da budemo jasniji, ne samo Beograda, nego i Srbije i suštine Koridora 10, a to je most "Gazela". To su pristupni putevi.
Beograd je grad, možda jedini, gde kroz centar grada prolazi autoput međunarodnog značaja. Autoput kroz centar Beograda jeste ulica kroz koju treba da prođe ogroman broj vozila koja povezuju i Evropu sa Bliskim istokom itd. To je nezamislivo. Naravno, kao posledica toga jeste da je "Gazela" zagušena. Treba imati mnogo sreće i preći preko nje, dok još može, iako je most u ovakvom stanju. To je hitno i nužno što pre uraditi. Beograd daje svoj doprinos, nije to samo Srbija. I Beograd daje svoj doprinos kada je u pitanju obilaznica, to se može videti.
Dobro je da je obilaznica, kao deo Koridora 10, i ceo Koridor 10 stavljen u prioritet prioriteta.
Imamo priliku da vidimo našeg druga Mrkonjića i danju i noću na gradilištima, upravo iz razloga da se stavi do znanja da nad svakim od tih poslova mora da se bdi da bi se oni na vreme završili. To su veoma veliki, krupni razlozi da se potvrde ovi zakoni.
Naravno, neću da oduzimam vaše vreme. Šta reći i o onoj garanciji koja se daje za ''Elektroprivredu'' Srbije. Koliko je značajno tih 36 miliona evra za stanovnike Posavine, Tamnave, Kolubare, Kostolca. To su čitava naselja, degradirana naselja, u kojima je ugrožen život ljudi cele opštine Obrenovac, deo Uba, Lazarevca, zatim, Veliki Crnjani, Sokolovo, Kostolac itd. Sve je to posledica veoma važnog posla, to je pravljenje električne energije na ugalj. Mora tim ljudima da se omogući da imaju zdrav život. Zato je važno i ovo uraditi.
Naravno, ovaj četvrti odnosi se na stambene potrebe izbeglica. Samo želim da upozorim javnost, to već postaje izbeglička kriza u Srbiji. U Srbiji su već po 15, 16 godina ljudi izbeglice; oko 100.000, ako se ne varam, izbeglica, 200.000 interno raseljenih lica itd. Sve su to obaveze države koje država mora da izvrši.
Razlog zbog čega su ti ugovori sklopljeni, pitanja koji oni rešavaju, veoma su uticala i utiču na to da se da podrška tome.
Želim nešto još da kažem, što možda nije primereno pripadniku parlamentarne većine. Ovo želim da iskoristim i kao upozorenje i Vladi i sadašnjoj i svima koji se bave tim poslovima, da mora brže i energičnije da se radi, jer nije moguće objasniti da imamo toliko veliki problem infrastrukture, toliko veliku potrebu za izgradnju Koridora 10, toliko malo para i to uloženih tamo gde će najpre da se vrate.
Nije moguće da imamo te probleme, da sporazum potpišemo pre godinu dana i to sporazum po kome sredstva ne mogu da se povlače dok se ne potvrdi Zakon o davanju garancija i godinu dana mi ne dajemo potvrdu. Sredstva stoje. Problem je pristup. Želim javno da kažem, mora u takvim situacijama i brže i energičnije i više, jer jednostavno, problemi sa kojima se
Srbija suočava, ono sve za šta se Srbija opredelila, a to je da gradi, radi, traži brže i energičnije delovanje svih.
Da ne dužim puno, želim da saopštim u ime poslaničke grupe SPS-JS da ćemo mi glasati za potvrđivanje ovih zakona. Želim da pozovem sve da glasaju za potvrđivanje zakona, a one koji treba da ih sprovedu, da ih što pre, na vreme, sprovedu, jer je to interes, ne vladajuće većine, ne parlamentarne većine, već svih u Srbiji.

Zahvaljujem. Koristeći član 85. želela bih da vas obavestim da ćemo danas raditi nakon 18,00 časova, do završetka rasprave o tački dnevnog reda koja je sada u toku.

Takođe, uvažavajući činjenicu da u 16,00 časova počinje prenos zasedanja Skupštine UN, na čijem je dnevnom redu i naš zahtev da se Međunarodni sud pravde izjasni o nelegalnom proglašenju nezavisnosti naše južne pokrajine Kosova i Metohije, određujem pauzu do 18,00 časova, kako bi narodni poslanici mogli da prate ovu važnu raspravu. Najpre, ima reč gospodin Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća nisam očekivao da će ministar za ovaj nacionalni ovako da se ponaša, da dođe pred poslanike i ignoriše, umesto da izađe i da odgovor da. Ja sam poslanik, vi ste ministar, vi morate da dajete odgovore i ne možete da sedite i da samo šapućete.  
Tražio sam od vas odgovor, zbog toga što do sutra u 10 časova treba da znam da li je Vlada Republike Srbije u budžetu predala i iz vašeg plana ili nije. To mi treba. Zbog toga kada dođete u Skupštinu, znajte, da je za vas poslanik – poslanik.
Vi ste Vladin činovnik i ja vas molim, ako hoćete, da date odgovor jer to traži 130 hiljada građana Pančeva, s obzirom na to da imaju ozbiljne probleme.
Izvolite, tražim odgovor. Ako nećete da date odgovor, i to je potrebno da znaju građani Srbije.

Gospođa ministar nije dobila reč da sada u ovom momentu da odgovor, no, na kraju svih pitanja, pretpostavljam da za nju neće biti jedino ovo pitanje, daću joj reč i ona će biti u prilici da vam odgovori na pitanje. Daće odgovor. Zahvaljujem, počinje nam pauza.

(Posle pauze – 18,15)

Poštovani narodni poslanici, pretpostavljam da svi delimo zadovoljstvo zbog rezultata glasanja u UN. Naša Rezolucija je usvojena sa 77 glasova.

Najčešće u Parlamentu upućujemo jedni drugima kritike. Međutim, mislim da je prilika da našoj državi, Ministarstvu spoljnih poslova, predsedniku države i svim građanima koji su zdušno bili uz one koji su činili aktivne poteze čestitam ovom prilikom.

Nastavljamo sa radom.

Reč ima Srboljub Živanović. Nije tu.

Reč ima Milan Avramović. Nije tu.

Hoćete li vi umesto Srboljuba? Izvolite, Slobodan Vuković.

Uvažena gospodo poslanici, uvaženo predsedništvo, ja nisam često ovde govorio do sada, ali po ovoj tački koja je danas na dnevnom redu iskoristiću svoje pravo da ukažem na neke okolnosti i svoju diskusiju ću ograničiti na onaj deo koji tretira ovaj zajam u vezi izgradnje stanova socijalnog programa za izbegla, raseljena lica i ostala lica koja su na neki način u takvoj situaciji da im je potrebna pomoć države da svoje stambeno pitanje reše.
Posebno želim da pozdravim gospođu ministra Kalanović i da joj skrenem pažnju na neke pojedinosti gledajući ovaj projekat. Moram da se vratim malo unazad i da kažem da ja, kao pripadnik SRS, već nekoliko godina pratim dešavanja oko tog pitanja. Imam želju da ukažem na nešto što se dešavalo u prethodnim projektima, što je vrlo negativno, da je taj narod koji je ostao bez ognjišta, koji je u suštini najveći gubitnik u ovoj tranziciji koja se nama dešava, na, neki način, izmanipulisan.
Reći ću da se svakodnevno javlja na desetine lica koja nemaju elementarne uslove za život, za smeštaj i kao što znate, u ovih petnaestak godina i više, u ovoj drami koja je za njih iznad ove koju mi imamo ovde, bilo je više prilika i pokušaja da se tim ljudima pomogne. Bilo je pojedinaca koji su to radili, bilo je nekih organizacija koje su to radile, bilo je i organizovanih projekata države. Međutim, efekti svega toga su za njih minimalni. Čini mi se da i ovaj predlog zakona, takođe, ima velikih propusta i nedorečenosti, koje mogu kao krajnji ishod svega ovoga da budu da taj narod od toga nema ništa. Sada ću reći na šta konkretno.
Čitao sam u štampi ranijih godina, a i nema više od sedam - osam meseci, da su ministarstva za izbeglice itd. davala neke izjave da su iz nekih fondova koje smo mi dobili, takođe, na neki način, u ovom socijalnom ili nekom drugom programu, sredstva upotrebljena na takav način da nisu došla do krajnjih korisnika. To je ostalo nedorečeno. Čekalo se da se usvoje neki zakoni, neki predlozi da stupe na snagu. Međutim, od toga nema ništa. Jedan broj stanova je izgrađen. Priča se da su oni nepodeljeni, da oni postoje, da se nenamenski koriste i to je to.
Sada, kada je ovaj zakon u pitanju, očigledno je da je u pitanju velika suma novca, da je motiv veoma ispravan i tu ćemo se složiti, ako je motiv krajnje iskren, onda bi sve to bilo u redu.
Međutim, kada sam malo pogledao ovde, ima mnogo nedorečenosti. Samo ću na neke stvari skrenuti pažnju.
Datum odobrenja za ovaj projekat je 8. septembar, sa kasnijim dopunama i izmenama. To se proteže, taj narod je na ovim prostorima 15 godina, deca koja su se rodila pri dolasku u Srbiju sada treba da završavaju osnovnu školu. Država za njih nije imala prostora. Plašim se i sada, pošto se iz ovog projekta vidi početak radova, u ovom trenutku, u vreme podnošenja iz sporazuma, procenat radova koji su urađeni je nula. Razumem, početak. Kraj radova bi trebalo da bude okončan okvirno za tri godine. Znači, ta deca će imati 18 godina, ako uopšte dođu u priliku da dobiju nešto iz ovog programa.
Kada sam dalje gledao ovo, očigledna je namera onoga ko je ovakav sporazum pravio da ti ljudi, te izbeglice, koji su stekli i državljanstvo Srbije, jedan broj njih, da uđe u neki sistem kredita. Ja podvlačim, vidim da mi se odobrava u ovome, ali želim da vas podsetim, da li je cela koncepcija ovoga ispravna? Većina tih ljudi živi na granici egzistencije, bori se za goli život. Oni su obično kreditno nesposobni. Pitanje je – da li je ovaj zakon na pravi način napravljen?
To su višečlane porodice, obično sa više starijih, bolesnih i iznemoglih lica, koje nemaju mogućnosti da uopšte uđu u kredit. To mi pokazuje da mnogi, ne u onim kampovima za smeštaj izbeglica, takvih je sada već malo, svi su oni pošli ''trbuhom za kruhom'', pokušavaju negde da rade, većina njih, uopšte ne mogu da steknu onaj prvi osnov da bi se tretirali kao socijalno ugrožena lica. Zašto?
Kao radikal, bio sam u prilici da mi na desetine puta dođu samohrane majke sa decom, poreklom izbeglice, bez očeva koji su poginuli ili su nestali iz njihovih života, i pokušavao sam da ih prijavim u centar za socijalni rad. Tamo sam dobijao odgovor da onaj ko želi da se prijavi u centar za socijalni rad, mora u svom domaćinstvu da ima makar nekoliko invalidnih lica, nesposobnih za rad. Potrebno je mnogo dokaza da bi oni uopšte ušli u tu priču, da su socijalni slučajevi.
Ako je ceo ovaj projekat naslovljen na to da u njemu mogu da učestvuju upravo takva lica, onda se postavlja pitanja – koliki će broj takvih time biti obuhvaćen, a ima ih mnogo. Znate da je Srbija zemlja koja ima verovatno najviše izbeglih i raseljenih lica u Evropi, a možda i na svetu, da Srbija ima pored toga svoje prateće probleme i da ne može da ih tretira kao nešto što je prioritet, izgleda da će ti ljudi i dalje biti u beznadežnoj situaciji i da ovaj projekat njih neće uopšte dotaći.
Ovde je očigledno ostavljeno da se jednog dana vidi kako će i gde će ta sredstva biti raspodeljena. Vidim da je u programu predviđeno da to budu pojedine opštine koje imaju najveći broj izbeglica. Pitanje je da li je to prava stvar, da li su oni uopšte registrovani kao izbeglice i kako dobijaju taj status.
Moram reći, živim na opštini Palilula, upoznat sam odlično sa onim što se dešava na Paliluli, upoznat sam i sa naporima koje je grad Beograd činio i sigurno sa velikom preciznošću mogu da kažem da su konkursi o dodeli stanova solidarnosti, takođe, bili usmereni na način koji nije omogućio da do stanova dođu oni pravi korisnici predviđeni programom.
Ponavljam, motiv za ovo je izuzetno ispravan, ali u čitavoj toj proceduri plašim se da će i ovo otići na stranu, kao i u Skupštini grada kada su se dodeljivali stanovi solidarnosti. Mi ćemo doći u situaciju da će hiljade i hiljade ljudi konkurisati, da će jedan veliki broj njih imati, kao i u Skupštini grada, isti broj bodova, da ćemo ustanoviti, kao što smo i tamo ustanovili, da pojedini ljudi imaju pravo da arbitriraju i da neke sklone sa rang liste. To možete da proverite, ako sumnjate u ove podatke koje sam izneo, i na taj način se vrši nepravda obično prema velikom broju lica koja su u beznadežnoj situaciji.
Kako će doći uopšte do te raspodele, kojim opštinama će otići sredstva? Da li će te opštine biti uopšte voljne, evo polazim od moje opštine, da daju zemljište? Vidim da država, očigledno, ovaj projekat posmatra, koliko god da je on socijalni, iz ekonomskog ugla. Gde to vidimo?
Pa, vidim da će ta lica, pored toga što će uzeti kredit, ako uopšte budu sposobna da ga uzmu, morati da plate komunalije i druge troškove koji idu u državni budžet. Znam da će iz državnog budžeta (da ne čitam sada, svi ste vi dobili ovaj materijal) jedan procenat ukupnih troškova iz ovog programa, mislim oko 20 i nešto posto, ako sam pogrešio nemojte mi zameriti, dati država, a da će ovih 10 miliona evra dati jednim delom ''Banka za razvoj'', a drugim delom neke druge institucije, to je ukupno oko 13,5 milijardi, ako se ne varam. Vidim da u jednoj stavci stoji da će jedan deo morati da daju i ta zainteresovana lica.
Sada, po treći put, postavljam pitanje – da li ste svesni vi koji ste sačinili ovaj predlog da većina tih najugroženijih uopšte nema predispozicije da uđe u taj program? Oni obično rade kao neprijavljena radna snaga, najteže fizičke poslove ili najprostije, kod poslodavaca koji ih ne zapošljavaju na način koji je predviđen zakonom. Znam da moramo to da ubacimo u neki zakonski kliše. Ali, imam utisak da će ovde doći do velike selekcije i da oni kojima je ova i ovakva vrsta pomoći i brige države potrebna, neće biti uopšte u mogućnosti da koriste ovaj program.
Posebno želim da se osvrnem na ovaj treći deo, vezano za ovo o čemu sam pričao, radi se o 400 stanova za izbegla i raseljena lica ili lica koja su na teritoriji Republike Srbije stekla u međuvremenu državljanstvo.
Sto stanova iz ovog programa se odnosi na druga socijalno ugrožena lica, koja nemaju mogućnost da svoje stambeno pitanje reše. To su, takođe, višečlane porodice.
Sada da nastavim, hteo sam da kažem kako u ovom trenutku, na kakav način država tretira ta najsiromašnija domaćinstva. Javila mi se gospođa Mara Popov iz Zrenjanina, i ona je jedna od onih lica koja su ugrožena ovom tranzicijom, a detalji su sledeći: Mara Popov je zbog bolesnog muža i lične nesposobnosti došla u situaciju, zbog plaćanja lekova, da dobije dug za utrošenu električnu energiju od 27.000 dinara koji je trebalo da plati. Pošto to nije mogla da plati, Elektrodistribucija je preko suda izdejstvovala da se proda stan od 67 kvadrata za 5.000 evra, od toga je nadoknađen dug Elektrodistribuciji.
Gospođa je izbačena iz svog stana, sa četvoročlanom porodicom je došla u Beograd misleći da čini dobru zakonsku stvar. Odjavila se u Zrenjaninu i ne može uopšte da se prijavi u Beogradu.
U Beogradu sada pokušava da nađe neki smeštaj, dugo je ovde, tamo gde stanuje lice koje izdaje stan neće da je prijavi. Ona je kreditno nesposobna, ne može da podigne kredit ni ovakav, ni bilo koji drugi i to su problemi koji tište one koje ovaj zakon najviše tretira.
Ja vas molim da ovo uzmete u obzir, da eventualno napravite koncept gde neće moći doći do zloupotrebe i da se na pravi način nađe prostor da ovi najugroženiji dobiju mogućnost da ovo koriste. Hvala.

Replika, gospodin Martinović.

Obaveštavam članove Odbora za zaštitu životne sredine i ostale zainteresovane narodne poslanike da je Treća sednica Odbora zakazana za 9. oktobar u Pančevu odložena za petak, 10. oktobar 2008. godine. Polazak za Pančevo je u petak, 10. oktobra u 10,15 časova, sa parkinga ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije.

Izvolite, gospodine Martinoviću.

Gospođo Đukić-Dejanović, ne javljam se zbog replike nego zbog Poslovnika, član 226. i tražim od vas jedno obaveštenje koje zanima ne samo narodne poslanike nego, verujem, i sve građane Srbije. Dakle, prilikom televizijskog prenosa kada govori neko iz poslaničke grupe koju je obrazovao Tomislav Nikolić ide tekst SNS. Tomislav Nikolić je obavestio predsednika Narodne skupštine Republike Srbije 24. septembra 2008. godine jednim dopisom da će poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' u skupštinskoj komunikaciji koristiti skraćenicu SNS.
Potrebno je da izdate nalog da se ta skraćenica koristi prilikom potpisivanja narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkoj grupi ''Napred, Srbijo'', kao i u svim drugim zvaničnim aktima Narodne skupštine – tačka, pa onda zagrada, malim slovom skupštinski materijali, sajt itd., predsednik poslaničke grupe Tomislav Nikolić.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ja sam dužan da vas upozorim na odredbe najmanje dva važeća zakona koji ste prekršili, ako je uz vašu dozvolu omogućeno da ispod imena i prezimena poslanika koji pripadaju poslaničkoj grupi Tomislava Nikolića ide skraćenica SNS.
Dakle, SNS ne može da bude skraćenica od ''Napred, Srbijo'', to je jasno i maloj deci. SNS je verovatno skraćenica od Srpske napredne stranke.
Srpska napredna stranka, po mojim informacijama, nije upisana u registar političkih stranaka Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Evo šta kaže Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije: član 11. stav 5 – organizacija nema pravo da deluje pre upisa u registar; u član 22 – propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 9-99.000 dinara kazniti politička organizacija koja deluje pre upisa u registar; Zakon o političkim organizacijama član 17. stav 2 – novčanom kaznom od 5-50.000 dinara kazniće se za prekršaj građanin ako obavlja aktivnost u ime političke organizacije koja nije upisana u registar, niti je podnela nadležnom organu prijavu za upis u registar, koja je prestala sa radom ili kojoj je odbačena prijava za upis u registar.
Dakle, ako ta fantomska stranka, koja još uvek nije upisana u registar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ne postoji, tražim od vas obaveštenje da li ste vi izdali nalog da se ispod imena i prezimena poslanika te fantomske poslaničke grupe ispisuje skraćenica SNS. Hvala.

Naravno da ste potpuno u pravu citirajući zakone koji regulišu materiju o kojoj ste govorili, ali je izvesno da poslanička grupa u Parlamentu, dakle, ne politička stranka nego poslanička grupa, sebe može nazvati onako kako odluči.

Po predlogu te poslaničke grupe ja sam i postupila. Izvolite, ponovo povreda Poslovnika. Zaista nije to regulisano, niti sankcijom niti zabranom. Član 23. daje pravo poslaničkoj grupi, a ne političkoj partiji.