Zahvaljujem gospođi ministru.

Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona: o zaštiti podataka o ličnosti, o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.

Dozvolite da vas obavestim da sam obišla Njegovu svetost patrijarha Pavla, u ime svih vas i u svoje ime. Nisam vas o tome prethodno obavestila jer nisam znala da li ćete se složiti da vam ja kažem, pa sam se sa njim dogovorila.

Naravno da sam imala kontakt i sa stručnim timom koji prati njegovo zdravstveno stanje. On je trenutno u stabilnom stanju i poručio je da nam u teško vreme i vreme nesloge želi, pre svega, slogu, da bi nam bio uspešan rad.

Sada predlažem da bude pauza do 15,00 časova.

(Posle pauze – 15,15)

Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju gospodin dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i pozdravljam ga, a povodom razmatranja predloga zakona 5, 6, 9. i 12. tačke dnevnog reda, kao i gospodin Zoran Ćirović, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija, koga takođe pozdravljam, kao i ministra gospođu Vericu Kalanović.

Saglasno odluci Narodne skupštine, obaviće se zajednički jedinstven pretres o predlozima zakona o: potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj "Beogradski autoput i obilaznica", potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Obilaznica oko Beograda", potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope i načelni pretres o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije Nemačkoj finansijskoj instituciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" (Mere zaštite životne sredine u termoelektranama na lignit).

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS – jedan sat, 9 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; poslanička grupa "Napred, Srbijo" – 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; poslanička grupa LDP – 15 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina – 8 minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč ako to već nisu učinile, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 149a. stav 3. i članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – predloG zakona o potvrđivanju garancijE EBRD-u ZA "Beogradski autoput i obilaznicU" (zajednički jedinstveni pretres sa 6. i 9. tačkom i zajednički načelni pretres sa 12. tačkom dnevnog reda)

Da li predstavnici predlagača žele reč?

Po povredi Poslovnika, gospođa Janković. Izvolite.

Po članu 226. Bilo bi dobro da budemo obavešteni kako ćemo dalje raditi, s obzirom na to da prenos iz Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kreće oko 16 časova po našem vremenu. Raspitali smo se, s obzirom na proceduru, vrlo je verovatno da će to biti negde od 16,30 i da direktnog televizijskog prenosa ove sednice dalje neće biti. Osim toga, odlučuje se o pitanjima koja su od vrhunskog značaja za našu zemlju i mislim da, prosto, treba usvojiti predlog da radimo do tog vremena, da bismo mogli da pratimo šta se događa u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ako ništa drugo, pošto ovde nismo imali rezoluciju o Kosovu i Metohiji, hajde da vidimo šta ćemo tamo uraditi.

Čekam upravo informaciju kada i da li će biti uključenja i čim budem saznala, naravno, bićete obavešteni i dogovorićemo se o daljem radu. Ima najava da ćemo moći da se uključimo u direktni prenos i napravićemo pauzu onoliko dugo koliko prenos traje.

U skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da će poslaničku grupu SRS u raspravi o tač. 5, 6, 9. i 12. dnevnog reda Prve sednice Drugog redovnog zasedanja u 2008. godini predstavljati narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li predstavnici predlagača žele reč?

Gospođa Kalanović želi reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, pred vama su četiri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma zaključenih sa međunarodnim finansijskim institucijama. Realizacija ovih zajmova podrazumeva finansijsku podršku na četiri velika nacionalna projekta.
Malopre je postavljeno pitanje o kakvim se zajmovima radi. Radi se o dva velika infrastrukturna projekta vezana za grad Beograd, jedan za deo obilaznice oko Beograda, jedan za sanaciju mosta "Gazela", jedan projekat vezan za izgradnju 500 stanova i jedan projekat vezan za unapređenje ekologije kod termoelektrana. Znači, radi se o projektima od čije će realizacije imati koristi, na direktan ili indirektan način, veliki broj građana Srbije.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu, koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Bankom za razvoj Saveta Evrope 18. decembra 2007. godine. Zajam iznosi 10 miliona evra. Sredstva su namenjena izgradnji oko 500 stambenih jedinica, 400 stambenih jedinica za izbeglička ili bivša izbeglička domaćinstva i oko 100 stambenih jedinica za domaćinstva koja ne mogu na drugi način da obezbede prostor za stanovanje.
Konačno rešenje trajnog smeštaja izbegličkih porodica je cilj kojim je težila svaka vlada.
Ovaj zajam nam omogućava brže dostizanje tog cilja i omogućava bolje i kvalitetnije živote za naše sugrađane i brže njihovo ukupno uključivanje u život građana Republike Srbije.
Sredstva predviđena Okvirnim ugovorom o zajmu odobravaju se u skladu sa propisima o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope i pružaju mogućnost izbora između varijabilne i fiksne kamatne stope, kao i veoma povoljan period počeka od pet godina. Implementacija projekta poverena je Građevinskoj direkciji Srbije.
Drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji ''Obilaznice oko Beograda'' između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je potpisan 19. oktobra 2007. godine na iznos od 60 miliona evra.
Istog dana je potpisan i Ugovor o finansiranju ''Obilaznice oko Beograda'' između Evropske investicione banke i JP "Putevi Srbije" na iznos od 60 miliona evra.
Ugovorom o garanciji Republika Srbija garantuje izvršenje svih novčanih obveznica zajmoprimca, tj. JP "Putevi Srbije" prema Evropskoj investicionoj banci po osnovu ugovora o finansiranju. Ukupna vrednost projekta iznosi 136,5 miliona evra.
Sredstva se realizuju od 60 miliona evra kroz kredit Evropske investicione banke, sopstvena sredstva JP "Putevi Srbije" učestvuju sa 19 miliona evra, zajam Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 55 miliona evra i sredstva Evropske agencije za rekonstrukciju u iznosu od dva i po miliona evra.
Cilj ovog projekta je izgradnja deonice A obilaznice oko Beograda, kroz završetak deset kilometara autoputa sa dve puta dve trake od Batajnice do Dobanovaca, koji je sastavni deo Koridora 10 u zapadnom delu grada, uključujući i projekat, nadzor, inspekciju, bezbednost saobraćaja i izgradnju naplatnih stanica.
Treći je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji ''Beogradski autoput i obilaznica'' između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisan 15. novembra 2007. godine u Beogradu, na iznos od 80 miliona evra. Istog dana potpisan je Ugovor po zajmu ''Beogradski autoput i obilaznica'' između Evropske banke za obnovu i razvoj i JP "Putevi Srbije" na iznos kredita od 80 miliona evra.
Ugovorom o garanciji Republika Srbija garantuje izvršenje svih novčanih obaveza zajmoprimca, tj. JP "Putevi Srbije" prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu ugovora o zajmu. Vrednost ovog projekta je 80 miliona evra i ceo predstavlja zajam Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj projekta je sanacija pratećih konstrukcija i prilaznih puteva mosta Gazela na raskrsnici autoputeva E70 i E75, rekonstrukcija i poboljšanje pristupnih puteva i R251 kružni put i završetak deonice A obilaznice oko Beograda.
Realizacija predviđena poslednja dva zakona će bitno poboljšati infrastrukturu u Srbiji i, kao što smo već nebrojano puta rekli, obilaznica oko Beograda znatno će rasteretiti saobraćaj u glavnom gradu i poboljšati kvalitet života građana ne samo glavnog grada, nego i građana cele Srbije.
Četvrti, Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije Nemačkoj finansijskoj instituciji KFW, Kreditnoj banci za razvoj, po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije", u projektu Mere zaštite životne sredine u termoelektranama na lignit. Sporazum o zajmu i finansiranju između KFW "Frankfurt na Majni" i JP "Elektroprivreda Srbije" potpisan je 2. januara 2008. godine. Vrednost iznosi 36 miliona evra.
Cilj projekta je rehabilitacija mlinova daljinskog grejnog sistema na TE "Nikola Tesla A" i ugradnji sistema za prikupljanje i transport pepela na TE "Kostolac". U Srbiji, kao što je poznato, postoji veliki problem zagađenosti životne sredine i u nekoliko gradova naši sugrađani žive u neprekidnom strahu za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje dece. Ovaj zajam omogućava u značajnoj meri poboljšanje efikasnosti zaštite bar u okolini termoelektrana na lignit.
Nadamo se da ćemo i u narednom periodu ovakve i slične programe sprovoditi u cilju zaštite zdravlja građana Srbije.
Poštovani poslanici, ispred Vlade Republike Srbije sam predstavila vrlo kratko predlog ratifikacije ova četiri ugovora. Još jedanput, napominjem da su izuzetno važni projekti predviđeni za finansiranje ovim sredstvima. Pozivam vas da ih podržite, jer veliki interes od ratifikacije ovih ugovora, od realizacije ovog projekta imaju upravo građani Srbije.

Zahvaljujem gospođi mr Verici Kalanović, ministru za NIP, na razložnim obrazloženjima Predloga zakona.

Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč. (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Ovlašćeni predstavnik SRS gospodin Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobra je stvar da se danas, napokon, u skupštinskoj proceduri našao set predloga zakona. Međutim, na samom početku moram da iskažem jedno čuđenje i pomalo utisak da se predstavnici Vlade, na neki način, neozbiljno ponašaju prema poslanicima Skupštine, a na osnovu ovih materijala koje smo dobijali tokom jučerašnjeg i današnjeg dana.
Podsećam vas da je, najpre, za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenih predloga zakona, bila određena Diana Dragutinović, ministar finansija, pa se onda situacija preokrenula, pa je naredno obaveštenje bilo tako da će o ovim predlozima zakona Vladu zastupati Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, i na kraju smo dospeli do toga da danas u skupštinskoj raspravi Vladu predstavlja ministar za NIP Verica Kalanović. Znači, na samom startu da razjasnimo neke dileme, ako uopšte i postoje.
Što se tiče poslaničkog kluba SRS, mi smatramo da su ovi predlozi zakona, koje ovog popodneva razmatramo, od izuzetnog značaja za građane Republike Srbije. Međutim, smatramo da je nedopustivo što se već punih osam godina od onih čuvenih petooktobarskih revolucija i od priče o prilivu stranih novčanih sredstava itd., sa nekim izuzetno važnim projektima sačekalo, kažem, punih osam godina.
Osnovni problem u celoj ovoj priči jeste, pre svega, na to smo i mi ranije, praktično, u svakom navratu ukazivali, da država Srbija apsolutno nije u situaciji da na pravi način isprati ovakve projekte koji su neophodni za bolje uslove i bolji život građana Srbije. To govorim iz razloga, a i sami narodni poslanici mogu da vide kada je reč o ovim predlozima zakona, da reč koja se najčešće pominje jeste zajam, odnosno kredit i to je ono što pokazuje da država Srbija u tom ekonomskom aspektu i smislu apsolutno nije na valjan način u toku ovih osam godina uspela da sredi stvari.
Zato smo prinuđeni da, na neki način, i građani i država uopšte, od strane raznoraznih evropskih monetarnih fondova, banaka itd. polako ali sigurno, namičemo sebi na vrat, a samim tim i svim građanima Srbije, rekao bih, jedan svileni gajtan koji će iz dana u dan sve više stezati i dospećemo u situaciju da se kao država nađemo u jednom dužničkom ropstvu. Mi želimo ovom prilikom da na to građanima jasno ukažemo.
Dakle, onog 15. novembra 2007. godine kada je potpisan ovaj ugovor o zajmu za projekat ''Beogradski autoput i obilaznica'' sa EBRD-om čuli smo da će veći deo sredstava biti upotrebljen za rekonstrukciju mosta Gazela.
Svi mi koji praktično svakodnevno prelazimo preko ove saobraćajnice znamo da je pravi uspeh i sreća kada pređemo sa ove strane na stranu Novog Beograda. Takođe, čuvena ''Obilaznica oko Beograda'', od Batajnice do Dobanovaca.
Ono što u ime SRS želim da istaknem ovog puta, to je da smatramo da će ovi predlozi zakona, bez obzira na neku suštinsku stvar, a vezano je za bolje uslove, mogu doneti građanima Srbije, ipak, mnogo više problema, a upravo, u tom smislu je vraćanja tih novčanih sredstava koje je Republika Srbija preuzela prilikom svih ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, odnosno sa Evropskom investicionom bankom i Bankom za razvoj Saveta Evrope.
Kao što velika
većina građana Srbije zna, situacija u državi u tom ekonomskom smislu je zaista katastrofalna i smatramo da je to posledica jednog sasvim pogrešnog koncepta koji se zasniva na tome da jedan deo ljudi, dakle, bogati budu još bogatiji, dok siromašni bi trebalo da budu još siromašniji.
To je jedna terapija koja se ogleda u toj nagloj liberalizaciji tržišta, odnosno kriminalnoj rasprodaji državne imovine u procesu privatizacije i čvrste vezanosti domaće valute za evro.
Svedoci smo pogubnosti takve ekonomske politike upravo ovih poslednjih nekoliko dana. Sve je ovo i dovelo da je nezaposlenost u Republici Srbiji takva kakva jeste, a znate da se ta cifra meri brojkom od skoro milion ljudi.
Znate da je spoljnotrgovinski deficit povećan u periodu od 2001-2007. godine, upravo u vreme kada se na vlasti nalaze ove proevropske, prozapadne snage, preko 41 milijardu dolara, a da je spoljni dug narastao sa 10 milijardi na 25 milijardi. Znate i da je inflacija od 2001. do 2007. godine kumulativno narasla na 200% i da je ono što je možda najupečatljiviji pokazatelj, javna potrošnja preko 50% BDP, odnosno da su građani za ovih nekoliko godina povećali svoju zaduženost sa nekih 147 evra na preko 500 evra.
Ono što je katastrofalno i što najviše ukazuje na tu pogubnost ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije, to je da je stopa privrednog razvoja zemlje ispod stope rasta zemalja u regionu, a recimo, daleko ispod stopa Estonije, Litvanije, Rusije i Kine, što znači da i dalje zaostajemo, odnosno da nema mogućnosti povećanja životnog standarda. Sve to prouzrokuje porast socijalne napetosti u društvu.
Dakle, razlika između nekadašnjeg imperijalnog ropstva i ovog našeg današnjeg, na šta mi ukazujemo, jeste u tome da, praktično, svi koji su dostigli određenu udobnost ne očekuju da svoj narcizam malih diferencija izmene, tako da su u poslednjih 20 godina (ovo su neki podaci koji su interesantni i za učešće u raspravi narednih poslanika, a i za građane koji ovo prate) te najsiromašnije zemlje sveta na
pozajmljenih jedan dolar platile kamatu devet dolara ne otplativši uopšte glavnicu.
Dugovi nerazvijenih zemalja su narasli na 2.400 milijardi dolara. I više niko ne može da objasni kako će ti dugovi biti vraćeni, a to je ono, ne želim da budem pesimista, ovakvim načinom vođenja ekonomske politike, što će očekivati, nažalost, i građani Srbije.
Sve dosadašnje reforme, u koje mogu da spadnu i ovi predlozi zakona o potvrđivanju ovih ugovora, uglavnom stvaraju lažnu sliku o tome da je država spremna da se suoči sa svim ovim izazovima koje nose sa sobom i ove kapitalne investicije. Smatram da je ovo potpuno pogrešno, upravo iz tog razloga što krediti apsolutno ne mogu doneti ništa dobro, jer ti krediti se kad-tad moraju vraćati.
S obzirom na to da privreda ne učestvuje u potrebnom procentu u popuni republičkog budžeta jako je teško očekivati da ćemo biti u stanju kao država da sve preuzete obaveze, odnosno da vratimo novac na osnovu ovih ugovora, zajmova, kredita. Ti tzv. neki krediti, kako ih danas zovu, praktično su, ponoviću još jedanput, ono što je osnova svega – samo okovi za jedno dužničko ropstvo u kom se nalazimo.
Takođe, pozivam da ovde kao najviše zakonodavno telo, kao Narodna skupština Srbije, krajnje odgovorno pristupimo i ovim današnjim predlozima zakona, kao i svemu ostalom što nas bude očekivalo u oblasti ekonomske politike. Jer, kao što i sami znate, poslednjih nekoliko dana, zbog ovih previranja koja se dešavaju na finansijskom tržištu Evrope i SAD, trebalo bi da budemo pripremljeni za jedan vrlo loš scenario koji, takođe, može i nas ovde da zadesi. Smatram da tržište nije spremno u potpunosti da uzme u obzir sve temeljne makroekonomske faktore koji proističu iz ove, da tako kažem, kreditne krize.
Što se tiče opasnosti koje još mogu da proisteknu iz ovakvih predloga zakona, to je najveća opasnost upravo za zemlje u regionu, odnosno za Republiku Srbiju predstavlja to usko kreditno tržište, tako
da bi svako novo zaduživanje ili restrukturiranje dugova u stranoj valuti moglo dodatno da oteža poziciju u kojoj se država i građani nalaze.
Smatram da postoji nekoliko uzroka za postojeći rast zaduživanja spolja, a to je da su i ove izvozno orijentisane kompanije počele da koriste kredite indeksirane u stranim valutama kao prirodnu zaštitu od jačanja kursa, zatim, ovi negativni diferencijali i kamatna stopa koji favorizuju kredite u stranim valutama i pozajmljivanje na drugim finansijskim tržištima, tzv. ''keri trejd''.
Većina ovih novih grinfild projekata se samo delimično finansira iz akcijskog kapitala, odnosno većina investicija se obezbeđuje putem kredita, nerezidentnih banaka ili međukompanijskih zajmova.
Dakle, ponoviću na kraju, što se tiče SRS, mi jesmo za sve ono što će građanima Srbije omogućiti bolje i kvalitetnije uslove života, ali ukazujemo još jednom na pogubnost ekonomske politike, odnosno na ovu politiku uzimanja kredita, zajmova, jer znate i sami, kako se kaže – kredit samo najvećem neprijatelju možemo da poželimo. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, primili ste ostavku Verana Panića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke utvrdio je da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz čl. 88. st. 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika, pa predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena, na koji je izabran narodni poslanik Veran Panić, izabranom sa izborne liste SRS- dr Vojislav Šešelj, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poslovnik je reklamirao narodni poslanik Dimitrijević.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 104. u vezi sa čl. 92, 93. i 226.
Juče sam izlazio za govornicu reklamirajući Poslovnik, odnosno skidanje sa dnevnog reda jedne veoma važne tačke, radilo se o zakonu o mirovanju i otpisu obaveza po osnovu osnovnog zdravstvenog osiguranja.
Poneo sam i stenografske beleške da bih se, prosto, podsetio šta ste vi meni na kraju mog izlaganja odgovorili.
Da sam bio u pravu, odnosno izabrao sam jedan od telegrama koji smo dobili od građana Srbije, a koji ću vama proslediti u dalju nadležnost. Dozvolićete mi da taj telegram pročitam. Naime, radi se o čoveku iz okoline Beograda, iz jedne prigradske opštine.
''Molim vas, knjižice ne overavaju ukoliko nije uplaćen za protekli mesec socijalni doprinos, da bi kasnije, kada se izvrši uplata, ispostavili kamatni list i kaznu od 50.000,00 dinara.'' Sve to radi finansijska policija umesto Zavoda za socijalno osiguranje itd.
Dakle, radi se o radniku koji je preživeo težak saobraćajni udes sa višestrukim prelomima, koji je nesposoban da privređuje i koji ima samostalnu trgovinsku radnju. Ja sam upozorio javnost Srbije i vas, gospođo predsednice, da odlaganje i skidanje te tačke dnevnog reda ugrožava ko zna koliko građana Srbije. Kako taj čovek da se leči kada nije u stanju da privređuje? Tražio sam od vas odgovor i tražio objašnjenje – zašto je ta tačka dnevnog reda skinuta?
Dakle, ja ne mogu da dam odgovor ovom čoveku, a vi i poslanička većina odlučili ste da skinete tu tačku dnevnog reda, svakako ćete naći načina da date odgovor ne samo ovom čoveku, nego hiljadama ovakvih ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, poslanik Petar Jojić.