Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobra je stvar da se danas, napokon, u skupštinskoj proceduri našao set predloga zakona. Međutim, na samom početku moram da iskažem jedno čuđenje i pomalo utisak da se predstavnici Vlade, na neki način, neozbiljno ponašaju prema poslanicima Skupštine, a na osnovu ovih materijala koje smo dobijali tokom jučerašnjeg i današnjeg dana.
Podsećam vas da je, najpre, za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenih predloga zakona, bila određena Diana Dragutinović, ministar finansija, pa se onda situacija preokrenula, pa je naredno obaveštenje bilo tako da će o ovim predlozima zakona Vladu zastupati Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, i na kraju smo dospeli do toga da danas u skupštinskoj raspravi Vladu predstavlja ministar za NIP Verica Kalanović. Znači, na samom startu da razjasnimo neke dileme, ako uopšte i postoje.
Što se tiče poslaničkog kluba SRS, mi smatramo da su ovi predlozi zakona, koje ovog popodneva razmatramo, od izuzetnog značaja za građane Republike Srbije. Međutim, smatramo da je nedopustivo što se već punih osam godina od onih čuvenih petooktobarskih revolucija i od priče o prilivu stranih novčanih sredstava itd., sa nekim izuzetno važnim projektima sačekalo, kažem, punih osam godina.
Osnovni problem u celoj ovoj priči jeste, pre svega, na to smo i mi ranije, praktično, u svakom navratu ukazivali, da država Srbija apsolutno nije u situaciji da na pravi način isprati ovakve projekte koji su neophodni za bolje uslove i bolji život građana Srbije. To govorim iz razloga, a i sami narodni poslanici mogu da vide kada je reč o ovim predlozima zakona, da reč koja se najčešće pominje jeste zajam, odnosno kredit i to je ono što pokazuje da država Srbija u tom ekonomskom aspektu i smislu apsolutno nije na valjan način u toku ovih osam godina uspela da sredi stvari.
Zato smo prinuđeni da, na neki način, i građani i država uopšte, od strane raznoraznih evropskih monetarnih fondova, banaka itd. polako ali sigurno, namičemo sebi na vrat, a samim tim i svim građanima Srbije, rekao bih, jedan svileni gajtan koji će iz dana u dan sve više stezati i dospećemo u situaciju da se kao država nađemo u jednom dužničkom ropstvu. Mi želimo ovom prilikom da na to građanima jasno ukažemo.
Dakle, onog 15. novembra 2007. godine kada je potpisan ovaj ugovor o zajmu za projekat ''Beogradski autoput i obilaznica'' sa EBRD-om čuli smo da će veći deo sredstava biti upotrebljen za rekonstrukciju mosta Gazela.
Svi mi koji praktično svakodnevno prelazimo preko ove saobraćajnice znamo da je pravi uspeh i sreća kada pređemo sa ove strane na stranu Novog Beograda. Takođe, čuvena ''Obilaznica oko Beograda'', od Batajnice do Dobanovaca.
Ono što u ime SRS želim da istaknem ovog puta, to je da smatramo da će ovi predlozi zakona, bez obzira na neku suštinsku stvar, a vezano je za bolje uslove, mogu doneti građanima Srbije, ipak, mnogo više problema, a upravo, u tom smislu je vraćanja tih novčanih sredstava koje je Republika Srbija preuzela prilikom svih ugovora sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, odnosno sa Evropskom investicionom bankom i Bankom za razvoj Saveta Evrope.
Kao što velika
većina građana Srbije zna, situacija u državi u tom ekonomskom smislu je zaista katastrofalna i smatramo da je to posledica jednog sasvim pogrešnog koncepta koji se zasniva na tome da jedan deo ljudi, dakle, bogati budu još bogatiji, dok siromašni bi trebalo da budu još siromašniji.
To je jedna terapija koja se ogleda u toj nagloj liberalizaciji tržišta, odnosno kriminalnoj rasprodaji državne imovine u procesu privatizacije i čvrste vezanosti domaće valute za evro.
Svedoci smo pogubnosti takve ekonomske politike upravo ovih poslednjih nekoliko dana. Sve je ovo i dovelo da je nezaposlenost u Republici Srbiji takva kakva jeste, a znate da se ta cifra meri brojkom od skoro milion ljudi.
Znate da je spoljnotrgovinski deficit povećan u periodu od 2001-2007. godine, upravo u vreme kada se na vlasti nalaze ove proevropske, prozapadne snage, preko 41 milijardu dolara, a da je spoljni dug narastao sa 10 milijardi na 25 milijardi. Znate i da je inflacija od 2001. do 2007. godine kumulativno narasla na 200% i da je ono što je možda najupečatljiviji pokazatelj, javna potrošnja preko 50% BDP, odnosno da su građani za ovih nekoliko godina povećali svoju zaduženost sa nekih 147 evra na preko 500 evra.
Ono što je katastrofalno i što najviše ukazuje na tu pogubnost ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije, to je da je stopa privrednog razvoja zemlje ispod stope rasta zemalja u regionu, a recimo, daleko ispod stopa Estonije, Litvanije, Rusije i Kine, što znači da i dalje zaostajemo, odnosno da nema mogućnosti povećanja životnog standarda. Sve to prouzrokuje porast socijalne napetosti u društvu.
Dakle, razlika između nekadašnjeg imperijalnog ropstva i ovog našeg današnjeg, na šta mi ukazujemo, jeste u tome da, praktično, svi koji su dostigli određenu udobnost ne očekuju da svoj narcizam malih diferencija izmene, tako da su u poslednjih 20 godina (ovo su neki podaci koji su interesantni i za učešće u raspravi narednih poslanika, a i za građane koji ovo prate) te najsiromašnije zemlje sveta na
pozajmljenih jedan dolar platile kamatu devet dolara ne otplativši uopšte glavnicu.
Dugovi nerazvijenih zemalja su narasli na 2.400 milijardi dolara. I više niko ne može da objasni kako će ti dugovi biti vraćeni, a to je ono, ne želim da budem pesimista, ovakvim načinom vođenja ekonomske politike, što će očekivati, nažalost, i građani Srbije.
Sve dosadašnje reforme, u koje mogu da spadnu i ovi predlozi zakona o potvrđivanju ovih ugovora, uglavnom stvaraju lažnu sliku o tome da je država spremna da se suoči sa svim ovim izazovima koje nose sa sobom i ove kapitalne investicije. Smatram da je ovo potpuno pogrešno, upravo iz tog razloga što krediti apsolutno ne mogu doneti ništa dobro, jer ti krediti se kad-tad moraju vraćati.
S obzirom na to da privreda ne učestvuje u potrebnom procentu u popuni republičkog budžeta jako je teško očekivati da ćemo biti u stanju kao država da sve preuzete obaveze, odnosno da vratimo novac na osnovu ovih ugovora, zajmova, kredita. Ti tzv. neki krediti, kako ih danas zovu, praktično su, ponoviću još jedanput, ono što je osnova svega – samo okovi za jedno dužničko ropstvo u kom se nalazimo.
Takođe, pozivam da ovde kao najviše zakonodavno telo, kao Narodna skupština Srbije, krajnje odgovorno pristupimo i ovim današnjim predlozima zakona, kao i svemu ostalom što nas bude očekivalo u oblasti ekonomske politike. Jer, kao što i sami znate, poslednjih nekoliko dana, zbog ovih previranja koja se dešavaju na finansijskom tržištu Evrope i SAD, trebalo bi da budemo pripremljeni za jedan vrlo loš scenario koji, takođe, može i nas ovde da zadesi. Smatram da tržište nije spremno u potpunosti da uzme u obzir sve temeljne makroekonomske faktore koji proističu iz ove, da tako kažem, kreditne krize.
Što se tiče opasnosti koje još mogu da proisteknu iz ovakvih predloga zakona, to je najveća opasnost upravo za zemlje u regionu, odnosno za Republiku Srbiju predstavlja to usko kreditno tržište, tako
da bi svako novo zaduživanje ili restrukturiranje dugova u stranoj valuti moglo dodatno da oteža poziciju u kojoj se država i građani nalaze.
Smatram da postoji nekoliko uzroka za postojeći rast zaduživanja spolja, a to je da su i ove izvozno orijentisane kompanije počele da koriste kredite indeksirane u stranim valutama kao prirodnu zaštitu od jačanja kursa, zatim, ovi negativni diferencijali i kamatna stopa koji favorizuju kredite u stranim valutama i pozajmljivanje na drugim finansijskim tržištima, tzv. ''keri trejd''.
Većina ovih novih grinfild projekata se samo delimično finansira iz akcijskog kapitala, odnosno većina investicija se obezbeđuje putem kredita, nerezidentnih banaka ili međukompanijskih zajmova.
Dakle, ponoviću na kraju, što se tiče SRS, mi jesmo za sve ono što će građanima Srbije omogućiti bolje i kvalitetnije uslove života, ali ukazujemo još jednom na pogubnost ekonomske politike, odnosno na ovu politiku uzimanja kredita, zajmova, jer znate i sami, kako se kaže – kredit samo najvećem neprijatelju možemo da poželimo. Hvala.