Reč ima narodni poslanik Momir Marković, isticanje povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ovog trenutka ste prekršili Poslovnik član 100. koji kaže: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika". Pošto sam se javio i reklamirao povredu Poslovnika, dva govornika su bila za ovom skupštinskom govornicom pa ste tek onda meni dali reč.
Inače, javljam se povodom povrede člana 104: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Ovog trenutka, u jednoj drugoj sali, pri zasedanju jednog odbora grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Građanin koji je predsedavao Administrativnim odborom je nasred sednice, pri 3. tački dnevnog reda, ustao sa mesta predsedavajućeg i otišao, i tako se završila sednica Administrativnog odbora.
Tačnije, sednica Administrativnog odbora nije završena i ove odluke koje je Administrativni odbor doneo mogu biti validne tek onog trenutka kada se konstatuje da je sednica Administrativnog odbora završena.
Uostalom, od tog građanina se nije moglo ništa drugo ni očekivati. Podsećam građane Srbije, podsećam DS da je odgovornost na vama. Podsećam vas da je Srpska radikalna stranka dobila mesto predsednika Administrativnog odbora. Podsećam vas da je jedna grupa izašla iz SRS, isključena je iz SRS, i mesto predsednika Administrativnog odbora bi moralo da bude vraćeno Srpskoj radikalnoj stranci. Tek kada to budete rešili biće rešeno i sve ostalo.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da se ovakvo ponašanje na odborima Narodne skupštine ne može više tolerisati. U ime poslaničke grupe SRS, zahtevam da se ovo konačno razreši, da odbori mogu da funkcionišu onako kako treba. Mislim da nije dozvoljeno da predsedavajući na pola sednice digne sidro i ode. Svi smo se našli, i to u trenutku kada je meni dao reč, u situaciji da nema ko da vodi sednicu, da nema ko da predsedava i da sednica bude bukvalno prekinuta.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković.

U amandmanu stoji da u članu 3, koji se odnosi na obrađivača podataka, mora da se doda da obrađivač podataka "ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji." Isto tako, u članu 3. stavu 1. tački 7), koja se odnosi na korisnika podataka, dodaje se "i ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji", a u članu 3. stavu 1. tački 8) posle reči "u vezi sa obradom" dodaje se "i ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji".
Sledeći deo amandmana je da u članu 3. posle tačke 10) treba da se doda i stav 2. koji glasi: "Ukoliko rukovalac, korisnik ili obrađivač podataka nema sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji, mora imenovati svog predstavnika u Republici Srbiji, koji ispunjava uslove da ima sedište ili prebivalište u Republici Srbiji i da koristi opremu koja se nalazi u Republici Srbiji".
Naime, Predlog zakona, generalno, ne precizira dodatne uslove za status rukovaoca, obrađivača i korisnika. Poverenik, shodno članu 50. ovog zakona, vrši prethodnu proveru, čiji se način određuje aktom Poverenika. Smatram da bi okviri takvog akta trebalo da nađu svoje mesto u zakonu, kao i da bi zakonom bilo neophodno regulisati minimum uslova prihvatljivosti pravnih odnosno fizičkih lica koja se mogu naći u jednom od ova tri svojstva. U tom smislu bi trebalo ustanoviti različita pravila, u zavisnosti od toga da li rukovalac ima sedište, odnosno prebivalište u Srbiji. Ukoliko ne, mora da ima svog predstavnika, koji takvo sedište ima u Srbiji, odnosno da koristi opremu koja se nalazi u Srbiji. Kao relevantnu analogiju moguće je navesti član 5. britanskog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Osnovni nedostatak ovog zakona u celini, a posebno ovog člana 3, jeste ta nepreciznost u definisanju koja uvek ostavlja prostor za svesne ili nesvesne zloupotrebe. Nisam pravnik, ali kao psiholog znam da je vrlo opasno kada se nešto podrazumeva. To najčešće vodi u tumačenja, a ne u doslovnu primenu preciziranih uslova.
Možda smo mogli, isto tako, da podrazumevamo da Crna Gora neće, pošto je prethodno glasala za inicijativu Srbije u Generalnoj skupštini UN, priznati tzv. nezavisnu državu Kosovo dan kasnije. Podrazumevalo bi se, takođe, da se prvo u Skupštini Srbije razgovara o Rezoluciji koju je 108 narodnih poslanika podnelo, što bi nekako doprinelo jačanju pregovaračkih pozicija predstavnika Srbije. Nikako se ne bi podrazumevalo da se Kosovo i Metohija skine sa dnevnog reda. Podrazumevalo bi se štošta.
Kada smo već kod opreme, podrazumevalo bi se da u Skupštini Srbije imamo, na primer, domaću opremu, ali sada ću vam pokazati šta smo mi preko skupštinskih službi dobili od kancelarijskog materijala. Evo, vidite, ovaj fini, žuti blok sa poetičnim nazivom "Pčela" proizveden je u Zagrebu, u Hrvatskoj. Sasvim je normalno da poslanici u srpskom parlamentu koriste hrvatsku opremu. Upravo zato ili možda zato što je žut blok, pa je najbolje prošao na tenderu ili možda Srbi nemaju dovoljno dobre blokove sa perforacijom.
Drugo, ovom delu vladajuće većine ti blokovi nisu ni potrebni, često ne znaju o kom se zakonu radi, nemaju potrebe da vode računa o amandmanima. Jedva ih na'vatate za kvorum, a za glasanje nekako dođu.
Zato ne mislim da je svejedno da li je u zakonu precizirano ili se podrazumeva da oni koji rukuju, koriste i obrađuju ovako značajne podatke o ličnosti imaju prebivalište i sedište u Srbiji, odnosno koriste opremu koja se ovde nalazi.
Zašto bi Englezi imali više razloga za sumnjičavost od nas, kada iskustvo pokazuje da paranoja u Srbiji više nije bolest.
To je, u stvari, posledica dobre informisanosti i veće svesnosti. Upravljanje informacijama jeste upravljanje ljudima. Kompromitujući podaci o ljudima služe za trgovinu, za ucenu, uzimanje otkupnine, dobijanje ustupaka, smirivanje novinara koji zadru u zabran, privoljavanje političara na saradnju, odvraćanje javnih ličnosti od davanja podrške protivnicima režima. Gotovo da smo već navikli na medijske zloupotrebe, tako što smo na naslovnim stranama novina više puta videli razne medicinske dijagnoze, podatke iz pretkrivičnog postupka, transkripte telefonskih razgovora.
Ovakva zloupotreba informacija o ličnosti može predstavljati osnovu za razne vidove korupcije, te je svakako veoma važno i za borbu protiv korupcije detaljno, precizno i bez podrazumevanja i naknadnih podzakonskih akata, koji se obično donose daleko od očiju javnosti, da se svaki član preciznije definiše. Utoliko apelujem na poslanike da razmisle i da prihvate ovaj amandman.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Vlade koje smo dobili u petak kao odgovor na podnete amandmane, samo da proverim da to nije u dopuni, ali koliko vidim, nema obrazloženja pisanog za amandman koji je podnela koleginica Aleksandra Janković. Ovo je jedna ozbiljna tema o kojoj bismo sada morali da razgovaramo u prisustvu gospođe ministra i Zaštitnika građana, zato što kroz ovaj amandman dolazimo do ključnih pitanja za našu zemlju i naše nezaštićene građane.
Mi smo u proteklih 18 godina imali razne vidove zloupotrebe podataka o ličnosti od strane službi, državnih organa i raznih drugih, ali ono što hoću da istaknem, kada je u pitanju ovaj amandman i jasna i precizna namera koleginice Janković da onaj koji vrši obradu podataka mora neizostavno da ima prebivalište i da bude registrovan na području Republike Srbije, jeste veoma ozbiljna stvar zbog pojava koje se trenutno dešavaju u našem društvu.
Moram da vas obavestim, dame i gospodo narodni poslanici, da sam pre sedam meseci tadašnjem direktoru BIA i ministru unutrašnjih poslova postavila pitanje vezano za izvesnog Ranka Tadića, brata od strica predsednika Republike Srbije, koji je jedan od onih koji poseduju opremu za prisluškivanje, pre svega, političkih neistomišljenika. U tom trenutku na sednici Odbora videla sam po reakciji gospodina Bulatovića da nije bio iznenađen. Rekao je da će da proveri podatke, pošto sam dala i adresu i lokaciju gde se dotični gospodin nalazi, dakle po direktnom nalogu Borisa Tadića, kod Sportskog centra "25. maj". Do današnjeg dana nisam dobila odgovor na to pitanje, a taj proces se i dalje nastavlja.
Mi srpski radikali apsolutno nemamo šta da krijemo, ni u javnom ni u političkom životu. Vidim da oni koji su se odmetnuli i koji su isključeni iz SRS i te kako imaju šta da kriju. Neki su čak bili toliko zainteresovani za svoje "sikret fajlove" da su zvali lično bivšeg direktora BIA, ali ne da pitaju kakvo je stanje u državi, šta rade šiptarski teroristi na jugu Srbije u ove tri opštine, nego da li BIA ima neke informacije iz njihovog privatnog života. E, ko je šta radio taj će morati da polaže račune za to i pred Bogom, ali znate kako se to već kaže, i pred onim pred kim se zakleo na tako nešto.
Ali, želim da apostrofiram jednu veoma važnu stvar koja će u budućnosti da nam se dešava ako ne usvojite amandman koleginice Janković. Dakle, ovo cinkarenje u fusnoti od strane Sonje Biserko, način delovanja tzv. nevladinih organizacija, izrazito antisrpskih, poput Nataše Kandić, obrađivanje, pritisak i ucene onih koji treba da svedoče u haškom kazamatu u slučaju protiv dr Vojislava Šešelja... Evo, čovek sedi ovde, Ljubiša Petković, i sada da ga pitate na koji način su vršeni pritisci, kako je on obrađivan, ne zna ni sam, iako je bio toliko vispren da je mogao da prepozna namere tih zlikovaca koji su želeli da ga ucenama i pritiscima na njega i njegovu porodicu nateraju da lažno svedoči kao svi ovi koji su se pojavili u dosadašnjem procesu protiv našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Treba li da vas podsetim na to da ćemo ako ne usvojite amandman koleginice Janković doći u situaciju, kao što je bio jedan potpredsednik Vlade, a sada ih je mnogo više nego u to vreme koji će na izvolite svima da daju; imate i jednog građanina koji to daje svakog dana, informacije CIA, američkom, britanskom ambasadoru. Setite se slučaja Nejbora i kafane na Ibarskoj magistrali "Šarac".
Prema tome, mi se nalazimo u situaciji da nam je, što bi pre neki dan rekao kolega Munjić, država izbušena kao švajcarski sir i da moramo, ne zbog neke paranoje koju imamo, da zaštitimo integritet naše države. Zamislite kada bi ovakav zakon prošao u Ruskoj Federaciji; to bi zaista bilo smešno i niko ne bi mogao da veruje da neko tako nešto predloži, da onaj koji vrši obradu podataka neizostavno nema registraciju na području Republike Srbije, da mi znamo ko je taj.
Ako je jedno ministarstvo, gospođo ministre, vaše ministarstvo, i drugi nadležni državni organi, spremno da u sklopu takve hajke i takvog zlikovačkog postupka prema dr Vojislavu Šešelju zloupotrebljava podatke, daje fingirane podatke, vrši ucene i pritiske na ljude, organizuje da se ljudi hapse i da se obrađuju, protivno svim ustavnim i zakonskim normama, u tom zatvoru Haškog tribunala u Ulici Jevrema Grujića 11, onda šta imamo dalje da razgovaramo o tome da smo mi potpuno nezaštićeni.
Pod potpunim smo protektoratom, okupirana smo zemlja u svakom pogledu. Kod nas nema mogućnosti.
To samo ovi iz ovih kvazinevladinih organizacija, u stvari instrumenata Soroša, Buša i ostalih, govore o tome kako su nama, odnosno njima ugrožena ljudska prava. Baš su Srbima i srpskim patriotama u Srbiji ugrožena ljudska prava. Oni su debelo svoju izdaju naplatili i naplaćuju svakog dana.
Pogledajte kako to rade oni koji se odmetnu od ideologije i od programa koji promoviše čast i poštenje i, kako bi vi dosovci rekli, transparentnost u svakom pogledu.
Uzmu ih službe u svoje ruke, ucenjuju ih tajkuni, jedan, drugi, treći ambasador, i oni će sad da peze, poput tog Nikolića nesrećnika, i da pričaju i pevaju sve što im se traži. Nije potrebno da mu upiru neke lampe i da ga zatvaraju u neke posebne prostorije, sam će sve, ode na ručak i priča. To je tragično.
Zaista, ako ne usvojite u danu za glasanje, pošto to nije takav stav Vlade, jer šta da očekujemo od Vlade koju vodi i predvodi Boris Tadić, čiji brat ima uređaje za prisluškivanje...
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, greška.)
Da, čim pomenemo ovog koji vrši i radi te poslove, a slučajno je brat Borisa Tadića, onda je znak upozorenja.
Građani Srbije, iskreni ljudi, oni koji rade za svoju otadžbinu i svoj narod, bez obzira na to da li su zaposleni u organima državne uprave, vojsci, policiji, nemaju čega da se plaše. Plaše se oni koji su obećali i koji su stavljeni u funkciju svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu. U tome je najveća opasnost i zbog toga je, tako sam ja razumela koleginicu Janković, ovaj amandman podnet. Jer, udara se na ono što nam je najsvetije, na Srpsku pravoslavnu crkvu, na najvažnije institucije u našoj zemlji. Ko to radi? Nisu to onako neki pojedinci koji su dokoni i koji za to nisu dobili ogroman novac.
Ako pitate da li je u pitanju velika međunarodna zavera protiv srpskog naroda, jeste, zato što oni ne žele da se mi složimo i ne žele da imamo konsenzus povodom najvažnijih nacionalnih pitanja. Videli ste, posle velikog mitinga i podignutog glasa mladih ljudi i svih srpskih patriota zbog toga što je uhapšen srpski heroj Radovan Karadžić oni su pronašli način (u stvari, Boris Tadić, Manter i Vordsvort) da razbijanjem, odnosno pokušajem puča u najvećoj opozicionoj političkoj stranci urade ono što žele, a to je da nanesu štetu srpskim državnim i nacionalnim interesima. To znaju i kolege iz Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, ne treba to njima posebno da objašnjavamo. Dovoljno je ono što svakog dana, koliko može i koliko mu dozvoli ono sudsko veće, kao jasnu poruku naciji šalje naš predsednik.
Ali, ako niste, a srećni ste ljudi što niste, preživeli takve vrste tortura kao svi ti svedoci, kao pomenuti kolega Petković, kao mnogi drugi ljudi koji nisu spremni (i hvala Bogu da je tako, da je milion takvih Srba) da izdaju i prodaju svoju državu, onda ste vi potpuno nezaštićeni ovim zakonom.
Onda će ne samo Sonja Biserko da vas stavlja u fusnotu, nego svaka šuša kojoj to padne na pamet, svako ko je plaćen da razbija Srbiju i ko voli i ko je srećan zbog toga što smo mi, nažalost, zemlja pod okupacijom.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite amandman koleginice Aleksandre Janković i da tako pokušamo bar delimično da zaštitimo i nas same, i našu državu i njen integritet. Hvala.

Na član 6. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kolega mr Aleksandar Martinović je imao zaista eksplicitnu nameru da, u najboljem smislu reči, poboljša član 8. Predloga zakona, da dodavanjem stavova koji bi se inkorporisali u član zakona posle stava 2. kao st. 2, 3. i 4. pojasni na koji način je još nedozvoljena obrada podataka, a da ovu kategoriju, odnosno ovaj termin za koji su ispravno amandmane podneli Zaštitnik građana i kolega Vladan Batić na još detaljniji način obradi i proširi koje su to nedozvoljene radnje. Sve, naravno, poučeni iskustvom.
U članu 8. su taksativno nabrojane nedozvoljene obrade, od tačke 1) do 8), ali više po nekoj inerciji, suvoparno, bez konkretnih primera kada je u pitanju zaštita fizičkog lica. Jeste sada Zaštitnik građana to svojim amandmanom ispravio, i kolega Batić, kome je prihvaćen amandman, ali šta je to, u pravnom smislu reči, zaštita fizičkog lica i kakve su to moguće nedozvoljene obrade lepo je objasnio u svom amandmanu kolega Aleksandar Martinović. Onda je rekao, to bi bio sledeći stav posle stava 2, pročitaću vam, pored svega ovoga: "ako ovlašćeno lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja", što je veoma bitno, "ako se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja", sada se na sve to nadovezuje kolega Martinović i kaže: "Uzimanje i elektronsko zapisivanje biometrijskih podataka bilo od državnih organa ili drugih pravnih lica nije dozvoljeno ako fizičko lice uloži prigovor, odnosno ako davanje biometrijskih podataka u elektronskom obliku ugrožava njegovo pravo na privatnost i građanske slobode."
Naravno, kada smo govorili prvi put o uvođenju biometrijskih podataka u našoj zemlji mi smo iznosili mišljenja, posebno kolega Slađan Mijaljević, kao publicista, jedan od eksperata za oblast poštovanja ljudskih prava i, na kraju krajeva, za delovanje takvih novih pojava na svest i na ponašanje ljudi. Govorili smo puno, puno o tome kada je bio usvajan Zakon o ličnoj karti. Ali, sada smo, dakle, pošto ono što smo propustili nismo uradili, imali nameru da jasno navedemo da je to to. Ako fizičko lice da zabranu, ne mogu da se u tu svrhu obrađuju biometrijski podaci. To, dakle, nije prihvaćeno.
"Prikupljanje i obrada video-zapisa nadzornih kamera na javnim prostorima nije dozvoljeno", kaže u amandmanu kolega Martinović, "osim ako obaveštenje o tome nije istaknuto na vidnom javnom mestu". Gde mi danas u Srbiji imamo istaknuta obaveštenja za video-nadzor? U osnovnim, srednjim školama, ispred bankomata, u bankama, u raznim drugim institucijama. Ali, videli ste da je u procesu pripremanja izmene i dopune zakona, tako sam gospođu Lakićević-Stojačić juče razumela kada je o tome pričala na jednom mediju, u procesu zaštite ljudi od mobinga, odnosno zloupotrebe i šikaniranja ljudi na javnom mestu, neovlašćeni video-nadzor jedna od ključnih stvari, u pogledu mobinga, na koje se ljudi sve više žale u Srbiji.
To je ono o čemu je trebalo da vodite računa, pogotovo vi gospodine zaštitniče, jer vi najbolje znate da su ljudi koji ne daju svoj pristanak za nešto veoma često izloženi raznim neprijatnostima, a onda im se na taj način, uz neovlašćeno snimanje u takvim prostorijama, na raznim mestima i na radnom mestu, posle preti, ruši se njihovo dostojanstvo, udara se na njihovu porodicu, postoje razne vrste ucena.
Prema tome, vi ste dužni da zaštitite građane i da ovu izuzetno dobru nameru i primedbu kroz amandman kolege Martinovića prihvatite.
I, onaj treći stav, koji je veoma važan i za koji imamo primere da je dolazilo toliko puta do zloupotreba, odnosi se na elektronsko i centralno skladištenje zdravstvenih podataka, pa se kaže da nije dozvoljeno, i to je uvršteno, jer je to propušteno da se uradi, "osim ako imalac podataka", misli se na onog ko je ovlašćen da vrši obradu podataka, "pismenim putem to zatraži od nadležne zdravstvene ustanove".
Evo, navešću vam jedan primer, jer vi se igrate demokratije, a očigledno niste hteli da se naučite osnovnim demokratskim postulatima za poslednjih 18 godina, koliko mi imamo ovo obnovljeno višestranačje. To ću da vam objasnim kroz primer podataka koji se kao deponovani, kao zaštićeni čuvaju na VMA. U pitanju su podaci vezani za onaj prvi izbor ministara iz Đinđićeve vlade. Znam da Božidar Đelić nije mogao iz prvog puta da prođe test. Profesor dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke, pouzdano je saznao da je to zbog tabletomanije. Kasnije, kada je taj organizam pročišćen i kad je došao u mogućnost da mu se ponovi pregled, on je prošao test koji je od njega tražio, odnosno od svih ministara iz te prve dosovske vlade, Zoran Đinđić.
U svakom slučaju, veoma je važno da znate da niko, pa čak ni politički oponenti tadašnjeg režima ne mogu da vrše zloupotrebu bez da ovlašćeno lice to traži i da podnese pisani zahtev.
Imali smo slučaj zaista tragičnih događaja u našoj zemlji, to znaju i doktor Momčilov i kolege iz drugih političkih stranaka, kada je bio formiran Anketni odbor za ispitivanje okolnosti pod kojima su nestajala deca u Srbiji. Naši stručnjaci iz oblasti medicine i pravnih nauka su i te kako imali tešku proceduru, što je i normalno, da dođu do podataka koji su bili neophodni da se jedan takav izveštaj obradi. Posle svih iskaza učesnika i svedoka pred Anketnim odborom, veoma oprezno smo prilazili onome što su zaštićeni podaci.
Ako se to ne bi dešavalo, a zna se da je to samo u svrhu da taj ko obrađuje podatke to radi i traži od zdravstvene ustanove pre svega zbog pokretanja krivičnog procesa, zbog istraživanja radnji, jer ne možete da ne tražite, odnosno onaj ko vrši obradu podataka, bez obzira na to da li je javna ili anonimna ličnost, od zdravstvene ustanove podatke ako su u pitanju neki psihički poremećaji, ako su u pitanju masovna ubistva, ako su u pitanju neke suicidne osobe, ili grupe koje su tako organizovane, pod bilo kakvim imenom, pod bilo čijim patronatom; vi, naravno, morate da se obratite, odnosno imalac informacija, odnosno ovlašćeni obrađivač mora da podnese validan zahtev nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.
Jer, često se dešava, svedoci ste i toga, da se čak i u obračunu političkih neistomišljenika, estradnih zvezda, ljudi sa javne scene zloupotrebljavaju podaci koji se dobijaju od privatnog lekara, od privatne klinike, od bilo koje zdravstvene ustanove, i da se koriste u dnevnopolitičke i druge svrhe. Prema tome, ovo je samo bio dobar putokaz kolege Martinovića, koji je podneo amandman u ime SRS, kako da se ova vaša namera koja je prihvaćena, i kolege Batića, dodatno proširi kroz jasno definisanje još tri moguća vida zloupotrebe i da se kaže da se u tom smislu, na osnovu svih domaćih i pre svega međunarodnih konvencija, štite ljudska i građanska prava i slobode. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Da vas podsetim, član 9. Predloga zakona glasi, citiram: "Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice ili pogoršava njegov položaj ne može biti isključivo zasnovana na podacima koji se obrađuju automatizovano i koji služe oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i slično). Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti kada je to zakonom izričito određeno, odnosno kada se usvaja zahtev lica u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem ugovora, uz sprovođenje odgovarajućih mera zaštite."
Ja sam, dakle, podneo amandman na ovaj član i amandman glasi – u članu 9. stav 2. posle reči "izričito određeno" dodaju se reči "odnosno kada se izvršava zakonom predviđena funkcija organa uprave".
Dame i gospodo, ovaj amandman treba prihvatiti iz čisto praktičnih razloga. Evo i zašto. Naime, shodno ovom predlogu amandmana, organu uprave se daje mogućnost da u okviru svoje zakonske nadležnosti koristi isključivo evidencije koje se vode automatizovano. Dakle, to su: evidencije za razrez poreza, birački spisak, registar stanovništva, zatim izvod iz matične knjige rođenih, matične knjige umrlih, venčanih, knjige državljana i tako dalje. Dakle, to su javne isprave uz pomoć kojih sam zakon nalaže organu uprave da izvrši određenu radnju, dakle da izvrši zakonom predviđenu svoju funkciju.
Šta bi se desilo ukoliko se ovo ne bi predvidelo? Onda bi veliki broj zakona faktički morao da bude dopunjen odredbama da se dozvoljava automatizovana obrada podataka ili, što je još gore, da se učini korak unazad, da se ove faktički automatizovane evidencije ne koriste zbog nepostojanja propisa koji to predviđaju. Dakle, vidi se da ovaj amandman ima čisto praktičnu primenu.
Međutim, ja bih hteo da kažem nekoliko rečenica o jednom drugom aspektu zaštite podataka o ličnosti. Hteo bih da citiram član 42. našeg Ustava, koji kaže: "Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom."
Postavlja se pitanje da li je u praksi to baš tako. U obrazloženju ovog zakona se kaže – neophodno je da se donese novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim će se urediti ovo pravo u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije, sa jedne strane, i međunarodnim standardima, sa druge strane. Postavlja se pitanje, šta će se desiti ukoliko neke međunarodne norme, odnosno odredbe ovog zakona budu u suprotnosti sa nacionalnim interesima npr. naših političkih prijatelja iz zapadne Evrope i Amerike?
Dakle, ukoliko, recimo, Amerika proglasi za svoj nacionalni interes da se jedan srpski student mora isporučiti Americi, onda faktički ovaj zakon postaje mrtvo slovo na papiru. U ime te svetske supremacije, u ime te svetske dominacije može se bilo kakva negativna pojava, da kažem negativna, apsolutno proglasiti za činjenicu koja je od važnosti za njih. Šta se onda dešava? Sfere te moći pretvaraju, u stvari, zločin u svoju strategiju. Međutim, nema tu više ni zaštite ličnosti, ni podataka o ličnosti, ni bilo čega od ovoga što se ovde prikazuje.
Jedan od onih koji su plaćeni da se ne bave moralom, izvesni Džejms Harf, na ovu temu zaštite podataka o ličnosti kaže u svojoj knjizi, citiraću dve-tri rečenice, iz toga će se videti kakva je njihova uloga u zaštiti, odnosno u nepoštovanju zaštite podataka o ličnosti: "Između drugog i petog avgusta", kaže Džejms Harf, "1992. godine 'Njujork njuzdej' je objavio vest o logorima. Uhvatili smo tu vest u letu i odmah smo kontaktirali tri velike jevrejske organizacije. Ulazak u igru jevrejskih organizacija omogućuje da uporedimo Srbe, u očima javnog mnjenja, sa nacistima. Naš posao nije da proverimo informacije, ličnosti i događaji u tim informacijama su apsolutno neprovereni. Naš zanat je da rasejemo poželjne informacije, da učinimo da što pre cirkulišu, da se teze povoljne za našu stvar prve pojave. Mi dobro znamo da se prva vest računa, demanti nemaju nikakvu efikasnost. Mi smo profesionalci i imamo posao koji treba da se obavi i mi ga obavljamo. Mi nismo plaćeni da se bavimo moralom." Pročitaću još jednom ovu zadnju rečenicu: "Mi smo profesionalci i imamo posao koji treba da se obavi i mi ga obavljamo. Mi nismo plaćeni da se bavimo moralom."
Neki od vas bi dodali – ko hoće da se bavi moralom, neka ide u crkvu. Začuđujuća sličnost. Hvala.