Hvala, gospodine Batiću. Reč ima gospodin Jovan Palalić, po amandmanima.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao kada sam diskutovao o amandmanu koleginice Đerić, stvar je u tome koliko ćemo mi iz Skupštine Srbije raspravom i usvajanjem ovih zakona poslati poruku da građani Srbije mogu da veruju da će država ući ozbiljno i dugoročno u borbu protiv kriminala i korupcije. Prosto, postojali su neki principi koje su i prethodne vlade započele.
Naravno oko tih principa je postojala saglasnost, verujem i očekivanje da će i buduće vlade na tim principima da zasnuju svoj rad.
Jedan od njih je bila i depolitizacija. Setimo se i Zakona o državnim službenicima, za čije sprovođenje nesumnjivo treba vremena.
Ali, ako mi sada u jednom ovako važnom zakonu tu stvar vraćamo i činimo korak nazad, opet rušimo to poverenje jer građani očekuju da će borba protiv korupcije da krene. Naravno, ima još niz principa koji se ovih dana, a danas je to u štampi, ponovo narušavaju i, mogu da kažem, stvaraju uznemirenje u javnosti.
Evo, mi u poslaničkoj grupi dobili smo mnogo poziva, iz mnogo opština, pošto se u nekoliko medija pojavio tekst da će biti ukinuto 60 opštinskih sudova. Bio je jedan princip koji je uspostavljen i koji je najavljen kao politika prethodnih vlada, vidimo da je i u ovoj vladi to najavljeno, a to je - ravnomeran regionalni razvoj. Pored činjenice da je dostupnost pravosuđa jedno od važnih prava koje građani treba da imaju, postavlja se pitanje kako će ukidanje tolikog broja sudova uticati na borbu protiv korupcije i na efikasnost pravosuđa, a s druge strane, kako će građani koji žive u tim sredinama (videli smo da se to odnosi na veliki broj manjih sredina) razmišljati o svojoj budućnosti i životu u tim sredinama kada i dostupnost pravosuđa bude dovedena u pitanje.
Molimo vas da neki potezi koje povlači ova vlada i politika koju najavljuje budu dobro osmišljeni, kako se ne bi rušili neki drugi principi koji su ovde proklamovani. Mi, sa jedne strane, šaljemo poruku da želimo da štedimo, a s druge strane šaljemo poruku, nekim odlukama, da Vlada vodi veoma rasipničku politiku. Nikakvog balansa ili ravnoteže po tom pitanju nema. Ali, ako se ugrozi princip da pravosuđe bude dostupno građanima, ko će da veruje da će biti ozbiljne borbe protiv kriminala i korupcije; naravno i kada se do kraja ne sprovodi depolitizacija u ovoj oblasti?
Verujte da su neke opštine zakazale vanredne sednice svojih skupština posle ovih napisa. Ja bih vas molio da vi nama narodnim poslanicima i javnosti kažete da li je to tačno i koliko će zaista opštinskih sudova biti ukinuto, kao i kakve to posledice ima na dostupnost pravosuđa i na organizovanu borbu protiv kriminala i korupcije?
Ovo su ozbiljne stvari. Posle takvih odluka, temeljan princip ravnomernog regionalnog razvoja može da se dovede u pitanje, jer ako se sada sele i ukidaju sudovi, sutra će možda da se ukidaju neke druge institucije - u školstvu, zdravstvu i pitanje je u kakvim još oblastima, gde je zaista težak život i gde treba da vodimo računa da upravo jačanjem institucija u tim sredinama šaljemo poruku građanima da ostanu tu da žive. Bojim se da će to biti dovedeno u pitanje.
Znači, depolitizacija, ali i dostupnost pravosuđa i ravnomerni regionalni razvoj moraju biti temeljni principi.
Ako to sruši ova vlada, doći će u pitanje sve ono što se gradilo nekoliko godina. Hvala vam.

Hvala, gospodine Palaliću. Postavio bih vam samo jedno pitanje – da li želite odgovore od nadležnog ministarstva na pitanja koja ste postavili malopre? (Da.)
S obzirom na to da na dnevnom redu nije tema o organizaciji pravosuđa, molim Službu da stenogram sa izlaganjem gospodina Palalića dostavi nadležnom Ministarstvu pravde, koje će mu dati odgovore. Hvala.
Izvinjavam se gospodinu Nebojši Ranđeloviću, jer nisam shvatio da se javlja reklamirajući povredu Poslovnika. Izvolite, gospodine Ranđeloviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, uvažena gospođo ministarka, članovi 225. i 226. podrazumevaju ne samo informaciju i informisanje narodnih poslanika uopšte, već i ako je informacija delimična i nepotpuna ili ako je poslanik nezadovoljan informacijom.
Kako se radi o članu 7. i informaciji koju smo dobili od gospođe ministarke o članu 7, a još uvek se vodi diskusija o članu 7, smatram da to nije korak nazad u raspravi i da će to dati još jedan kvalitet raspravi.
Malopre smo dobili informaciju da naš amandman nije prihvaćen zato što je terminološki u suprotnosti sa zakonom. Što se tiče reči "saglasnost", shodno pravilima jezičkog tumačenja prava, ja se ne slažem da je on u suprotnosti sa navedenim zakonima. Da bismo olakšali posao predlagaču mi smo u sledećem amandmanu dali pozitivan kvalifikativ. Taj kvalifikativ sigurno ni po jednom tumačenju, ni po zlonamernom tumačenju, ne može da bude u suprotnosti sa pozitivnim zakonodavstvom, tako da bih ja voleo da mi se da drugačije objašnjenje ili potpunije objašnjenje zbog čega su naši amandmani odbijeni.
To tražim pogotovo zato što antinomičnost pojedinih zakona jeste svojstvo našeg zakonodavstva. Ako je naše zakonodavstvo nakaradno, ja ne razumem zbog čega nam se ne dozvoljava da amandmanima pokušamo da poboljšamo, odnosno popravimo to zakonodavstvo. U krajnjem slučaju, sam Ustav nam je antinomičan. Da pojasnim, antinomičan u pravnoj terminologiji znači pravni akt koji je sam sebi suprotan, čiji su članovi sami sebi suprotni. Ustav nam je takav. To što nam zakonodavstvo ne valja, to što nam Ustav nije dobar, to ne znači da sada treba da se držimo toga i da odbijamo adekvatne amandmane, zato što su, po jezičkom tumačenju, u suprotnosti sa nečim što je samo po sebi nakaradno. Voleo bih da mi se da utemeljeno pravničko objašnjenje, a ja to umem da tumačim jer sam i sam profesor Pravnog fakulteta, i da, ako možemo, nađemo adekvatno rešenje za ove zaista korektne predloge koji se nalaze u našim amandmanima.
Dalje, neko je malopre rekao - pa dobro, to je kadrovsko pitanje, tiče se više suštine. I te kako se kadrovska pitanja tiču suštine, jer i pitanje vršioca dužnosti republičkog tužioca Radovanovića i njegove nakaradne odluke jesu kadrovsko pitanje pa se na loš način odražavaju na sve ono što se tiče organizacije pravosuđa u Srbiji i ne vršenje dužnosti okružnog tužioca Zagorke Dolovac; i to jeste kadrovsko pitanje, ali ne služi na čast organizacionom sistemu pravosuđa.
(Predsedavajući: Govorite tri minuta 30 sekundi.)
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, ali podsećam da sam deset sekundi utrošio na citiranje i pozivanje na članove Poslovnika na koje sam se pozvao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem i ja. Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Dame i gospodo, evo, i ja sam podneo amandman na član 7. Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Dosta dugo se priča o članu 7. Predloga ovog zakona. Iz toga se da zaključiti da je zaista ovaj član 7. vrlo značajan za implementaciju ovog zakona i da je potrebno da predlagač posveti zaista dosta pažnje kako sugestijama i amandmanima na ovaj član, tako i amandmanima na ostale članove Predloga zakona koji budu došli kasnije.
Šta imamo ovde? Imamo situaciju da se formira ta jedinica za istragu. Ministar će da donese poseban akt o sistematizaciji. Videli smo, iz izlaganja prethodnih govornika, da to uopšte nije tehničko pitanje, već izuzetno suštinsko pitanje. Posle toga doneće se, normalno, i određen akt o imenovanju odnosno raspoređivanju rukovodioca jedinice, po pribavljenom mišljenju, kako to piše u vašem predlogu.
Hteo sam da ovaj član Predloga zakona dopunim jednim amandmanom za koji smatram da je suštinskog karaktera. Naime, šta će se desiti kada ova organizaciona jedinica otkrije da postoji imovina koja je pribavljena određenim krivičnim delom? Od tog momenta kada jedinica otkrije da postoji ova imovina do momenta dok se ne donese rešenje o privremenom ili trajnom oduzimanju ove imovine može da protekne jako dug vremenski period. Praksa pokazuje da je to kod nas uobičajena pojava, da tu može da protekne čak godinu i više dana. Šta će se desiti u toj situaciji?
Kada sam svojevremeno govorio o ovom zakonu rekao sam da bi on možda bio i dobar da u njemu ne postoje određene šupljine, određene rupice, da me on ne podseća najviše na taj švajcarski sir i da svaka od tih rupica daje mogućnost za određenu zloupotrebu i za izvrdavanje zakona.
Upravo i ovaj član 7, ukoliko se ne bi prihvatio ovaj moj amandman, daje tu mogućnost. Dakle, daje mogućnost da se zloupotrebi zakon. Zašto? Ovde imamo počinioca krivičnog dela, imamo imovinu koja je proistekla iz krivičnog dela. Utvrđeno je da postoji takva imovina. Ako se konkretno ne odrede lica, dakle, ako rukovodilac jedinice ne odredi lice ili lica koja će da se staraju o toj imovini sve do onog momenta dok se ne donese rešenje o trajnom ili privremenom oduzimanju te imovine, a rekao sam da do tog momenta može da protekne vrlo dug period, daje se mogućnost počiniocu da izvrši još jedno krivično delo. Daje mu se mogućnost, na primer, da otuđi tu imovinu.
Da li neko može da bude toliko naivan i da smatra da će se počinilac krivičnog dela koji je izvršio jedno od teških krivičnih dela libiti i neće učiniti još jedno krivično delo i, na primer, prodati ili otuđiti tu imovinu? Naravno da će je otuđiti. Može da je prometne i više puta, čak posle toga može da se desi, po proteku određenog perioda, da postane i pošten čovek. I toga imamo u praksi, siguran sam.
Dakle, dok tužilaštvo, sud, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom ne donesu rešenje i dok se ta imovina ne oduzme privremeno ili trajno može da protekne vrlo dug vremenski period i ta imovina može da promeni i više vlasnika. Upravo je to svrha ovog amandmana - da ta imovina ne bi promenila vlasnika i, jednostavno, da je počinilac krivičnog dela ne bi otuđio.
Doduše, ako se ne prihvati ovaj amandman imam utisak da će se to i događati. Možda to neko i želi. Možda se želi da dođe do prometanja te imovine, do otuđenja te imovine, a sve u svrhu obrta kapitala, obrta novca, tog novca koji mnogi od vas zaista mnogo vole.
Na kraju, to nam govori i vaš prijatelj Havijer Solana. Da podsetim građane Srbije, to je onaj koji je generator mnogih zala u ovoj zemlji proteklih godina, to je onaj koji je naredio da se Srbija besomučno i divljački bombarduje 78 dana, da se bombarduje i da u tom bombardovanju smrt nađe blizu 3.000 nevinih žrtava, da materijalna šteta po ovu zemlju bude više desetina milijardi evra i tako dalje. On na jednom mestu za vas kaže, evo, citiraću: "Koliko poznajem srpske političare, tvrdim da je novac za njih najjači argument". Gospodo, vaš prijatelj vas odlično poznaje. Hvala.

Zahvaljujem. Za reč se javila gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Mirko Munjić je zaista detaljno obrazložio amandman koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS i gotovo da sam ubeđena da ćete u danu za glasanje glasati za ovaj amandman. Iznenađuje me, gospođo Malović, to što niste reagovali i u ime Vlade prihvatili ovaj amandman.
Kada je u pitanju ovo što vam je neko napisao u obrazloženju zbog čega Vlada ne prihvata naš amandman, vi, kao i ja, kao svi mi, znate da se o ovim amandmanima ne raspravlja na Vladi, da vi ovo date nekom od službenika koji su učestvovali u izradi zakona i da onda oni tako daju obrazloženja koja im prvo padnu na pamet; znaju da ne treba da prihvataju amandmane koji dolaze iz opozicionih stranaka.
Imamo ovde obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je ovo pitanje već regulisano odredbama važećeg Zakonika o krivičnom postupku koji se odnosi na privremeno oduzimanje predmeta. Ovo je tačno. Ali, tačno je i ono što smo mi govorili u načelnoj raspravi, da je ova materija već dobrim delom regulisana Krivičnim zakonikom i da nije bilo potrebe da se donosi poseban zakon, da treba da se insistira na kodifikaciji krivičnog zakonodavstva u Srbiji, a ne da svaki zakon koji ovaj parlament donese ima neka nova krivična dela kojih nema u Krivičnom zakoniku. To nije dobro.
Ako je nešto, eventualno, precizirano u ovom predlogu zakona, mislimo da je to moglo da bude urađeno i kroz izmene Krivičnog zakonika. Više od pola onoga što je predviđeno u ovom vašem predlogu zakona, ne govorim o amandmanima, govorim o vladinom predlogu, više od pola rešenja već je propisano Zakonikom o krivičnom postupku ili Krivičnim zakonikom. Tu vam to nije smetalo.
Zašto vam onda smeta ako se jednim amandmanom insistira da se zaista detaljno (da ne ponavljam ono što je kolega Munjić govorio) zaštiti ta stvar koja će biti oduzeta? Zašto je problem da se taj amandman prihvati? Zato što je to već regulisano Zakonikom o krivičnom postupku. Kako tumačite, gospođo Malović, ostale odredbe, ostala rešenja iz ovog zakona koja su već sadržana, ponavljam, ili u Zakonu o krivičnom postupku ili u Krivičnom zakoniku?
Vlada bi trebalo da se potrudi da kod ovih obrazloženja bude malo uverljivija. Mi narodni poslanici, a pre svega mislim na poslanike SRS, vrlo ozbiljno svaki zakon čitamo, tumačimo, podnosimo amandmane i ne možemo da dozvolimo da se Vlada na ovaj način odnosi prema narodnim poslanicima i parlamentu. Pravo Vlade jeste da ne prihvati amandman, ali to nije dobro.
Mi smo na raspravu o članu 7. danas potrošili gotovo dva sata. Ne možete nikoga da optužite da je na bilo koji način pokušao da opstruiše rad parlamenta, nije bilo javljanja po Poslovniku, osim tamo gde kolege nisu imale dovoljno vremena, pa su koristile Poslovnik da obrazlože svoje ideje i svoje amandmane. Zar vama kao predstavniku Vlade nije simptomatično, zar ne mislite da zaslužuje vašu pažnji i pažnju Vlade činjenica da o jednom članu zakona narodni poslanici iz različitih političkih partija, istina opozicionih, raspravljaju više od dva sata?
Mene bi na vašem mestu to zaintrigiralo i predložila bih Vladi ili bih u ime Vlade, valjda toliko ovlašćenja imate, prihvatila neke amandmane.
Nijedan amandman nije neozbiljan, nijedna rasprava, diskusija nije bila neozbiljna. Naprotiv, svi narodni poslanici su se obraćali i vama kao predstavniku Vlade i ostalim kolegama narodnim poslanicima sa iskrenom željom da se amandman svakog od njih prihvati. Imali ste više puta obrazloženje slično onome o čemu sam vam juče govorila, kada smo o onome zakonu govorili.
Niste dugo ministar i možda i nemate tog iskustva. Radili ste u nekoj drugoj oblasti, radili ste u tužilaštvu, u Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine. Tamo se primenjuju drugi propisi. To tužilaštvo je potpuno tribunalizovano i vi to dobro znate, ali to je neka druga tema. Ne prigovaram vam, nego samo kažem da mi to znamo. Nemate iskustva kao ministar. Videćete, bojim se biće vam neprijatno kada dođete sa istim ovim zakonom za dva meseca, odnosno sa izmenama i dopunama ovih zakona i kada u te izmene i dopune budete ugradili amandmane koje su ovde predlagali narodni poslanici. Pitaćemo vas šta se u međuvremenu promenilo. Reći ću vam šta će u međuvremenu da se desi – imaćete neprimenjiv zakon.
Ne razumem zašto vi ne želite da razumete da nije dobro da se troši vreme narodnih poslanika, da se troši vreme u parlamentu da biste vi nekome tamo rekli – evo, doneli smo zakon; kakav, koga je briga. Kada taj zakon treba da se primeni onda nastaju problemi i onome ko primenjuje zakon i onome na koga se odnosi. Imamo gomilu složenih zakona koji su doneti u poslednjih nekoliko godina, koji stoje u nečijim fiokama, koji se ne primenjuju i vi to dobro znate.
Znate šta ste zatekli u oblasti pravosuđa, na čijem ste čelu kao ministar. Koliko puta smo prolongirali neke zakone? Koliko puta smo neke sudove dovodili u situaciju da po nekoliko dana njihov rad nije pokriven nijednim zakonom? Koliko puta smo dovodili sudije u situaciju da nisu znali šta da rade i šta da rade po žalbama, koji sudovi da rešavaju?
Za sve to je odgovorna vladajuća većina. Odgovorna je najpre Vlada, zato što predlaže tako loše zakone, a onda i vladajuća većina. Ako nećete da razgovarate sa nama razgovarajte sa njima. Ima i na ovoj strani kolega pravnika koji su u stanju da vam objasne, a i sami ste pravnik, da se dogovorite, da kažete da ovaj amandman treba da se prihvati jer ovaj amandman ozbiljno poboljšava tekst zakona.
Zaista bi bilo dobro da na taj način počnete da doživljavate amandmane koje podnose narodni poslanici. Niko od nas ne piše i ne podnosi amandmane da bi nešto napisao i da bi ovde govorio.
Vidite iz sadržaja amandmana i rasprava koliko je to ozbiljan posao, koliko je to odgovoran posao.
I, ponavljam, ako na jedan član zakona imate četiri-pet amandmana, koji su i slični i različiti, to govori o činjenici da sa tim članom 7. nešto nije u redu.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Hvala. Ako je danas petnaest kolega, uglavnom pravnika, govorilo o članu 7, a vi samo sležete ramenima, onda to nije dobro. Ovaj zakon će, kada ga donesete, biti neprimenjiv. Živi bili pa videli, imaćemo izmene i dopune ovog zakona u naredna dva-tri meseca.

Hvala. Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovim se potvrđuje da su osnovani svi oni prigovori iz amandmana na član 7. Ne da se ne želi nezavisnost ovih organa i institucija, nego se upravo želi da one budu potpuno politizovane. Ne da nema depolitizacije, nego se potencira politizacija.
Uopšte mi nije jasno zašto smeta odrednica da direktor ne može biti član nijedne političke stranke. A onda, u obrazloženju zašto se odbija taj amandman sve je faktički rečeno, da on u stvari ne treba da bude član nijedne političke stranke: postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima – to ništa ne znači jer svi državni službenici moraju postupati u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima – prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Državni službenik ne sme u radu da izražava i da zastupa svoj politički stav. Zašto onda smeta amandman da ne bude član nijedne političke stranke?
Danas širom Srbije vidimo državne službenike na izuzetno značajnim javnim funkcijama kojima samo što na čelu ne piše da su članovi određene političke stranke, ali nose jedan napadan, nesrazmeran bedž i svaki čovek... Pojavljuju se tako, jer je to valjda uslov, da se u svakom momentu vidi lojalnost toj stranci; pošto nemaju nikakvu ideologiju, bar je lojalnost vođi i gazdi osnovna ideologija. Onda vidite direktore raznih javnih preduzeća, Aerodroma, JAT-a i koga sve ne, sa ogromnom značkom njihove političke stranke.
Čovek se deklariše pred stranim i domaćim partnerima kao pripadnik određene političke stranke, što je ružno i nevaspitano.
Bilo bi elementarno da ovde stavimo ovu odrednicu da ne treba da bude član nijedne političke stranke. Već smo rekli, ministar policije - član stranke; rukovodilac famozne jedinice za finansijske istrage će po definiciji biti član njegove stranke. Nikakve neutralnosti tu nema.
Pročitajte stavove i uputstva Saveta Evrope o tome kako treba da budu struktuirane institucije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ponavljam, ovde se čak zakonodavac plaši da slučajno ne bude neko neutralan. Ovde je poruka: budite članovi vladajuće stranke, nema nikakvih problema; meta, žrtva i tema će biti politički neistomišljenici, njihovi eventualni sponzori, prijatelji itd.
Ne vidim racionalan razlog zašto se ne prihvata amandman koji sam predložio i ja, kao poslanik DHSS-a, i moje uvažene kolege Slobodan Maraš, Judita Popović i Kenan Hajdarević. To je esencija onoga što treba da bude u svim zakonima i svim institucijama za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Hvala.