Narodni poslanik Paja Momčilov podneo je amandman kojim je predložio da se naziv poglavlja IX i članovi od 69. do 72. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Momčilov ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, vidim da vam se moji prethodnici zahvaljuju; ja neću da vam se zahvaljujem, ja bih vas pohvalio zato što ste, ako gledamo ranije ministre koji su dolazili u ovaj dom i kako su se ponašali, vi stvarno jedan svetao primer.
Elem, da pređem na sam amandman. Vi ste čuli izreku samog amandmana koji sam podneo ispred SRS. Naime, kao što smo i rekli, videli ste da smatramo da čitav zakon ne bi trebalo donositi. Evo, smatrao sam da i poglavlje IX sa naslovom Evidencija i zaštita podataka, koje sadrži članove od 69. do 72, takođe treba brisati.
Neko bi mogao da kaže da se radi o svojevrsnom političkom nihilizmu nas srpskih radikala, koji samo negiramo potrebu za jednom savremenom evropskom zakonskom regulativom. Dozvoliću sebi, u okviru vremena koje imam, da vas ubedim da mi srpski radikali iz racionalnih razloga smatramo da nije potrebno uvođenje ove agencije.
Vi ste već mogli da čujete pravni aspekt, dobro obrazložen od strane naših pravnih eksperata. Gospodin Martinović je detaljno elaborirao ovu materiju i ne bih se zadržavao na tome. Ako pogledamo ono što vi nazivate put u Evropu, putem usvajanja evropskih konvencija i pravila koja je potrebno usvojiti, sigurno znamo da je dosta toga usvojeno, ali interesantna je jedna stvar - da vi nešto od toga i niste usvojili. Postavlja se pitanje zbog čega to niste usvojili.
Ujedinjene nacije su 31. oktobra 2003. godine donele Konvenciju protiv korupcije, mi smo to ratifikovali 2005. godine i to nije sporno. Krivično-pravna konvencija o korupciji Saveta Evrope je doneta 21. januara 1999. godine i mi smo je ratifikovali 2002. godine. Međutim, Dodatni protokol, donet 15. maja 2003. godine, gde se govori o podmićivanju arbitraže, bilo strane bilo domaće, da to mora biti sankcionisano zakonima, mi nismo ratifikovali. Pitanje je zbog čega to nismo ratifikovali.
Građanskopravnu konvenciju o korupciji je doneo Savet Evrope 4. novembra 1999. godine. Opet nismo ratifikovali. Zbog čega nismo ratifikovali, to je pitanje koje je za mene nejasno. Naime, šta ova konvencija predviđa? Ona predviđa zaštitu građana koji su oštećeni koruptivnim radnjama.
Vidite, u devetom poglavlju, u članu 72. vi ovde i te kako brinete da zaštitite funkcionere koji bi, eventualno, bili oštećeni nekom lažnom dojavom i ako se utvrdi da oni nisu krivi.
Šta je sa građanima? Konvencija koja nas je obavezivala da to potpišemo, zašto nije potpisana? Da li je potpisana? Možda u međuvremenu, ministarka mi kaže; onda nisam dovoljno informisan.
Ono što je sasvim jasno, našim ulaskom u Savet Evrope mi smo postali deo GREKO tima. To je telo koje se bori, grupa zemalja koja se bori protiv korupcije. Ono što je interesantno, mi smo od tog tima posle jedne inspekcije koju su oni obavili 2005. godine od 12. do 17. septembra dobili 25 tačaka koje treba da ispunimo. Naravno, posle toga smo dobili i strategiju.
Ono što čovek treba da prizna, imamo čitav niz zakona, neću ih nabrajati sada, koje smo usvojili i kojima bi navodno trebalo da se borimo protiv korupcije. Ono što je za mene sasvim dovoljno i interesantno, izmenama Krivičnog zakonika iz 2002. godine doneto je poglavlje o koruptivnim radnjama u zdravstvu, sudstvu i da ne nabrajam sada kako to zakon sve reguliše. Time je učinjen korak napred i definisano je na još precizniji način gde sve može da se nađe korupcija tako da se sa njom onda može boriti. Takođe, Zakonik o krivičnom postupku i čitav niz drugih zakona su doneti, menjani upravo u ovom cilju. To nije sporno.
Ono što jeste sporno, sporno je kako mi stojimo sa korupcijom. Moje kolege su već ovde govorile. Prema Galupovom istraživanju, a "Transparensi internešnal" takođe daje tu analizu, mi smo na 79. mestu od svih zemalja. U Evropi postoje tri zemlje koje su iza nas, svi to znamo, da ne ponavljam, Makedonija, Crna Gora i mislim da je BiH; onda idu sve ostale zemlje. Ono što je indikativno, prema njihovim merenjima, mi se od 2003. godine nismo baš mnogo ni pomerili, popravili smo se samo za 1,1 indeksni poen, kako oni to računaju. Praktično, tapkamo u mestu.
Interesantnija je jedna druga stvar. Interesantno je to što predsednik GREKO-a gospodin Kos, on je Slovenac, kaže, otprilike, da usvajanje zakona neće biti dovoljno, jer se u praksi čini veoma malo da se korupcija obuzda, štaviše imamo primere, kao i u slučaju zdravstva, da od 11. decembra stupaju na snagu propisi koji direktno pospešuju korupciju i primer su sukoba interesa.
Znači, sve ove zakonske propise koje smo doneli, ocena je Saveta Evrope i postoje ozbiljne zamerke, niko ovde ne sprovodi, ne sankcioniše se korupcija i to je veliki problem i biće sigurno ukoliko budete želeli u tu Evropu. To je već opšteprihvaćen stav i od domaće stručne javnosti koja se bavi ovim problemom, da imamo takvu situaciju.
Ako gledamo kakva je situacija što se tiče korupcije, još malo bih se zadržao, nadam se da ne zloupotrebljavam vašu pažnju, smatra se da je zdravstvo najkorumpiranije. Izašao je opet "Transparensi internešnal" ove godine i u Beču su dali saopštenje kako je po svetskom barometru korupcije, što je opet radila Galup agencija, u svetu najkorumpiranije zdravstvo. Lekar sam i mene to na neki način interesuje i pogađa.
Vidite kakva je situacija sa našom zemljom kada je zdravstvo u pitanju: prema indeksu korupcije Svetske banke prošle godine, to je bilo na jednom savetovanju, bili smo na četvrtom mestu, a to je ovaj grafikon ovde koji je prikazan na toj konferenciji. Ko je gori od nas? Tadžikistan, Moldavija i Maroko. Ostali nisu interesantni da se nabrajaju.
I u zemlji su rađena ta istraživanja kako to izgleda u zdravstvu. Onda nas je "Nova srpska politička misao", nas iz zdravstva, opet stavila na čelo. Po jednoj njihovoj studiji i istraživanju, zdravstvo je najkorumpiranije - 18,9% ljudi smatra da smo korumpirani, a onda ide Vlada, pa policija itd.
Ono što je poslednje i najsvežije, "Stratedžik marketing" je 2007. godine radio studiju za novinare. Oni su se interesovani da li su oni korumpirani i, hvala Bogu, i njima i nama, eto, nisu mnogo korumpirani. Političari su tu najkorumpiraniji, pa sudije. Onda mene ne čudi to što Okružni sud u Beogradu može da donese ovakvu presudu i što Okružni sud u Kragujevcu može onakvu presudu da donese, kada su, evo, ovako visoko rangirani. Nažalost i zdravstvo se tu nalazi, odmah.
Kako ne bi bilo da radikali stalno kritikuju i da su to večito babe koje kukaju nad zlom sudbinom ovog naroda, evo, neko iz vašeg najbližeg društva, vaša rođačka familija, tako da kažem, Fond za otvoreno društvo, u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji, Centrom za obrazovne politike i Ambasadorima životne sredine, objavio je izveštaj o stanju ljudske bezbednosti za 2005. i 2006. godinu. Velika publikacija, jedna velika knjiga. Evo zaključka, kaže: "Zdravstvo u Srbiji trenutno liči na kuću bez temelja. Na prvi pogled, sve je lepše i bolje ali je sistem pun manjkavosti, nestabilan i neodrživ. Nedostaje čvrsta i jasna zakonska regulativa, a pri tom se ni zakoni ne sprovode i ne poštuju, a obiluju lošim rešenjima". Sada čitam zbog ovog drugog dela i nastavka koji se tiče korupcije, kaže ovako: "Nesumnjivo prisutna, od sitnog podmićivanja medicinskog i nemedicinskog osoblja, preko sticanja funkcija i stručnih zvanja, do pojedinih krajnje sumnjivih tendera za nabavku medicinske opreme i izvođenje građevinskih radova".
Molim vas, vi znate koliko se investiralo para u zdravstvo, u izgradnju i obnovu kapaciteta. Ko uopšte govori o tome da li u našoj zemlji postoji ta korupcija i ko se time bavi? Kada mi tražimo da dobijemo relevantne podatke onda nailazimo na zid ćutanja, nailazimo na jedan neprobojni bedem. U ovom trenutku 40 projekata u zdravstvu ide, a 29 je već završeno; manjim delom su finansirani od međunarodne zajednice, donacijama, a najvećim delom su finansirani kreditima. Ali, kada pitamo ko su izvršioci, ko je koliko dobio i za šta, to ne može da se dobije, a kada hoćemo da saznamo šta je sa tim što je završeno, to nigde nećete naći, ni na sajtovima Ministarstva zdravlja, niti bilo gde.
Moj prethodnik ovde je bio gospodin Velja Ilić. On je u "Kuriru" juče, prekjuče dao izjavu da su dve velike korupcionaške afere otkrivene i u Ministarstvu zdravlja. Optužio je, čini mi se, gospodina Dinkića, a ako grešim izvinite.
Zašto pričam celu ovu priču? Uvećavanjem broja ovih agencija i nečinjenjem, vi već imate gomilu zakona koje ne primenjujete.
Sada namećete još jednu instituciju na grbaču ovom narodu da je izdržava, a pitanje je kakav ćete uopšte efekat imati. Neću da govorim o birokratiji, a ona jeste veliki problem. Maks Veber je smatrao da je ona nešto što je idealno za jedno organizovano društvo. Da se manemo toga, da vidimo mi kako stojimo sa zaposlenima u upravi, Vladi itd. Kritikovan je Milošević i njegovo vreme da je tada bila skupa Vlada i da je bio aparat preglomazan. MMF i oni koji znaju insistiraju na tome da se smanji administracija u Srbiji. To vi dobro znate. Šta vas briga za to, vi to ne poštujete. Evo dokaza. Godine 2001. u javnoj upravi bilo je zaposleno 8.099 ljudi, 30. aprila 2007. godine 21.276, bez MUP-a, BIA, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i Uprave za zavodske sankcije. Maj 2008. godine - 27.891 zaposleni, bez MUP-a i BIA.
Šta radite? Uvećavate jedan glomazan, parazitski aparat i pravite skupu državu, a MMF vam kaže - skrešite administraciju. Tako vi to radite. Cvetkovićeva vlada - dva ministra više. I, šta su se dosetili? Pazite kako su lukavi Srbi: kada su im skrenuli pažnju da je taj aparat u Vladi veliki oni su broj državnih sekretara počeli da uvećavaju, neće, tobož, ostale savetnike. Vi sada umesto 44 imate 49 državnih savetnika. Mislim da Ivica Dačić još nije odredio svoje, čekamo da ih odredi. Savetnik ima svoj aparat, svoj kabinet i to i te kako vuče troškove.
Vidite vi sada kako to izgleda - 80 funkcionera danas ima na raspolaganju 24 časa automobile; 126 vozila Uprave je za naše ministre i za njihovo opsluženje. Ali, nije to sve, mi imamo posebno, ministarstva imaju svoje vozne parkove. Evo, ja znam za Ministarstvo zdravlja i kazaću vam: imate 282, plus imate 128 vozila za sanitarnu inspekciju, u redu; 49 za zdravstvenu inspekciju, u redu; pet - inspekcija za lekove, u redu; osam jedinica za implementaciju projekata za rekonstrukciju kliničkih centara, osam automobila za nešto što još visi u vazduhu; sam Sekretarijat ima 16 automobila, naravno, to su najluksuzniji automobili. Čemu to?
Kada se sve to ima na umu, onda imamo situaciju kakvu imamo. Zbog toga mi imamo skupu državu, partijsku državu, jer u taj aparat ulaze i partijski poslušnici i simpatizeri, oni koji prethodno popune pristupnicu, pa budu primljeni i onda, naravno, imamo ovakvu situaciju. Mi iz SRS apelujemo - sprovodite zakone, neka organi gonjenja rade svoj posao, sudije neka sude i biće nam bolje.
Upravo zbog toga mi danas nemamo pare za studente, pa oni protestuju, dižemo ovako drakonski cene.
(Predsedavajuća - Gordana Čomić: Vreme za poslaničku grupu je 15 minuta i 30 sekundi, podsećam vas da je vreme iskorišćeno.)
Evo, upravo završavam. Zbog toga vas mi pozivamo da ne glasate za usvajanje ovog zakona.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Nataša Jovanović podnela je amandman kojim je predložila da se naziv poglavlja X i članovi 73 - 77. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je zakasnela reakcija, doduše samo u pokušaju, Vlade Republike Srbije zato što sve dosadašnje pozitivne zakonske norme nisu sprečavale Vladu da se bori protiv korupcije.
Sam naziv - agencija za borbu protiv korupcije je nedovoljan i u ovakvom pokušaju zato što su kriminal i korupcija zaista tesno povezani. Ne možete da kažete da je neko korupcionaš i u nekoj korupcijskoj aferi, neki državni funkcioner, to je neka blaža varijanta, jer uglavnom su svi državni funkcioneri na najvišim položajima od 5. oktobra do današnjeg dana umešani u najgore moguće kriminalne aktivnosti.
Kada kriminal i korupcija uzmu stvar u svoje ruke, što se kaže nož i pogaču, onda se dese demokratske promene, je l' tako? Tako je bilo i posle 5. oktobra. Nije prošlo ni godinu dana, gospođo Malović, a predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj je sistematski, temeljno i veoma ozbiljno, precizno počeo da obaveštava javnost o povezanosti vrha državne vlasti i korupcionaša koji pripadaju političkim strankama tog DOS-ovskog konglomerata sa organizovanim kriminalom i korupcijom u našem društvu.
Nije im bilo dovoljno što su preko raznih švercerskih kanala sticali ogromno bogatstvo, već su tada budžet Republike Srbije vešto počeli da koriste za svoje svrhe, da se enormno bogate i da uredbe Vlade Republike Srbije kroje na način koji će njima omogućiti da stiču bogatstvo. U tome su, pre svega, učestvovali potpredsednici DOS-ovske vlade. Evo, tu je jedan u sali, gospodin Korać, koji naravno nije imao veze sa tim mafijašima i korupcionašima, nije se bavio tim švercom i biznisom, to pouzdano znam, ali zato jedan drugi jeste, bivši šef gospođe Nade Kolundžije, i možda je i to razlog što je ona otišla od njega, odnosno priklonila se ovom drugom DOS-ovskom jatu.
Predsednik Šešelj je objavio pet knjiga iz tog antimafijaškog i antikorupcijskog ciklusa, a njihovi nazivi su: "Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića", "Glogov kolac u dosovskom srcu", "Dosmanlije kao novi janičari", "Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom" i "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".
To je, u stvari, zbornik sabranih sudskih spisa, konferencija za novinare tokom 2001. i 2002. godine, sve do poslednjeg dana; mislim da je poslednja konferencija na tu temu o organizovanom kriminalu, korupciji, mafiji održana u sedištu naše stranke 21. februara, a znate da je 24. februara 2003. godine prof. Šešelj dobrovoljno otišao u haški kazamat.
Dakle, on je pokrenuo celu lavinu i taksativno nabrajao ko su ti ljudi, po imenima i prezimenima, iz jednog, iz drugog, iz trećeg klana, koji funkcioneri iz kojih stranaka su tesno povezani sa njima, kakvu materijalnu korist stiču, kako pljačkaju državni budžet i na koji način izvrgavanjem zakona prave sebi protipravnu korist. Naravno, pošto je on veoma pametan čovek, zaista inteligentan, do razmera genijalnosti, on se nikada nije rukovodio time - aha, danas ću da krenem samo na ove koji su okupljeni oko Čovićevog jata, pa ću to da radim deset dana. Ne, nego je jednog dana jedne, pa druge; kako odalami jedan mafijaški klan, sledećeg dana drži konferenciju, pa onda sledeće. Tako je pravio jasnu sliku, kockice, povezivao je ljude i događaje, od onoga ko je upao u Saveznu upravu carina preko onih koji su bili potpredsednici Vlade i ministri u Vladi.
Tako, jedan od načina za sticanje enormnog bogatstva malopre pomenutog bivšeg potpredsednika Vlade bilo je – evo, svedok je, žao mi je što je izašao i gospodin Čedomir Jovanović iz sale, to svakako zna i gospodin Mićunović, iako nije bio ministar u toj vladi, ali gospodin Korać sigurno – insistiranje tadašnjeg potpredsednika Čovića da se stopira donošenje uredbe o zabrani prevoza cigareta preko Kosova i Metohije. Zbog čega? Zato što je za svaki šleper cigareta on direktno dobijao na ruke, sebi u džep 100.000 evra, odnosno 100.000 maraka u to vreme. Da ne govorim o umešanosti Šiptara Ekrema Luke, kao i drugih koji su bili na čelu Savezne uprave carina u našoj zemlji i koji su direktno pripadali vrhu vlasti.
Sada izgleda, gospođo Malović, da vi sedite u jednoj vladi koja je okupljena oko stručnih ljudi, kompetentnih za ovu ili onu oblast, ali to je isti milje u kome se vi krećete, samo vi ste sada u insitutucionalnom smislu oslobođeni toga da pored vas sedi neki takav mafijaš, ministar ili potpredsednik Vlade, izuzimajući naravno Božidara Đelića. Ali, kada pogledate ko su ti ljudi u strukturi vlasti, koji su u institucijama našeg sistema ostali i dalje da koriste mogućnost da pljačkaju državni budžet, javna preduzeća i da se bogate na narodnoj muci i da izbegavanjem zakonskih propisa stiču to bogatstvo, onda vam je situacija ista ili gotovo nepromenjena. Zašto to kažem? Zato što mnogi akteri te duvanske mafije, na primer, nikada nisu na ispravan način procesuirani.
Prethodna vlada je pokrenula jednu akciju, ali mogu vam reći da je to zaista smešno, jer onaj ko je glavni organizator i ko je bio, na kraju, povezan sa Zoranom Đinđićem kao prvim premijerom u tim tzv. demokratskim promenama nikada nije odgovarao za to. Pravda jeste spora ali je dostižna i samo je pitanje dana kada će se iza zatvorskih rešetaka naći onaj drugi krak te iste duvanske mafije, a to je Milo Đukanović, koji je krenuo putem separatizma i uništavanja svega što je srpsko u Crnoj Gori.
Ono što je veoma važno jeste da mi i dalje imamo pouzdane informacije koje na ovaj ili onaj način nastojimo da energično saopštimo javnosti. Dolazimo do toga, gospođo Malović, da dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke nije... Kao pravnik i kao žena koja se nalazi na čelu tog resora, a verujem da pratite sudski proces na RTS-u, odnosno odloženi snimak, vi vidite da je to smešno, da su oni svedoci koji se tamo pojavljuju, kao onaj preksinoć, blago rečeno, retardirani, da ne znaju šta pričaju, da su tamo instrumentalizovani, da govore besmislice i gadosti o dr Vojislavu Šešelju. Sada imate jasnu situaciju zašto je tada morala da bude napisana optužnica protiv njega. U tim danima, kada je ona tako sklepana i pisana, on je prozivao svu tu mafiju, i ko je sve iz vrha državne vlasti povezan sa tim licima. Čovek je to objavio u svojoj knjizi.
Naravno, kada se radi o svemu onome što nije stigao, pošto je kupio avionsku kartu od svog novca (ni dan-danas mu to nije Haški sud platio) i otišao, mi smo, njegovi saradnici i pre svega ljudi koji obavljaju izdavačku delatnost "Velike Srbije", odštampali knjige u kojima smo jasno pokazali da je svaka reč bila tačna i da on stoji iza svake reči, kao i svi mi. Zašto? Zato što se država nije bavila organizovanim kriminalom i korupcijom.
Toliko su bili zaštićeni i toliko su i dalje miljenici režima kojim su kriminalci zaštićeni (gospođo Malović, to su razmaženi mafijaši) da kada policija i dođe (ostaviću vremena jednom od, kako su ga u javnosti prozvali, eksperata za ta pitanja, on će reći šta ima, kolegi Vukoviću), oni prema svojim operativnim saznanjima i prema zakonu dalje ne mogu da deluju jer dolazi blokada i stopiranje tog procesa, upravo iz vrha vlasti.
Gde se mi nalazimo? U jednom začaranom krugu. Niko neće da poveruje da će ti bivši ministri i potpredsednici Vlade da odgovaraju, ili poslanici. Gde vam je Radulović? Gde se nalaze svi ti ljudi koji su zloupotrebljavali svoj položaj kao izabrani funkcioneri?
Dakle, ovo je smešno. Pre svega sam tražila brisanje kaznenih odredaba zbog činjenice da ova agencija ne može da se nađe u ulozi koju kao jedan paradržavni organ ne može da ima prema Ustavu.
Država je trebalo do sada zaista ozbiljno i temeljno da se bavi pitanjem kriminala i korupcije kroz Krivični zakonik i kroz sve druge zakone i da se mafija nađe iza zatvorskih rešetaka. Ali, oni i dalje nesmetano pljačkaju i rade šta god hoće.
Možemo, gospođo Malović, a verujem da će to biti, pošto ćete da izglasate ovaj zakon, dobra pouka i dobar put i za ovog novoizabranog direktora koji će da vodi buduću agenciju, da poklonimo svih ovih pet knjiga našeg predsednika. Tu su na preko 5.000 strana jasno prikazane mafijaške delatnosti i sudski procesi koje je on otpočinjao.
Koliko su njegove knjige vredne i koliko mogu da rasvetle sve okolnosti pod kojima se dešavala pljačka države i naroda govori izjava ovog guru vođe, zaista nisam iznenađena što ga danas nema, koji predvodi ovu političku sektu, ove građane... Znate, možda je njihov metod takav da guru mora subotom da meditira i da mantra, možda ne radi ništa subotom, stvarno ne znam, ali u svakom slučaju, koliko je... Morala sam malo da se našalim, ali je žalosno što takvi i dalje sede u Skupštini.
Koliko je svaka ta knjiga bila važna, i sve što je objavio i sve što je rekao, rizikujući život i uprkos pretnjama upućenim njemu i njegovoj porodici, govori izjava tog nesrećnog Nikolića koji je bio toliko godina zamenik našeg predsednika. Pre dve godine Tomislav Nikolić je na pitanje novinara "Novog reportera" odgovorio – znate, kad nas ne bude, i u Srbiji kakva treba da postoji kao odgovorna država, svaki će seljak reći: "Imam imanje, imam traktor, imam stoku i imam knjigu dr Vojislava Šešelja". Da, tako će da kaže svaki čestiti građanin i svaki srpski seljak, ali nažalost, Tomislav Nikolić ništa nije naučio iz knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je tri minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, samo ću da se nadovežem na diskusiju mojih prethodnika. Naravno, držaću se teme i izneću vam jedan konkretan slučaj koji potvrđuje tvrdnju i gospodina Ilića, i Marine Raguš i svih mojih prethodnika da se ne možemo boriti protiv korupcije ni agencijama ni zakonima ako ih ne primenjujemo.
Naravno, slažem se, da bismo se protiv korupcije borili, korupcija ne sme biti u vrhu vlasti. Navešću samo jedan primer kako su u sprezi aktuelni režim i ova grupa građana, konkretno Tomislav Nikolić. Umesto da se njime bave nadležni organi, oni ga ovih dana forsiraju i žele od njega i njegove grupacije da naprave stranku.
Ovaj slučaj koji ću vam izneti vezan je i za ovo što je iznosio gospodin Ilić o gasnoj mafiji, odnosno gospodin Čanak. Želim da i ja sa ovim primerom dam doprinos borbi protiv gasne mafije.
Naime, krajem 1996. godine, Tomislav Nikolić odlazi u Švajcarsku, to mi znamo, srpski radikali, jer nije krio od nas, na dogovore i razgovore o projektu izgradnje termoelektrane na gas u Novom Sadu. Podsećam vas da su svi mediji propratili to, i državni, ko je sve bio prisutan na otvaranju tog projekta.
Ceo projekat vodila je kompanija "Mentor enerdži", registrovana u Švajcarskoj 2005. godine. Kompanija je napravljena da bude nosilac izgradnje termoelektrane u Novom Sadu. Akcionari kompanije bili su Majkl Virsmer, Džia Čavdija, Manuel Vernli, Bit Kalin i Milan Bačević sa 18 posto vlasništva u kompaniji. Milan Bačević je prijatelj Tomislava Nikolića. Sin Tomislava Nikolića je oženio ćerku Milana Bačevića. To je jako bitno da znate.
"Mentor enerdži" je sklopio ugovor sa ruskom kompanijom "Tehnopromeksport", koja je trebalo da obezbedi projekat i izgradnju termoelektrane Novi Sad, kao i neophodne količine gasa od "Gasproma". Veza kompanije "Mentor enerdži" sa Tomislavom Nikolićem i Skupštinom grada Novog Sada bio je u to vreme kontroverzni biznismen Branko Crnogorac. To je onaj čovek što je otvorio banku a nije imao para u njoj, pa su mu je ugasili.
Direktor kompanije "Mentor enerdži" je Manuel Vernli, major švajcarske obaveštajne službe i saradnik britanske obaveštajne službe, inače aktivan i prisutan na Balkanu tokom devedesetih godina. Glavni finansijer kompanije "Mentor enerdži" je Aleksandar Kiržnjev, ruski emigrant koji živi i radi u Americi, a iz Rusije je pobegao posle velike afere vezane za dugove, potraživanja, prilikom koje je oštetio mnoge ruske kompanije. Jedan je od najvećih finansijera Republikanske partije u SAD.
Godine 2007/2008, posle saznanja ko u stvari stoji iza kompanije "Mentor enerdži", "Tehnopromeksport" i "Gasprom" se povlače iz projekta. Znači, dame i gospodo, Rusi beže od kriminalaca. Ovaj Aleksandar Kiržnjev, pošto je u međuvremenu osuđen na kaznu zatvora u Americi, daje Majklu Virsmeru 20 miliona evra.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Dozvolite, završiću brzo. Ovo je jako bitno, gospođo Čomić, vi ste iz Novog Sada i ubeđen sam da se i vi borite protiv korupcije i kriminala. Dozvolite mi, za minut ću završiti.
Virsmer daje na raspolaganje 20 miliona evra jer Kiržnjev biva osuđen u Americi. Majkl Virsmer investira novac Kiržnjeva u projekat termoelektrane na gas u Novom Sadu, međutim, oko četiri petine novca uzimaju akcionari za sebe privatno, zajedno sa domaćim partnerom. Domaći partneri su Bačević i Toma Nikolić. Kiržnjev izlazi iz zatvora iz Amerike posle tri godine i postavlja pitanje svog novca.
Tada shvata da je najveći deo novca raspoređen među akcionarima i kreće sa sudskim sporovima. To ćemo dobiti u narednom periodu. Svega oko tri miliona dolara je potrošeno za stvarne troškove vezane za projekat. Projekat nikada nije zaživeo, niti je kompanija dobila bilo kakve licence, niti dozvole od grada Novog Sada, niti od Vlade Republike Srbije. Za obezbeđenje dozvola i licenci bio je zadužen...
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi.)
... Milan Bačević, koji je neko vreme, pre Manuela Vernlija, bio generalni direktor firme "Mentor enerdži". Hvala vam, gospođo Čomić, samo toliko.

Da li se još neko javlja za reč?
Narodni poslanik Momir Marković je podneo amandman kojim je predložio da se naziv poglavlja XI i članovi 78 - 83. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Reč ima Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ona demokratija posle oktobarske revolucije zapljusnula Srbiju, takoreći grunula u Srbiju, prvi od zadataka koje je sebi postavio dosovski režim bila je borba protiv korupcije i kriminala. Podsećam vas da je jedan od potpredsednika Vlade, pokojni Vuk Obradović, odlukom Vlade određen da krene u žestoku borbu protiv kriminala i korupcije. I, krenuo je nesretnik, a kada je shvatio, odnosno kada je došao do dokumentacije da, bez obzira na to što su tada crveni vladali, korupcionaške afere mirišu, prvo malo mirišu a onda su žestoko bile obojene žutim, dakle, glavni nosioci tog kriminalnog miljea su dolazili iz samog vrha DOS-a, njemu je naprasno taj resor oduzet i prva kazna mu je bila da je bio smenjen sa mesta potpredsednika Vlade.
Zatim je DOS formirao Savet za borbu protiv korupcije i kriminala. Pre toga je bila još neka institucija, ne mogu tačno da se setim ko je popunio taj međuprostor između Obradovićevog resora i novog saveta koji će sada žestoko da se obračuna sa korupcijom i kriminalom. Verica Barać, koju ste vi izabrali za predsednika tog saveta, takođe je krenula u razotkrivanje afera, ali vrlo brzo su joj počeli potkresivati krila, upravo vladajuća nomenklatura. Doveli ste je u situaciju da je mogla nešto da pronađe, ali je morala da zadrži za sebe. Nigde nije smela da to objavi, ne samo pod pretnjom da će biti smenjena nego i pod mnogim drugim pretnjama, čak i kada je u pitanju lični integritet.
Rodno mesto korupcije u Srbiji je DOS, u bilo kom agregatnom stanju, da li onaj izvorni ili ovaj preinačeni, ili ovaj prepravljeni, ili ovaj dopravljeni, ili ovaj nedopravljeni, sasvim je svejedno. DOS je izvor korupcije, rodno mesto, matična knjiga kriminala u Srbiji.
Pre nego što pređem dalje, moram da obavestim građane Srbije da je sinoć gradonačelnik Beograda na najprostiji i najvulgarniji način ispsovao odbornika Srpske radikalne stranke gospodina Zorana Ognjanovića, samo zbog toga što ga je podsetio na neke korupcionaške i kriminalne afere u Beogradu, što njega, što njegovih prvih, drugih, trećih i ostalih saradnika. Naravno, ja ne opravdavam Đilasa, ali mogu da razumem, jer je Đilas revoltiran. Prvo, kako može neko da otkriva to što se radilo tajno da sada bude javno, a sa druge strane, on je to mesto gradonačelnika zaradio. Zarada može da bude i plaćena, zarada može da bude i trgovina, ja neću ništa da prejudiciram, ali zna se kako se to rešava: koliko to košta – toliko; tras pare, tras roba. Završena priča. Ima indicija da su neki koji je trebalo da budu u vrhu gradske vlasti posle toga počeli da kupuju satove od devet i po hiljada evra, da piju vino od hiljadu evra, da nose odela od hiljadu i po evra. Pre tome, Đilas je to pošteno platio.
Dakle, podsećam vas da je DOS krenuo sa aferama odmah; 6. oktobra je jedan od vaših doglavnika (nije poglavnik) natakao čarapu na glavu, uzeo pušku i još trojicu i uleteo u Narodnu banku. Šta je bilo sa trezorima u Narodnoj banci, šta je bilo sa onim što se u trezorima nalazilo? Ja ne bih sada da licitiram, ali znam pouzdano da su neke umetničke slike basnoslovne vrednosti koje su bile u registru Muzeja istorije Jugoslavije, samo date Narodnoj banci da stoje na zidovima, nestale.
Da vas podsetim na Carinu: čuveni Zabunović, koji je bio jedna od perjanica te dosovske "buldožer revolucije", uleteo je u Carinu i naterao Kertesa da potpiše da dobrovoljno napušta mesto direktora Carine. Prvo što je uradio (posle ste ga vi uhapsili), pokupio je sve svoje fakture i sva svoja dugovanja carinska i pocepao, sklonio u stranu. Naravno, kome će ako neće prvo sebi da uradi.
Da vas ne podsećam sada dalje na onaj čuveni Kipar. Nekoliko vaših ministara je tada išlo. Išao je Velja Ilić i našao na Kipru četiri i po milijarde dolara - ostale su na Kipru. Išao je Vladan Batić, utvrdio je da su i dalje na Kipru četiri i po milijarde dolara, srpske pare koje su iznete u vreme sankcija. Ne znam ko je još sve išao. Ode Mlađan Dinkić da utvrdi da tamo ima četiri i po milijarde dolara, ali se više nisu nalazile na Kipru, nego su otišle na neka Sejšelska, Bahamska, Devičanska i razna druga egzotična ostrva i čini mi se da je to... I Kajmanska, tako je, gospodine Milivojeviću, nisu mogle tolike pare na jedno ostrvo. Ostrvo bi potonulo. Meni se čini da su te pare koje se sada pojavljuju u ovim privatizacijama u stvari naše pare, koje je Dinkić sačuvao na tim egzotičnim ostrvima i sada njima kupuje naše fabrike, našu zemlju. Naše pare za našu zemlju i sve ostade naše. Doduše, i Dinkić je. Malo je više vaš.
Kada Srpska radikalna stranka bude preuzela vlast onda će biti naš; odnosno, ministar policije, pa će on biti njegov, odnosno direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija; tada će Dinkić biti njegov.
Izmišljate, dame i gospodo iz "žutog preduzeća", razna tela, organe, institucije. Razvodnjavate sistem i nijedna od tih institucija ne može ništa da uradi. Birokratizacija. Gospodin Paja Momčilov vam je lepo rekao da ste broj zaposlenih u upravi podigli od osam na 28 hiljada, 28 hiljada. Trebalo je da se plate oni koji su vam lupali u šerpe, oni koji su vam u stvari predvodili one koji su lupali u šerpe, predvodili one koji su nosili barjake "buldožer revolucije", koji su palili Skupštinu itd. Nema ništa za džabe. Besplatan sir je, kako reče jedan svojevremeno, samo u mišolovci.
Sve se ovo, dame i gospodo poslanici i građani Srbije, ne radi radi otkrivanja i suzbijanja kriminala i korupcije. Naprotiv, čim se afera otkrije, priča se o njoj tri dana, a četvrtog dana se otkrije nova afera; napravili ste ih onoliko da svakog drugog dana može da se otkriva po jedna, ona stara ide pod tepih. Nijedna od institucija vlasti nije uzela da raščisti aferu po aferu, nego ova pod tepih, pa sad pričamo o sledećoj. Gasna će za kratko vreme da ode pod tepih, jer će se pronaći da je opet vlast na volšeban način opljačkala za enormne pare Srbiju, građane Srbije. Tako će i ova gasna afera da splasne, osim ako ne nađete cenu Nenadu Čanku sa dva javna preduzeća, ili kako već rešavate te probleme, i onda će i on da se smiri. Konačno će da shvati da cena mora da bude tolika.
Ponavljam pitanje - zašto za domaćinstva ne ide prirodni gas koji se proizvodi u Srbiji, u Vojvodini se iz naših nalazišta uzima, koji je daleko jeftiniji od uvoznog gasa i zašto se domaćinstva opterećuju sa ponderisanom cenom? Cena uvoznog gasa je daleko veća, cena domaćeg gasa je manja; onda se izjednači i napravi se ta ponderisana cena, pa se tu ugradi država. Drugo pitanje je - zašto se država ne odrekne marže? Pogledajte cenu benzina, polovina ide državi. Zašto se država u ovom slučaju ne odrekne marže na prirodni gas koju uzima?
Izmislili ste gasnu mafiju. Nije to gasna mafija, to je žuta mafija, samo menja agregatno stanje. Jer, kad su bile cementare u pitanju onda je bila cementna mafija, kada je gas u pitanju onda je gasna mafija, pa prosvetna mafija, pa drumska mafija, sve su to vaši. Da nije one narodne da "vrana vrani oko ne vadi", odavno biste svi zaglavili u zatvoru. Pojavi se samo poneko koga optužite i procesuirate; to je onaj ne što nije krao, nego što nije delio.
Na kraju, da se vratim na amandman. Podneo sam amandman na naziv poglavlja XI i članove od 78. do 83. sa predlogom da se brišu. Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga datih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Aleksandra Martinovića.
Moram da pročitam ovaj deo, amandman se odnosi na naslov i članove od 78. do 83. Prvi: "Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija", do člana 83. koji kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u 'Službenom glasniku RS', a primenjivaće se od 1. oktobra 2009. godine." Ostavili ste godinu dana da pozavršavate poslove, da podignete tepih, da gurnete još nešto ispod njega, da ova vaša mafija u raznim agregatnim stanjima završi posao i tek onda ćete početi da primenjujete ovaj zakon.
Da ste hteli, Verica Barać i pokojni Vuk Obradović su mogli da završe posao i da saseku mafiju u korenu. Ne treba vam nikakvo radno telo, nikakva grupa, nikakav savet i odbor, ne treba vam nikakva agencija. Ima dovoljno sredstava da se mafija saseče u korenu. Naše pravosuđe ima sposobne, školovane, poštene i časne sudije. Pri tom ne mislim na gospođu sudiju iz Kragujevca i ovaj slučaj u Okružnom sudu u Beogradu. Svi ostali rade časno, čestito i pošteno. Znam da je pravosuđe u teškoj situaciji i kadrovski i materijalno, ali rade svoj posao pošteno. Imate mehanizme da zaustavite mafiju. Niste to uradili, neće vam ni agencija.
Ovo što je simptomatično ovde, kaže - ne prihvata se amandman iz razloga datih u obrazloženju na amandman gospodina Martinovića. Amandman gospodina Martinovića se odnosi na članove 1. i 2, gde se tumače izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, gde se nabraja kako će se sve zvati koji od delova ove agencije, šta je povezano lice, šta je privatni interes itd. Kakve veze ima moj amandman sa amandmanom gospodina Aleksandra Martinovića, pa da obrazloženje bude isto? I kakve veze imaju član 1. zakona i članovi 78 - 83. zakona? Apsolutno različiti članovi.
Mislim da je ove ljude koji pomažu gospođi ministru u pripremanju ovoga mrzelo da napišu drugo obrazloženje. Ne mogu da kažem da nisu sposobni, vrlo su sposobni, bar su prepisali zakon iz nekih zapadnih zemalja, zbog toga je i neprimenljiv. Sposobni su da prepišu, pa su bar mogli da prepišu neko drugo obrazloženje koje je podobnije amandmanu koji sam podneo.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme i glasate za ovaj amandman. Onda ćemo bar sprečiti vlast da ove zakone koje sad donosimo takoreći po hitnom postupku... Jer, na vanrednom zasedanju su svi ovi zakoni bili po hitnom postupku, što pre, Evropa ne može da čeka, a sada odlažemo za godinu dana. Predlažem da usvojite ovaj amandmane i sve amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, a i one amandmane koje su podneli neki građani koji su tada bili poslanici Srpske radikalne stranke. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milan J. Nikolić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 82. doda novi član 82a.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Snežana Malović želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANjU POLITIČKIH STRANAKA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Arsić, Igor Bečić, Milan Škrbić, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Sreto Perić i Mirko Munjić.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.