Narodni poslanik Momir Marković, a zatim narodni poslanik Aleksandra Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo evromeraklije, pošto se toliko kunete u poštovanje demokratije, demokratskih načela, ponavljam, jer nisam od prethodnog predsedavajućeg dovoljno shvaćen, pitam, kako je moguće da se mimo Poslovnika formiraju poslanički klubovi i popunjavaju odbori?
Član 23: "U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu, najkasnije sedam dana od izbora predsednika Narodne skupštine".
Sedamdeset puta po sedam dana je već prošlo od kada smo izabrali gospođu Slavicu Đukić-Dejanović na mesto predsednika Narodne skupštine, a sada se formiraju neke poslaničke grupe, sa zahtevom da uđu u skupštinska tela, u skupštinske odbore.
Gospodo evromeraklije, znam da vama odgovora: što gore, to bolje. Međutim, moraćete ili da prestanete da se deklarativno zalažete za demokratiju i da počnete tu demokratiju, koju uvozite sa Zapada tolike godine, da sprovodite, ili da se odreknete toga.
Što se tiče mandata ovih građana, član 102. Ustava je nedvosmislen: "Mandat narodnog poslanika počinje da teče..." itd. Stav 2: "Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".
Svi narodni poslanici SRS-a su ovu svoju slobodu iskoristili i potpisali blanko ostavke, potpisali ugovore i svoje mandate poverili SRS-u. Kad je, zloupotrebljavajući poverenje koje je stranka u njega imala, jedan od građana koji se predstavlja narodnim poslanikom uzeo ostavke i priznao, pre toga, i u nekoliko novina, "ja sam blanko ostavke zaturio", to znači da su ostavke postojale, da su ostavke, sticajem nesretnih okolnosti, bile kod njega. Priznao je da je ostavke zaturio i da je time oštetio stranku. Država, s obzirom na to da su ostavke postojale, može da reaguje i da mandate vrati SRS-u.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam stao.
Kao što ste obavešteni, danas je bila sednica Odbora za industriju, gde se raspravljalo o ceni gasa. Izgleda da su, kao što sam i rekao, najveći krivac posrednici, ''Jugorosgas'', i ne možete da se dogovorite ko je s njima, u stvari, sarađivao iz prethodne vlade, odnosno ko je bio umešan u ovu transakciju gasa pomoću posrednika.
Ono što je najbitnije, jeste da je mali broj vas ovde privrednika i vi ne znate šta znači gas u toku procesa proizvodnje, naročito u fabrikama mineralnih đubriva, koje već počinju svoju proizvodnju, kao i u fabrikama koje su uključene u proizvodnju obojenih metala, gde isključenje može dovesti do katastrofalnih posledica.
Moram vam reći, to se desilo 1997. godine, kada su Mađari zavrnuli gas, kod njih je bio ventil, i kada je celokupna proizvodnja srpske privrede u jednom momentu bila u zastoju.
Znači, nije više bio problem dugovanje koje su srpska privreda i srpsko ministarstvo, u datom momentu, imali prema proizvođaču gasa, već je bio problem onog sistema distributera; gas je prolazio kroz njegovu zemlju, mogao je da zavrne gas. Dobro znate kakav je to bio problem u sistemu prenosa gasa sa Ukrajinom.
Sad se pitam, da li mi se čini da G17, ili neke druge političke opcije, žele, verovatno, da se crpi gas iz Nemačke. Crpite ga, ako možete, ako ga u Nemačkoj ima, ili ako ga ima u bilo kojoj zemlji Evropske unije, ali ga nema. Znači, morate da ga crpite tamo gde ga ima i gde je njegova proizvodnja.
Bilo je danas divnih pitanja, posvećenih baš domaćoj proizvodnji, o tome šta je sa gasom koji je u opticaju u domaćoj proizvodnji. Ne pominje se cena, uopšte, tog gasa, da li je validna i da li može da zadovoljava, ili je u opciji ona cena gasa koja se apsorbuje od drugih proizvođača.
Sledeće pitanje koje je vrlo bitno, jeste pitanje pomenuto od strane određenih poslanika, a to je problem mafije. To je, u stvari, zagolicalo i predsednika Vlade i predsednika države, koji su se u datom momentu oglasili da bi izneli da je to pitanje vrlo bitno za naciju. Pitam vas, pa, kada ste izlazili s ovim predlogom za povećanje ...

Govorite 30 sekundi više, molim vas.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vuković, a zatim narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u prethodnom obraćanju sam pokušao da ukažem na problem preko koga je olako pređeno i, očigledno, ovde se igramo gluvih telefona. Zašto sam ovu stvar posebno izdvojio i odlučio da izađem i da ponovo kažem nešto o tome?
Nemanja Šarović je usred kampanje, predsednik Gradskog odbora SRS-a, na brutalan način pretučen, i to na podmukao način, dok je sedeo u kolima. Zvanično saopštenje je bilo da je to N.N. lice, nikad nije otkriveno ko je, ali se može naslutiti da to ide iz vašeg tabora.
Pre godinu dana je i na mene nasrnuto. Sprej mi je isprskan u oči, u kolima, takođe, kad smo obavljali stranačke aktivnosti. Želim da podsetim da je i član DS-a Bojan Stanojević upotrebio iste reči vređanja i psovanja i majke i porekla, takođe, u Skupštini grada, pre godinu dana. To je zataškano. Sada, posle ovog događaja, nemile scene u Skupštini grada, očigledno je da se zna ko je to uradio, ko preti i ko nagoveštava da će i dalje ...
Upozorite ovu gospođicu. Vi, očigledno, želite da branite stav Đilasa i ovog gospodina, Janka Radakovića.
Nažalost, to nije bio kraj ovakvog ponašanja DS-a i njenog odbornika.
On je ponovo uputio pretnju da će Milan Zgonjanin, ukoliko ne prekine da javnosti otkriva njegovo pravo lice, proći kao predsednik Gradskog odbora Nemanja Šarović i na sledeću sednicu doći u modricama.
SRS konstatuje da je ovim činom DS preuzeo odgovornost za pomenuti događaj, kao i za sve druge napade na aktiviste SRS-a tokom prethodnih kampanja. SRS najoštrije osuđuje nasilničko ponašanje DS-a i njenih funkcionera.
Pozivamo državne organe, u prvom redu, policiju i tužilaštvo, da reaguju pre nego što još neka od pretnji političkim neistomišljenicima, upućena iz redova funkcionera DS-a, ne bude ostvarena.
Ovo je bilo pre dva dana ovde izrečeno. Upozorena je javnost, i nikom ništa. Takođe, nedeljama poslanici SRS-a vama, vladajućoj većini, skreću pažnju, silnim amandmanima i izlascima po Poslovniku, da obratite pažnju, da se više okrenete problemima građana nego što ovde branite Poslovnik.

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Izvolite.
Nastavićemo rad i posle 18 časova, o tački koja bude na dnevnom redu u 18 časova.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, stav 1: "Predsednik Narodne skupštine vrši poslove određene Ustavom". Pozivajući se na tu odredbu, citiram član 102. Ustava stav 3: "Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa".
Dakle, gospođo predsednice, mi u Narodnoj skupštini imamo četiri poslanika, od kojih su dvoje gradonačelnici, jedan je predsednik opštine, a jedan zamenik gradonačelnika. Sva četiri poslanika su iz poslaničke većine.
Koliko znam, vaša poslanička većina broji 129, a da bi Skupština radila u skladu s Ustavom, kako predviđa i Poslovnik i Ustav, mora da postoji 126 ljudi koji će glasati za određeni predlog i dnevnog reda i za određene zakone. Napominjem da se Odbor za sukob interesa izjasnio o pitanju ovo četvoro ljudi, naših kolega.
Pred nama su važni zakoni, rebalans budžeta, novi dnevni red. Kako mislite da to izglasate, ako Skupština funkcioniše u nelegalnom i nelegitimnom sastavu? Šta ćete preduzeti da ovo četvoro kolega vrati mandat i da se izaberu novi ljudi? Interesantno je da troje od ovih ljudi pripadaju jednoj poslaničkoj grupi, koja govori – stručnost ispred politike.
Šta je tu problem? Da li je, možda, problem da postoji skrivenost poslaničkim imunitetom ili je to problem druge vrste? Dakle, hajde da vidimo kako ćemo da glasamo o budućem dnevnom redu, o zakonima, i kako smo do sada glasali o nekim stvarima na osnovu poslaničke većine koja je neki put iznosila 126. I danas, prilikom utvrđivanja kvoruma, neke druge kolege su bile u Skupštini.
Prekršen je Poslovnik i molim vas da mi odgovorite na ovo pitanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Aleksandra Janković.

Javljam se po čl. 225. i 226.
Sve više sebi ličim na Kalimera, jer sam, kao i većina opozicionih poslanika, prinuđena da informacije neophodne za naš rad i odgovore na pitanja naših građana tražim pod pritiskom i uz konstataciju, pa, to je nepravda. Ovog puta reč je o pitanjima vezanim za delokrug gospođe ministra za sport i omladinu, bivše balerine, bivšeg savetnika u Ministarstvu odbrane.
Za razliku od gospodina Cvetkovića, koji se, objektivno, ne meša u svoje subjektivne nadležnosti, već ih prepušta lumenima poput Bože i Mlađe, gospođa Snežana se i te kako meša u svoj posao, ali tako što kvari sve čega se dotakne. Ona mu dođe kao neki antipod kralja Mide, koji je sve što dodirne pretvarao u zlato. Čega god se ova gospođa dotakne, makar to bilo i zlato, pretvara ga u prah i pepeo, često u otrovni gas, s obzirom na to iz koje stranke dolazi.
Ovog puta, uz malu pomoć prijatelja Mlađe i ''benda'' G17 i malenog Bože, ministra nauke, koji je v.d. direktor Univerzijade, uspela je da moguće zlato Univerzijade u Srbiji pretvori u prah i pepeo, degradira i odbaci.
Ako znamo da je Evrovizija bila odlično organizovana i Srbiji donela važne kulturne, političke, finansijske poene, bilo je za očekivati da i Univerzijada bude šansa za nas, kako u smislu razvijanja turizma, tako i u pogledu jačanja onog što je do skora bila jedina srpska uzdanica, a to je sport. Obaveza ministarke je tim veća što je ona, formalno, ministar sporta i omladine.
S obzirom na porast maloletničke delikvencije, prostitucije, pedofilije, zloupotrebe svih mogućih psihoaktivnih supstanci i, generalno, loše atmosfere među mladima, koji su najveće žrtve posttraumatskog sindroma, jer su bili najviše izloženi štetnim dejstvima, neophodno je jačati i razvijati zdravlje, stilove življenja, pre svega, stimulisati mlade za sport.
Ne mogu da verujem da gospođa Snežana ne čita novine. U poslednjih nekoliko dana, u raznim obračunima, stradalo je više mladih ljudi nego što strada za šest meseci u nekoj odgovornijoj državi.
Dva osamnaestogodišnjaka pucala su u glavu sedamnaestogodišnjaku na izlazu iz teretane. Sin zaklao majku i oca zato što je narkoman, otac alkoholičar zlostavljao je dvoje maloletne dece i ženu, student je pokušao da izdejstvuje šesticu tako što je ušao i pištoljem pretio profesoru.
Toliko smo se navikli na ove naslove da gotovo više i ne reagujemo. U toj atmosferi, na čelu sportskih organizacija često se nalaze korumpirani i za omladinu potpuno nezainteresovani ljudi, što je produkt dugogodišnje negativne selekcije. To nikako ne može biti slučajno.
Ova vlast je ruinirala ili, bar, pokušala da ruinira sve bazične oslonce ovog naroda, poput Vojske i Crkve, a sada se obrušila i na sport. ''Zvezda'' ili ''Partizan'' nisu samo sportska društva, već stub kulturne institucije koji i te kako oblikuje svest, ali nesvesno, mnogih mladih.
Dakle, kao da sve to nije dosta, na 250 dana od Univerzijade došli smo u situaciju da komisija iz Federacije Univerzijade ustanovi kako mi ne možemo da stignemo da napravimo predviđene pripreme. Sada su ostavili čoveka iz Brisela da prati kako će se to sve razvijati, valjda, on nije verovao na reč ovom Boži ''kanabisu'', koji mu je dao časnu tetkinu reč da će sve biti u redu.