Uvažena gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministrice i predstavnici Vlade, kao predlagača, čini se da je intonacija malo neprimerena realnom predlogu na dnevnom redu. Govori se o značaju Zakona o budžetu. Izvan svake sumnje, to jeste jedan od najznačajnijih zakona koje Skupština donosi posle Ustava i Poslovnika, kojeg teoretičari nazivaju zakonom o zakonima, jer definiše proceduru kojom se zakoni donose i iz koje ovi uzimaju svoj legitimitet. Verovatno je zakon o budžetu najvažniji akt koji predstavničko telo građana donosi.
Ali, na dnevnom redu nije zakon o budžetu. Zakon o budžetu za 2008. godinu donet je pre godinu dana, a na dnevnom redu je zakon o izmenama i dopunama, takozvani rebalans budžeta, što uprkos izvinjenju, koje ste potpuno nepotrebno dali, rekavši kako nije standardno u poslednjem kvartalu, zaista jeste u poslednjem kvartalu, ali je, čini mi se, potpuno za očekivati, čak rutinska stvar, jer su budžetske kategorije uglavnom planske kategorije, a kako se godina približava kraju potrebno je usaglasiti sa realnošću planove, želje, namere koji su postojali krajem godine kada je budžet za narednu donošen.
Ovde očigledno stvari upravo tako i stoje, da na osnovu makroekonomskih pokazatelja postoje evidentirana povećana očekivanja na prihodovnoj strani, da postoje zakonski, u međuvremenu izmenjene situacije koje budžet mora da uvaži. Ne zaboravimo Zakon o Vladi koji smo doneli. Sve bi bilo rutinski i ne naročito vredno diskusije, pa ni javljanja, da nema samo jednog bitnog momenta, da je ovo rebalans budžeta koji je donela Skupština u drugačijem sazivu i na predlog drugačije komponovane vlade. Zato čini se da to treba prokomentarisati.
Naravno, postoji ono kako je u klasičnoj literaturu nacionalnog romantizma definisao Zmaj, gde ja stadoh ti produži, a kako smo čuli i još smo dužni, ti oduži, važi jednako, ali je to samo minimum, koji naravno mora biti poštovan kao neka osnova institucionalnog i društvenog jedinstva. To je sve, koliko razumem, što bi se u programu imalo naročito poštovati, jer su ambicije sasvim drugačije.
Samo sa dva stanovišta je, čini se, relevantno prodiskutovati, sa stanovišta onoga što se uspelo u preostalom delu godine od predizbornih obećanja i programskih proklamovanih ciljeva već u ovoj godini obezbediti kao relevantan prostor za realizaciju poslova, a i sa stanovišta baš dobre činjenice da je rebalans rađen evo u vreme kada se već razmišlja o zakonu o budžetu za 2009. godinu, kao i u izvesnom smislu pripremna radnja, pa i prilika da upravo tim, najvažnijim, čini mi se, i prvom velikom važnom poslu za ovu Vladu porazgovaramo.
Sa stanovišta političkih ciljeva nove Vlade, ili još preciznije, predizbornih obećanja dominantne političke grupacije oko koje je i Vlada okupljena možemo konstatovati nešto što se nažalost suviše retko čuje zbog ambicije poslanika skupštinske većine da doprinesu efikasnosti rada ovog tela redukovanim brojem javljanja.
Činjenica je da je najvažnija predizborna obećanja nova konstelacija vladajuće većine u Srbiji već ispunila. Setite se, programska obećanja su vezana za pridruživanje Evropi i donošenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i naša je Skupština taj sporazum ratifikovala, i obećanje vezano za realizaciju potpisivanja ugovora sa Fijatom, što je već učinjeno.
Pri sastavljanju Vladine koalicije pojavio se kao relevantan momenat porast penzija i upravo je ovaj rebalans nešto što stvara osnov za realizaciju dogovorenih ciljeva. Ali, ne zaboravimo u međuvremenu i ono što nijednog trenutka u predizbornoj kampanji vodeća grupacija Za evropsku Srbiju nije propuštala da istakne, da stavljanje u prioritet tema razvoja, aktuelnih tema naše savremenosti, ne znači zaborav nad temom nacionalnog dostojanstva, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
I kao što je u Vladi premijera Cvetkovića eksplicitno definisano ono što je izraženo stavom da nikada nećemo priznati nezavisnost KiM, formulisano je kao prenošenje tog pitanja sa političkog na pravni teret i upravo najznačajnija pobeda na tom terenu je takođe ostvarena glasanjem na Generalnoj skupštini UN.
Ono što je pri realizaciji ovog programa vezano za ugovor o Fijatu, značajno je istaći ovde i uočiti da je ovaj rebalans uspeo već da aktualizuje tu i te kako značajnu novost nacionalne ekonomije. Ne samo zbog onih iz uvećanja prihoda izdvojenih sredstava za izmirivanje ugovornih obaveza, već to može da se prati i kroz izmene aproprijacija.
Pri čemu su one infrastrukturne promene vezane za realizaciju ovog ugovora takođe poštovane, pa je tu negde oko pola milijarde dinara odvojeno za realizaciju infrastrukturnih projekata direktno vezanih za zajedničko ulaganje Vlade Republike Srbije i grupe Fijat u novom preduzeću. Ako se ne varam, oko 430 miliona za nastavak gradnje autoputa kojim se praktično Kragujevac nalazi na Koridoru 10, pri čemu su to radovi koji su uveliko u toku i kojima je samo potrebno obezbediti određena sredstva da ne bi došlo u zastoj.
Kao što se negde oko 100 miliona, to je sa izmenama aproprijacija iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, prebačeno u Ministarstvo infrastrukture, obezbeđuju sredstava neophodna za izradu planske projektne dokumentacije za izradu severne zaobilaznice, koja je takođe ugovorni uslov za realizaciju programa vezanog za Fijat.
Postoji ovaj drugi aspekt koji je meni, iskreno rečeno, pretežniji, iako mi je jasno da nije naročito atraktivan kroz sve skupštinske diskusije koje smo slušali, pa i ovu o navodno jako važnom budžetu. To je diskusija vezana za pripremu budžeta za 2009. godinu i definisanje prioriteta.
Budžet je najiskreniji ekonomsko-finansijski odgovor na politički proklamovane ciljeve i kroz budžet se najjasnije iskazuje odnose prema temama i društvenim pitanjima od javnog značaja kako se u određenom programu tretiraju.
Želim u tom smislu, koristeći ovu govornicu i kao priliku za apelovanje, da govorim o poziciji kulture i obrazovanja u budžetu. Pozicija obrazovanja, kada se posmatra brojevno i ako baš toliko insistiramo na dijalogu u trenutku kada se odvija monološka rasprava, da iskoristim i priliku za napomenu nešto sa stanovišta jezičke kompetencije, nije uputno preterano govoriti o ciframa sa ove govornice jer su poslanici zaista retko kad u prilici da govore o ciframa.
Uglavnom se govori o brojevima. Manji ili veći mogu biti samo brojevi, a cifre samo u slučaju koji zavisi od kvaliteta, vida i spretnosti u ispisivanju.
Brojevno gledano i procentualno, budžet za obrazovanje deluje respektivno. On zadovoljava čak normative koji su poprilično visoki, to je negde oko 15%, čini mi se čak i više. Čak su i u ovom rebalansu obezbeđena dodatna sredstva za Ministarstvo prosvete, ali smo avaj juče imali priliku da čujemo od ministra prosvete da se 97% tih sredstava koristi za zarade zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Ovde u predlogu odluke koji nam je dostavljen stoji kako će se raspoređivati dodatna sredstva obezbeđena za prosvetu i kaže - najveći deo sredstava iz budžeta Republike vezano je za Ministarstvo prosvete, obezbeđuje se za plate zaposlenih, ovim zakonom se obezbeđuju dodatna sredstva kako bi se ispoštovali potpisani protokoli između Vlade i reprezentativnih sindikata obrazovanja. Odmah zatim se dodaje, doduše u novom pasusu, iako je to u uzročno-posledičnoj vezi, osim toga obezbeđuju se dodatna sredstva za novčane kazne i penale po rešenju sudova, u skladu sa izvršnim sudskim rešenjima.
Nisam siguran da li je poslaničkoj javnosti poznato o čemu se ovde radi. Reč je o jednom velikom problemu koji stvara nepotrebnu tenziju, pa čak i jednu vrstu obespravljenosti na relaciji centralni državni organi i lokalne samouprave, a to su problemi vezani za isplate jubilarnih nagrada prosvetnim radnicima, koji se sistematski ne uzimaju u obzir sa stanovišta Ministarstva prosvete, jasno je zbog čega. Zbog procentualno jako dimenzioniranih okvira prosvete, ali nedostatnih da finansiraju osim zarada bilo šta drugo.
Teško je suočiti se sa tim, ali javnost to treba da čuje, da se razvoj školstva u Srbiji zasniva na budžetima lokalnih samouprava. Investicije, tekuće održavanje, opremanje, a da ne pričam o stalnim troškovima, to su sve izdaci lokalnih samouprava, jer budžet Republike Srbije ne doseže u ovoj oblasti do ovog nivoa problema. Prebaciti tu vrstu odgovornosti, tzv. jubilarne nagrade, na osnovu prava stečenih iz radnog odnosa, na lokalne samouprave jeste čini se nešto što ne odgovara ni slovu ni duhu zakona i definisanih odnosa u ovoj delatnosti.
Sa kulturom stvar možda stoji još dramatičnije. Ne znam da li je neko računao koliki je procenat našeg budžeta odvojen za kulturu? Upravo onaj malopre minimizovani jedan posto. Nema niko razloga ni sa desne strane da previše nad tim trijumfuje, jer je to godinama tako, u prošlih pet-šest godina padalo je i ispod 1%.
Ali, šta je tu strašno? Jedino je strašno što je to civilizacijski minimum, definisan od organa UN koji se tom temom bave. Kada se ova tema otvori, obično se pominje: da, ali postoji kontinuirani budžetski rast, pa nije toliko bitan procenat, koliko je bitan obim sredstava.
Čini se da to baš i nije tako, jer govori značajno o rejtingu i značaju koji se pridaje ovoj delatnosti. Još preciznije rečeno, kultura u Republici Srbiji živi od sredstava lokalnih samouprava. Svega nekoliko gradova, Beograd pre svih, Subotica, Novi Sad, Kragujevac i Niš, imaju procentualno respektabilna izdvajanja za ovu delatnost.
Budžet Republike Srbije nad ovom temom trebalo bi da izražava zapravo odnos prema sadržini i delatnosti kojom se institucije kulture bave, a to je u direktnoj vezi sa programskim ciljevima Vlade, jer ako se oni ne tumače redukovano, po navikama iz dnevne štampe, već sadržinski, teško je pitanja standarda razumeti bez odnosa prema temi kulture i obrazovanja.
Teško je pitanje razvoja razumeti bez odnosa kvalitativno prema temi kulture i obrazovanja i teško je pitanja modernizacije približavanja standardima evropskih zemalja razumeti bez adekvatnog i budžetski procentualno i kvantitativno zastupljenog odnosa prema delatnostima kulture i obrazovanja.
Kako se mojim diskusijama kao i u ovom slučaju zamera razumljivost, to je čini mi se najeksplicitnije gospodin Sreten Perić izrazio smatrajući da to treba da bude razlog za udaljavanje iz političkog života, gospodine Periću, upravo su potrebna povećana izdvajanja za obrazovanje i kulturu, e baš da bi smo se razumeli.
Između ostalog, to izražava ono što je suštinska tema programa političke organizacije "Zajedno za Kragujevac" kojoj pripadam i koja u okviru poslaničke grupe G 17 plus, želi da insistira na aktuelizaciji teme decentralizacije u državi i društvu.
Decentralizacija bez fiskalne decentralizacije je jedna manje-više demagoška kategorija, a u pripremama budžeta za 2009. godinu moraćemo, između ostalog, da vodimo računa i o tome. Dešavaju se stvari koje su iznenađujuće.
Takoreći nedavno sam saznao da je recimo u jednom tako važnom preduzeću kao što je "Telekom" u Srbiji izvršena potpuna centralizacija, doduše ne u formi koja bi bila interesantna za Vladu i javni život, formi unutarnje reorganizacije, ali je činjenica da regionalni centri "Telekoma" praktično više ne postoje.
Sva pitanja planiranja se isključivo rešavaju u Beogradu za celu Srbiju, a to znači da se gase i regionalni računi i da sav novac koji kroz taj sistem teče, teče kroz beogradske račune, a to onda znači da lokalne sredine nemaju realno prikazan procenat ostvarenog PDV-a na osnovu kojeg bi trebalo da se opredeljuju transferna sredstva za prenos iz centralnog budžeta lokalnim samoupravama.
To su sve kompleksna pitanja ovog društva koja, naravno, ne može rešiti jednim aktom samo jedna Vlada, naročito ne jednim zakonom.
Zašto ste toliko subverzivni prema mom poslovničkom pravu da koristim vreme koje pripada poslaničkoj grupi u okviru koje delujem. Nisam to očekivao od vas budući da ste kao advokat, valjda, zaljubljeni u pravnu normu. Ako i vama zaista treba tumač za shvatljivost poruke koju odašiljam pre svega Ministarstvu, tim pre argumenti koje sam iznosio dobijaju na značaju, jer ponavljam povećanim izdvajanjima u kulturu i obrazovanje raste količina razumevanja u komunikativnoj zajednici i spremnost te zajednice da ostvaruje upravo one ciljeve koji čine program Vlade premijera Cvetkovića. Hvala.
