Gospodine Krasiću, molim vas da omogućite ministarki da govori. Nemojte dobacivati.

Što se tiče veličine javnih rashoda, još jednom da ponovim da nikada nisam tvrdila da su oni niski, ali isto tako bih radije da govorim o brojevima.
Kada neko kaže da vodimo populističku politiku i kad to ne dokumentuje brojem šta je populistička, a tačno se zna šta jeste, onda taj neko za mene predstavlja samo čoveka sa mišljenjem, a mišljenje često može da bude pogrešno. Znači, javna potrošnja nije sporna, jeste visoka, ali nije ni carevo novo odelo. Car još uvek nije go, jer se višak rashoda nad prihodima pokriva iz realnih izvora.
Krediti jesu realan izvor prihoda, a naročito kada je novo zaduživanje manje od otplata starih dugova. Kada vam je novo zaduživanje manje od otplata, vaš dug se, zapravo, smanjuje. Kao što sam rekla, u periodu od 2006. do 2008. godine učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu ove zemlje je identično. Što se tiče budžeta Republike Srbije, nije dobro porediti 2000. i 2008. godinu. Zašto? Možda smo zaboravili da nam se malo država razlikuje. Godine 2008, ili 2007. ili 2006. budžet Republike Srbije ima neke nove nadležnosti koje je ranije imao budžet one nekadašnje SRJ. Znači, postojao je savezni budžet i republički budžet. Danas je republički budžet, zapravo, preuzeo diplomatiju, vojsku, sve ono što je nekada izdržavao savezni budžet.
Takođe, kada govorimo o tome koliko je budžet rasipnički, htela bih da vas podsetim, to je mnogo lako izračunati i spremna sam da pokažem računice i da samo brojeve suočim s vama, a ne mišljenja bez brojeva. Ako je budžet Republike Srbije: rashodi 30% društvenog proizvoda, 80% tih rashoda, a to je 24%, jesu zakonom determinisane obaveze. Znači, Zakon o platama javnih službenika određuje plate u obrazovanju, zdravstvu, javnoj administraciji, ni više ni manje od toga, primenjujemo zakon i dobijemo takve zarade.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju određuje kako se penzije prilagođavaju. Dakle, to je zakonska obaveza. Različita socijalna davanja iz budžeta: dečiji dodaci, različite pomoći, materijalno obezbeđenje porodice, to su zakonske obaveze. Znači, neću da prihvatim da je tih 24% nešto što je rasipničko. Rasipničko može biti ono što je ostalo, a to je nekih 6% društvenog proizvoda.
Da vas podsetim, tih 6% se raspodeljuje na subvencije. Nisam gotovo nijednog poslanika čula da je tražio manje subvencije, uglavnom su svi tražili više. Čak i gospodin Buha govori o tome da treba poljoprivredi dati tri puta veće subvencije nego što im se daje, a kaže "izvore - snađite se, ne interesuje me". Standardna parlamentarna demokratija podrazumeva da kada tražite da se nešto poveća morate naći izvor odakle.
Dokažite brojem i onda možemo da govorimo. Pretpostavljam da vi niste čovek sa mišljenjem, da to možete da pokažete.
Moram da vas podsetim da nisam pravnik, nisam sudija, ne radim u tužilaštvu. Meni možete da govorite o nekim nepravilnostima, i precenjenom i potcenjenom budžetu, prihodima i rashodima, a o korupciji prosto nisam prava adresa.
Budžetska procedura, ovo je mali odgovor na pitanje koje je postavila, ili konstataciju gospođe Jorgovanke Tabaković, počinje na taj način što Ministarstvo finansija traži od pojedinačnih korisnika budžetskih sredstava šta oni misle kolika im sredstva trebaju. Državna revizorska agencija je sama sebi smanjila sredstva. Da li zaista mislite da je Ministarstvo finansija samoinicijativno trebalo da im poveća?
Gospodinu Zoranu Ostojiću takođe želim da kažem da to što neće glasati za ovaj budžet takođe ne temelji na teorijskim saznanjima kada je u pitanju fiskalna politika. Prosto, deficit nije prekomeran. Postoji zlatno pravilo. Ne bih vama da govorim o zlatnom pravilu, ali ima u svakom udžbeniku fiskalne ekonomije.
Sva su pravila poštovana. Sada vi možete da kažete, ma baš me briga za pravila, hoću da napravim neku novu teoriju. Možda kada vi napravite nov udžbenik, to će za mene biti pravilo, za sada smatram da radim dobro dokle se god ne ogrešim o pravila struke.
Gospodin Maraš je vešto koristio slajdove, mešajući ono što sam rekla za 2008. i 2009. godinu. Ako bismo zaista hteli da vidimo šta sam zaista htela da kažem, i kada bismo poredili ono što su lideri pojedinih stranaka u kampanji obećavali i ono što su na kraju dobili novim, odnosno rebalansom, videli biste da je ovako od nečeg odustao. Dakle, budžet jeste kompromis.
Takođe, stojim iza svake reči koju sam rekla za budžet za 2009. godinu. Neće moći sve istovremeno. Nekih projekata ćemo se morati odreći, nekih privremeno, drugih trajno. Prosto, to je činjenica.
Inače, budžet Republike Srbije je usvojen od strane Vlade 2. oktobra. To znači da je rađen u septembru ili tokom septembra. Pretpostavke na kojima se taj budžet zasniva nisu nerealne, zato što sam sigurna da će se prihodi ostvariti na način na koji je projektovano, a iskustvo mi govori, poređenjem plana odnosno budžeta i onog što se zaista desi u životu, da su rashodi uvek manji, ono što se zaista desi u životu, od onog što budžet ili rebalans budžeta pokazuje.
Takođe, da samo mi imamo ovakav rasipnički budžet, da samo mi ovako trošimo, kao što sam svojevremeno na poziciji viceguvernera slušala da samo kod nas valuta presira, prosto nije tačno. Dovoljno je da odete na sajt bilo kog ministarstva finansija i da vidite da 70% zemalja, a 90% zemalja u regionu, ima deficit veći od ovog.
Samo da vas podsetim, ako je recesija na vratima i ako recesija kuca, onda je odgovor odgovorne makroekonomske politike ekspanzivan budžet. To je lek za tu bolest.
(Iz sale: nema leka.)
Vidim da smo mi još uvek živi, slušajući različite prognoze. Stvarno bih s vama želela da podelim nekoliko svojih stavova. Otkako sam počela da se bavim ekonomijom slušala sam različite, tako da kažem, crne prognoze, od toga da 35% naših ljudi, recimo, živi ispod linije siromaštva. Da zaista živi 35% ljudi ispod, ne bi živeli nego bi bili na Novom groblju. Prosto nije tačno. Kažem, hajde da pogledamo objektivno. (Žagor.)
Ne kažem da mi dobro živimo. Postoje relevantne studije koje govore o tome koliko je ljudi siromašno. Odgovorna država zaista targetira ...
(Predsednik: Molim vas, hoćete li dopustiti ministarki da završi svoje izlaganje, molim vas. Izreći ću vam opomenu, gospodine poslaniče.)
Za natalitet ne znam, imam dvoje dece i to je proširena reprodukcija.
Na kraju, bilo je dosta pitanja vezanih za finansijsku krizu. To je bilo, praktično, pre mog ekspozea, pa ako dozvolite samo kratko u odnosu na njih.
Znači, neosporno je da je na sceni globalna finansijska kriza. Kako naš bankarski sektor, prema svim pokazateljima koji su merodavni i koji se gledaju, nije u problemu, nisu se mogle očekivati nikakve direktne posledice. Dakle, samo indirektne u smislu manjeg priliva kapitala.
Ono što je Republika Srbija uradila, pogledala je i shvatila da sve zemlje EU praktično imaju koordiniranu akciju. Dakle, u ovome smo zajedno, pa ćemo zajedno ili propasti, kako je Triše rekao, ili ćemo zajedno pobediti.
U tom smislu, smatrali smo da ono što rade zemlje EU, a ne samo zemlje EU nego i one zemlje koje nisu ali se nadaju da će jednog dana biti tamo, da uradi i Vlada Republike Srbije. Zato je promenila zakone na način na koji su promenjeni, dakle, povećala iznos osiguranog depozita sa 3.000 evra na 50.000 evra.
Moram da vam kažem da je pre ove finansijske krize već bio Predlog zakona gotov, da se inače mislilo da se poveća osigurani depozit na 20.000 evra. Ova kriza je učinila da se mi ponašamo slično svim ostalim zemljama. Sve zemlje EU, plus sve zemlje... (Iz sale: Koje zemlje?) Tačno znam koje su sve zemlje povećale. Minimum 50.000, 100.000. (Iz sale: Osigurane sedam puta.) Ne. Govorimo o iznosu. Postoji razlog zašto. Zato što bi se štednja iz jedne zemlje iznosila u drugu. Zato su izjednačili obim osiguranog depozita.
Ne znam koliko je ljudima jasno, ne propada finansijski sistem u celini. Može pojedinačna banka da bude u problemu, a ne finansijski sistem u celini.
(Iz sale: Naše su propale 2000. godine.)
Ljudi su dobili svoju deviznu štednju i biće otplaćena do 2016. godine. Dakle, 50.000 evra jeste realno, naročito za snagu našeg finansijskog sektora.
Takođe, trebam da vam kažem da su mnoge druge mere donete koje će ovo učiniti potpuno realnim. Dakle, ono što je najčešće kritikovano u politici NB jeste visoka obavezna rezerva na deviznu štednju. Pored visoke obavezne rezerve, postojao je i Fond za osiguranje depozita. Imamo dvostruku zaštitu.
Ovo jeste realno. Ovo jeste prema direktivama. Slažem se da smo mi mnogo manje razvijeni, pa mnogo manje štedimo od EU. Možda smo mogli da osiguramo depozite do 20.000 evra. Samo da vas podsetim da to znači po deponentu, po banci. To znači, ako štediša ima više partija u više različitih banaka, gotovo je potpun siguran. Ne propada finansijski sistem u celini, pojedinačna banka može biti u problemu privremeno. Prema tome, to sigurno ima pokriće.
Mislim da sam pokrila sva pitanja, osim možda za budžetsku rezervu, to je gospodin Ostojić postavio, a činjenica jeste da je budžetska rezerva skoro dve milijarde dinara, milijardu i 700, da budem precizna. Gospodin Ostojić se pita kako to predviđa Ministarstvo finansija kada je eto, do kraja godine je ostalo toliko malo, a toliko su velika sredstva potrebna.
Prva stvar, ova godina je sve nas naučila šta znače šokovi. Ove godine postojao je šok naftni, ili veliki cunami, mali, ne znam kako da kažem. Znači, cene su porasle sa 70 na 130, pa su se ponovo vratile. Svetska finansijska kriza. Živimo u vreme neizvesnosti, u uslovima neizvesnosti. Ne može se predvideti sa sigurnošću ni jedna jedina cifra. Nažalost, ovo nije matematika, ovo je ekonomija. Šta će se na kraju desiti, zavisi od rezultante ponašanja svih ekonomskih aktera.

Zahvaljujem gospođi ministar. Najpre Zoran Krasić po Poslovniku, a onda gospodin Ilić. Ali, najpre Zoran Krasić po Poslovniku, pa onda vi, gospodine Iliću.

Poštovana gospođo ministarka, oduševljen sam kada sam slušao vaše replike i ove vaše komentare i video sam da ste vrhunski ekonomski stručnjak, a posebno da zaslužujete sigurno to mesto, kad ste rekli da lepo Srbija živi, da nema siromašnih. Ali, nije ni čudo, prethodni ministar finansija je doneo papir da je najbolji ministar finansija na svetu, gospodin Dinkić. Ne znam da li se sećate toga. On je bio najbolji na svetu ministar finansija, a mi propadosmo načisto na našem finansijskom tržištu.
Prema tome, samo bih vas podsetio da ste vi u kampanji obećali bolji život, obećali Evropu, obećali investicije, obećali ovde Boing, Mercedes, Folksvagen, Fijat, autoputeve, šest milijardi odmah i da ne nabrajam više, a od toga ništa. Evo, građevinska sezona prođe. Tačno je sa sam bio ministar ne tri, i više, četiri i po godine, ali vi ste ove godine ministar.
Samo bih vas opomenuo, vaš prethodnik je u privatizaciji, koga sam ovde citirao, tražio da se prodaju firme i da se uloži u koridore u 2008. godini. Odmah posle toga raspisali su se predsednički izbori, pa parlamentarni izbori, 11. maja vi ste dobili izbore, pobedili i te pare nisu bile upotrebljene, sem ako nisu potrošene u vašoj mnogo skupoj kampanji, jer vaš je tad bio ministar finansija i čuvar blaga državnog. E sad, blago je nestalo, blaga više nema.
Prema tome, vi morate to nama objasniti. Nemojte pričati o putevima, o dugovima. Sećam se da je dug na onom nesrećnom Feketiću, koji je pokojni Slobodan Milošević uradio pre 20 godina, plaćen dve i po milijarde sa kamatama, a to je bilo nešto sitno, al' se iskamatilo.
Vi ste, odnosno vaši prethodnici, dozvolili iz finansija da se formira Javno preduzeće Putevi Srbije, a da se sa budžetskog korisnika Direkcije prebaci 10 milijardi duga i pet milijardi po odluci Vlade, to je 15 milijardi, i da se tih 15 milijardi nadoknadi kreditnom linijom za koju će Vlada dati garancije. Naravno, ministar Cvetković, sadašnji premijer je rekao da to nije u redu, ne može sada, mora malo da čeka, mora da prođe rebalans i sve ovo što se sada događalo.
Prema tome, to su dugovi veštački napravljeni jer nije dozvoljeno zbog izbornih kampanja, finansije (ministar Cvetković i ministar Dinkić) nisu dozvolile da se naplaćuje PDV na putarinu, da i mi zaračunamo korisnicima, a putevi su morali da plaćaju PDV na sve investicije na putevima. Prema tome, to vi raščistite u finansijama i ti dugovi su veštački napravljeni, inače ne bi putarske firme imale ta dugovanja.
Gospođo ministarka, malo se spustite na zemlju, prošetajte Srbijom, evo mi ćemo vas malo prošetati, evo vam ovde ozbiljnih poslanika, da upoznate narod, da upoznate poljoprivredu, da počnete da razlikujete kravu od bika, da počnete da razmišljate o poljoprivredi kako treba, da znate da je kilo jagnjećeg mesa sada 130 dinara, da li to može da se pokrije, da je mleko 22 dinara, a junica koju ste vi dali iz Ministarstva poljoprivrede seljacima izašla je na 2.300 evra.
Kako će neko da je plati sa cenom, a bila je tada garantovana cena sa subvencijama 34 dinara po litru mleka, a sad je skinuta na 22 evo već skoro godinu dana. Znači da to nije u radu i to morate da uskladite, inače propadosmo svi zajedno.
Zapamtite, nema realnog punjenja budžeta dok ne rešite pitanje Bora, Majdanpeka, Magnohroma, Jumka, Kompa, Simpa i tih velikih giganata, od koga vi bežite ko đavo od krsta. Recite bivšem vašem kolegi Dinkiću da prestane da radi skijališta, nek se malo bavi privredom, jer odatle dolazi punjenje, viskoza Loznica i mnogi drugi gradovi. Hvala vam puno.

Gospodin Zoran Krasić po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, samo sam hteo da vas upozorim da se Poslovnik primenjuje na sve koji su prisutni u sali Narodne skupštine.
Očekivao sam da ćete da primenite odgovarajuću odredbu Poslovnika, neću da kažem taj član nego ću da svedem to na član 27. Poslovnika, da ne bih vređao ni vas, ni ljude koji predsedavaju i u znak poštovanja prema gospođi koja je ovde govorila, ali poslanici kada izlaze za ovu govornicu oni iznose svoja mišljenja, oni nisu dužni da iznose brojke, nego svoja mišljenja.
Kada vi, kao predstavnik Vlade, izađete i kažete, to je mišljenje, Mene to ne interesuje, hoću o brojkama, to možete u knjigovodstvu, možete kod gospodina Šamija na dopunsku nastavu iz matematike, ali u Skupštini je mišljenje. Da li će ono biti numeričko ili će biti verbalno, to je stvar stila, što bi rekla gospođa Đukić-Dejanović. To je prva stvar.
Druga stvar. Vama je ovo prvi budžet, što bi rekle moje Nišlije, sefte, prvo pa muško. Moram da vam skrenem pažnju, pošto su vas danas ljudi na ovom Odboru za finansije malo prevarili, a vi ste to danas lepo ovde rekli kada ste pričali o tome šta budžet sve sadrži, što je zakonska obaveza koja ne zavisi niti od vas niti od nas, nego zavisi od surove odredbe zakona. Pa ste rekli, čini mi se, da je to otprilike 24% bruto društvenog proizvoda. Rekli ste to je 80% od budžeta, tako ste nešto rekli, nije bitno, Republike Srbije. Da, razumeli ste.
Znači, veliki procenat sredstava koja se planiraju u budžetu u rashodnoj strani je surova stvarnost i primena zakona. Budite sigurni, nijedan poslanik SRS neće vas prozvati u tom delu. Tu smo završili priču.
Znači, o tom delu mi nemamo šta da pričamo. Zašto? Pa Narodna skupština je donela zakon, Vlada treba da sprovede zakon. Ako se sprovodi taj zakon, novčani deo mora da se ugradi u budžet. I to je toliko.
Ali, šta je sa onim ostatkom? On je programski deo budžeta. Kako se taj deo troši? Tu morate da nam dozvolite da to kritikujemo, napadamo, tražimo da se promeni nešto, jer u tom delu se ogleda politika Vlade. U onom prvom delu je politika države, a u ovome se ogleda politika Vlade.
Ne smete da se ljutite kada vas tu kritikujemo. A ovo što sam vam stvarno dobacio sa mesta da je vreme da odgovorite, rekao sam nije vreme pošto sam poslednji govornik, to je već u utorak.

Po Poslovniku, izvolite. Srđan Spasojević, narodni poslanik, a onda gospodin Ostojić, isto po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predsedavajući, zaista sam potpuno iznenađen nastupom ministra za finansije ovde i ne mogu da shvatim da neko ko je ozbiljan ministar može da iznosi neke stvari i zato tražim još jedanput objašnjenje, da nam pojasnite onu situaciju sa 35% siromašnih građana Srbije i neko poređenje sa Novim grobljem. Zaista bih vas zamolio da to objasnite jer je bilo malo žagora i nisam najbolje čuo, ali to poređenje mi se nikako nije dopalo.
Mislim da ste u jednoj emisiji na RTS-u izjavili da je Hari Poter tu da brine o deci, a da ste vi došli da brinete o ljudima. Ako ste tako nešto izjavili i ovo što ste sada izjavili kada je u pitanju 35% siromašnih ljudi, nekako mi to ne ide sa tom vašom izjavom, koja mi je možda bila u tom trenutku simpatična. Dakle, Hari Poter je došao da brine o deci, zato vas molim da objasnite građanima Srbije šta ste hteli kada ste napravili jedno poređenje sa ljudima.
Gospođo ministre, mi se nalazimo u državi koja je izuzetno opterećena mnogim stvarima, borimo se protiv mnogih stvari. Borimo se protiv toga da mladi ne uđu u poroke, da imamo dobru omladinu, sport, prepoznatljivi smo u svetu po sportu, pa bih želeo zaista da mi objasnite ovde zašto u rebalansu budžeta ni jedan jedini dinar nije odvojen za sportiste u ovoj zemlji.
Kakva je to poruka? Kakva je to poruka, jer mnogi su potpuno iznenađeni u sportskim savezima, tvrdim vam da je tako, a vi me demantujte ako nisam u pravu, dakle, mnogi su svoje programe prilagodili nadajući se da je godinama takav rebalans bio koji je predviđen za sport i jednostavno su kolapsi u određenim područnim savezima.
Molim vas još da objasnite jednu stvar. Šta je u državi koju je vodio premijer doktor Vojislav Koštunica u prethodne četiri godine poskupelo 60%, 100% ili 200%? Da li je ijedno povećanje cena u tom periodu bilo toliko? Sve je moglo da se kreće u regularnim tokovima one uobičajene inflacije, mislim na poskupljenje gasa, telefonskih impulsa i
mnogih poskupljenja koja će uslediti.
Ovog puta želim da vam postavim pitanje još jednom: zašto se toliko dugo čeka u Srbiji da se usklade cene naftnih derivata, kada one padnu kod nas padnu tek posle 15, 20 ili mesec dana, zašto se to ne radi odmah? Prema tome, molim vas da mi odgovorite na to pitanje, jer zašto čekamo sada sa pojeftinjenjem cene nafte od devet dinara kada je to moglo da se uradi već pre desetak, 15 dana. Hvala vam.

Reč ima gospodin Ostojić, po Poslovniku. Imamo još jednog najavljenog govornika kao predstavnika poslaničke grupe, gospodina Jovana Nešovića posle toga.

Predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, mislim da je vaš glavni argument kako su prethodne dve vlade imale, Vojislava Koštunice i narečenog Ilića, koji je ovde govorio i normalno neizbežnog Mlađana Dinkića koji je u vašoj Vladi, isti odnos javne potrošnje kakav ste vi zadržali.
Vama je argument da je to dobro, a nama je argument da je to loše. To jesu bile rasipničke vlade, a vi ste nastavili takva vlada da budete, i to je suštinska razlika između mene i gospodina Ilića, koji traži još državne intervencije, a dovoljno je bilo pod tim vladama. I to je ono kad kažemo da smo očekivali mi iz LDP da ćemo u ovom rebalansu budžeta videti promenu ekonomske politike, ali nje nema, ista je kao prethodne dve vlade, a te dve vlade ne zaslužuju prelaznu ocenu zbog toga što su zemlju doveli dokle su doveli.
Da, 60% poskupljenja gasa, to nije bilo pod Koštunicom, zato mora biti sad. Može manje kad bi se ukinuo posrednik koga su oni uvukli, ali očigledno je teško zato što onaj ko je tamo bio u Vladi sedi i u ovoj Vladi.
Elem, ne bih ulazio u to kad je recesija da bude ekspanzivan budžet, to se vi sa Jelašićem dogovorite, očigledno ste učili iz različitih udžbenika, ali nešto oko brojeva. Koji su to brojevi?
Uvećanje rashoda, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, uvećanje rashoda skoro 170 miliona evra. To je ta cena koalicije. Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima, opet povećanje od 110 miliona evra. Molim vas, subvencije za železnicu od 11,1 milijardu dinara, a znamo kako su trošene pare u toj železnici u prethodnoj vladi na čiju javnu potrošnju se pozivate, znate one vozove iz Švedske itd, a taj koji je bio direktor biće sad savetnik.
Mladi talenti, subvencije 409 miliona, subvencije privredi skoro četiri milijarde, subvencije u kulturi manje od milijardu. Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela, uvećanje rashoda za skoro 10 miliona evra, naknade štete za privredu ili štete nanete od strane državnih organa, uvećanje rashoda za oko šest miliona evra. Sredstva rezerve, uvećanje za skoro 20 miliona evra. To je čak sedam puta veće uvećanje sredstava rezerve u odnosu na uvećanje budžeta. Zato sam pomenuo rezervu jer moram s nečim da merim i upoređujem.
U svakom slučaju, za promenu ekonomske politike, za koju ova Vlada očigledno po ovom rebalansu budžeta nije bila spremna, potrebni su radikalni reformski rezovi, a za to je potrebna politička hrabrost i vizija.
Toga nema, možda je ovo prvo posrtanje, možda budžet koji ćemo vrlo brzo za sledeću godinu usvajati, kad namirite sve ovo što ste morali da namirite, možda će taj budžet biti šansa za popravni. Mi znamo da ste vi protiv rasipništva i javne potrošnje. Uvereni smo da nije ni vama lako da branite ovaj budžet.
Inače, populizam po definiciji je popuštanje države pred raznim socijalnim grupama. Ako vi meni hoćete da kažete da ovo nije popuštanje pred raznim socijalnim grupama, onda ne znam šta je populizam. Jeste, od penzionera do svih onih koji traže veće subvencije, LDP ne traži veće subvencije nego manje.