Što se tiče veličine javnih rashoda, još jednom da ponovim da nikada nisam tvrdila da su oni niski, ali isto tako bih radije da govorim o brojevima.
Kada neko kaže da vodimo populističku politiku i kad to ne dokumentuje brojem šta je populistička, a tačno se zna šta jeste, onda taj neko za mene predstavlja samo čoveka sa mišljenjem, a mišljenje često može da bude pogrešno. Znači, javna potrošnja nije sporna, jeste visoka, ali nije ni carevo novo odelo. Car još uvek nije go, jer se višak rashoda nad prihodima pokriva iz realnih izvora.
Krediti jesu realan izvor prihoda, a naročito kada je novo zaduživanje manje od otplata starih dugova. Kada vam je novo zaduživanje manje od otplata, vaš dug se, zapravo, smanjuje. Kao što sam rekla, u periodu od 2006. do 2008. godine učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu ove zemlje je identično. Što se tiče budžeta Republike Srbije, nije dobro porediti 2000. i 2008. godinu. Zašto? Možda smo zaboravili da nam se malo država razlikuje. Godine 2008, ili 2007. ili 2006. budžet Republike Srbije ima neke nove nadležnosti koje je ranije imao budžet one nekadašnje SRJ. Znači, postojao je savezni budžet i republički budžet. Danas je republički budžet, zapravo, preuzeo diplomatiju, vojsku, sve ono što je nekada izdržavao savezni budžet.
Takođe, kada govorimo o tome koliko je budžet rasipnički, htela bih da vas podsetim, to je mnogo lako izračunati i spremna sam da pokažem računice i da samo brojeve suočim s vama, a ne mišljenja bez brojeva. Ako je budžet Republike Srbije: rashodi 30% društvenog proizvoda, 80% tih rashoda, a to je 24%, jesu zakonom determinisane obaveze. Znači, Zakon o platama javnih službenika određuje plate u obrazovanju, zdravstvu, javnoj administraciji, ni više ni manje od toga, primenjujemo zakon i dobijemo takve zarade.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju određuje kako se penzije prilagođavaju. Dakle, to je zakonska obaveza. Različita socijalna davanja iz budžeta: dečiji dodaci, različite pomoći, materijalno obezbeđenje porodice, to su zakonske obaveze. Znači, neću da prihvatim da je tih 24% nešto što je rasipničko. Rasipničko može biti ono što je ostalo, a to je nekih 6% društvenog proizvoda.
Da vas podsetim, tih 6% se raspodeljuje na subvencije. Nisam gotovo nijednog poslanika čula da je tražio manje subvencije, uglavnom su svi tražili više. Čak i gospodin Buha govori o tome da treba poljoprivredi dati tri puta veće subvencije nego što im se daje, a kaže "izvore - snađite se, ne interesuje me". Standardna parlamentarna demokratija podrazumeva da kada tražite da se nešto poveća morate naći izvor odakle.
Dokažite brojem i onda možemo da govorimo. Pretpostavljam da vi niste čovek sa mišljenjem, da to možete da pokažete.
Moram da vas podsetim da nisam pravnik, nisam sudija, ne radim u tužilaštvu. Meni možete da govorite o nekim nepravilnostima, i precenjenom i potcenjenom budžetu, prihodima i rashodima, a o korupciji prosto nisam prava adresa.
Budžetska procedura, ovo je mali odgovor na pitanje koje je postavila, ili konstataciju gospođe Jorgovanke Tabaković, počinje na taj način što Ministarstvo finansija traži od pojedinačnih korisnika budžetskih sredstava šta oni misle kolika im sredstva trebaju. Državna revizorska agencija je sama sebi smanjila sredstva. Da li zaista mislite da je Ministarstvo finansija samoinicijativno trebalo da im poveća?
Gospodinu Zoranu Ostojiću takođe želim da kažem da to što neće glasati za ovaj budžet takođe ne temelji na teorijskim saznanjima kada je u pitanju fiskalna politika. Prosto, deficit nije prekomeran. Postoji zlatno pravilo. Ne bih vama da govorim o zlatnom pravilu, ali ima u svakom udžbeniku fiskalne ekonomije.
Sva su pravila poštovana. Sada vi možete da kažete, ma baš me briga za pravila, hoću da napravim neku novu teoriju. Možda kada vi napravite nov udžbenik, to će za mene biti pravilo, za sada smatram da radim dobro dokle se god ne ogrešim o pravila struke.
Gospodin Maraš je vešto koristio slajdove, mešajući ono što sam rekla za 2008. i 2009. godinu. Ako bismo zaista hteli da vidimo šta sam zaista htela da kažem, i kada bismo poredili ono što su lideri pojedinih stranaka u kampanji obećavali i ono što su na kraju dobili novim, odnosno rebalansom, videli biste da je ovako od nečeg odustao. Dakle, budžet jeste kompromis.
Takođe, stojim iza svake reči koju sam rekla za budžet za 2009. godinu. Neće moći sve istovremeno. Nekih projekata ćemo se morati odreći, nekih privremeno, drugih trajno. Prosto, to je činjenica.
Inače, budžet Republike Srbije je usvojen od strane Vlade 2. oktobra. To znači da je rađen u septembru ili tokom septembra. Pretpostavke na kojima se taj budžet zasniva nisu nerealne, zato što sam sigurna da će se prihodi ostvariti na način na koji je projektovano, a iskustvo mi govori, poređenjem plana odnosno budžeta i onog što se zaista desi u životu, da su rashodi uvek manji, ono što se zaista desi u životu, od onog što budžet ili rebalans budžeta pokazuje.
Takođe, da samo mi imamo ovakav rasipnički budžet, da samo mi ovako trošimo, kao što sam svojevremeno na poziciji viceguvernera slušala da samo kod nas valuta presira, prosto nije tačno. Dovoljno je da odete na sajt bilo kog ministarstva finansija i da vidite da 70% zemalja, a 90% zemalja u regionu, ima deficit veći od ovog.
Samo da vas podsetim, ako je recesija na vratima i ako recesija kuca, onda je odgovor odgovorne makroekonomske politike ekspanzivan budžet. To je lek za tu bolest.
(Iz sale: nema leka.)
Vidim da smo mi još uvek živi, slušajući različite prognoze. Stvarno bih s vama želela da podelim nekoliko svojih stavova. Otkako sam počela da se bavim ekonomijom slušala sam različite, tako da kažem, crne prognoze, od toga da 35% naših ljudi, recimo, živi ispod linije siromaštva. Da zaista živi 35% ljudi ispod, ne bi živeli nego bi bili na Novom groblju. Prosto nije tačno. Kažem, hajde da pogledamo objektivno. (Žagor.)
Ne kažem da mi dobro živimo. Postoje relevantne studije koje govore o tome koliko je ljudi siromašno. Odgovorna država zaista targetira ...
(Predsednik: Molim vas, hoćete li dopustiti ministarki da završi svoje izlaganje, molim vas. Izreći ću vam opomenu, gospodine poslaniče.)
Za natalitet ne znam, imam dvoje dece i to je proširena reprodukcija.
Na kraju, bilo je dosta pitanja vezanih za finansijsku krizu. To je bilo, praktično, pre mog ekspozea, pa ako dozvolite samo kratko u odnosu na njih.
Znači, neosporno je da je na sceni globalna finansijska kriza. Kako naš bankarski sektor, prema svim pokazateljima koji su merodavni i koji se gledaju, nije u problemu, nisu se mogle očekivati nikakve direktne posledice. Dakle, samo indirektne u smislu manjeg priliva kapitala.
Ono što je Republika Srbija uradila, pogledala je i shvatila da sve zemlje EU praktično imaju koordiniranu akciju. Dakle, u ovome smo zajedno, pa ćemo zajedno ili propasti, kako je Triše rekao, ili ćemo zajedno pobediti.
U tom smislu, smatrali smo da ono što rade zemlje EU, a ne samo zemlje EU nego i one zemlje koje nisu ali se nadaju da će jednog dana biti tamo, da uradi i Vlada Republike Srbije. Zato je promenila zakone na način na koji su promenjeni, dakle, povećala iznos osiguranog depozita sa 3.000 evra na 50.000 evra.
Moram da vam kažem da je pre ove finansijske krize već bio Predlog zakona gotov, da se inače mislilo da se poveća osigurani depozit na 20.000 evra. Ova kriza je učinila da se mi ponašamo slično svim ostalim zemljama. Sve zemlje EU, plus sve zemlje... (Iz sale: Koje zemlje?) Tačno znam koje su sve zemlje povećale. Minimum 50.000, 100.000. (Iz sale: Osigurane sedam puta.) Ne. Govorimo o iznosu. Postoji razlog zašto. Zato što bi se štednja iz jedne zemlje iznosila u drugu. Zato su izjednačili obim osiguranog depozita.
Ne znam koliko je ljudima jasno, ne propada finansijski sistem u celini. Može pojedinačna banka da bude u problemu, a ne finansijski sistem u celini.
(Iz sale: Naše su propale 2000. godine.)
Ljudi su dobili svoju deviznu štednju i biće otplaćena do 2016. godine. Dakle, 50.000 evra jeste realno, naročito za snagu našeg finansijskog sektora.
Takođe, trebam da vam kažem da su mnoge druge mere donete koje će ovo učiniti potpuno realnim. Dakle, ono što je najčešće kritikovano u politici NB jeste visoka obavezna rezerva na deviznu štednju. Pored visoke obavezne rezerve, postojao je i Fond za osiguranje depozita. Imamo dvostruku zaštitu.
Ovo jeste realno. Ovo jeste prema direktivama. Slažem se da smo mi mnogo manje razvijeni, pa mnogo manje štedimo od EU. Možda smo mogli da osiguramo depozite do 20.000 evra. Samo da vas podsetim da to znači po deponentu, po banci. To znači, ako štediša ima više partija u više različitih banaka, gotovo je potpun siguran. Ne propada finansijski sistem u celini, pojedinačna banka može biti u problemu privremeno. Prema tome, to sigurno ima pokriće.
Mislim da sam pokrila sva pitanja, osim možda za budžetsku rezervu, to je gospodin Ostojić postavio, a činjenica jeste da je budžetska rezerva skoro dve milijarde dinara, milijardu i 700, da budem precizna. Gospodin Ostojić se pita kako to predviđa Ministarstvo finansija kada je eto, do kraja godine je ostalo toliko malo, a toliko su velika sredstva potrebna.
Prva stvar, ova godina je sve nas naučila šta znače šokovi. Ove godine postojao je šok naftni, ili veliki cunami, mali, ne znam kako da kažem. Znači, cene su porasle sa 70 na 130, pa su se ponovo vratile. Svetska finansijska kriza. Živimo u vreme neizvesnosti, u uslovima neizvesnosti. Ne može se predvideti sa sigurnošću ni jedna jedina cifra. Nažalost, ovo nije matematika, ovo je ekonomija. Šta će se na kraju desiti, zavisi od rezultante ponašanja svih ekonomskih aktera.