Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, velika mi je čast da vam predstavim Predlog rebalansa budžeta Republike Srbije, uz napomenu da sam i te kako svesna da nije baš standardno da se rebalans pravi u poslednjem kvartalu tekuće godine. No, ni situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija nije baš standardni slučaj.
Svoj ekspoze bih počela ocenom najnovijih makroekonomskih tendencija koje jesu u svakoj zemlji, pa i u zemlji Srbiji, osnova za izradu rebalansa. Pri tome, iako sam predstavnik Vlade, trudiću se da budem što objektivnija. Dakle, neću gledati ono što je urađeno ili što se namerava uraditi kroz ružičaste naočare, ali isto tako bih i od vas tražila da budete što više realni i da ne vidite uvek čašu polupraznu.
Dakle, na kojim se pretpostavkama zasniva rebalans budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, zajedno sa svim planovima fondova socijalnog osiguranja?
Stopa ekonomskog rasta, bez obzira na početak globalne finansijske krize, biće verovatno oko 7 do 7,5% društvenog proizvoda. To jeste dinamična stopa u međunarodnim razmerama.
Naravno da uvek može više i bolje, ali kad pogledate region kome pripadamo, kada pogledate zemlje u tranziciji, pa i neke evropske zemlje bliske nama, kao što su Bugarska i Rumunija, videćete da je rast u ovoj zemlji bio značajno viši. Rast je relativno široko diversifikovan, a to znači da veliki broj grana ima rast koji je ili prosečan, dakle 7%, ili veći od tog proseka. Stopa inflacije jeste u jednocifrenoj zoni ili teritoriji negde ispod 10%. Očekujemo, naravno, uz pomoć pada svetskih cena nafte i hrane, da će tu i ostati i biti još niže. Naravno, kao najveći problem vidimo deficit platnog bilansa.
Ono što očekujemo za narednu godinu jeste nastavak pozitivnih tendencija, uprkos globalne finansijske krize. Globalna finansijska kriza, prosto zato što Srbija nije izolovano ostrvo, mora udariti na obale Srbije. Ali, ono što je, recimo, recesija za Srbiju, to je rast od 4% društvenog proizvoda. To mi se čini da je donja granica rasta za sledeću godinu.
Vlada je svesna osnovnog makroekonomskog rizika. Osnovni makroekonomski rizik jeste nastavak krize na svetskom finansijskom tržištu. Moramo priznati da je dinamičan ekonomski rast u Srbiji proteklih godina, jer stopa rasta je poslednje tri-četiri godine iznad 6%, bio rezultat ogromnog priliva kapitala. Mnogi tim prilivom kapitala nisu bili zadovoljni, ali brojke govore drugačije: 18% društvenog proizvoda, a to je između 6 i 7 milijardi evra, dolazilo je u Srbiju. Pretežno su to bili prihodi u formi i povezani sa privatizacijom, u manjoj meri novi krediti.
Efekti globalne finansijske krize na privredu Srbije očekuju se u izvesnom smislu kao pad priliva kapitala, a pad priliva kapitala bi uticao na pad investicija i manje dinamičnu stopu rasta društvenog proizvoda. Opet ponavljam, 4%, to je donja granica koju očekujemo. Zašto rebalans? Postoji nekoliko razloga zašto su se Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije opredelili za rebalans. Prvi razlog jeste, a to je bio povod Ministarstvu finansija, što se želelo da se konačno fiskalni rezultat prikaže realnim. Znači, prvi put je fiskalni rezultat, razlika između prihoda i rashoda države Srbije prikazana prema međunarodnoj metodologiji.
Ovo je dobro da bismo smo se mogli porediti sa svetom. Isto tako je dobro da svi mi ovde zajedno, a najviše građani Srbije, stručna javnost, vide i ocene koliko je fiskalno opterećenje i koliki su javni rashodi.
Drugi razlog, zovem ga iznenadna sreća, to je prihodi su veći nego što se planiralo krajem prošle godine. Prihodi su veći za otprilike preko 10 milijardi, a onda, kao što svi dobro znamo, izabrana je nova Vlada i, bez obzira na prisustvo delimično istih ljudi u ovoj Vladi, prioriteti ove Vlade su bitno drugačiji od prioriteta prethodne.
Ono što se učinilo i što se već potrošilo, pošto je Vlada formirana u julu, nije se moglo učiniti da ga nema. Znači, to se desilo. Prošlost se, prosto, ne može popraviti. A prioriteti nove Vlade jesu, još jednom da ponovim, iako sam ubeđena da to svi znamo: ubrzanje izgradnje infrastrukture, finansijski podsticaj za strateške investicije, poboljšanje položaja penzionera, finansijska pomoć mladim talentima itd.
Dakle, rebalansom su prihodi i rashodi usaglašeni sa razvojnim i socijalnim prioritetima i postignuta je neka vrsta ravnoteže između socijalnih i razvojnih ciljeva. O ravnoteži, naravno, uvek možemo diskutovati.
Najčešći predmet kritike bio je da je rebalans kompromis. Zaista ne znam da li postoji neko ne pravi kompromise. Život u porodici je, takođe, kompromis. Dakle, uvek pravite kompromis. Najvažnije je da stavite granicu dokle taj kompromis možete praviti.
Mislim da je ovaj kompromis razuman u datim političkim okolnostima. Ocenjujem ga, kao ministar finansija, razumnim, zato što nisam prekršila ni jedno pravilo vođenja fiskalne politike.
Dakle, postoje neka pravila, kao pravila lepog ponašanja. Ta pravila važe za fiskalnu politiku. Ako ih ne pređete, vi vodite odgovornu fiskalnu politiku. Sva pravila sam poštovala.
Naravno da kreatorima fiskalne politike stoje na raspolaganju tri opcije. Izvinjavam se što sam navikla možda na drugu vrstu publike, nekako moja prirodna publika jesu studenti, pa bih se samo ukratko osvrnula na prvu lekciju o fiskalnoj politici koju im držim, a to je koje izbore ima kreator fiskalne politike kada pravi budžet.
Fiskalna politika može da bude neutralna i kontraciklična. Dakle, ako ste u fazi ekspanzije budžet mora da bude restriktivan, ako ste u fazi recesije budžet mora da bude ekspanzivan. To je čvrsta i odgovorna politika. Ona uglavnom podrazumeva ravnotežu platnog bilansa.
Postoji, naravno, i umereno prociklična fiskalna politika, a to znači da nezavisno od faze ciklusa u kojoj se nalazite vi generišete blagi deficit, deficit koji nije prekomeran. A kao prekomeran deficit, definisan je onaj koji je veći od 3% društvenog proizvoda. Naravno, postoji ekstremno prociklična ili popularno rečeno populistička politika koja podrazumeva deficit veći od 3%.
Da se vratim na globalne cifre rebalansa budžeta. Ukupni prihodi su povećani sa 639,6 milijardi dinara na 650,2 milijarde, dakle, ukupni prihodi povećani su za 0,4% bruto društvenog proizvoda. Prihodi koji su povećani, dakle, biće bolji ili veći nego što je planirano, jesu, pre svega, porez na dohodak građana, porez na dobit i prihodi od carina.
Ukupni rashodi su povećani sa 680,5 milijardi dinara na 695,9 ili za 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Ukupan deficit budžeta je povećan sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara ili za 0,2% društvenog proizvoda. Povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike kroz rebalans, reći ću, nije baš statistički značajno. Fiskalna politika je ekspanzivna taman onoliko koliko je bila kada smo usvajali ili kada ste usvajali budžet za 2008. godinu.
Šta se desilo i gde su najveće promene u odnosu na originalni budžet? Povećani prihodi iskorišćeni su za značajno veće subvencije od planiranih. Pre svega subvencije sektoru poljoprivrede. Subvencije su povećane za skoro 10 milijardi dinara.
Takođe, povećani prihodi omogućili su rast izdataka za penzije. Mislim da je svima dobro poznato da su penzije jednokratno porasle za 10%, to su oktobarske penzije, a prva isplata biće u novembru. Pošto povećane penzije praktično se isplaćuju u novembru i decembru, rast penzija za 10% obuhvata sve penzionere, uključujući i vojne, povećani izdaci su iznosili 13 milijardi.
Konačno, povećane su isplate Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoje obaveze države koje nisu izmirivane na vreme u prošlosti. Dakle, tri meseca se kasni sa isplatama kompenzacije za nezaposlene. Mi smo ovim rebalansom smanjili to kašnjenje.
To su najveće promene rashoda. One su finansirane prvo povećanim prihodima i smanjenjem nekih drugih rashoda. Smanjeni su relativno sitni projekti u okviru NIP, da bi se ostatak preusmerio na Koridor 10, i isto tako smanjeni su krediti, različite vrste kredita, start ap krediti, različite vrste kredita malim privrednicima itd.
Da zaključim; fiskalno opterećenje i javna potrošnja u Srbiji nije mala, ali je, tako da kažem, u intervalu onoga što je prosek regiona kome pripadamo. Fiskalni deficit u Srbiji nije prekomeran. On postoji. Nije prekomeran, jer je značajno manji od 3%. Dakle, na nivou je proseka zemalja u tranziciji, značajno ispod mastrihtskih zahteva. Poštovana su sva fiskalna pravila.
Poštovana gospođo predsednik, poštovano predsedništvo i narodni poslanici, ovo je održivi budžet Republike Srbije. Mogao je biti bolji. Ima mesta za poboljšanje. Ovo je izbor ove vlade, molim vas da podržite ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)