Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Narodni poslanici upozoravaju da je vreme za pauzu, mislim da i narodna poslanica Lidija Dimitrijević ima prava da, kada je već tražila reč, govori o povredi Poslovnika, da dobije reč u delu sednice gde ona smatra da je ta povreda načinjena.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Poslovnika 225. i 226.
Za vršenje funkcije narodnog poslanika potrebna su mi obaveštenja u vezi sa radom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Zanima me koje su to konkretne aktivnosti koje Agencija vrši kako bi promovisala izvoz?
S obzirom na to da su srpski vladari najavili početkom naredne godine jednostranu primenu trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stručnjaci najavljuju mogućnost osetnijeg povećanja spoljnotrgovinskog deficita Srbije.
Izvozne mogućnosti naše države su jako slabe, pa se uz dalje povećanje uvoza robe široke potrošnje može računati na pogoršanje spoljnotrgovinske pozicije naše privrede.
Podaci govore da je u prvih osam meseci ove godine razmena sa svetom dostigla 23,67 milijardi dolara i da je za 39,7% veća u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj rast rezultat je dinamičnijeg uvoza no izvoza.
Istovremeno, spoljnotrgovinski deficit je za 41,9% veći u odnosu na prvih osam meseci prošle godine. Od početka ove godine izvezeno je robe u vrednosti svega 7,72 milijarde dolara, a uvezeno dva puta više, 15,95 milijardi dolara.
Treba napomenuti da je izrazito nepovoljna robna struktura izvoza i uvoza. U uvozu dominiraju finalni proizvodi namenjeni širokoj potrošnji, dok se izvoze proizvodi manje vrednosti, odnosno sirovine i repromaterijal.
Stalno se govorilo o tome da su naši poljoprivredni proizvodi traženi na tržištu, međutim, pitanje je koliko su oni sada konkurentni, jer evropski poljoprivrednici imaju jaku podršku putem raznih subvencija, na šta naši poljoprivredni proizvođači ne mogu da računaju.
Ono što država pomogne poljoprivrednicima, učini to selektivno, pa subvencije dobiju pojedini privilegovani korisnici.
Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje - šta su kreatori ekonomske politike radili tokom prethodnih osam godina tranzicije?
Domaća privreda je potpuno nepripremljena za oštru konkurenciju na evropskom i međunarodnom tržištu, a neprekidno se govori o Evropi i izlasku na otvoreno tržište.
Lepo je dodeljivati nagrade, ali hajde da se obezbedi dostupnost povoljnim kreditima za razvoj malih i srednjih preduzeća i onima koji su van žutog preduzeća. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Hvala lepo. Javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospođo Čomić, pretpostavljam da ćete uskoro napraviti pauzu u radu, u skladu sa Poslovnikom, i molila bih da u toku te pauze zatražite određene podatke, reći ću koje, i da o tome obavestite narodne poslanike.
Naime, ona nazovisednica nekog nazoviodbora jutros je zapravo opredelila tok i način rada na današnjoj sednici parlamenta. Da bismo mi poslanici SRS, koji imamo svoj stav kada su u pitanju oteti mandati SRS i nećemo prestati da tražimo da nam se ono što je naše a oteto vrati, ali da bismo mogli da nastavimo dalje da radimo danas neophodno je da nas obavestite o sledećem.
Najpre, da od službi dobijemo tačno spisak narodnih poslanika članova Odbora za finansije koji su prisustvovali sednici Odbora. Zatim, tačno spisak članova Odbora ili narodnih poslanika koji nisu članovi Odbora, koji su učestvovali u radu, odnosno govorili o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, odnosno o rebalansu budžeta.
Treće, da nam se dostavi spisak lica koja su glasala, da li su u pitanju narodni poslanici, po vašem mišljenju ili po našem nebitno, ali u svakom slučaju da nam se dostavi spisak lica koja su glasala za Vladin predlog rebalansa budžeta.
Mislim da je potpuno optimalan rok dok traje ova pauza, ukoliko je bude, da u tom periodu narodne poslanike obavestite o ovim činjenicama o kojima sam malopre govorila, pa ćemo onda, govorim u ime poslanika SRS, da procenimo na koji način će da teče dalji tok današnje sednice.
Ne očekujem sad te informacije, jer sigurno ih nemate u glavi, ali molim da to saznate i da nas obavestite. Može i služba da nam dostavi u pisanom obliku, da nas sačeka na klupi, ili da nas vi obavestite sa tog mesta, potpuno je svejedno. Hvala lepo.

Molim službu da, u toku pauze, nađe sve podatke i pruži sva potrebna obaveštenja, a na osnovu stenograma izlaganje narodne poslanice Vjerice Radeta, a ako je na zahtev nekog od članova odbora vođen stenogram, pošto znam da se to radi samo na zahtev članova odbora, ne radi se rutinski, što je šteta, dakle, ako je bilo zahteva za vođenjem stenograma na sednici, da se i taj stenogram dostavi, najkasnije u toku prvog rada popodnevnog dela, ako ne stigne odmah na početak, ali mislim da nije problem da stigne na početak.

Određujem pauzu od sat vremena i pet minuta i nastavak sednice u popodnevnom delu je u 15 časova i 15 minuta, nastavkom rasprave u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu. Hvala vam.

(Posle pauze – 15.15)

Dame i gospodo, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Da dam obaveštenje da je sekretar Odbora za finansije u pripremi davanja obaveštenja na zahtev narodne poslanice Vjerice Radete. Ono što sada mogu da dam kao obaveštenje je da stenografske beleške nisu vođene na sednici, ali da postoji tonski zapis sednice, tako da može i taj dokument da bude u pisanoj formi, a sekretar Odbora će dostaviti sve potrebne informacije na traženo pitanje.
Da li predstavnica predlagača, ministarka Diana Dragutinović, želi reč? Izvolite, reč ima ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, velika mi je čast da vam predstavim Predlog rebalansa budžeta Republike Srbije, uz napomenu da sam i te kako svesna da nije baš standardno da se rebalans pravi u poslednjem kvartalu tekuće godine. No, ni situacija u kojoj se nalazi Republika Srbija nije baš standardni slučaj.
Svoj ekspoze bih počela ocenom najnovijih makroekonomskih tendencija koje jesu u svakoj zemlji, pa i u zemlji Srbiji, osnova za izradu rebalansa. Pri tome, iako sam predstavnik Vlade, trudiću se da budem što objektivnija. Dakle, neću gledati ono što je urađeno ili što se namerava uraditi kroz ružičaste naočare, ali isto tako bih i od vas tražila da budete što više realni i da ne vidite uvek čašu polupraznu.
Dakle, na kojim se pretpostavkama zasniva rebalans budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, zajedno sa svim planovima fondova socijalnog osiguranja?
Stopa ekonomskog rasta, bez obzira na početak globalne finansijske krize, biće verovatno oko 7 do 7,5% društvenog proizvoda. To jeste dinamična stopa u međunarodnim razmerama.
Naravno da uvek može više i bolje, ali kad pogledate region kome pripadamo, kada pogledate zemlje u tranziciji, pa i neke evropske zemlje bliske nama, kao što su Bugarska i Rumunija, videćete da je rast u ovoj zemlji bio značajno viši. Rast je relativno široko diversifikovan, a to znači da veliki broj grana ima rast koji je ili prosečan, dakle 7%, ili veći od tog proseka. Stopa inflacije jeste u jednocifrenoj zoni ili teritoriji negde ispod 10%. Očekujemo, naravno, uz pomoć pada svetskih cena nafte i hrane, da će tu i ostati i biti još niže. Naravno, kao najveći problem vidimo deficit platnog bilansa.
Ono što očekujemo za narednu godinu jeste nastavak pozitivnih tendencija, uprkos globalne finansijske krize. Globalna finansijska kriza, prosto zato što Srbija nije izolovano ostrvo, mora udariti na obale Srbije. Ali, ono što je, recimo, recesija za Srbiju, to je rast od 4% društvenog proizvoda. To mi se čini da je donja granica rasta za sledeću godinu.
Vlada je svesna osnovnog makroekonomskog rizika. Osnovni makroekonomski rizik jeste nastavak krize na svetskom finansijskom tržištu. Moramo priznati da je dinamičan ekonomski rast u Srbiji proteklih godina, jer stopa rasta je poslednje tri-četiri godine iznad 6%, bio rezultat ogromnog priliva kapitala. Mnogi tim prilivom kapitala nisu bili zadovoljni, ali brojke govore drugačije: 18% društvenog proizvoda, a to je između 6 i 7 milijardi evra, dolazilo je u Srbiju. Pretežno su to bili prihodi u formi i povezani sa privatizacijom, u manjoj meri novi krediti.
Efekti globalne finansijske krize na privredu Srbije očekuju se u izvesnom smislu kao pad priliva kapitala, a pad priliva kapitala bi uticao na pad investicija i manje dinamičnu stopu rasta društvenog proizvoda. Opet ponavljam, 4%, to je donja granica koju očekujemo. Zašto rebalans? Postoji nekoliko razloga zašto su se Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije opredelili za rebalans. Prvi razlog jeste, a to je bio povod Ministarstvu finansija, što se želelo da se konačno fiskalni rezultat prikaže realnim. Znači, prvi put je fiskalni rezultat, razlika između prihoda i rashoda države Srbije prikazana prema međunarodnoj metodologiji.
Ovo je dobro da bismo smo se mogli porediti sa svetom. Isto tako je dobro da svi mi ovde zajedno, a najviše građani Srbije, stručna javnost, vide i ocene koliko je fiskalno opterećenje i koliki su javni rashodi.
Drugi razlog, zovem ga iznenadna sreća, to je prihodi su veći nego što se planiralo krajem prošle godine. Prihodi su veći za otprilike preko 10 milijardi, a onda, kao što svi dobro znamo, izabrana je nova Vlada i, bez obzira na prisustvo delimično istih ljudi u ovoj Vladi, prioriteti ove Vlade su bitno drugačiji od prioriteta prethodne.
Ono što se učinilo i što se već potrošilo, pošto je Vlada formirana u julu, nije se moglo učiniti da ga nema. Znači, to se desilo. Prošlost se, prosto, ne može popraviti. A prioriteti nove Vlade jesu, još jednom da ponovim, iako sam ubeđena da to svi znamo: ubrzanje izgradnje infrastrukture, finansijski podsticaj za strateške investicije, poboljšanje položaja penzionera, finansijska pomoć mladim talentima itd.
Dakle, rebalansom su prihodi i rashodi usaglašeni sa razvojnim i socijalnim prioritetima i postignuta je neka vrsta ravnoteže između socijalnih i razvojnih ciljeva. O ravnoteži, naravno, uvek možemo diskutovati.
Najčešći predmet kritike bio je da je rebalans kompromis. Zaista ne znam da li postoji neko ne pravi kompromise. Život u porodici je, takođe, kompromis. Dakle, uvek pravite kompromis. Najvažnije je da stavite granicu dokle taj kompromis možete praviti.
Mislim da je ovaj kompromis razuman u datim političkim okolnostima. Ocenjujem ga, kao ministar finansija, razumnim, zato što nisam prekršila ni jedno pravilo vođenja fiskalne politike.
Dakle, postoje neka pravila, kao pravila lepog ponašanja. Ta pravila važe za fiskalnu politiku. Ako ih ne pređete, vi vodite odgovornu fiskalnu politiku. Sva pravila sam poštovala.
Naravno da kreatorima fiskalne politike stoje na raspolaganju tri opcije. Izvinjavam se što sam navikla možda na drugu vrstu publike, nekako moja prirodna publika jesu studenti, pa bih se samo ukratko osvrnula na prvu lekciju o fiskalnoj politici koju im držim, a to je koje izbore ima kreator fiskalne politike kada pravi budžet.
Fiskalna politika može da bude neutralna i kontraciklična. Dakle, ako ste u fazi ekspanzije budžet mora da bude restriktivan, ako ste u fazi recesije budžet mora da bude ekspanzivan. To je čvrsta i odgovorna politika. Ona uglavnom podrazumeva ravnotežu platnog bilansa.
Postoji, naravno, i umereno prociklična fiskalna politika, a to znači da nezavisno od faze ciklusa u kojoj se nalazite vi generišete blagi deficit, deficit koji nije prekomeran. A kao prekomeran deficit, definisan je onaj koji je veći od 3% društvenog proizvoda. Naravno, postoji ekstremno prociklična ili popularno rečeno populistička politika koja podrazumeva deficit veći od 3%.
Da se vratim na globalne cifre rebalansa budžeta. Ukupni prihodi su povećani sa 639,6 milijardi dinara na 650,2 milijarde, dakle, ukupni prihodi povećani su za 0,4% bruto društvenog proizvoda. Prihodi koji su povećani, dakle, biće bolji ili veći nego što je planirano, jesu, pre svega, porez na dohodak građana, porez na dobit i prihodi od carina.
Ukupni rashodi su povećani sa 680,5 milijardi dinara na 695,9 ili za 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Ukupan deficit budžeta je povećan sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara ili za 0,2% društvenog proizvoda. Povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike kroz rebalans, reći ću, nije baš statistički značajno. Fiskalna politika je ekspanzivna taman onoliko koliko je bila kada smo usvajali ili kada ste usvajali budžet za 2008. godinu.
Šta se desilo i gde su najveće promene u odnosu na originalni budžet? Povećani prihodi iskorišćeni su za značajno veće subvencije od planiranih. Pre svega subvencije sektoru poljoprivrede. Subvencije su povećane za skoro 10 milijardi dinara.
Takođe, povećani prihodi omogućili su rast izdataka za penzije. Mislim da je svima dobro poznato da su penzije jednokratno porasle za 10%, to su oktobarske penzije, a prva isplata biće u novembru. Pošto povećane penzije praktično se isplaćuju u novembru i decembru, rast penzija za 10% obuhvata sve penzionere, uključujući i vojne, povećani izdaci su iznosili 13 milijardi.
Konačno, povećane su isplate Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoje obaveze države koje nisu izmirivane na vreme u prošlosti. Dakle, tri meseca se kasni sa isplatama kompenzacije za nezaposlene. Mi smo ovim rebalansom smanjili to kašnjenje.
To su najveće promene rashoda. One su finansirane prvo povećanim prihodima i smanjenjem nekih drugih rashoda. Smanjeni su relativno sitni projekti u okviru NIP, da bi se ostatak preusmerio na Koridor 10, i isto tako smanjeni su krediti, različite vrste kredita, start ap krediti, različite vrste kredita malim privrednicima itd.
Da zaključim; fiskalno opterećenje i javna potrošnja u Srbiji nije mala, ali je, tako da kažem, u intervalu onoga što je prosek regiona kome pripadamo. Fiskalni deficit u Srbiji nije prekomeran. On postoji. Nije prekomeran, jer je značajno manji od 3%. Dakle, na nivou je proseka zemalja u tranziciji, značajno ispod mastrihtskih zahteva. Poštovana su sva fiskalna pravila.
Poštovana gospođo predsednik, poštovano predsedništvo i narodni poslanici, ovo je održivi budžet Republike Srbije. Mogao je biti bolji. Ima mesta za poboljšanje. Ovo je izbor ove vlade, molim vas da podržite ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem gospođi ministar.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za finansije, narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici Mladen Grujić i Slobodan Maraš, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije, žele reč? (Da.) Gospodin Maraš. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo Dragutinović, pretpostavljam da ta pauer point prezentacija otprilike je ista koju imam, koju smo skinuli sa sajta. Nema nikad isto? Interesantno je da se ono što ste vi izlagali nalazi i ovde, a to ste vi ispred Vlade Republike Srbije, i potpisani ste vi. Ali ste neke stvari prećutali koje tu stoje i s kojima ste verovatno upoznali svoje koalicione partnere i ostale kolege, što ne sporim da je u redu i dozvoljeno.
Kada je u pitanju rebalans budžeta, ono što je osnovna kritika, to je da je javna potrošnja opet skočila umesto štednje. Mi dolazimo u situaciju da moramo da kritikujemo vas i vašu Vladu zbog povećanja javne potrošnje. Imao sam to zadovoljstvo uz pomoć, odnosno uz dobru volju potpredsednice Odbora za finansije, da prisustvujem sastanku sa šefom delegacije MMF gospodinom Jegerom, koji je rekao otprilike ovako: apsolutno je nemoguće kroz rebalans povećavati penzije i investirati u infrastrukturu.
To je nešto što je apsolutno kontradiktorno, nešto što ne može da uradi nijedna odgovorna vlada, nijedna vlada koja pledira da sprovede neke reforme, da smanji javnu potrošnju itd.
Ono što stoji u rebalansu budžeta, na šta moram da skrenem pažnju, ono što zaista zapeče uši kada se čuje, to je: jačanje privatnog sektora kroz dovršetak privatizacije postojećih preduzeća i otvaranje novih preduzeća koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta. Kada ste rekli privatizacija javnih preduzeća, nadam se da niste mislili na NIS. Pošto sam pravnik, a vi ekonomista, sigurno ćemo se složiti da privatizacija NIS-a nije privatizacija nego etatizacija. Jer smo jedno državno preduzeće prodali dugoj državi, znači ne privatnoj firmi.
Ne znam šta ste to mislili da privatizujete u naredna dva meseca? Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta, kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture. Poslovna klima i stvaranje konkurentnog ambijenta, razvoj tržišnih institucija i unapređenja antimonopolske politike.
Pa svi znamo da osnovne kritike koje su išle i na račun prethodne Vlade i na račun ove Vlade to je visoka korupcija, postojanje monopola. Šta će se uraditi u ta dva buduća meseca, zbog koji se radi i rebalans. Ovo je fantastično. Efikasna kontrola plate u javnim preduzećima i državnom sektoru, jačanje finansijske discipline. Bojim se da se kroz ovaj rebalans budžeta vide sve negativne posledice usporavanja i zaustavljanja reformi.
Opet moram da citiram šefa delegacije MMF koji je rekao da se boji da je Srbija propustila sve prilike da izvrši prave i korenite reforme, odnosno da ova zemlja krene putem kojim bi morala da krene. Vide se negativne posledice i zbog monopolizacije neefikasne i skupe države.
Vi ste ovde rekli sledeće, kao predlagač - da će biti izvršena kontrola cena u javnom sektoru. Očito, to sam rekao i pre neki dan, da li mi živimo u istoj državi? Drago mi je da se smeškate, ali da li mi živimo u istoj državi?
Pre 10 dana je podignuta cena gasa 60%, podigli ste impulse, građani sigurno žive u ovoj državi o kojoj pričam, 60% ste podigli cenu gasa, hteli ste da podignete cenu impulsa 300%. Samo mi kažite, je li to kontrola cena u javnom sektoru? Da li ima opravdanja za tako nešto?
Sve ono što vi pričate, kao što su lepe želje, to poštujem, ali to je nesprovodivo. Znači, ponavljam, ne možete podizati tenzije i ne možete investirati u infrastrukturu. To ste i vi sami napisali, a to ste i uradili, ovim rebalansom vi to radite. Vi ste ovde rekli, moram još nešto da vas podsetim, trudiću se da završim, obzirom da vreme koje mi je preostalo je veoma kratko, uglavnom, suština je da ćete, to se nalazi u vašoj pauer point prezentaciji.
Mere fiskalne politike i javni rashodi, preusmeravanje ušteda na subvencijama, pozajmicama i dokapitalizacijama najavljene investicije, prvenstveno Koridor 10. Vi ste malopre rekli da su drastično povećane subvencije u privredi.
Dakle, ono što ste vi naveli u svojim zaključcima, da nije makroekonomski održivo da se istovremeno značajno povećaju izdaci za penzije, investicije u infrastrukturu, podsticaji za strateško ulaganje, krediti za početnike, subvencije poljoprivredi, populacionu politiku, nauku, ekologiju; vi ste tri stvari koje najviše opterećuju, koje su nespojive zajedno, znači penzije, investicije u infrastrukturu i subvencije u poljoprivredi ubacili u ovaj rebalans. Ovaj rebalans drastično povećava javnu potrošnju.
Ponavljam, umesto da pokažete da država mora da bude štedljiva, vi se ponašate sasvim suprotno od toga. I još nešto što mi nije jasno. Vi ste sigurno ovaj rebalans radili u avgustu, septembru, je l' tako? Pretpostavljam da ste tada radili. Mnogo toga se izdogađalo u periodu koji se od tada do danas desio...
(Predsednik: Vreme, gospodine Maraš)
... sada ću završiti. LDP niti je na Odboru za finansije,
niti će podržati ovakav rebalans budžeta zato što smatramo da je sve ono suprotno od onog što bi trebalo da bude, umesto štednje - velika javna potrošnja. Mislimo da je ovo krajnje neodgovorno, da ovo nije socijalno odgovorna vlada, ovo je krajnje neodgovorno prema građanima države. Hvala vam.

Zahvaljujem. Dozvolite da vas obavestim da je predstavnik poslaničke grupe SRS po ovoj tački Milorad Buha, Jorgovanka Tabaković iz poslaniče grupe NS, Zoran Kasalović iz poslaničke grupe SPS-PUPS. Najpre se javio Milorad Buha. Izvolite. Da obavestim da je Elvira Kovač, juče je bilo obaveštenje, ali ponovo još jedno obaveštenje, i ona je predstavnik svoje poslaničke grupe.