DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.10.2008.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

24.10.2008

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 20:00

OBRAĆANJA

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo informaciju od ministra finansija, koja reče u svom uvodnom izlaganju da je neuobičajeno da se u poslednjem kvartalu godine vrši rebalansiranje prihoda i rashoda u budžetu za tekuću godinu.  
Odmah da kažemo da je uobičajeno menjati pozicije prihodne i rashodne uvek kada za to postoje razlozi. Sada stvarno razlozi nisu postojali, jer mi nemamo na prihodnoj strani adekvatne prihode da bi išli u pravo rebalansiranje, ali postoje na rashodnoj strani zahtevi trošadžija budžeta, a u kasnijem izlaganju ću reći ko su ti koji su izvršili politički pritisak da se izvrši rebalansiranje budžeta.
Postoji još i u toku predizbornih aktivnosti data zadaća buduće Vlade da se u određenim segmentima budžeta, u rashodnom smislu, izvrši trošenje sredstava koji u budžetu nemamo. Zato je deficit od 45 milijardi primeren političkim obećanjima i zahtevima ministara koji su došli tu.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2008. godinu. Kada govorimo o usvajanju ovog zakona moramo spomenuti i moraćemo se osvrnuti na donošenje odluke o davanju saglasnosti na odredbe odluke o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, zbog zadatih aktivnosti Vlade u smislu obezbeđenja adekvatnih sredstava za povećanje penzija. Pored toga, davanje saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Budžet inače predstavlja jedan od najznačajnijih, ne jedan, nego predstavlja najznačajniji političko-pravni i ekonomsko-finansijski akt koji donosi jedna država, jer u svom obuhvatu obuhvata sve pretpostavke u ostvarivanju makroekonomskih projekcija i ciljeva ekonomske politike, kao i planiranim merama ekonomske i fiskalne politike koje podrazumevaju i provode državni organi.
Predlagač budžeta za 2008. godinu postavio je osnovne ciljeve makroekonomske politike za 2008. godinu i ovde ću ih pročitati: 1) makroekonomska stabilnost; 2) dinamični privredni rast i rast investicionih aktivnosti; 3) rast zaposlenosti i standarda života; 4) ubrzani proces stabilizacije i pridruživanja u EU; 5) ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi; 6) ravnomerniji regionalni razvoj.
Kada se ovo malo dublje sagleda, imate osećaj da je ovo predlog budžeta Švajcarske, Norveške, Švedske itd, jer videćemo kasnije iz izlaganja budžetskih stavki da osnova za sve ovo što je napisano u ciljevima ne stoji.
Dalje, sa ekonomsko-finansijskog aspekta predlagač budžeta postavio je određene okvire finansijske i ekonomske, pa kaže - predviđa rast društvenog bruto proizvoda od 35,5 milijardi evra, odnosno rast 6% u nominalnom iznosu, rečeno u dinarima 2.779 milijardi; rast investicionih aktivnosti za 20,2%; izvoz robe i usluga za 25,8%; uvoz robe i usluga koji će rasti 20,5%; smanjenje učešća spoljnotrgovinskog salda u odnosu na bruto društveni proizvod od 18,9%; smanjenje učešća tekućeg platnog bilansa u odnosu na bruto društveni proizvod do 14,1%;spoljni dug i učešće spoljnjeg duga u odnosu na bruto društveni proizvod na iznos od 56,8%; inflaciju u okvirima 6%, a baznu inflaciju 3-6%; povećanje zaposlenosti od 0,1%; realan rast zarada od 5,3%.
Predlagač budžeta, koji je radio ovaj predlog negde između osmog i devetog meseca, uočavajući određene ekonomsko-finansijske i monetarne pozicije, shvatio je da se mora izvršiti određena korekcija i korekcije u budžetskim stavkama, ali ipak za rebalans budžeta za 2008. godinu predložio je sledeće: povećanje rasta privrednih aktivnosti, povećanje rasta izvoza i uvoza, povećanje investicionih aktivnosti, stabilan kurs dinara prema evru itd.
Makroekonomski indikatori koji su uočeni u prvih sedam meseci, prema predlagaču rebalansa, jesu sledeći: inflacija 6,5%, bazna je 6,8, a na kraju godine bi inflacija trebalo da bude 9,5, znači jednocifrena inflacija. Međugodišnja inflacije je u međuvremenu, to smo videli, sedmi mesec 2007/2008. 10,5%.
Spoljnotrgovinski deficit na bazi sedam meseci negde u nivou četiri milijarde 820 miliona evra. Rast bruto društvenog proizvoda zadržati na nivou od 7%, što bi se ukupno u dinarskom iznosu moglo izvesti na dve milijarde 773,8 miliona dinara. Deficit tekućeg računa u odnosu na bruto društveni proizvod na 18,3, a broj zaposlenih, e vidite ovde je smanjenje od 0,1%. Prosečan rast zarada od 6% i produktivnost rada povećati na 6,9%.
Vrlo je zanimljivo prokomentarisati ono što je predlagač rebalansa izneo kao svoje zadatke koji će proizvesti rebalansiranje budžetskih stavki. Pod jedan - jačanje privatnog sektora kroz privatizaciju i otvaranje novih preduzeća koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta; unapređenje poslovne klime; razvoj tržišnih institucija i unapređenje antimonopolske klime; efikasna kontrola plata u javnim preduzećima i državnom sektoru i jačanje finansijske discipline.
Gledajte, ovo su tako široke postavke za jedan rebalans da je nemoguće ni u najrazvijenijim privredama u kratkom roku, sa malim finansijskim sredstvima, ostvariti, i uz dobar državni aparat, uz jaku disciplinu, finansijsku i svaku drugu, i monetarnu disciplinu, napraviti iskorak za dva do tri meseca. Verovatno je predlagač budžeta mislio da pred njim ima dovoljno vremena, ima dovoljno vlasti, četiri godine, pa će sve ovo što je ovde zacrtano ostvariti u tom periodu.
Međutim, ekonomski i finansijski, kao i monetarni pokazatelji govore da sve ovo što je ovde napisano u praksi ne izgleda baš tako, a počećemo od bruto društvenog proizvoda. Samo ću vam reći da je bruto društveni proizvod, koji je ovde predviđen za finansijsku 2008. godinu, svega 68% bruto društvenog proizvoda iz 89. godine, kada smo imali daleko manje investicija, kada smo imali daleko manju tehničko-tehnološku opremljenost, kada smo imali daleko manju i slabiju putnu povezanost, telekomunikacionu povezanost i sve druge inpute u odnosu na poslovnu i finansijsku 2008. godinu.
Rebalansom budžeta vidimo da se smanjuje planirana projekcija budžeta za nekih pet milijardi. Nije to malo, ali ako vidimo šta čini osnovu bruto društvenog proizvoda, to treba da nas zabrine. Najveći rast u bruto društvenom proizvodu imaju usluge, nad kojima ova država ima najmanje mogućnosti kontrole i gde efekti vršenja tih usluga i obavljanja tih poslova i usluga daju najmanju korist državnom budžetu. Bankarske usluge, telekomunikacione usluge, trgovačke usluge i, možemo reći, građevinske usluge, gde možda imamo najznačajnije efekte.
Sad ćemo krenuti od bankarskih usluga. Bankarske usluge čine ozbiljnu stavku u bruto društvenom proizvodu. Međutim, mi u bankarskom sistemu države imamo vrlo malo državnih banaka. Učešće državnih banaka u ukupnom bankarskom kapitalu je negde između 10 i 12%. Znači, manje-više privatne banke i strane banke, koje su otvorile ovde klasična predstavništva, ne ispunjavaju bankarsku ulogu onako kako bi morale imati, one imaju najveće učešće u ovim uslugama i imaju najveće efekte.
Banke su, plasirajući sredstva, zadužile i prezadužile i stanovništvo, i preduzetnike i privredu. Kada kažemo prezadužile, onda moramo reći da je ukupno bankarski sistem plasirao 312 milijardi dinara, odnosno to je tri milijarde i 700 miliona evra, što po stanovniku dođe oko 400 evra. To je mnogo kad znamo kolika je nezaposlenost, koji su problemi, i kod zaposlenih niska primanja itd.
Zabrinjava i treba da zabrinjava zaduženost privrede, 670 milijardi plasiranih sredstava, to je oko osam milijardi evra. Posebno to zabrinjava kod državnih preduzeća i kod privatnih preduzeća koja su prezadužena. Neće imati odakle, posebno ova državna preduzeća, i sve će opet pasti na teret države.
Treba da razgovaramo ovde i moramo reći da u bankarskom sistemu, ovakvom kako je on sada postavljen, imamo najveće kamatne stope u Evropi. Kamatne stope kod keš kredita, kod potrošačkih kredita se kreću kod banaka negde od 22 pa sada do 30%. Kod deviznih kredita su bile prihvatljive, primamljive do pre mesec i po dana, do ove globalne krize kada su se kretale između ...
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Buha, samo jedan trenutak, izvinite što ću vas prekinuti, zbog toga što se približavamo vremenu od 16,00 časova, naravno vreme će vam biti produženo.
U skladu sa dogovorom koji su napravili šefovi poslaničkih grupa, a shodno članu 85, danas ćemo raditi do 20,00 časova. Kao što smo se dogovorili, u ponedeljak nećemo raditi, nastavićemo posle toga sa radom u utorak u 10,00 časova.
Izvolite, nastavite.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Kažem, treba da nas zabrine ova većina kamatnih stopa zato što su naši građani u nemogućnosti da dođu do jeftinijih kredita, obraćaju se za kredite bankama, i to uglavnom stranim bankama, koje ta sredstva plasiraju po velikim kamatama.
Ovo mora da zabrine i Ministarstvo finansija i sve državne organe zato što građani u ovakvim uslovima kreditiranja ne mogu da vraćaju kredite. Najbolje nam to pokazuje situacija u drugim istočnoevropskim zemljama, slična situacija je bila i u Mađarskoj, bila je u Poljskoj, u Čehoslovačkoj itd, jer su građani i stanovništvo bili željni kredita, željni robe široke potrošnje. Ušli su u zaduživanje.
Onog trenutka kad su izgubili posao, tog trenutka su ostali na ulici. Odakle vratiti? Onda dolaze u obzir instrumenti naplate. Instrumenti naplate su hipoteke. Tog trenutka dolazi do situacije da ljudi ostaju bez kuća, bez stanova, bez pokretnina koje su kupili itd, nemiles cene, a to državni organi Srbije koji kreiraju monetarnu i finansijsku politiku moraju da znaju i moraju preduzimati aktivnosti.
Kod banaka, još ono što je bitno, to je da moramo reći da dobit bankarskog sistema iz godine u godinu raste, upravo zbog ovih visokih kamata. Odnos pasivnih i aktivnih kamata, odnos između uzetih kredita, u pravilu banke uzimaju kredite kod stranih banaka po stopama od, pre ove krize, pet-šest do sedam posto, ovde ih plasiraju do dvadesetak posto, vidite koja je to razlika, onda vidimo da je dobit banaka iz godine u godinu sve veća.
Godine 2006. šesnaest milijardi je dobit svih banaka, 2007. godine 21 milijarda. Za sedam meseci ove godine 21 milijarda dinara. Do kraja godine očekuje se do 33 milijarde dinara. Znači, negde oko 400 miliona evra, to je sve ono što građani i privreda pretoče u bankarski sistem. To nas treba zabrinuti.
Privatizirali smo banke, prodali smo banke, u nekim situacijama i poklonili banke stranim bankarskim sistemima koji su ušli u našu državu. Koristi od svega toga najmanje je imala država i naši građani.
Ministar finansija je ovde vrlo malo govorila o deficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju. Deficit treba da zabrine. On je već doživeo kataklizmičke pozicije. Godine 2001. deficit u spoljnoj trgovini je bio dve milijarde 560, 2006. godine šest milijardi 270, za prvih osam meseci osam milijardi 230 miliona evra, do kraja godine očekuje se 13 i po milijardi dolara. To će biti povećanje 2008. u odnosu na 2007. godinu od 70%.
Ulaze nam ogromni trgovački sistemi. Uvozimo, ova država i ova vlast, i ministri i ljudi koji rade u ministarstvima, lobiraju za pojedine sisteme. Zato imamo ovo. Uništava se domaća proizvodnja. Zbog toga imamo ovaj sistem.
S druge strane, Vlada nema nacionalnu strategiju kako povećati izvoz i smanjiti uvoz. Nema budžeta, nema stabilnosti, nema prosperiteta u ovoj državi dok ne napravimo nacionalnu strategiju u kojoj će se tačno znati koji subjekt radi koji posao. Dok se ne naprave izvozni fondovi nema stabilnosti u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Ono što treba da obraduje, to je da smo mi u toku prošle godine u spoljnoj trgovini imali kod izvoza poljoprivrednih proizvoda suficit, u toku 2006. godine 320 miliona evra, u toku 2007. godine 700 miliona evra.
To je vrlo dobro, međutim, iza svega toga ne stoji država. Subvencije koje država daje su vrlo male. Država mora uložiti u agrarni budžet i iz tog agrarnog budžeta će se transferisati sredstva u poljoprivredu, poljoprivreda u izvoz, iz izvoza dobijamo kvalitetne devize, zdrave devize, od domaće proizvodnje, od seljaka, a ne činimo ništa da povećamo budžet.
Mi ovde razgovaramo u ovom visokom domu godinama o tome da budžetska sredstva koja se izdvajaju za agrar, za poljoprivredu, moraju biti duplo, pa i tri puta više. SRS, to ću vam kasnije reći, predlaže da se u okviru agrarnog budžeta za ovu godinu izdvoji za poslovnu 2009. godinu preko 50 milijardi. Odakle? Ne znam, nađite.
Jer ako jedna delatnost, poljoprivreda, daje tako dobre rezultate bez gotovo ikakvog učešća države, jer ako uložimo 200 miliona evra, damo za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, a dobijemo proizvod koji prodamo za milijardu i 700 miliona i ostvarimo suficit u poslovanju od 700 miliona evra, to je dobar rezultat. U to moramo ulagati.
Inače, ova Vlada i ovo društvo nema prioritete. Ne znamo gde ulažemo. Razbacujemo sredstva, umesto da ciljano, prioritetno izdvajamo u određenu oblast koja će dati rezultat.
Deficit platnog bilansa takođe treba da zabrine. Ono što nam uglavnom Svetska banka i MMF prigovaraju to je ogroman deficit u platnom bilansu. Pokrivamo ga raznim doznakama iz inostranstva, inokreditima iz privatizacionih prihoda itd, ali moramo spomenuti, on će za ovu poslovnu godinu biti u nivou od 500 miliona evra, to je nekih šest milijardi evra. To su ogromna sredstva i to ovo društvo ne može izmiriti u dužem periodu. Kratkoročno, da, ali perspektivno na duži korak jednostavno ne možemo to podneti.
Šta nam prigovara MMF? Smanjenje javne potrošnje, smanjenje zaduživanja u inostranstvu, posebno zaduživanje države, zaduživanje privatnika, povećanje izvoza i smanjenje uvoza, u ukupnosti smanjenje i uravnoteženje spoljnotrgovinskog poslovanja, smanjenje deficita u budžetu, a mi ga ovim izmenama, ovim rebalansom povećavamo i sad sa nekih 14,8 milijardi dinara povećavamo na 45,7. Dalje, nalažu restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku itd, ali u osnovi mi ne postupamo po nalozima MMF i Svetske banke i to će nas u svakom slučaju koštati.
S obzirom da mi je vreme pri kraju, dozvolite mi još samo dva minuta oko zaključaka. Kako možemo govoriti o razvoju i stabilnosti države kada ostvarujemo ovakve negativne makroekonomske korake? Deficit platnog bilansa od devet milijardi dolara, deficit spoljnotrgovinskog bilansa od nekih 13...
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Buha, možete li da privedete kraju?

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dozvolite mi još minut.
Kako možemo govoriti o stabilnosti ukoliko nam je spoljni dug došao na nivo od 63 % bruto društvenog proizvoda, a sami smo rekli da ćemo ga skinuti negde na 58,6%.
Nenamenski koristimo državna sredstva. Neizmirenje obaveze budžeta prema putarima u iznosu većem od 30 milijardi dinara, što predstavlja negde 4,8% budžeta, koji bi morali izmiriti jer su to poslovi koji su odavno izvršeni. Umesto zapošljavanja, predlagač budžeta ovde iznosi podatak da ćemo...
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Govorite tri minuta duže, molim vas, privedite kraju.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Završavam.  Ono što je stav SRS, to je da ne možemo prihvatiti sve ovo što je navedeno rebalansom budžeta. Ono što bi Vlada trebalo da zaustavi rapidan pad u demografskoj strukturi, mi svake godine 30 hiljada ljudi imamo manje, 500 ljudi visokoobrazovanih svake godine nam odlazi u inostranstvo.
Ne radimo ništa na polju zapošljavanja. Nemamo uslove za razvoj, nemamo uslove za stabilnost, ne radimo na zapošljavanju.
Ova vlada je i socijalno, i ekonomski i privredno nezdrava vlada, i ona kao takva mora otići u zaborav. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Predstavnik poslaničke grupe LDP, gospodin Zoran Ostojić.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, moram da priznam, gospođo ministarka, da nas je obradovalo kada ste stupili na dužnost što ste počeli da pričate o smanjenju javne potrošnje, o nuždi da država stegne kaiš i da se prilagodi realnosti. Ali, vrlo brzo ste ućutali.
Sada prilikom ove debate o budžetu obratiću se vama, ali u suštini vidim i Dinkića, i Vuka Draškovića, i Nenada Čanka, i Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića i sve koji čine vladajuću većinu, zato mi nemojte zameriti ako neki put budem malo energičniji, u svakom slučaju lepše je videti vas nego sve njih.
Kažete da je ovo budžet kompromisa, možda između DS i SPS, ali za LDP budžet treba da bude kompromis između populizma i odgovornosti. Zato mislimo da ovo to nije, ovaj kompromis koji je potreban Srbiji nije. Za nas je Vlada propustila šansu da ovim rebalansom promeni dosadašnju ekonomsku politiku. Mislimo da je politika loša, rebalansom se ona menja, ona se nije promenila. Ista je kao i pre.
Za LDP ta nova ekonomska politika treba da se zasniva na trošenju samo onog što je stvoreno, a ovaj rebalans je i dalje trošadžijski, a dobro se zna koga narod tako naziva. Mislimo da je problem što nastavljamo, još od ubistva Đinđića, varamo jedni druge, a svi zajedno, društvo, da se u ovoj zemlji reforme nastavljaju ili čak ubrzavaju. Jedino koga ne možemo da prevarimo to su naši partneri u Briselu, zato mislim da će šteta biti velika. Povećanje troškova u budžetu je za osudu, jer je i vrapcima na grani jasno da ekonomija Srbije ne može da finansira ovu neobuzdanu potrošnju Vlade Mirka Cvetkovića.
Ovo povećanje izdataka budžeta je direktna pretnja za sve građane i to će se, uveren sam, videti i tokom ove debate. Vi kažete da ste socijalno odgovorna Vlada, ali mi mislimo da ovakav budžet je isto neodgovoran prema svim građanima, bez obzira da li je reč o studentima za koje nema novca, ili o penzionerima kojima je obećano i koji će dobiti 10%, a to je već potrošeno ili za to neće moći da kupe za deset odsto više.
Predlog rebalansa budžeta počiva na nerealnom projekcijama i pokušaju da se što manje vide negativne posledice usporavanja i zaustavljanja strukturnih reformi, kašnjenja u procesu pridruživanja EU, monopolizacije, neefikasne i skupe države, to posebno naglašavam, i političkog dogovora postignutog prilikom formiranja Vlade. Ovaj rebalans je očigledno cena vašeg koalicionog dogovora.
Ovaj rebalans pokušava da prikrije negativne trendove koji su eskalirali tokom ove budžetske godine. A znate da ima stvari koje se mogu prikriti, ali se ne mogu pokriti. Rast inflacije pod jedan, veća je, zadržavanje stope nezaposlenosti na visokom nivou, oslanjanje na isključivo monetarnu politiku vođenja ekonomske politike, samo to. Jelašić brani dinar, nema druge politike. Od toga stradaju izvoznici, profitiraju uvoznici. Ogromnu javnu potrošnju pokušava ovaj rebalans da prikrije možda neuspešno, možda i ne pokušava, ona se vidi, Partijsko namirivanje javne potrošnje, katastrofalno nizak nivo privatizovanih prihoda, nedovoljno stranih investicija i krizu na međunarodnim tržištima.
U obrazloženju - rebalans budžeta Republike Srbije za 2008. godinu zasniva se na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u periodu januar-jul 2008, na revidiranim makroekonomskim i fiskalnim projekcijama za 2008. i planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici do kraja 2008. godine.
Ovakva tvrdnja koja stoji u obrazloženju je netačna i ona zapravo pokušava da sakrije osnovne razloge koje se kriju iza ovakvog predloga uvećavanja javne potrošnje i deficita na čak 45 milijardi dinara. Možemo ga stavljati u razne odnose, pa i sa društvenim proizvodom, ali kada ga stavimo sa deficitom iz budžeta, on je veći za oko 10%.
Zašto ovo nije tačno? Idemo redom; rebalans se ne zasniva na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u dosadašnjem toku godine, zato što makroekonomski i uopšte ekonomski uslovi u zemlji su nepovoljniji nego što su bili na početku godine. Oni su bili gori i u momentu sastavljanja ovog predloga, što je bio negde avgust, septembar, a danas kada parlament o rebalansu raspravlja još su gori.
Drugo, Vlada u obrazloženju sama priznaje da je zabeležena veća stopa inflacije od one koja je projektovana za ovaj period tekuće godine, a međugodišnja inflacija, avgust na avgust prošle na ovu godinu, dvocifrena je i iznosi 10,2%. MMF je pre nekoliko dana izneo procenu, sačinjenu posle njihove posete ovde, da će u ovoj godini sigurno biti dvocifrena inflacija, oko 11%.
Broj zaposlenih je neznatno opao, ali treba uzeti u obzir da bi pad bio mnogo veći, da tokom brojnih izbornih kampanja i posle formiranja ovakvog glomaznog državnog aparata, nije dodatno povećan broj zaposlenih u državnom sektoru.
Spoljnotrgovinski deficit je ogroman i za ovih sedam meseci iznosi više od 4,8 milijardi evra. Neto priliv stranih investicija je skroman u odnosu na projekcije i iznosi svega 1,5 milijardu evra. Prihodi od privatizacije su gotovo zanemarljivi, s obzirom na projekcije i očekivana sredstva, koja treba delimično da pokriju taj veliki deficit.
Devizna štednja stanovništva je u predlogu rebalansa navedena, prema podacima s kraja jula, oko 5,5 milijardi evra, ali bi poslanici trebali da znaju koliki je taj iznos danas i da li u međuvremenu možemo da uzimamo kao makroekonomski indikator ovako visok i stabilna nivo štednje domaćeg stanovništva, govorim u kontekstu onoga što se desilo, ne jurišu na banke, ali krizi u bankarskom sektoru izazvane recesijom u svetu, odnosno finansijskoj nestabilnosti.
U obrazloženju rebalansa navedeni su ekonomski izgledi za 2008. godinu, te se kaže da su osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade Republike Srbije - dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti, standarda stanovništva i ravnomerni regionalni razvoj. I zaista moj kolega Maraš kaže, pa gde to ima. Ovo ovde kao cilj, to možda za neku drugu zemlju, ali tako optimističan pogled na ekonomske perspektive danas, tokom ove aktuelne krize koju svi preživljavamo, mislim da sebi ne sme da priušti ni Vlada Francuske ni Vlada Nemačke.
Šta Vladi daje razloge za ovakav optimizam? U sadašnjoj Vladi većinu ima ista stranka koja je bila većinska i u prošloj Vladi, koja je u parlamentu predlagala budžet, a ova nova, socijalno odgovorna vlada, dodatno ga uvećava tako što će za svoje osnovno postizborno koaliciono obećanje, povećanje penzije, izdvojiti dodatnih 150 miliona evra. To je oko četiri-pet puta više nego provizija koja se plaća "Jugorosgasu".
U prvih sedam meseci je nezaposlenost blago porasla, za 0,1%, zvanični podaci. Koje mere je u međuvremenu Vlada donela i pripremila, koje treba da smanje nezaposlenost do kraja godine? Šta podrazumeva ta projekcija Vlade koja kaže da predviđa rast standarda stanovništva? Projektovana stopa inflacije do kraja godine je jednocifrena i iznosi 9,6%, a znamo da neće biti.
(Ministar, sa mesta: Ne znamo.)
Ne znamo? Možemo pretpostaviti da neće biti. Ta tvrdnja je praćena ocenom Vlade da će kurs dinara prema evru biti relativno stabilan, to ste napisali, i da će biti izvršena kontrola cena u javnom sektoru.
Izvesno je za nas, možda ne i za vas, da je ovako projektovana stopa nerealna i da o tome govore i postojeći trendovi, i procene relevantnih institucija, kao što je nerečena misija MMF, koja je bila nedavno ovde.
Dovoljan je i najobičniji pogled na listu poskupljenja proizvoda u poslednjih mesec dana. Sva ova poskupljenja će do kraja godine biti ugrađena u sve druge proizvode i usluge na tržištu, što će uvećati stopu inflacije, i zato kažemo da je nerealna.
Kada je pripremljen ovakav rebalans budžeta? U avgustu i septembru. U međuvremenu, od tada mnogo toga se dogodilo.
Danas je dinar mnogo slabiji, za skoro 10%, ili šeta, prema evru, nego u avgustu ove godine i taj pad vrednosti bi bio i veći bez intervencija Centralne banke koje smanjuju devizne rezerve.
Moramo da kažemo da nam je drago što je Vlada prihvatila naš inicijalni predlog s početka ove krize, kada smo tražili da se poveća garancija za štedne uloge, iako je na sednici Odbora za finansije sedeo vaš državni sekretar, koji je rekao da toga neće biti. Posle nekoliko dana toga je bilo i to je dobro, jer je time vraćeno poverenje u bankarski sistem, ali ovakve nerealne procene objektivno nas mogu dovesti u problem do kraja godine.
Šta reći za ono što ste napisali da će biti izvršena kontrola cena u javnom sektoru? Pre 10 dana poskupeo je gas za 60%. Juče ste odbili razuman predlog da ne bude poskupljenja, a da se ukine posrednik, jer je to otprilike ista suma.
Pod pritiskom Vlade naterali ste Telekom da odloži poskupljenje impulsa, ali je podignuta cena pretplate. Je l' to izvršena kontrola cena u javnom sektoru?
Nažalost, moram samo dve rečenice da pomenem i da se vratim na taj gas. Imamo gas, imamo nekakvu firmu koja uzima pare građana Srbije. To je tačno onoliko koliko treba više da daju.
Imamo privatnu firmu koja radi državni posao Univerzijadu. Svakim danom imamo tolike troškove, neću sad, jer nije vreme, biće, po Poslovniku, da pričam o javnim preduzećima, o platama, o aerodromu, ali nesporno je da država mora da stegne kaiš, a ovaj budžet to ne garantuje.
Naprotiv, u situaciji kada svi sastavljaju jedva kraj s krajem, kad ljudi odlažu nekakve investicije, da promene mašinu za veš koja im slabo radi, ne samo u Srbiji nego i u svetu, jedino ova vlada želi da troši, da obećava, da kaže kako je ona vlada koja je socijalno odgovorna ili je nešto obećala, pa će ostvariti.
Ne mislim da je velika šteta što će drugovi Mrkonjić i Đilas jesti pasulj sa rebrima na nekom gradilištu, nije to veliki trošak za te drugove, ali mnogo drugog troška ima koji je ovde ugrađen i mi se sada delimo na društvo u kojem jedni prave pare, a sve ih je manje i sve im je teže, a drugi troše i sve ih je više i sve su bezobrazniji. To je ovaj rebalans budžeta jasno pokazao.
Kako Vlada namerava da ostvari svoju politiku i strukturne reforme? Jačanje privatnog sektora kroz dovršetak privatizacije postojećih preduzeća i otvaranje novih preduzeća koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta. Kao da je prepisano iz nekog udžbenika kako bi to trebalo da bude, ali šta stoji da bi to bilo, koje su mere da bi se to ostvarilo?
Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture. Kako? Nemamo kapitala, a kapital uz državnu pompu odlazi napolje.
Sedam dana pre priznanja kosovske nezavisnosti od Crne Gore, predsednik vaše vlade, navrat-nanos, ode da otvori onaj tržni centar srpskim kapitalom koji je iz Srbije otišao u inostranstvo, a ovde ga nemamo.
Znali su, očigledno, šta će biti za sedam dana, jer sumnjam da bi to mogli da urade posle priznanja Kosova od strane Crne Gore.
Tekuća budžetska rezerva. Vlada u Predlogu rebalansa predviđa dodatna sredstva za budžetsku rezervu i to navodi kao jedan od razloga za povećanje rashodne strane budžeta i njegov rebalans. Kakva je to ozbiljna državna administracija koja u oktobru ne može da proceni iznos potrebnih budžetskih sredstava koja su joj potrebna do kraja godine? Vlada traži od parlamenta, od nas, da joj odobrimo skoro dve milijarde dinara za tekuću rezervu.
Akcize. Da li je realna najava premijera da će rast akciza povećati javne prihode? Iako su akcize u apsolutnom iznosu povećane negde na proleće, Vlada priznaje da je to, tada ste priznali, donelo neznatan prihod po tom osnovu, svega 1,2%. U odnosu na očekivane prihode biće do kraja godine prikupljeno oko 100 miliona evra manje novca od akciza.
U ovom rebalansu budžeta, Vlada predlaže umanjivanje očekivanih prihoda, a premijer istovremeno najavljuje povećanje akciza na motorni benzin, jer sada je akciza na motorne benzine blizu 36 dinara po litru, a za dizel oko 19 dinara. Zašto stalno suprotna politika akciza u odnosu na okruženje?
Kada raste cena nafte, sve normalne zemlje smanjuju akcizu da bi cena benzina ostala ista, da bi zaštitili standard stanovništva. Da li se to desilo kod nas? Nije. Kada pada cena nafte, kao što je sada slučaj, šta mi imamo? Povećanje akcize.
Razumem da je to potreba, svi imamo nekakve potrebe, ali ne možemo da ih zadovoljimo u meri u kojoj to ugrožava druge, a ovaj rebalans budžeta ugrožava građane koji rade i koji plaćaju porez. Evo ga porez na dohodak građana.
Zarade su, a time i prihodi od poreza na dohodak građana, porasle tokom sedam meseci 2008. Znači, porasle zarade, porastao prihod države. Vlada tvrdi da je porast prihoda po tom osnovu veći za oko 20% u odnosu na prošlu godinu. Mi iz LDP smatramo da je Vlada neodgovorno postupila kada je u rebalansu predvidela povećanje prihoda po ovom osnovu i usmerila taj novac u svoje inače neodgovorno i preterano trošenje naših para.
Mislimo da je mnogo bolje i pravednije omogućiti smanjenje poreskih opterećenja na zarade i druge slične prihode i tako stvoriti uslove za razvoj tržišta i povećanje zaposlenosti. Snađite se na drugom mestu ako hoćete toliko da trošite. Ovako ubijate preduzetnički duh i motivaciju onih koji rade i onih koji zapošljavaju.
Ako je već prvobitna projekcija potrebnih prihoda ostvarena, onda ne treba kažnjavati, nego nagrađivati one koji rade, malobrojne, jer sve će više biti onih koji troše, a sve manje onih koji rade. Onda ćemo u jednom trenutku svi biti ili narodni poslanici ili zaposleni u državnoj administraciji i nikog drugog neće biti.
Moje kolege će detaljnije ići po stavkama, samo da zaključim. Pomenuli ste populizam. Mislim da je populistički budžet. Ekonomsku perspektivu Srbije ugrožava vladajuća ekonomska filozofija baš populizma, kolektivizma i svemoguće države.
Takvu filozofiju najvećim delom zastupa kompletna politička intelektualna elita i levice i desnice. Slušao sam mog prethodnika, ne slažemo se oko budžeta, ali sa potpuno različitih stanovišta.
Stoga nije čudo da mnogi ljudi veruju da je država odgovorna za naše blagostanje, da ekonomski napredak nije stvar individualnih napora pojedinaca, već pametnog korišćenja državnih resursa, kao npr. NIS-a, koji poklanjamo, a onda idemo u Brisel da tražimo pristupne fondove.
Učenje na greškama pokazalo je da je sveprisutna država istinska prepreka dobrom životu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Da li ovaj rebalans budžeta pokazuje da se na greškama nešto naučilo? Za LDP, ne pokazuje. Neprijatna istina o Srbiji glasi: mi smo društvo koje troši više nego što proizvodi, koje ima visoke poreze, skupu i neproduktivnu birokratiju, niske strane i domaće investicije, potpuno nereformisan javni sektor, loše sudstvo i ogromnu korupciju kao posledicu velikog mešanja države u privredu.
Mi imamo kvaziintelektualnu naučnu i političku elitu koja je nesvesna potreba srpskog društva za promenama. Ta elita ohrabruje socijalistički mentalitet, političku otimačinu i tako tera i drži građane u siromaštvu.
(Predsednik: Hoćete da zaključite, molim vas, govorite minut duže.)
Da li se sve ovo vidi u ovom budžetu? Da, jeste, vidi se. Ovaj budžet nema veze sa realnošću, kao što politika Vlade nama veze sa realnošću na drugim sektorima, kao što je npr. Kosovo, i zbog toga poslanici LDP neće moći da podrže ovakvo rasipništvo. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospođa Jorgovanka Tabaković, a zatim su se, u svojstvu predstavnika svojih poslaničkih grupa, javili za reč Zoran Kasalović, Radojko Obradović i Elvira Kovač,  a zatim Velimir Ilić.
(Poslanici SRS lupaju rukama i olovkama o klupe).