Gospodo poslanici, molim vas da omogućite gospođi Tabaković da se obrati. Zamolila bih da ne lupate.

Ili lupanje ili argumenti, pa neka građani prosude ko lupa u klupe, ko iznosi argumente.
Poštovane kolege i građani Srbije, rebalans ovog budžeta mogu da nazovem carevim novim odelom. Država se u ovom trenutku pojavljuje kao jedan neiskreni stilista, jer nam kroji jedan model koji možda jeste savremen, ali prosto nam ne pristaje, jer država Srbija nema para za ovako visoku modu. Ni naša deca nemaju vremena za ovakva zavaravanja. Osnovna karakteristika ovog budžeta može biti nesrazmera, odnosno disproporcija. Te disproporcije su izražene u sledećem: više trošimo nego što stvaramo, imamo veću potrošnju od poreskih prihoda, više uvozimo i zadužujemo se nego što proizvodimo i investiramo. Budžet raste nesrazmerno u odnosu na društveni proizvod.

Gospodo poslanici, zaista ometate rad i molim vas da se utišate. Poruka je jasna, izrazili ste svoja nezadovoljstva, ali vas zaista molim, zbog dostojanstva i ugleda Skupštine, da nastavimo, da ne pravimo pauze. Nemojte me dovoditi u situaciju da izričem mere.

Budžet raste nesrazmerno u odnosu na bruto društveni proizvod, u odnosu na privrednu aktivnost, u odnosu na kupovnu moć i u odnosu na standard. Od 2000. godine do 2005. budžet Republike Srbije je povećan 10 puta i 2005. godine je iznosio 521 milijardu dinara.
Za to vreme društveni proizvod je povećan za svega tri, a danas četiri puta. Pošto gospođa ministar hoće da pribeleži podatke, reći ću. Društveni proizvod je 2000. godine iznosio 11,4 milijarde dolara, a danas je on negde oko 40 milijardi dolara, ali nam je zato budžet desetinu puta povećan u odnosu na onaj koji je bio 2000. godine.
Mi imamo jedan najznačajniji strukturni problem budžeta u Republici Srbiji. Imamo finansiranje kreditima, mogu da kažem i nasleđene dugove, ali su ti dugovi u svakoj godini veći od primanja, namerno kažem primanja, a ne prihoda budžeta, jer privatizacija i rasprodaja nisu prihodi nego primanja od privatizacije.
Imamo još jednu nesrazmeru koja se zove da su prihodi koji ulaze u budžet, mahom zasnovani na PDV-u od uvoza. Čak 48% od budžeta prihoduje upravo na PDV-u od uvoza, na čemu i zasnivam tvrdnju da smo mi pretvoreni u društvo koje uvozi i koje apsolutno nema adekvatnu proizvodnju gde bi, na osnovu izvoza, moglo da pokriva svoje debalanse u deviznom smislu.
Postoji još jedno bitno određenje koje se zove finansiranje subvencijama i koje jeste praksa od 2000. godine do danas. To trošenje subvencijama jeste problematično, jer u svakoj ozbiljnoj državi bi morao da postoji zakon o subvencijama i da se tu propišu kriterijumi, jer se milijarde dinara troše od 2000. godine do danas u finansiranju uredbama koje se objavljuju gotovo u svakom drugom broju "Službenog glasnika".
Ono čime se često gospodin Dinkić hvali, kao giljotinom propisa, jeste upravo jedno moderno iskustvo - da se ukidaju uredbe ministara i nižih nivoa vlasti, i to jeste giljotina propisa. Znači, da zakoni budu osnov za trošenje javnih para.
Budžetski potrošači rastu u budžetu Republike Srbije kao korov: agencije, organizacije paralelne sa ministarstvima, kad jednom u budžetu nađu svoje mesto, retko da iz njega mogu da izađu. Onaj ko se jednom priključi na državnu slavinu, na državna jasla, nalazi hiljadu razloga da sa te slavine i jasla nikada ne siđe.
Postoje samo dva izuzetka. Reč je o Agenciji za privatizaciju i o Agenciji za sanaciju banaka, a sada se zove osiguranje depozita, koje su vrlo vešto izvučene iz budžetske kontrole, i onda kada rasprodaju državnu imovinu i kada raspolažu novcem od prodaje državnih banaka, tada nisu pod kontrolom ni ministra finansija, ni ovog parlamenta, već samo pod kontrolom članova upravnih odbora koji su u tim organima ...

Kolege poslanici, izgleda da gospođi Tabaković ne smeta, ali zaista svima ostalima smeta ta buka.

Nemojte, molim vas, zbog mene da intervenišete, svako iznosi argumente koje ima.
Te dve agencije troše novac bez kontrole, što vi priznajete član 2, jer kažete da će se potrebna sredstva za budžetski deficit podmiriti iz privatizacionih primanja, kredita, donacija, ali sve sa zarezom i nabrajanjem tekstualnim, bez realnih veličina koliko u pokriću budžetskog deficita i finansiranju ovih stavki učestvuje svaka od ovih pojedinačnih stavki.
Ovo što je zanimljivo, ti fondovi, agencije i paradržavne organizacije imaju tretman pola ribe pola devojke, državni kada raspolažu sredstvima, privatni kada izbegavaju kontrolu.
Koliko su to ozbiljne cifre izneću samo jedan odgovor ministra finansija, koji nam je u decembru prošle godine dao podatak da je zaključno sa 2007. godinom naplaćeno 8,4 milijarde likvidnog novca. Znači, ne kompenzacija od tih banaka, one četiri velike banke koje su zatvorene januara 2002. godine.
Ono što jeste problematično, tih 8,4 milijardi dinara u stvari je 800 miliona evra, za koje evo i ovde koristim priliku da pitam, ko raspolaže tolikim novcem, gde se on nalazi i u šta je uložen.
Ono što meni jeste posebno sporno, sve vreme koristite podatak odnosa duga i budžeta. Ne govorite odnos duga državnog, javnog, privatnog i budžeta nego sve vreme govorite o odnosu duga i o odnosu društvenog proizvoda.
Međutim, kako je budžet Republike Srbije garant za sve međunarodne obaveze, kako je budžet Republike Srbije i jemac, ali i platac, ekonomisti će razumeti i svi ostali građani, bitno je da prilikom zaduživanja i finansiranja budžetskog deficita vodimo računa o tome šta su mogućnosti budžeta, odnosno građana da finansiraju vraćanje kredita, a ne proizvod društveni koga vodimo u tekućim cenama, znači inflatornim.
Znači, nije iskazan u vrednosti, jer nas takva visoka vrednost prosto uspavljuje praveći od nas idealnog dužnika.
Znate, država Srbija u liku budžeta, odnosno onoga ko vodi državu, lako se zadužuje. To radi gospodin Dinkić kada ide i traži kredite od Svetske banke, jer on ima siguran, ranije smo govorili akceptni nalog, a sada govorimo o garanciju banke, odnosno garanciju budžeta.
Šta rade svi ostali građani? Neki lupaju. To jedino umeju. Neki moraju da žive rizičan život tržišne privrede, živeći nesiguran život kada traže posao, kada uzimaju kredit, kada im raste rata za kredit, kada rastu kamate na kredit, ali budžetski korisnici imaju život bez rizika, jer je budžet garant za obaveze koje oni preuzimaju, ali u ime budućih generacija, jer svaki deficit koji u ovom budžetu jeste teret na teret budućih generacija.
Gde ste napravili uštede ovim budžetom? Ono što mene posebno brine i povređuje je ušteda na budžetu Državne revizorske institucije. Kažete nisu potrošena sredstva, pa hajde da od tih sredstava malo otrgnemo i da regulišemo ono što je, kako ste potpuno ispravno rekli, kompromis ove vlade i kompromis sadržan u ovom budžetu.
Međutim, koliko je iskrena namera da građanima pokažete da se javna sredstva troše transparentno i da ste za to spremni da položite račun, ako Državna revizorska institucija, koja treba da kontroliše trošenje javnih sredstava na hiljade korisnika, nema uslove za rad, nedavno je dobila prostor, ali evo i vi im oduzimate sredstva, ne želeći u stvari ili nemate moći da se izborite za tu državnu kontrolu.
Međutim, kada kažem da je vaš rebalans budžeta carevo novo odelo i kada kažem da je car go, Srpska napredna stranka i poslanički klub Napred, Srbijo je spreman da sašije novo odelo caru. Kada iz budžeta onako, kako smo to mi uradili amandmanima, shvatite da ne možete da trošite ono što se ne proizvodi i ne zarađuje, kada prestanemo da NIP finansiramo iz kredita nego samo iz realnih izvora i kada odustanete od novih zaduživanja, budžet je uravnotežen.
I više od toga. Stvori se određeni iznos sredstava koji smo mi, podnoseći amandmane, preusmerili u mladost, u amaterski sport, u podršku porodicama, u podršku aktivnostima i radu nacionalnih manjina, u razvoju sela, u podršku vojsci za njeno opremanje i bolje plate, u podršku dijaspori preko sredstava namenjenih Matici iseljenika, za rad Državne revizorske institucije, i to ne samo za plate revizora, nego za usluge po ugovoru, kojima treba angažovati veliki broj revizora da izvrše kontrolu javnih sredstava.
Na ovom mestu prosto moram da pomenem jednu vrlo važnu stvar, da problem sa kontrolom javnih sredstava preko Državne revizorske institucije verovatno ne bi ni imali danas da smo sačuvali jednu od retko vrednih i korisnih tekovina koja se zvala Služba društvenog knjigovodstva, koja je bila i stručna i sposobna, imala je i kadrove, i prostor i mogućnosti da obavlja kontrolu trošenja sredstava.
Međutim, nećemo zaboraviti da je SDK, kao i poslovne banke, vrlo namerno i svesno uništen, da se u njihov prostor svojevremeno uselila mahom Nacionalna štetionica, ali i neke druge banke, i da mi danas ni u ovom budžetu nemamo jednu pravu imovinsku kartu i bilans Republike Srbije, koja bi morala da nam kaže šta je prodala, a šta je prihodovala, na primer, od Poštanske štedionice. Šta ima nameru još da proda, a šta da prihoduje.
Imate situaciju da u budžetu pre dve godine prisilite vaše poverioce putare da odustanu od tužbi kojima su imali realna potraživanja za izvršene radove, jer se sa državom ne valja svađati, kažu koga je moliti njega nije ljutiti.
Zaključiću, ovo vreme ne samo svetska finansijska kriza, nego mogućnosti države Srbije, sve ono što predstoji sa primenom, prevremenom primenom Sporazuma o pridruživanju, koji će nam godišnje umanjiti prihod od carina za 150 miliona evra, jeste trenutak da Srbiji i građanima krojite odelo koje im stoji. Koja odela pristaju onima koji lupaju ovde, neka zaključe građani. Hvala.
(Za sve vreme govora narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković poslanici SRS su lupali o klupe.)

Izvinjavam se što nisam bila u stanju da obezbedim red i adekvatnu atmosferu u toku izlaganja gospođe Tabaković. Pre svega, htela bih da se izvinim gospođi ministar, gospođi Stojiljković, svim poslanicima, svima, i htela bih da vam kažem da u skladu sa članom 105. i 106, i pored toga što je bilo sugestija da izreknem određene sankcije, odnosno mere, to ovaj puta nisam učinila, ali ću ubuduće to činiti. Ubuduće ću to činiti, molim vas.
Narodni poslanik Zoran Kasalović, kao predstavnik poslaničke grupe SPS - JS.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, definisani prioriteti nove Vlade do kraja 2008. godine, pre svega u smislu ubrzanja izgradnje infrastrukture i finansijskih podsticaja za strateške investicije, poboljšanje položaja penzionera i socijalno ugroženih kategorija stanovništva, kao i značajna podrška razvoju poljoprivrede, predstavljaju osnovni okvir za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu i predloženi rebalans budžeta za 2008. godinu, u stvari je izraz težnje i nastojanja da se ti prioriteti realizuju.
Deo prioriteta je već formalizovan i to kroz uredbu o vanrednom povećanju penzija, ugovorom sa Fijatom, ugovorom sa izvođačima radova na infrastrukturnim objektima, te uredbom o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2008. godini. Mere u smislu podizanja kapaciteta poreske administracije, pojačane mere kontrole u naplati poreskih obaveza, informaciono povezivanje službi daju rezultate. Struktura naših poreskih prihoda budžeta kreće se i razvija u skladu sa tendencijama i praksom u EU, u kojoj najznačajniji poreski prihod budžeta čini PDV, porez na dodatu vrednost, sa projektovanim nivoom učešća od 48,5%, odnosno oko 315 milijardi 600 miliona dinara.
Uz povoljno kretanje određenih makroekonomskih pokazatelja o kojima je i gospođa ministarka govorila, te kretanja prihoda budžeta za period januar-avgust 2008. godine, sve to omogućava određenu stabilnost i održivost fiskalnog sistema Republike Srbije i trenutno realno planirano povećavanje budžetskih prihoda za 1,6% u odnosu na prvobitni plan, odnosno u iznosu od 650 milijardi i174 miliona dinara.
Neophodno je, shodno tome, izvršiti usklađivanje izdataka, a ovim predlogom rebalansa budžeta za 2008. godinu Vlada je utvrdila ključne prioritete budžetske potrošnje u iznosu od 695,9 milijardi dinara. Pre svega, rebalansom budžeta za 2008. godinu planirana su dodatna sredstva za penzije u iznosu od 12 milijardi i 658 miliona dinara, za realizaciju uredbe Vlade o vanrednom povećanju penzija za 10% od isplate za oktobar 2008. godine. Planirano je povećanje sredstava za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu od nepunih milijardu i 500 miliona dinara, koja se odnose na naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, pre svega, radi obezbeđivanja dodatnih sredstava za naknade porodiljama, zbog povećanja broja porodilja, što je odličan pokazatelj, kao i naknade korisnicima materijalnog obezbeđenja porodice, tuđe nege i pomoći, naknade hraniteljicama, i u Predlogu rebalansa budžeta za 2008. godinu ta sredstva sada zahvataju negde oko 9,2% rashoda ukupnih i iznose 68 milijardi i 119 miliona dinara.
Na ovaj način, Vlada Republike Srbije dokazuje da je socijalno odgovorna i spremna da se brine o svakom građaninu države Srbije, kao i da značajno u narednom periodu poboljša status i standard penzionera, od kojih su mnogi dospeli pod udar dugogodišnje i nedovoljne brige i nerazumevanja društva za njihov materijalni položaj i socijalni status.
Za subvencije u poljoprivredi planirana su dodatna sredstva u iznosu od nepunih 7 milijardi dinara u cilju sprovođenja već donetih propisa iz ove oblasti, a pre svega za regresiranje repromaterijala, za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2008. godini, podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, genetskom unapređenju mlečnog govedarstva, regresiranju mlečnog stočarstva, osiguranju životinja, useva i plodova, kao i u oblasti zdravstvene zaštite životinja i bezbednosti hrane životinjskog porekla.
Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je jasno da poljoprivreda predstavlja strateški veoma značajnu privrednu granu, i ujedno najveći razvojni potencijal Republike Srbije u budućnosti.
Svakako da se izdvajanjem dodatnih sredstava Vlada Republike Srbije jasno opredelila u tom smislu, kao i da želi u budućnosti da podigne nivo konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora, obezbedi kvalitetnu i bezbednu hranu namenjenu domaćoj potrošnji i izvozu, te očuva životnu sredinu od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka i tako na najbolji mogući način pruži, između ostalog, punu podršku održivom razvoju sela i ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije.
Za realizaciju projekata saobraćajnica od nacionalnog značaja, i to obilaznice oko Beograda, deonice Dobanovci-Bubanj potok i izgradnju autoputa na deonicama Niš-Dimitrovgrad i Leskovac-Preševo, planirani su Predlogom rebalansa budžeta za 2008. godinu dodatna sredstva od dve milijarde i 300 miliona dinara, kao i dodatna sredstva u iznosu od milijardu i 970 miliona dinara za još jedan projekat od nacionalnog značaja, a to je realizacija ugovora o zajedničkom ulaganju sa Fijatom, a sredstva se opredeljuju na ime osnivačkog uloga.
Pomenuti projekti i izdvajanje dodatnih sredstava ovim rebalansom potvrđuju odlučnost Vlade u nameri da pokrene dugo očekivane kapitalne projekte, koji će sigurno obezbediti rast zaposlenosti i standarda stanovništva i stvoriti preduslove za dinamičan privredni rast. Naravno, da bi se planirani prioriteti Vlade Republike Srbije i ciljevi u potpunosti ostvarili biće izazova, a pre svega biće u narednom periodu neophodna pojačana kontrola rashoda, kao i jasan kurs u pravcu promene strukture javne potrošnje ka većem učešću javnih investicija, kao što su Koridor 10. Na taj način bi se sigurno suspendovao eventualni efekat na opšti rast cena.
Svakako spremnost da se uvećani budžetski deficit sa planiranih 40,95 na 45,78 milijardi dinara pokrije iz dva realna izvora, i to akumuliranih privatizacionih prihoda iz prethodnih godina i akumuliranog suficita iz penzionog fonda samostalnih delatnosti, dodatno isključuje takvu mogućnost i scenario i siguran sam da je to izbor i opredeljenje resornog ministarstva i Vlade.
Svakako da je ograničena raspoloživa sredstva, realna sredstva predviđena ovim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, moguće i na drugačiji način opredeliti nego što je u ovom predlogu, a pogotovo, uvažavajući nespornu činjenicu da su potrebe mnogostruko veće od mogućnosti raspoloživih realnih sredstava.
No, obzirom da se ovim predlogom rebalansa budžeta za 2008. godinu ostvaruju prioriteti o kojima sam govorio, a koje poslanički klub SPS-JS smatra najznačajnijim i vidi kao realizaciju svojih predizbornih obećanja građanima Republike Srbije, uvereni smo da je ovaj predlog rebalansa budžeta za 2008. godinu dobar i mi ćemo za njega glasati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, reč ima Radojko Obradović, ovlašćen ispred DSS.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, dugo najavljivani rebalans budžeta je konačno pred nama. Malo je paradoksalno, jer po Zakonu o budžetskom sistemu u sledećih desetak dana, 1. novembra, treba da se pojavi budžet koji mi treba da usvojimo 15. novembra, znači za manje od mesec dana ćemo usvojiti budžet za 2009, ali uvek su u Srbiji specifične okolnosti koje imaju neka neobična stanja.
Zašto rebalans budžeta danas, kao što reče gospođa Dragutinović? Pa, postoje dva odgovora na ovo pitanje, jedan je dala gospođa Dragutinović, a drugi njen državni sekretar, gospodin Ilić. Gospođa Dragutinović je rekla da je razlog za rebalans nova metodologija i mi to u svakom slučaju pozdravljamo.
A u vrlo gledanoj emisiji "Utisak nedelje" gospodin Ilić je rekao da rebalans budžeta se nalazi u Skupštini zato što Vladu sačinjava veliki broj stranaka, baš tako je rekao u "Utisku nedelje". Vladu sačinjava veliki broj stranaka, tu ima dosta malih stranaka, one se plaše izbora i hoće da u prvoj godini zadovolje i ispune sva predizborna obećanja. Ovo je politički budžet koji predstavlja ispunjenje predizbornih obećanja. Emisija je bila reprizirana nekoliko puta, možete da proverite da li je to baš tako.
Naravno da u Skupštini Srbije uvek imamo dilemu da li je čaša puna ili je čaša prazna. Nama je ovde važno da čaša ima vode, a da li je puna ili prazna zavisi od ugla iz koga određeni problem gledamo. Pre 15 dana je praktično čitava opozicija optužena za širenje panike.
Ukazivali smo da postoji kriza u finansijskom sektoru, da će ta kriza metodom spojenih sudova u manjoj ili većoj meri da se prelije u Srbiju, da ne znamo koliki su to efekti, ali u svakom slučaju da će se to osetiti ovde.
Na Odboru za finansije bili su guverner i bio je takođe državni sekretar Ilić. Nama su rekli da vi niste u mogućnosti, imali ste neke druge obaveze. Mi smo s njima obavili razgovor. Pretpostavljam da su vas obavestili o svemu tome.
Rečeno nam je da tri hiljade evra, koliki je depozit osiguran po našem zakonu, apsolutno pokriva i garantuje stabilnost sistema, pokriva 90% partija i da nema nikakve potrebe da se povećava garantni depozit. Kada smo mi predložili zakon, DSS i naš poslanički klub, po kome podižemo depozit na 20 hiljada evra, optuženi smo za demagogiju, za populizam, za širenje dalje panike i pometnje.
Deset dana kasnije, Vlada donosi odluku da se poveća depozit na 50.000, a možda i na 100 hiljada evra. Da li je čaša puna ili je čaša prazna? Postoji magnetofonski snimak, može da se proveri, pa ćemo videti o čemu se radi. Toliko o čaši.
Mi ćemo u delu načelne rasprave i u diskusiji o amandmanima analizirati pojedinačno politike Vlade. Pokušaću da odgovorim na pitanje da li je ovaj budžet realan, bez obzira na to što nam je rekao vaš državni sekretar i kolika je verovatnoća da se ovaj budžet ispuni.
U vašem izlaganju, to je malo šire na internet sajtu Vlade nego što ste rekli ovde, ova verzija, u svakom slučaju piše da su osnovne pretpostavke za realizaciju ovakvog budžeta ubrzanje reformi, nastavak evropskih integracija, fiskalna i monetarna politika i povećanje stope investicija na 25 do 27 procenata bruto društvenog proizvoda ili osam do 10 milijarde evra. To su pretpostavke da se ovakva politika ispuni.
Prvo, prema svim istraživanjima i prema svim izveštajima međunarodnih institucija, kreditni rejting Srbije pada. Svetska banka u izveštaju poslovanja 2009. godine kaže da Srbija zauzima 94. mesto, što je tri mesta gore nego prošle godine, 12 mesta gore nego 2005. godine. Svetska banka u izveštaju upravljanja kaže da je značajno smanjena efikasnost Vlade Republike Srbije.
Kanadski "Frejzer institut" kaže da Srbija zauzima 98. mesto u regionu prema uslovima poslovanja i u regionu je lošija samo Bosna i Hercegovina. Primera radi, Albanija je na 65. mestu, Bugarska na 68. mestu. "Transparentnost internacional" kaže da Srbija deli 85. mesto na njihovom izveštaju. Primera radi, Rumunija je na 70, Makedonija na 72. mestu.
Što se tiče investicija, koje su uslov za ispunjenje ove ekonomske politike, one će ove godine biti više nego dva puta manje nego što vi projektujete.
Dva puta manje investicija nego što je potrebno da bi se ovakav projekat realizovao, svega 12,3% od bruto-društvenog proizvoda, što je značajno manje nego prošle godine, kada je bilo 17%, i dva puta manje nego što vi pretpostavljate za realizaciju.
Platno-bilansna pozicija Srbije se značajno pogoršala. Ove godine trošimo 19% bruto društvenog proizvoda više nego što proizvodimo.
Kako kaže MMF u svom izveštaju, 500 milijardi dinara potrošimo više nego što se u Srbiji napravi. Kako to da nadoknadimo? Kroz privatizaciju, zaduživanjem i doznakama iz inostranstva. Dosta naših ljudi radi u različitim zemljama i te pare donose u Srbiju.
Ukupan spoljni dug iznosi 60% bruto društvenog proizvoda i povećava se iz godine u godinu. Prema Memorandumu koji je pred nama, spoljni dug ove godine je 20,8 milijardi dolara, 2009. godine 24,4, 2010. godine 27,8 i projekcija za 2011. godinu je 31,1%. U sledeće tri godine spoljni dug će se povećati za 11 milijardi dolara, a u Memorandumu se jasno kaže da je dugoročni kreditni rejting, na strani 75, bb minus i da će tako dugoročno ostati.
Javni rashodi su za 18,7% veći nego u istom periodu prethodne godine. Značajna su povećanja i upadljiv je rast subvencija, dokapitalizacija, pozajmica, transfera, nabavke robe, neselektivne investicije u zgrade i građevinske objekte. Malo je neobično pošto se ide sa rebalansom ovako neposredno pred budžet, ali bilo je dobro da smo dobili i podatke o izvršenju budžeta.
Vi ste na početku rekli da smo imali srećnu okolnost, vi ste to nazvali - iznenadna sreća, pošto ove godine imamo 10 i po milijardi više sredstava nego što je planirano. Ta iznenadna sreća se zovu carine, jer od tih 10 i po milijardi devet su carine.
Šta znači carine? To znači da uvozimo neverovatne količine robe i da je taj deficit sve veći i veći. Nisam siguran da ako uvozite ogromne količine robe, da je to iznenadna sreća, to bih nazvao nekako drugačije.
U svakom slučaju, uveliko se smanjuje javna potrošnja, uveliko se povećava umesto da se smanjuje javna potrošnja, a fiskalni deficit se sve više i više povećava.
U ovom budžetu i Memorandumu nema podataka kako će ovaj i ovakav budžet uticati na osnovne parametre, na rast cena, na politiku plata, na ekonomski rast, na nove investicije, na smanjenje siromaštva, na socijalnu zaštitu, na državnu pomoć i na sve druge važne makroekonomske parametre.
Neke konkretne stavke, o tome ćemo pričati u raspravi po amandmanima, ali je vrlo interesantan programski deo budžeta i rečeno je da će se NIP naći u programskom delu budžeta.
U tom programskom delu nema Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ali ima Ministarstva vera i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Malo je neobično da programski deo budžeta sačinjava Ministarstvo vera, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ne, ali dobro, to je stvar predlagača.
U najvažnijem dokumentu uz budžet, koji predstavlja politiku Vlade, a to je Memorandum o ekonomskoj politici, za samo godinu dana povećanje, odnosno udeo u rashodu bruto-društvenog proizvoda je 6%, Memorandum iz 2007. godine 39,5, Memorandum iz maja 2008. godine 43,3, a sada je 45,4. Značajno povećanje potrošnje. Ako se bude ispunilo sve ono što je obećano, biće nam još i gore.
Pohvaljujem Memorandum koji je vrlo pošten, vrlo efikasan i vrlo precizan. On o ovom budžetu govori više nego što bilo ko od nas može da kaže.
Na strani 56 u poglavlju - Fiskalni rizici, kažete ovako: populistička ekonomska politika. Vi vašu politiku nazivate populističkom. Tu nemam ništa da dodam. Kažete ovako: ozbiljan fiskalni rizik predstavlja mogućnost nastavka sprovođenja populističkih ekonomskih politika.
Ne kažete da će se možda voditi, nego kažete da će se nastaviti populistička ekonomska politika. Na ovo nemam ništa da dodam. Ovo nije budžet koji možemo da podržimo. Hvala.