Pozivam se na članove 100 - 104. Poslovnika i za tu priliku sam poneo i digitron. Molim vas, ja protestujem zbog toga što se namerno veštački produžava rasprava koja je praktično završena. Imali smo raspravu u načelu, ona je praktično završena a sada se namerno produžava. Umesto da smo svi nestrpljivi da ministar finansija da odgovore na naša pitanja. Produžavamo raspravu na više načina, ali najdegutantniji način je da pričamo o pojedinostima. Iscrpli smo mogućnosti rasprave u načelu, sada postavljamo pitanja koja se tiču direktno pojedinih amandmana, odnosno pojedinih razdela, bilo da se tiče prihodne, bilo rashodne strane, a pred nama je 84 amandmana puta 150 minuta po poslaničkoj grupi, to je 12.600 minuta, odnosno to je 210 sati, odnosno 21 sat po poslaničkoj grupi. Malo li je toliko vremena da postavimo sva pitanja koja se tiču bilo koje od aproprijacija, bilo na strani prihoda, bilo na strani rashoda.
Jednu raspravu koja je završena mi veštački produžavamo i ona pitanja koja će tek doći na red sada postavljamo. Ponašamo se nefer, a treba da radimo makar korektno da bismo došli do te rasprave o pojedinostima, kada će svako imati pravo da govori o svakom amandmanu.
Na kraju vas pozivam da svako od nas, nezavisno od toga da li je na levoj ili desnoj strani, uključi ono dugme koje služi za regulaciju moralnog kategoričkog imperativa. Hvala.

Sreto Perić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre, gospodine Vujadinoviću, ja vas uvažavam, ali malo li je što ste nam ukrali 20 poslaničkih mandata, vi hoćete da ukradete i moje vreme predviđeno za diskusiju u načelu. Čekao sam, a vi ste već ovde proglasili da je rasprava u načelu završena.
Nije, gospodine Vujadinoviću, posle mene ima još četiri narodna poslanika iz poslaničkog kluba SRS koji treba o ovome da govore.
Gospođo ministre, ovo je prvi ozbiljniji izazov ove vlade. Zbog čega? Ovo je provera, zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu, ali i ona je završena. Krkobabić je nešto hteo... Uvažavam pet kolega narodnih poslanika koji se svim srcem i dušom bore za penzije. I SRS se zalaže za povećanje penzija, za sve kategorije invalida, za omladinu i za studente, i za neke ljude da se zaposle, to je naš cilj. Cilj je, svakako, da se povećaju i penzije. Ali, ovaj predlog rebalansa nije uvažio osnovne kategorije kao što su inflacija, povećana javna potrošnja, veliki problemi vezani za globalnu ekonomsku politiku.
Vi kažete da vas zanimaju samo cifre i tu ste u pravu, ali mora i ovo nekoga da interesuje. Konkretno mislim na vas. Rekli ste da je ovaj rebalans budžeta urađen skoro, ja vam kažem da to sigurno nije skoro urađeno. U obrazloženju na strani 90 piše - očekuje se relativno stabilan kurs dinara. Građani Srbije, da li mi danas imamo stabilan kurs dinara? Nemamo, u odnosu na evro, naravno. Cena sirove nafte na svetskom tržištu ne da se nije stabilizovala, ona pada; imamo situaciju da je 11. jula 2008. za barel nafte trebalo izdvojiti 147,27 dolara, a 24. oktobra 63 dolara. Ni to niste imali u vidu.
Šta se desilo u Srbiji? Desilo se da se sada razmišlja da je trebalo da se cena smanji za desetak dinara, a to je ukupno smanjenje za nekih petnaestak dinara od momenta kada smo imali tu najveću cenu sirove nafte.
Da li postoji kontrola rasta cena u javnom sektoru kada smo pre nekoliko dana imali na delu povećanje cene gasa za 60%? To je ono u šta je najveći broj korisnika gasa mogao da se uveri. Da ne govorimo o rastu cena na malo koji direktno utiče na inflaciju koja je, na godišnjem nivou posmatrano, avgust 2007 - avgust 2008, bila 10,5%. Pričate o jednocifrenoj inflaciji kada imamo dvocifreno povećanje cena; treba obratiti pažnju na to.
Izvozna baza u Srbiji je veoma mala i ne možemo brzo prevazići globalnu ekonomsku krizu koja postoji, ali sve češće čujemo izjave zvaničnika u Srbiji koji kažu - zašto se ovo na svetskom nivou nije ranije desilo, Srbija bi imala koristi od toga? Predviđa se da mi možemo da profitiramo od te globalne ekonomske krize. Ne treba uopšte biti ekonomista pa znati da to nije moguće, treba samo živeti u ovoj državi.
(Predsednik: Vreme. Mnogo ste prešli. Mislila sam da ste možda počeli da govorite u okviru vremena SRS.)
Ako nije problem da poslaničkoj grupi SRS ovaj minut, koliko ste mene prekinuli, ne računate, jer ja govorim u okviru raspoloživog vremena poslaničke grupe SRS.
(Predsednik: U redu, nastavite slobodno, koliko god želite. Možete do 25 minuta.)
Vi ste govorili u vašim predizbornim kampanjama... Tada je dozvoljeno, nije lepo, ali je dozvoljeno u izbornoj kampanji možda i obmanuti građane, ali kad postanete vlast ne smete to da činite. Mlađan Dinkić je sa pozicije ministra za ekonomiju obećavao isplate besplatnih akcija. Od toga danas nema ništa. Objasnio je kao kad obećate detetu da ćete ga izvesti u šetnju mesec dana unapred, a posle padne kiša, pa onda ne možete da ga izvedete. On to poredi sa elementarnim nepogodama, a veće elementarne nepogode od ovog sastava Vlade za građane Srbije nisu mogle da se dese.
Uostalom, predsednik Republike kaže - nije ideja da štedimo tako što ćemo zatvoriti radna mesta, nego tako što ćemo otvoriti nova radna mesta, čime ćemo obezbediti elementarne životne potrebe ljudi, a u budućnosti, nadam se, dići do velikih visina životni standard građana. A sve je veći broj nezaposlenih.
Kako se postiže bolji život građana? Postiže se, pre svega, stabilnom političkom situacijom. Da li je mi sad imamo? Nemamo, zato što zvaničnici u Srbiji ne žele da posvete dužnu pažnju nacionalnim problemima sa kojima se Srbija susreće, zatim, stabilnosti cena, koju takođe nemamo, i zapošljavanju, a ne samo povećanju zarada, čak i penzija.
Kakvu mi sad situaciju imamo? Nominalno, plate su rasle; očekujemo i povećanje penzija 10. novembra, vezano za oktobar. Ali, sa svim ovim povećanjima cena na malo, šta ćemo dobiti? Izgubićemo sva ona povećanja.
Dozvolimo da je Jovan Krkobabić postao svestan toga što MMF kaže i što mu kolege u Vladi kažu, da ne bi bilo u redu, ne da bi se rušila Vlada, nego bi se rušila država. Dozvolimo da se ima razumevanja za taj deo, ali mi trenutno imamo takvu situaciju i što se povećaju i lični dohoci i penzije, a da ne govorimo o subvencijama... Nedavno sam rekao da su potrebna sredstva za setvu pšenice, za jedan hektar, u jesen 500 evra i na proleće od 250 do 300 evra, a imamo kroz subvencije 120 evra po jednom hektaru. Gospođa ministar je rekla da i to predstavlja veliki problem za budžet.
Vraćam se sada na početak njenog izlaganja, na izlaganje ministra za finansije na Odboru za finansije i na sednici Narodne skupštine. Otprilike, imamo potrebu za rebalansom budžeta zato što imamo previše sredstava, pa eto, da bismo to potrošili, vi ste naveli koji su prioriteti, mi sada treba da izvršimo rebalans budžeta, pa imamo deficit budžeta od 45 milijardi. Mislim da je ovaj budžet rasipnički. Mogu da se složim sa vašim izjavama koje ste davali izvan ovog dela, ali način na koji branite ovde ovaj zakon nije prihvatljiv za poslaničku grupu SRS.

Gospodin Vladan Batić, pa Konstantin Arsenović, Milan Dimitrijević, Milan Avramović, Marina Raguš itd.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o rebalansu budžeta i ono što čujemo od pojedinih potpredsednika Vlade i ministara povodom sto dana rada Vlade neodoljivo podseća na vreme vladavine režima Slobodana Miloševića. Zašto? Kada vam pojedini potpredsednici Vlade i ministri kažu da će svetska finansijska kriza povoljno uticati na događanja u Srbiji, onda je to eho one priče u vreme sankcija kada je govoreno da će sankcije povoljno uticati na pojedine grane privrede, da ćemo imati švedski standard i švajcarski nacionalni dohodak, kao da živimo u vremeplovu.
Doduše, i to mi se čini da je normalno kada pojedini sledbenici Slobodana Miloševića koji su danas u vlasti, poput zamenika predsednika, prvog potpredsednika i ministra unutrašnjih poslova, ne poštuju obavezu da se pojave pred sudom; kada drugi ministar prvo zaposli svog brata i bratanca i kaže "ne znam ja ništa o tome" (prvo nepoštovanje pravne države, pa onda nepotizam), a treći ministar se svake srede i petka slika na obilaznici i obmanjuje građane Srbije kada će ona biti završena. To se ne sme činiti.
U ime DHSS-a postavljam pitanje gospođi ministarki, možda ona nije nadležna, ali Vladi, svejedno, kako se objašnjava i kako može da objasni socijalno odgovorna vlada da su osnovne životne namirnice koje se proizvode u Srbiji, poput mleka, mlečnih proizvoda, ulja, šećera, lekova, skuplje u Srbiji nego u Crnoj Gori? Vi pripadate socijalno odgovornoj Vladi. Kako ćete to da objasnite građanima Srbije?
Pre neki dan, mada to nije neposredno vaša nadležnost, mi iz DHSS smo od Vlade, koja imenuje direktore javnih preduzeća, tražili da se smeni Bojan Krišto, direktor Aerodroma Beograd. Dao sam vam te papire.
Kako može biti socijalno odgovorna Vlada kada u Upravnom odboru Aerodroma, to vam nisam dao, ljudi primaju mesečne nadoknade po 166.000 dinara, a pretpostavljam da jedan čovek, predsednik, prima 208.000 dinara ili bruto po 250.000 dinara.
(Predsednik: Vreme.)
To je deset puta više od prosečne plate u Srbiji. Mesečno možda održe jednu, a možda nijednu sednicu Upravnog odbora, a onda isti taj direktor Aerodroma ima račune za avionske usluge, recimo, za let do Ciriha i nazad 178.643 dinara. Pitao sam u JAT-u, to je trostruka cena biznis klase do Ciriha i nazad. To je preko 2000 evra.

Narodni poslanik Konstantin Arsenović, po Poslovniku, a zatim Milan Dimitrijević.

Reklamiram član 104. Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, pre svega se obraćam penzionerima i želim da im potvrdim istinitost pojedinih izjava poslanika koji su izjavili da u propagandnoj kampanji penzioneri nisu bili predmet njihovog interesovanja.
Tačno je da Demokratska stranka Srbije nikada nije tretirala problem penzionera. Zato je donela zakone o penzijskom sistemu za koje su mnogi rekli da su genocidni, pa je otuda sada problem i povećanje penzija od 10%.
Da li je sada problem to što partija koja je u svom promovisanju nešto obećala i izvršava svoje obećanje? Nisam vam replicirao, slušam vas sve vreme, dozvolite da i ja u ova tri meseca progovorim tri minuta.
Mene raduje što ova koalicija, koja ima socijalno odgovornu vlast, izvršava obećanja postepeno; ne mogu ona sva biti odjedanput realizovana, ali budite sigurni da ćemo učiniti sve da se do kraja ispoštuju sva ona obećanja koja smo dali našim penzionerima.
Sledeće, ovde je prisutan jedan atak na penzionere, u smislu da su penzioneri moralno odgovorni za buduće stanje ekonomije ove države, da će ovih 10% i buduća izmena Zakona uništiti ekonomiju.
Vi nemate strpljenja da saslušate ništa što se kaže, nećete da čujete istinu, vama je istina samo ono što vi pričate.
(Predsednik: Molim vas da omogućite gospodinu Arsenoviću da se obrati.)
Poručujem penzionerima da nikakvu moralnu odgovornost nemaju za buduće stanje u državi. Oni su svojim radom sve što imamo danas, materijalno, kulturno bogatstvo i sve, zaslužili i nemaju nikakvu moralnu odgovornost da snose moralnu krivicu za buduće stanje. Pa, krivite ih vi ovde.
Hoću sada i ovo da kažem, meni je drago što ima poslanika opozicije koji podržavaju stav da je potrebno da se stanje penzionera poboljša. To će nama samo olakšati da dato obećanje ispunimo u narednom periodu.

Narodni poslanik Milan Dimitrijević, a zatim Milan Avramović.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Pre nego što počnem da govorim o tom članu želim da kažem gospodinu iz Partije ujedinjenih penzionera: ono što ste vi rekli, da ste sticali i da ste dobili svojim radom, to je tačno i to niko ne spori. Ponajmanje je DSS protiv povećanja penzionerima, ali vidite ko vam iz Evrope govori da li je to realno i da li je moguće. To su oni sa kojima ste vi potpisali to. O tome se radi.
Nije sporna Demokratska stranka Srbije, niti penzioneri mogu snositi moralnu odgovornost, taman posla. Pažljivo čitajte šta ko govori i šta ko misli o tome.
Sada po članu 226. Gospođo predsednice, počeo sam da govorim o jednoj temi, javio se po Poslovniku, a tema je za vas vrlo značajna, pošto ste vi lekar. Vi ćete razumeti o čemu govorim. Jedna farmaceutska kuća u Srbiji prodaje lekove Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje po ceni koja je skoro sedam puta veća nego za te iste lekove koji se prodaju u Crnoj Gori. Pitali smo kako je to moguće. Moguće je tako što ne postoji tender za raspisivanje lekova, zato što je Republička uprava za javne nabavke savetovala da se ne raspiše tender, nego da se dogovara sa veledrogerijama i apotekama. Ne bih prejudicirao stvari, stvari će doći na ono mesto na koje će doći, zato što sve ima svoje ishodište, videćete šta će iz ovoga biti.
Gospodin predsednik Vlade obećao je socijalno ugroženim kategorijama besplatno zdravstvo; evo besplatnog zdravstva. Zakon o otpisu dugovanja po zaostalim doprinosima zdravstvenog osiguranja čekao je godinu i po dana, mnogi ljudi nisu mogli da overe knjižice, evo kako su dobili besplatno zdravstvo. To je socijalno odgovorna vlada. To je ta politička priča, to su ta predizborna obećanja. Jedan lek u Crnoj Gori sedam puta jeftiniji nego u Srbiji. Socijalna vlada.
To su ta pitanja na koja vi nemate odgovor. To su ta pitanja zbog kojih bi ova vlada, da ima u sebi trunke odgovornosti, ovog momenta podnela ostavku, a da ne govorim o drugim krupnim državnim pitanjima. Vas ne interesuje ni država, ni narod, ni zdravlje naroda, ništa vas ne interesuje, samo od podele javnih preduzeća, od upravnih odbora u svoj džep, to je jedina politika koju vodi DS. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, a zatim gospođa Raguš.