Gospođo Čomić, kada sam izlazio da kažem da se desila neka povreda Poslovnika, obično sam izbegavao da kažem da je to član 104, nego da je član 27, a poneki put sam možda bio malo i oštar prema vama i gospođi Slavici Đukić-Dejanović.
Pozvaću se na član 27, ali sam potpuno svestan da vi baš i niste doprineli tome i da vi baš niste toliko krivi, jer u jednoj raspravi o tome da li Ustav pruža mogućnosti za donošenje kvalitetnog zakona, pa sad ko šta misli da je kvalitetno, naravno da mogu da se čuju te reči i onih koji napadaju Ustav i onih koji brane Ustav.
Ali je toliko degutantno, odvratno, gadno kada se kao ustavobranitelj pojavi neko ko gazi Ustav. Član 102. Ustava je jasan, a onda se javi onaj koji je ukrao mandate i on štiti Ustav. To je baš narušavanje elementarnog dostojanstva u ovoj zgradi. Ili, recimo, da li neko može da zamisli da li bi jedan "Smoki" mogao da položi zakletvu kao predsednik Republike ili predsednik Vlade, pa posle 15 dana bi rekao - ja položio zakletvu, šta mene briga za zakletvu.
Prošli put sam vam čitao da postoji zakletva u crkvi. Zaklinje se čovek. Koliko se zaklinje? Koliko je njegov lični interes. Vidite vi iz DS-a. Ne sadite tikve sa onima koji su u stanju da pogaze zakletvu. I vas će da prevare.
Gospođo Čomić, mislim da je krajnje vreme, vi ste čini mi se u to vreme bili takođe potpredsednik Narodne skupštine, da li se vi sećate 2001. godine da je Administrativni odbor doneo neku odluku da neki koji su ukrali neke pare ili nezakonito primili neke pare, da li je pokrenut postupak da oni vrate te pare?
Ovde je neki gospodin Zoran Nikolić, i još jedan gospodin koji je imao stan i koristio usluge dolaska i odlaska u Skupštinu, a bio je u Beogradu.
Dajte da prekinemo sa tim kriminalom u Narodnoj skupštini. Kako možete vi da tumačite da neko brani Ustav, a on prekršio sve moguće. Prvo kršio Ustav, član 102. Ma vrati mandate, široko ti polje i neće nikad više da te pominje. To je cela priča. To je ustavno ponašanje.
Ne pripadaju mi. Vraćam mandate. Doviđenja. Vi prihvatite to, široko polje. Idemo dalje. Ali, ne. Opet vam skrećem pažnju da je ovo smišljen projekat uništavanja države i orkestrirani postupak ubistva Vojislava Šešelja.
Zapamtite. Ponavljam. Zapamtite ovo što sam rekao. Nemojte da budete saučesnici sa onima koji krše zakletve, ne poštuju zakletve. Pozivaju se da brane Ustav, čim izađe krši Ustav, jer mu mesto nije ovde. "Smokiju" je mesto u filmovima.

Narodni poslaniče, nema porede Poslanika Narodne skupštine na koju ste se pozvali. Objašnjenje koja sam dužna da vam dam je da vas uputim na proceduru kojom se utvrđuje da li je prekršen Ustav, procedura kojom se određuje ko utvrđuje kršenje Ustava, kao i proceduru za promenu Ustava.
U izlaganje ni vas, ni bilo koga drugog ne mogu da ulazim ni na koji način, pa ni odgovorom na pitanja koja ste mi postavili. Ako i kada uzmem reč, daću vam odgovor na postavljena pitanja.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Za razliku od nekih jutros koji su ulazili u intimna osećanja predstavnika predlagača, gospođo Malović, toliko sam svestan, nisam toliko puko, kao što su neki pukli, pa ne mogu da se sastave, samo ću da pričam o Prelogu zakona i o stvarima koji se tiču Ustava Republike Srbije. Nema tih intimnih osećanja u politici, ali čovek ništa ne zna u životu, pa izađe pa vas napadne za intimna osećanja, što ste rekli da se trudite da primenite obaveze koje imate po ustavnom zakonu.
O čemu se radi kod ova dva predloga zakona? Moram da vam kažem da pojedina rešenja pravno-tehnički i pravno-logički su prihvatljiva, ali je stvarno problem što koncept koji se ovde sada gura i promoviše je loš.
Ovaj koncept koji vi gurate, Vlada i te nevladine organizacije, i te asocijacije sa kojima ste radili, praktično dovode naše pravosuđe u stanje totalne blokade, bez obzira na ove rokove što ste ovde napisali. Nešto treba 2009, nešto 2010, i da kažemo neki završni rok da je 1. januar 2010. godine. Ovo gura pravosuđe u stanje blokade, a to ne sme da se desi.
Pojedina rešenja nisu tako loša, ali je koncept pogrešan.
Da ukažemo na nešto što je malopre bilo predmet rasprave ovde. Verovatno postoji velika doza nepoznavanja nekih stvari, pa vrlo često s pravom može neko da posumnja da ustavni okvir nije dobar za jedan kvalitetni zakon. To treba donekle da se prihvati kao jedan od razloga.
Međutim, SRS smatra da postojeći ustavni okvir dozvoljava donošenje vrlo dobrih zakona - dva zakona su u pitanju, jedan se odnosi na sudije, a drugi na Visoki savet sudstva – ili da budem precizniji, postojeći Ustav i odredbe ne smetaju da se napravi kvalitetniji zakon. To sam morao na početku da vam kažem, da shvatite da je trebalo ići dalje i da je trebalo tragati za najadekvatnijim rešenjima.
Juče sam vam objasnio kakva je bila manipulacija, da se mnogo više priča o tome da li će u Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji i ovamo i onamo biti opštinski sud ili osnovni sud, nego da se vodi prava rasprava o koncepciji uređenja sudova. Sada ste nešto slično uradili.
U onim odredbama o izboru sudija, kao izbornih članova Visokog saveta sudstva, bukvalno rečeno ste uzeli neka rešenja koja su postojala za izbor članova radničkog saveta OUR-a. Mladi ljudi to ne znaju, po Kardeljevom konceptu OUR radne organizacije, ako se bira radnički savet, sprovodi se upravo ovakav oblik plebiscita, referenduma ili, da budem precizniji, izbora.
Izborna komisija, biračko mesto, svi radnici koji rade u toj firmi imaju izborno pravo, mogu da glasaju, sistem predlaganja, navodno kandidovanje itd, prebrojavaju se rezultati, komisija to priča, saopšti rezultate, novoizabrani se skupe, naprave konstitutivnu sednicu radničkog saveta i radnički savet funkcioniše. Znači, potpuno Kardeljev koncept.
Zašto ste vi to uradili? Vi ste to uradili da bi navodno svetu pokazali kako sudije u Republici Srbiji biraju svoje predstavnike u najvišem organu pravosuđa, koji treba da obezbedi i da garantuje, da ne upotrebim ove bombaste izjave koje ništa ne znače gledaocima, normalno funkcionisanje i zakoniti rad sudija. Tu se vidi ta podvala. Iz te podvale ne može da se izađe.
O tome smo podneli nekoliko amandmana. Nemam nameru u načelnoj raspravi da pričam o našim amandmanima, zato što svaki poslanik ima zaduženje, pa će da objasni na najbolji mogući način zašto jepodnet neki amandman i šta treba da se promeni.
Drugi veliki problem jeste, i to moram da vam skrenem pažnju, opet se vraćam na novi Ustav Republike Srbije - Ustav Republike Srbije odražava državni kontinuitet Republike Srbije. Zašto? On je donet po postupku koji je propisan prethodnim Ustavom iz 1990. godine i to je dobro, to je jedino tako moglo da se uradi. To je odraz kontinuiteta državnosti, vlasti i svega onoga što izvire i što je karakteristika jedne države.
Moram da vam kažem da izraz tog kontinuiteta jeste i sudija, jer on pripada toj sudskoj grani vlasti. Njemu je bila garantovana stalnost i po onom prethodnom Ustavu, njemu se garantuje stalnost obavljanja funkcije i po novom Ustavu. Tu ste napravili grešku u Predlogu zakona - trajnost, kao pojam, trebalo je da izbacite, da ostane samo - stalnost.
To je preneto. Da to nije preneto, onda bi bilo govora o diskontinuitetu. Pustite vi ove priče o kontinuitetu i diskontinuitetu. Nema ga onaj što trese glavom, koji celo svoje političko biće zasniva na diskontinuitetu. Ovde se radi o državi. Kontinuitet postoji. Stalnost sudijske funkcije je bila, nastavila se. Ne sme da se prekida.
Treći, možda i najvažniji argument u svemu ovome, jeste - Ustav Republike Srbije poštuje i priznaje stečena prava. Ne možete stečena prava da ukinete i da kažete - donet je novi Ustav, po novom Ustavu treba neki zakon, vi niste po tom zakonu ispunili neki kriterijum. Šta je sa stečenim pravima? Da vam objasnim o čemu se radi.
Jedna dimenzija kod sudije je vršenje sudijske funkcije i iz toga nešto što se zovu adheziona ovlašćenja, a drugo je činjenica da je čovek u radnom odnosu. Na vreme vam skrećem pažnju, pred našim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava, ovaj koncept koji planirate u prelaznim i završnim odredbama skoro svih ovih zakona, kažete - nije reizbornost. Jeste reizbornost, zovite ga kako hoćete, ponovni izbor. Izbor, pa ako onaj ne prođe, ne prođe.
Znači, imate stečena prava. Stečena prava ne smeju da se krše. Da vas podsetim, neko je kršio stečena prava penzionera u jednom delu, neko je kršio stečena prava sudija za prekršaje u drogom delu, pa su svi na sudu dobili to. Ne može Ministarstvo pravde da predloži jedan zakon koji negira principe koje primenjuju sudovi, principe koji izviru iz Ustava i zakona. To je najveći problem.
Nije problem, razrešite sudiju, kada napravite ove organe, razrešite konkretnog sudiju, N.N. sudija ne radi kako treba, nije dostojan, ne postiže normu, ne poštuje stavove sudske prakse pa mu zbog toga padaju presude itd. Sve to možete da radite. To može biti razlog za razrešenje.
Ali, nemojte to da radite na taj način što ćete arogantno da kažete nekom sudiji - vi, gospodine, niste prošli na ovom konkursu za izbor. To ćete da kažete ljudima sa 15, 16, 20, 25 godina radnog staža.
Postavlja se pitanje - šta je radio taj čovek 15 godina? Da li je 15 godina donosio sve falš odluke?
Da vas podsetim, u Odboru za pravosuđe smo, pre nekoliko godina, imali takve situacije da je Veliko personalno veće predlagalo razrešenje sudija, a kada uzmete karton i kada prelistate sve njegove rezultate rada za 2-3 godine, ne znam koliko smo to gledali, gospodine Jojić bolje to zna, videli smo da je uspešniji nego 90% sudija u tom sudu. Onda smo postavili pitanje - zašto ove druge ne razrešite, nego baš tražite ovoga?
Znate, ovo me malo podseća na ovu autonomaško-separatističku tvorevinu u razmišljanju, koja kaže "tačku na pljačku" i "gde su naši novci". To Čanak uvek potegne i kaže "ljudi, to u prevodu znači, bolje da vas kradem ja iz Novog Sada nego ovi iz Beograda, zašto pare da idu samo u Beograd, neka dođu mali i kod nas u Novi Sad".
Šta da se radi principijelno sa tim parama? Isto što i u Beogradu, samo što nije bio Milošević nego će biti Čanak. To je ta velika ideološka razlika. Kao ona velika razlika - ko je veliki, a ko mali lopov. To je zavisilo od toga koliko je bilo kasi, a ne od visine lopova, da li je dva metra ili metar i po. To je ta priča.
Ovo vam je isto, ako je izbor u Narodnoj skupštini, to je politizovano, ako bude kod visokog saveta sudstva, onda će biti u okviru struke. Šta vredi kada ćete u prvom sazivu da ubacite ljude za koje niko neće biti siguran da li oni uopšte ispunjavaju uslove da budu sudije?
Njima priznajete stečeno pravo sudije u prvom izboru. U ovom prelaznom periodu njima priznajete status i stečeno pravo sudije i nikome više, jer svi moraju da idu na konkurs. Odakle, na osnovu čega zasnivate to pravo? Zašto vršite diskriminaciju? Vi ste diskriminaciju ubacili u zakon, da biste blokirali pravosuđe. Sve što radite je u funkciji blokade pravosuđa. Slična rešenja su uradili ovi oko nas i doživeli su katastrofu. Sve što se malo nešto razumelo u pravosuđe, napustilo je sudove, neki su proterani, to moram da vam kažem. Sada imamo ove kablovske televizije, sada možemo da gledamo i Makedoniju, i MH Federaciju, i Hrvatsku, imaju otvorene emisije, raspravljaju šta se desilo, kako se desilo.
Uvek kada se desi neko ubistvo, to mami pažnju, pa onda - šta je sa našim pravosuđem, pa onda se otvara priča i kaže "napravili smo grešku, Tuđman je vršio ovo, ovaj je vršio ovo, uništavano, uništavano". I oni sami kažu da su bolji pravnici u advokaturi nego što su u sudu.
Imate neko iskustvo. To je jedan proces. Ne možemo mi sami da budemo ovde. Na ovom prostoru ovde, vi ga zovete zapadni Balkan, ali na teritoriji bivše SFRJ svi procesi su međusobno povezani. Nešto prvo krene u Sloveniju, pa prebaci se u Hrvatsku, pa posle nekoliko meseci to postane aktuelno u Srbiji.
Vi sada upalite te strane televizije i tačno znate sledećih pet meseci šta će da se radi u Srbiji, otprilike, na bazi toga da zaključite i kakav će biti dnevni red sednica Narodne skupštine. Inteligencija znači da čovek treba, na bazi svog ranijeg iskustva, da se snađe, da ne napravi grešku.
Zašto bi sada pravili greške? Napravljena je greška 2002. godine. Znate svi da je napravljena greška i evo, šest godina niste uspeli da je ispravite, niste uspeli da uspostavite to što je dato kao ideja 2002. godine. Mi još imamo u primeni Zakon o sudovima iz 91. godine u pogledu nadležnosti i još nekim rešenjima.
Rekli ste, Narodna skupština - politizovano, dajte da idemo na profesionalce. I tamo će biti politizovano, još gore će biti tamo politizovano, u startu, što kaže Jojić. Prilikom prvog izbora, slobodno nemoj da jurite korupciju po buvljacima, odite u visoki savet sudstva i tu ćete da pohvatate sve koji će da vrše korupciju. Nije to sad samo to pitanje da li će neko NN da prođe za sudiju, nego da li će interesna grupa, čiji je on eksponent, u tom sudu da prođe.
Kažem vam, sada vodim neke sporove protiv ovih lopova i nailazim na zid ćutanja u sudu. Juče sam pričao, sudija vraća tužbu i kaže "uredite petitum tužbenog zahteva". On 30 godina radi kao sudija i ništa ne zna ili po nalogu ne sme da zna. Vi te probleme ne rešavate ovde.
Neću da pričam o prelaznim i završnim odredbama, pošto tu imamo dosta amandmana, gde ćemo vrlo konkretno da vam kritikujemo neka rešenja. Naravno, kritikovaćemo mnoge druge stvari za koje smatramo da neće biti u funkciji poboljšanja.
Evo, bez namere da izdvajam ličnost, samo da vas obavestim, postoji gospođa Vojka Kukolj i gospodin Zoran Babić, sa teritorije opštine Stari grad. Oni imaju problem sa sudom i sa opštinom Stari grad. U opštini Stari grad verovatno je 12-13 godina, ne znam, možda Milena to zna, predsednik opštine je neka gospođa Mirjana Božidarević, Mira-Božidarka, kako je zovu umetnički.
Stanari jedne zgrade ne mogu da reše problem 16 godina. Čekaju 16 godina prvostepenu presudu. U nekom drugom postupku su nešto uspeli i 13 puta je bilo sudsko izvršenje koje je odlagano. Ovaj gospodin Babić, sa četvoro dece i sa ženom, živi u kobajagi stanu od 18 kvadrata, a ve-ce mu je u hodniku stambene zgrade. Taj problem ne može 16 godina da se reši na sudu. Vrlo konkretan primer.
Dalje, zar vam ne deluje malo čudno da o izboru saveta sudstva odlučuju lica koja imaju krivične prijave ili kojima je potreban status, da glume, navodno, nekog poslanika, kako ne bi ušli u krivični postupak. To bi bilo moralno. Da li bi to bilo normalno? Meni to uopšte nije jasno.
Kako mi možemo da držimo moralne pridike visokom savetu sudstva, a ovde imamo u jednom delu nemoral, neustavno stanje, nezakonito stanje, sve najgore što postoji, čak od čoveka koji se kune. Prekrsti se on, ko da je postao rimokatolik. Prekrsti se, ubije čoveka, ode kod sveštenika i on mu kaže "oprostio sam ti grehe, teraj dalje".
Je l' hoćemo mi da prekinemo to? Da li možemo da sredimo stanje u državi - Narodna skupština, u delu donošenja zakona, gde se pravi okvir za normalan život itd? Da li mi imamo legitimitet to da radimo sa ovakvim stanjem u Narodnoj skupštini?
Slažem se da vama to odgovara, kao članovima DS, ali da li vam odgovara kao narodnim poslanicima koji zastupaju neke građane? Da li je poruka koju vi šaljete tom vašom pasivnošću: "budi nemoralan, drpaj, kradi, otimaj"? Onda se čudite što novine pišu o Narodnoj skupštini najlošije stvari. Nije to krenulo od vas, to je krenulo još od Miloševića, kada je prvi put skinuo imunitet, kada je prvi put hapsio, iznosio poslanike odavde.
Dajte da prekinemo to. Valjda mi ovde treba da se gledamo kao moralne osobe, valjda kada neko od nas izađe ovde da nešto kaže, to mora da ima težinu, kako prema njemu, tako prema građanima, ali tako i prema kolegama s kojima sedi ovde. Mi smo ovde na zajedničkom poslu, uz sve političke razlike, uz sve političke kritike. Mogu da budu žestoke, može neki put da se pretera, ali mora da se zna, da se mi pogledamo u lice.
Na svim izborima pobeđuju građani, a ne mi, ne predstavnici stranaka, nego građani pobeđuju. Bez obzira kako glasaju građani, nikada nisu pogrešili. Ne možemo mi sada da poštujemo volju građana u lokalu, a nećemo da poštujemo volju građana u Narodnoj skupštini. Zašto - što se drma Vlada? Svaka vlada dok se drma, to je bolje, jer zna da je opozicija tu iza vrata, duva. Onda moraju maksimalno zakonite odluke da donose.
Izvukla je ova vlada i pouku iz one rasprave o rebalansu budžeta. Ako ništa drugo, makar su smanjili one nenormalne plate po 450.000, apsolutno nezaslužene. I vi znate da su nezaslužene. Eto, napravljen je jedan korak. To što mi nećemo da podržimo ova dva predloga zakona, naravno, pričaćemo i o tome šta je u ovim predlozima zakona u suprotnosti sa Zakonom o Ustavnom sudu, da znate, ima i takvih odredbi. Doduše, ima i nekih stvari koje su nam promakle u Zakonu o Ustavnom sudu, pogotovo u onom delu gde postoji mogućnost da sudija podnese žalbu protiv odluke visokog saveta sudstva.
O svemu tome ćemo da pričamo u pojedinostima, kada dođu na red naši amandmani, ali bi bilo dobro da saslušate šta pričamo povodom tih amandmana. U krajnjem slučaju, i ako ih ne usvojite, izvucite neku poruku. Najviše se plašim, svi se mi plašimo ovde, da nam sudovi ne budu u funkciji, da neće da funkcionišu. Oni će početi sami sobom da se bave. Već se pravi interesni lobiji.

Gospodin Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, mi danas nastavljamo raspravu o setu pravosudnih zakona, o setu zakona koji treba da načine ovu državu pravnom državom, o setu zakona koji treba da donesu vladavinu prava.
Svesno to govorim, niko od nas nije zadovoljan kako je funkcionisala država do sada, ni u proteklih osam godina, ni u proteklih 15 godina, ni u proteklih 50 godina. Ovi zakoni će omogućiti da uspostavimo vladavinu prava, jer vladavine prava nema bez nezavisnog suda, nezavisnog sudstva, nezavisnih stručnih sudija.
Sudije su u današnje vreme kod nas u velikoj meri ponižene. Sudije su degradirane. Oni ne zauzimaju položaj koji bi trebalo da zauzimaju. Većina sudija obavlja svoj posao stručno i savesno. Ne mogu da kažem da je većina korumpirana ili da većina ne zna. Većina zna i dobro radi svoj posao.
Postoji manji broj sudija koje su svakako korumpirane i koje su nestručne i zbog kojih postoji percepcija građana da je sud korumpiran. Dokazi za to su u tome što je sudija Vrhovnog suda Ljubomir Vučković pravosnažno osuđen za krivično delo primanje mita, prvo osuđen na osam godina, a onda mu je umanjena kazna na šest godina.
Dokaz za to je da od 60 sudija Trgovinskog suda u Beogradu protiv njih 20 se vode krivični postupci, što sigurno ne može da govori o tome da oni rade posao na jedan savestan način. Dokaz za to je ono što smo pomenuli juče da je za pet i po godina zastarelo 4.300 krivičnih predmeta.
U takvoj atmosferi samo, ponavljam, radikalne i korenite promene mogu dovesti do poboljšanja u sudstvu i do vraćanja vere građana u sudije i u sud. Kada uđete u jednu zgradu suda vi bi trebalo da osećate, kao i svi građani, kao i okrivljeni, poštovanje prema sudu, da stojite pred sudijom i gledate ga sa dužnim poštovanjem.
Za razliku od toga kada uđete u sud kod nas, ne zna se šta je bednije. Da li sudnica u kojoj sudija sudi, često su te sudnice, juče sam uzimao primer Mionice, da, baš u Mionici sudi se u učionici osnovne škole, gde nema grejanja i gde sudija sedi u kaputu. Ili je bedniji odnos stranaka prema sudijama, okrivljenih prema sudijama koji sudijama prete i dobacuju. Sudija bi trebalo da bude neko uzvišen, neko ko deli pravdu, ko se nalazi iznad svih u postupku, naravno ne samo iznad zakona.
Za takav položaj sudije nisu uspele same da se izbore, nismo uspeli da se izborimo svi zajedno do sada i sada imamo jedan set zakona koji će omogućiti nama da pomognemo sudijama i sudstvu da zauzmu onaj položaj koji im pripada.
Dakle, pored životne potrebe da promenimo pravosuđe u potpunosti, postoji i ustavna obaveza predviđena Ustavom i Ustavnim zakonom da mi donesemo nove zakone o sudijama i novi zakon o visokom savetu sudstva.
Zakoni koji su pred nama u potpunosti su izrađeni u skaldu sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa. Ponavljam, tu Nacionalnu strategiju je doneo ovaj parlament u maju 2006. godine. Pored toga, u ove zakone su ugrađeni elementi međunarodnih standarda za pravosuđe i ugrađene su sve one odredbe koje stoje u Ustavu Republike Srbije.
Ovde su kritikovana neka rešenja. Ta zakonska rešenja su preuzeta iz Ustava. Na neka od njih ću ukazati na kraju.
Šta je to što nam donosi novi zakon o sudijama? Donosi nam jedan potpuno novi način izbora sudija. Taj način izbor sudija rešen je Ustavom. Dakle, Ustav u članu 147. jasno predviđa kako se vrši izbor sudija u ovoj zemlji. To se ne može menjati.
Prvi izbor sudija praktično obavlja Narodna skupština Republike Srbije. Mi ćemo taj posao raditi. Ali, da ne bi uticaj politike i političkih stranaka koje postoje u Narodnoj skupštini bio takav da može da opredeljuje ko će biti sudija, mi smo ovim zakonskim rešenjem i ovim zakonskim predlogom predvideli da predlog za to daje visoki savet sudstva. Nije to možda dovoljno i pitanje je da li će visoki savet sudstva raditi bez ikakvog uticaja, poznatih uticaja rodbinskih, profesionalnih. Zato smatramo da treba doraditi još nešto u tom smislu, a to je doneti jedan novi zakon, a to je zakon o pravosudnoj akademiji. Taj zakon je u izradi i pohvaljujem Ministarstvo pravde što je počelo rad na tom zakonu.
Zakon o pravosudnoj akademiji bi trebalo da uspostavi da pre prvog izbora, oni koji žele da budu sudije, pohađaju pravosudnu akademiju, da dobiju ocene i da na kraju te pravosudne akademije visoki savet sudstva uzme one najbolje, sa najvišim ocenama, i njih predloži Narodnoj skupštini za izbor.
Gde se mi, kao poslanička grupa ZES, ne slažemo ni sa SRS, ni sa DSS? Ne slažemo se u konceptu. Naš koncept je da sudije treba da bira sud, odnosno druge sudije, odnosno praksa, da taj izbor bude nezavisan od politike. Ovi zakoni predviđaju potpunu nezavisnost sudstva od politike. Mislim da smo se za to borili svih ovih godina i zato mi je drago da smo došli do jednog takvog rešenja.
Dakle, osnovni principi na koje smo ukazivali i u kampanjama stranačkim i u borbi za osvajanje demokratije do 5. oktobra su bili nezavisno sudstvo, koje podrazumeva budžet sudski kojim će rukovoditi visoki savet sudstva i izbor sudija nezavisno od političkih stranaka. Mislim da je važno da to javnost zna. Ovim zakonom se to omogućuje.
Visoki savet sudstva daje predloge i zato je predviđeno da može dati jedan ili više predloga. Nije loše da bude jedan predlog. Ne treba Skupština ovde da odlučuje ko će biti sudije. Ipak više to treba da odlučuje visoki savet sudstva. Biću srećan da nam uvek predlože po jedan predlog, s tim što prethodno prođe proceduru koja je propisana ovim zakonom.
Što se tiče drugih novina u pogledu izbora sudija za stalnu sudsku funkciju, dakle, taj izbor u potpunosti radi visoki savet sudstva i zato u zakonu piše da visoki savet sudstva bira i razrešava sudije. A još jedan je razlog što tako piše, zato što je to predviđeno Ustavom Republike Srbije. Zamolio bih kolege da pogledaju Ustav Republike Srbije, u kome jasno stoji u nadležnosti visokog saveta sudstva da bira i razrešava sudije. Nije tačno ono što je rekao kolega Petković da on samo razrešava, a da prvo bira Skupština. Dakle, visoki savet sudstva bira i razrešava sudije i tek tada sudije, kada se izaberu od strane visokog saveta sudstva, dobijaju stalnost i stupaju na stalnu sudijsku funkciju.
Još jedna novina, jako važna u ovom zakonu, jeste vrednovanje sudija. Sve vreme dok sudija obavljaju svoju sudijsku dužnost biće u obavezi da idu na obuku, dakle obavezni su da se obučavaju, obavezni su da se specijalizuju, obavezni su da prate sudsku praksu. Tu obuku će organizovati država, o trošku države, dakle oni neće plaćati tu obuku, a tokom njihovog rada postojaće vrednovanje svake tri godine.
Dakle, najmanje u tri godine svaki sudija će biti ocenjivan i može da dobije ocenu da ne zadovoljava. Ukoliko dobije ocenu da ne zadovoljava, automatski se pokreće postupak razrešenja sudije koji ne zadovoljava da bude sudija i na nezadovoljavajući način obavlja svoju dužnost. Takođe, postoje i ocene da jedan sudija može da izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju ili uspešno obavlja sudijsku funkciju i od toga će zavisiti napredovanje svakog sudije.
Sledeća novina su disciplinske mere i disciplinski prekršaji. To ranije nismo imali u zakonima. Mislim da je to važno da građani znaju, građani koji su svakodnevno u kontaktu sa sudom i sudijama, važno je da znaju da smo mi sada predvideli da će svaki sudija odgovarati za prekršaj, ukoliko povredi načelo nepristrasnosti kao sudija, ukoliko neopravdano kasni u izradi i donošenju odluke, što je građanima jako važno.
Ukoliko uzme da radi neki predmet koji nije po redu kako mu je pristigao, nego su mnogi drugi pristigli, a njih neće da obrađuje, nego obrađuje neke za koje ih neko zamoli da rade preko reda. Ukoliko kasne na zakazana ročišta ili pretrese, ukoliko neopravdano odugovlače postupke, ukoliko ne poštuju radno vreme, ukoliko se upuštaju u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupcima koje vode.
Dakle, ovo je samo deo razloga za izricanje disciplinske mere prekršaja, a te disciplinske mere prekršaja mogu biti ili opomena, ili oduzimanje 50% od plate za 12 meseci ili zabrana napredovanja u roku od tri godine.
Sve to deluje još uvek neefikasno ako ne sagledate da postoji još jedna odredba ovog zakona, a to je da ukoliko se učini teški prekršaj ili ukoliko tri puta učini sudija prekršaje koje sam naveo, automatski se pokreće postupak za njegovo razrešenje. Dakle, taj postupak mogu inicirati sva lica, i to je dobro, i građani mogu naći zaštitu od sudija koji neprofesionalno, pristrasno i nesavesno vrše svoju funkciju.
Što se tiče Zakona o Visokom savetu sudstva, Visoki savet sudstva predstavlja praktično vrhovnog garanta sudske nezavisnosti. Visoki savet sudstva je taj, kao što sam rekao juče, koji predlaže budžet za ceo sudski sistem, Visoki savet sudstva je taj koji se bavi trošenjem budžeta u pravosuđu, a ne više Ministarstvo pravde. Visoki savet sudstva je taj koji je nezavisan u trošenju svog budžeta za svoj rad i Visoki savet sudstva je u potpunosti nezavisan od izvršne vlasti i ne može ga izvršna vlast ucenjivati time da li će mu dati sredstva, da li će mu dati prostorije za kancelariju. On sam o tome odlučuje.
Visoki savet sudstva se bira uglavnom iz redova sudija. Dakle, imamo 11 članova Visokog saveta sudstva, od kojih su sedam sudije. Dobro rešenje je, iako ga je kritikovao kolega Petković, da predsednik Vrhovnog kasacionog suda bude i predsednik Visokog saveta sudstva.
Prvo se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda, a onda on po funkciji postaje predsednik Visokog saveta sudstva. Takvo rešenje postoji u svim zemljama u Evropi. Izborne članove Visokog saveta sudstva tačno je da bira Narodna skupština Republike Srbije, ali bira u jednom postupku koji prethodno ima opšti izbor među sudijama. Govorim o izbornim članovima iz redova sudija.
Prvi put mi dajemo mogućnost svim sudijama da biraju svoje predstavnike u Visoki savet sudstva. Dakle, članove iz reda sudija će birati sudije i osnovnih sudova, i apelacionih sudova, i privrednih sudova, i Vrhovnog kasacionog suda. Svi će učestvovati u izboru i svih vrsta i svih stepena sudova će biti predstavnici članovi Visokog saveta sudstva.
Tako izabranih sedam članova imaju apsolutnu većinu u Visokom savetu sudstva i ne može ministar pravde, koji je takođe član, ili predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, da preglasa izabrane članove koji su sudije.
Što se tiče izbora iz redova advokata, to Advokatska komora rešava na način kako ona smatra i misli da treba, i ne treba ovim zakonom to propisivati. I treba Advokatska komora da bude autonomna od svega ovoga.
Što se tiče predstavnika pravnih fakulteta, vrlo je jasno uređena procedura da će sednica dekana svih pravnih fakulteta u Srbiji odrediti postupak kako se vrši izbor predstavnika od strane pravnih fakulteta. Nije to obavezno neko ko je na najstarijem fakultetu u Srbiji, samo dekan tog fakulteta obavlja tehnički deo posla, odnosno saziva sednicu i sam predlog formalno dostavlja visokom savetu, odnosno Narodnoj skupštini.
Dakle, uspeli smo, posle osam godina rasprave o pravosuđu, da dobijemo Visoki savet sudstva koji je nezavisan od izvršne vlasti. Siguran sam da će on biti garant nezavisnog sudstva i nezavisnog pravosuđa.
U javnosti smo bili svedoci velike polemike koju su uglavnom inicirali neki članovi Društva sudija. Polemika se odnosila na to da li je opšti izbor koji je predviđen ovim zakonom u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom. Ne samo da je opšti izbor u skladu sa Ustavom i ne samo da je opšti izbor neophodan, nego je on i predviđen Ustavnim zakonom.
Podsetiću vas, Ustavni zakon je donela ova skupština, donela ga je kvalifikovanom većinom, donela ga je kao zakon koji treba da pomogne u sprovođenju Ustava, i u svom članu 7. stav 2. Ustavni zakon kaže - izbor sudija i predsednika sudova izvršiće se najkasnije u roku od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. Mi imamo obavezu, prema Ustavnom zakonu, da izvršimo izbor sudija i predsednika sudova.
To nam je Ustavni zakon omogućio i to je naša obaveza. Da li je ovaj član Ustavnog zakona neustavan, da li možda nije u skladu sa Ustavom, o tome bi mogao da odlučuje Ustavni sud, ali dve godine se niko nije setio i hteo da podnese inicijativu za ocenu ustavnosti ovog člana.
Društvo sudija, koje nas ubeđuje da ovo nije u skladu sa Ustavom, nije takvu inicijativu nikada podneo. Mislim da i oni dobro znaju, i da su podneli tu inicijativu, da bi Ustavni sud odlučio da ta odredba jeste u skladu sa Ustavom. Prema tome, naša obaveza je da izvršimo izbor sudija.
Postoji još jedna stvar, da ne bi imali neke lažne dileme oko opšteg izbora, juče smo pričali o mreži sudova i zakonu o uređenju sudova. Svi sudovi su novi, novi je Vrhovni kasacioni sud, nije ranije postojao i ima drugačiju nadležnost. Novi su apelacioni sudovi, nisu ranije postojali.
Novi su viši sudovi, novi su i osnovni sudovi i imaju drugačiju teritorijalnu nadležnost, drugačije uređenje. Sada, po zakonima, kada jedan sudija ide u drugi sud, kada ide u viši sud, kada ga biramo za neki sud, mora da bude izabran ponovo od strane Narodne skupštine Republike Srbije.
Znači, nemoguće je, bez obzira na našu promenu i bez obzira na odredbe o opštem izboru, da neki sudija bude izabran u ove sudove koje sam naveo, a to su praktično svi, a da ne prođe postupak izbora.
Ako govorimo o političkim razlozima i političkom uticaju, a ovde je preneo jedan poslanik, to jeste teza Društva sudija u kome je rečeno da će biti politički izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva, pa će onda tako politika da izabere sve sudije.
To nije tačno. Taj izbor vrši Visoki savet pravosuđa. U Visokom savetu pravosuđa, koji opet kada su u pitanju sudije ima 11 članova, šestoro su sudije, profesor pravnog fakulteta i predstavnik Advokatske komore. Samo je ministar član i član je Republički državni tužilac. Dakle, nema uticaja politike i izvršne vlasti niti na izbor Visokog saveta sudstva.
Na kraju moram da kažem jednu značajnu stvar, izvinjavam se što prekoračujem vreme. Sudije koje su do sada birane izabrane su u vreme Tita, izabrane su u vreme Miloševića, birane posle 5. oktobra i sve te sudije su birane u Skupštini Srbije, uz uticaj politike i od strane političkih stranaka koje su bile u tim parlamentima.
Ovo je prvi put da će sudije birati druge sudije, odnosno njihova struka. Ovo je prvi put da je taj izbor nezavisan od politike i ne vidim nijedan razlog zašto bi se bilo koji sudija plašio izbora od strane svojih kolega sudija. Mislim da nema razloga da se brine nijedan sudija koji savesno i stručno obavlja svoj posao.
Kriterijume za taj opšti izbor utvrdiće Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom. Tražim, naravno, u ime naše poslaničke grupe da Ministarstvo prenese, odnosno ministar, a naravno tražićemo od člana Odbora za pravosuđe da se trudi da ti kriterijumi budu merljivi, da budu objektivni, da budu profesionalni i da bude u potpunosti odsustvo politike prilikom izbora. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Konstantinoviću. Reč ima, zbog povrede Poslovnika, gospodin Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po Poslovniku, član 225. i 226, i tražim informaciju šta se dešava sa Skupštinom opštine Voždovac.
Na jednoj od prethodnoj sednica uputio sam više pitanja, a između ostalog, kako je moguće da se predsednik opštine bira van skupštinske sale. Takođe i zamenik predsednika opštine Voždovac je izabran van skupštinske sale, u prostorijama gde nije omogućeno odbornicima opozicije da uđu i da za isti izbor glasaju.
Nakon ove prve skandalozne sednice i ovakvog izbora predsednika i zamenika predsednika opštine, desila se druga, takođe skandalozna sednica, koju su odbornici pozicije održali bez kvoruma. Bilo je prisutno 28 od 56 odbornika.
Po njima 29. odbornik je bila Isidora Injac iz LDP-a. Ukazivali su međutim odbornici SRS da je pomenuta postala član Opštinskog veća i da više nije odbornik i da ne može dati kvorum.
Uprkos toj činjenici DS i ostale stranke koje su na vlasti opet nasilno nastavljaju sednicu i tumače zakon onako kako njima odgovara.
Nakon toga, opozicione partije ulažu žalbu sudu. Sud istu usvaja, a odluke donete na sednici poništava. Interesantno je da je stara opštinska izborna komisija razrešena, a nova koja je izabrana na sednici ne postoji, jer nije bilo kvoruma, kako je i sud potvrdio i poništio odluku o izboru nove opštinske izborne komisije.
Uprkos svemu ovome, u petak 7. novembra, održali su treću po redu skandaloznu sednicu, opet bez kvoruma. Na insistiranje odbornika SRS da se izvrši javna prozivka odbornika da bi se isti prebrojali, predsednik to odbija i bez kvoruma istu nastavlja. Po njemu, navodno, 29. odbornik je opet ista osoba, osporavana Isidora Injac, za koju je sud već doneo odluku da ne može biti odbornik i da ne može činiti kvorum.
Odbornici opozicije opet ulažu žalbu sudu i sud opet istu usvaja. Između ostalog, opet se poništava izbor opštinske izborne komisije, tako da SO Voždovac već duže vreme nema opštinsku izbornu komisiju, niti može da završi sednicu normalnim tokom, niti da je vodi, jer nema kvoruma.
Dokle će se tolerisati ovakvo stanje na opštini Voždovac? Kako odluka suda za predsednika opštine Voždovac nije obavezujuća?
Demokratska stranka, SPS i LDP su napravili haos na ovoj opštini. Uprkos odlukama suda oni održavaju sednice bez kvoruma. Sud im dva puta poništava odluke i moje je pitanje - dokle će se ovako stanje tolerisati na opštini Voždovac, dokle će za njih biti neobavezujuće odluke suda?
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam. Pitanje upućujem Ministarstvu za lokalnu samoupravu i Ministarstvu za pravosuđe, pošto ovde ima i elemenata krivičnog dela zbog nepoštovanja odluke suda, i to u dva navrata. Hvala.

Da, vaša pitanja će biti prosleđena nadležnim ministarstvima.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa Za evropsku Srbiju, poslanička grupa SRS, DSS-Vojislav Koštunica, SPS-JS, LDP i poslanička grupa NS.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović, pošto nema gospodina Srđana Spasojevića u sali.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, LDP ima stav da podržava svaki reformistički napor Vlade, koalicije na vlasti, pa i set pravosudnih zakona koji su u skladu sa tim našim principom mi podržavamo.
Koliko su građani upoznati, stanje u pravosuđu je prilično teško, blago rečeno. Ko god je imao posla u sudu i sa sudom zna koliko je teško da se dođe do neke pravde. To je jedan od obavezujućih faktora zašto je potrebno da se uradi reforma pravosuđa. Mi smo ratifikovali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji od nas očekuje da harmonizujemo naše propise sa propisima EU, da prihvatimo evropske standarde i u pravosuđu. Tako da je i to takođe jedan od obavezujućih faktora zašto moramo da reformišemo pravosuđe.
Pomenuti Ustav iz 2006. godine takođe obavezuje da se propisi usklade sa Ustavom. Tako da, iako mi nismo podržavali taj Ustav, iako je taj Ustav donet uz konsenzus najvećeg broja političkih partija, u kom konsenzusu LDP nije učestvovala, mi poštujemo taj Ustav koji je trenutno na snazi i daje određene smernice obavezujuće, na koji način da se usklade propisi u domenu pravosuđa sa Ustavom.
Prema tome, kada se sve to uzme u obzir, onda je razumljivo i mi to pozdravljamo, da je ovaj set pravosudnih zakona stigao na dnevni red Skupštine. Posebno bih se osvrnula na ustavnost, pogotovo ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu. Citirala bih član 6. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, koji predviđa da sudovi obrazovani u skladu sa ranijim Ustavom nastavljaju da rade do usklađivanja sa Ustavom propisa kojima su uređeni njihova organizacija i nadležnost, kao i položaj sudija.
Šta to znači? To znači da sudovi koji su trenutno još uvek u funkciji, koji su obrazovani na osnovu starog Ustava, i dalje rade, ali su u očekivanju da se donesu propisi koji će da se usklade sa Ustavom iz 2006. godine. Dakle, pretpostavlja se da ako neko treba da poštuje zakone i sudove to su sudovi. Prema tome, neminovnost je da se donesu novi propisi u vezi zakona o sudijama i sada i zakona o visokom savetu sudstva.
Prema tome, to je jedan od razloga zašto su ovi zakoni u skladu sa Ustavom, bez obzira koliko ima rezervi i primedbi na tu činjenicu.
Pozvala bih se i na član 147. stav 4. Ustava, koji kaže da visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud. S obzirom da smo mi sada u tom nekom postupku da donesemo i taj zakon o uređenju sudova, koji predviđa sasvim neke druge sudove, sa nekim drugačijim nadležnostima, kao što su osnovni sud, viši sud, apelacioni sud i slično, i ovaj član i ovaj stav Ustava, takođe, potvrđuje ustavnost ovih zakona koji su na današnjem dnevnom redu.
Pored ovoga što sam već rekla, sam taj diskontinuitet našeg društveno-političkog uređenja i sistema, takođe, zahteva jedan drugačiji pristup ovoj materiji što se sudova, sudija i tužilaštava tiče.
Podsećam vas da je još uvek na snazi Zakon o sudijama iz devedesetih godina, koji je očigledno neprimeren vremenu i današnjim potrebama našeg društva. Inače, mi smo sa Ustavom iz 2006. godine prestali da postojimo kao socijalističko društvo, već smo preuzeli kapitalistički sistem vrednosti.
Dakle, i ovo ukazuje na to da je zbog diskontinuiteta, a jeste to diskontinuitet kada vi prelazite iz jednog u drugi društveno-politički sistem i uređenje, da je potrebno da ustanovite neke nove sisteme vrednosti i uređujete ih nekim modernijim i prilagođenim propisima.
Inače, diskontinuitet je u činjenici i u poveravanju sudijskog mandata. Važeći Ustav predviđa ograničen i stalni mandat sudija, a inače stari Ustav to nije predvideo.
Član 147. stav 1. i stav 2. Ustava kažu: "Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine". Stari Ustav ne predviđa ovakvu vrstu ograničenog mandata.
Dakle, potrebno je da mi uskladimo izbor tih sudija što se davaoca, odnosno onoga koji poverava mandate tiče. Dok po starom Ustavu, to je Skupština koja bira sudije, po novom Ustavu to je samo u prvom slučaju Skupština, a već u onom za stalni položaj nadležan je visoki savet sudstva.
Stvarno bi bilo neprimereno da za slučaj da se ne uradi, nazovimo to reizbor sudija, iako se po mom mišljenju, radi o jednom izboru sudija u skladu sa Ustavom, u slučaju da to ne uradimo mi bismo imali situaciju da jedan deo sudija je birao jedan organ, a drugi deo sudija bira drugi organ, pa bi onda došli u neku čudnu situaciju - da su oni koji su birani od strane Skupštine apsolutno neustavno sude, jer nisu birani u skladu sa Ustavom iz 2006. godine. To već stvara jednu pravnu nesigurnost i zaista pozdravljamo Predlog ovog zakona koji predviđa da će se sudije birati u skladu sa Ustavom i u skladu sa novim zakonom.
Postustavni reizbor sudija je nužnost i neizbežan je upravo iz tih razloga koje smo spomenuli. Inače, juče je ministarka spomenula da su u pisanju tog zakona učestvovali i Društvo sudija, istaknuti advokati, pravnici, i još mnogi drugi.
Prema tome, pretpostavlja se da postoji tu jedan društveni konsenzus koji je shvatio da su sazreli uslovi da se donese jedan proevropski, progresivan, dobar zakon koji će dati mogućnosti da se pravosuđe korenito promeni.
Strateški interes sudstva je da bude nezavisno, efikasno i nekompromitovano. Nezavisnost ne treba da se brka sa nezavisnošću od odgovornosti. Dobro je rešenje to što zakon predviđa jednu ozbiljnu odgovornost sudija i mogućnost stalne kontrole funkcionisanja sudova i sudija, koji ne bi trebalo da budu smetnja, odnosno opasnost po one sudije koji sude po zakonu, koji su marljivi, koji rade, koji su od integriteta. To je, pre svega, opasnost za one koji rade nešto suprotno od toga.
Prema tome, ako svi ti uslovi postoje, onda ne vidim razlog bilo kakvom protivljenju da se ovaj zakon donese. Normalno, kao i svaki predlog zakona, ima neke manjkavosti na koje smo mi predložili određene amandmane, pretpostavljam i drugi poslanici iz drugih poslaničkih klubova. Ti amandmani služe samo tome da određena rešenja popravimo, a sve to opet u interesu građana.
Podvlačim da LDP jeste u opoziciji, ali uvek podržava sve ono što je reformističko, odnosno što je progresivno i što je u interesu građana Srbije. Složićete se da je trenutno u najvećem interesu građana da privučemo što više investitora, da stvorimo situaciju u društvu koja će odgovarati stranim ulaganjima i koja će dati određenu stabilnost, pravnu sigurnost za nesmetan rad stranih investitora, a uostalom i naših.
Najbitnije je, čini mi se, činjenica u ovom setu pravosudnih zakona što je data mogućnost da se izbor sudija izmesti iz parlamenta, dakle, iz uticaja politike u sudstvo.
Ko najbolje poznaje rad u sudu, ko najbolje poznaje rad sudija nego oni sami. Dakle, ne treba unapred insinuirati i pretpostaviti da možda neće znati to da urade. Mislim da su dovoljno zreli i kompetentni, i mi sigurno možemo da nađemo šest-sedam odgovornih ljudi, stručnih ljudi, sudija od integriteta koji će započeti bitnu reformu pravosuđa, a to je ta depolitizacija na kojoj LDP inače posebno insistira. Dakle, to što se izmešta izbor sudija iz parlamenta u visoki savet sudstva daje široke mogućnosti sudijama da zaista upravljaju i sami sobom i kompletnim pravosuđem, i da time dokažu da ovo društvo ima snage da iznedri takve stručnjake koji će stvoriti jedno ozbiljno pravosuđe.
Posebno sam zadovoljna što ste očigledno prihvatili kritiku koju smo izrekli prilikom raspravljanja predloga zakona o rebalansu budžeta u vezi diskusija vladajuće koalicije i vidim da je sve više poslanika koji učestvuju u radu Skupštine. Mislim na poslanike vladajuće koalicije. Dakle, to pozdravljamo i zahvaljujemo se kao opozicija da ste ipak prihvatili našu sugestiju.
Samo bih još nešto istakla da, ukoliko usvojimo ovaj zakon, govorim u prvom licu množine jer LDP će podržati ove zakone, smatramo da su zaista reformistički, u tom slučaju izazov je veliki pred sudovima, a očekivanja su još veća.
Prema tome, mislim da je dobro što je napokon predlagač podneo ovom parlamentu ove zakone, mislim na one koji su danas na dnevnom redu.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč. Ukupno vreme rasprave za vašu poslaničku grupu je 10 minuta i 48 sekundi. Izvolite.