Zahvaljujem. Gospodin Vuk Dinčić ima reč.

Poštovana predsednici, poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, pred nama se nalaze dva izuzetno važna zakona, jedan je zakon o sudijama, drugi je zakon o visokom savetu sudstva.
S jedne strane mi imamo obavezu da i po novom Ustavu Srbije reformišemo naš pravosudni sistem i naše sudstvo. S druge strane, Srbija se nalazi na putu evropskih integracija i ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Bez obzira na to, važno je da i zbog nas samih stvorimo jedan moderan evropski sistem sudstva, moderne zakone koji će značajno doprineti razvoju demokratskog društva kod nas. Ali je vrlo važno i mislim da je to možda i najvažnije, da povratimo poverenje naših građana u sud i sudije.
Po mnogim istraživanjima koja postoje, 80% naših građana misli da je sudstvo neefikasno, korumpirano, da procesi traju jako dugo itd. Zato je važno da donesemo ovako važne i reformske zakone, koji će povratiti poverenje naših građana u sud i uopšte u sudije.
Što se tiče zakona o sudijama, zakon je ovde imao u vidu važne evropske standarde u oblasti sudstva, kao što su prvenstveno osnovno načelo o nezavisnosti sudstva usvojeno u Milanu 1985. godine. Takođe i Evropski zakon o sudijama iz 1998. godine, koji postavlja pogotovo visoke standarde u pogledu nezavisnosti, samostalnosti i nepristrasnosti sudija.
Pogotovo ću se okrenuti nekim novinama koje ovaj zakon donosi, to je prvenstveno vrednovanje rada sudija, što je posebno definisano u zakonu o sudijama, te predstavlja jednu važnu novinu u ovom zakonu i gde će neposredno viši sud vrednovati svoje kolege u nižem sudu.
Ono što je važno, pogotovu za sudsku granu vlasti, jeste budžet. Do sada je plate sudija određivala Vlada. U ovom zakonu se predviđa da će plate biti određene u Zakonu o budžetu i ono što je važno je da samo nezavisno sudstvo jeste stvaranje jedne samostalnosti u tom pravcu i mogućnosti da izvršna vlast ne može da utiče određivanjem koliki će budžet biti za sudije odlukom Vlade.
Isto tako, Ustav Republike Srbije predviđa reizbor sudija. To je nešto što ćemo mi imati posle da uradimo, sledeće godine. Ne vidim ni jedan razlog da sve sudije koje su kvalitetno radile svoj posao da će i u buduće nastaviti da rade svoj posao, to nas obavezuje Ustav da izvršimo taj reizbor, a nakon toga Visoki savet sudstva će birati sudije i faktički će sudije same sebe birati, biće izuzeti iz Narodne skupštine i važno je da se izvrši ta depolitizacija sudstva.
Važan element ovde jeste i tzv. disciplinska odgovornost sudija, što mislim da je jako važno, i da disciplinsku odgovornost sudije mogu pokretati i sami građani, kasnije, naravno, o tome odlučuje Visoki savet sudstva da li će neki sudija biti razrešen. Posebno je važno da ovde svaki građanin može ukazati na bilo koju nepravilnost koja postoji u nekim sudskim odlukama, u funkcionisanju suda itd.
Često se postavilo pitanje, kada je u pitanju Zakon o sudijama, da ovde nije vršena javna rasprava. Podsetiću vas da je 2006. godine obrazovana jedna radna grupa i data su određena načela na osnovu kojih ona treba da izradi ovaj zakon. Godine 2007. urađena je jedan vrsta radne verzije zakona o sudovima, upućeno je svim međunarodnim organizacijama, Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope koja je dala svoje primedbe, i nakon toga urađen je konačan predlog zakona, koji je dat i prosleđen ovde u Narodnu skupštinu.
Što se tiče zakona o visokom savetu sudstva, Ustav Republike Srbije ustanovljava Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca kao garanta samostalnosti i nezavisnosti sudija i sudova, odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Visoki savet sudstva, mislim da je to jako važno, ima potpunu finansijsku samostalnost i samostalno raspolaže sredstvima u skladu sa zakonom. Takođe, u članu 13. je definisana velika nadležnost Visokog saveta sudstva, između ostalog, bira i razrešava sudije, predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnu za rad sudova, za tekuće rashode i vrši nadzor nad njihovim trošenjem u skladu sa zakonom.
Takođe, samostalnost u sudstvu ogleda se i u odredbama koje uređuju postupak proglašenja samih izbornih članova Visokog saveta sudstva. I ovde je isto tako urađena jedna vrsta javne rasprave koja je potekla od 2006. godine, upućena i Društvu sudija Srbije i Venecijanskoj komisiji, koja je dala određene primedbe i koje je ova vlada usvojila, tako da i u tom smislu ovaj zakon ispunjava određene standarde, pogotovo evropske standarde kojima mi svi težimo.
Kada je u pitanju Društvo sudija Srbije, to prosto moram da naglasim, pogotovo da izrazim jednu vrstu bojazni, jer je predsednica Društva sudija Srbije dala jedno saopštenje koje je po meni vrlo skandalozno, a to je da je pozivala sudije da ne poštuju ovaj zakon koji će ovde biti donet, i svaki sudija koji bude poštovao ovaj zakon biće izbačen iz Društva sudija Srbije, što mislim da je skandal. To definitivno govori da mi moramo da izvršimo korenite promene u samom pravosuđu.
Na kraju, želim da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za ovaj zakon jer time pomažu korenitu reformu pravosuđa, stvaranju demokratskog društva i vraćanju poverenja u sud i sudije i ceo pravni sistem.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju pravosuđe, Srpska radikalna stranka smatra da je pravosuđe jedan od najvećih stubova državne vlasti u svakoj zemlji, a tako treba da bude i u našoj državi. Prevashodno u sferi zaštite interesa naših građana i njihove pravne sigurnosti, mi imamo u sudstvu negativnu selekciju kod izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Srpska radikalna stranka smatra da nepristrasnost i nezavisnost sudstva može doći samo ako budemo imali autonomno ustoličenje u pravosudnom sistemu, bez uticaja i mešanja izvršne vlasti i političara, pogotovo političkih stranaka koje su na vlasti, koje vrše uplitanje u pravosuđe.
Kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, imam jednu veliku primedbu, zašto se vrši, to nisam nikada govorio, ali imam dosta kontakata sa mojom zajednicom i oni tako kažu, zašto se vrši diskriminacija prema našim Romima, čiji sam ovde legitimni predstavnik i kao član Srpske radikalne stranke.
Po mom mišljenju, na delu je čista diskriminacija prema Romima, ako se ima u vidu nesporna činjenica da mi u Srbiji skoro da nemamo predstavnike Roma u pravosuđu. Mi imamo u državi Srbiji preko 800 hiljada Roma, po statistici imamo 108 hiljada. Zašto se vrši ta mimikrija, to ne znam, ali mislim da to u jednoj demokratskoj Srbiji, gde treba da se vrši transformacija demokratije, nije dozvoljeno da se za jedan narod koji postoji u ovoj državi ne da pravo stanje njegovog broja.
U više navrata sam tražio u pravosudnim institucijama prijem u vezi drastičnih kršenja ljudskih prava pravosuđa prema romskoj zajednici, međutim, do sada nema odgovora. Postavljam pitanje: da li se vrši ponovo jedna diskriminacija prema meni kao članu Srpske radikalne stranke ili se vrši diskriminacija zato što sam Rom?
Po višestranačkom i pluralističkom sistemu ovo je demokratska država, nema više komiteje, imamo više stranaka koje su u parlamentu, pozicije i opozicije.
Pa se pitam kao narodni poslanik romske nacionalnosti, član Srpske radikalne stranke, kada ne mogu da dođem u institucije pravosuđa, kako mogu da dođu moji obični Romi i da traže neku pomoć kada se na njima vrši diskriminacija i kršenje ljudskih prava u pravosuđu. Pitam se da li mi Romi smo vanteritorijalni građani ili smo teritorijalni građani.
Koliko znam, a i svi ovde, mi smo priznati u ovoj našoj državi, drugu državu nemamo, priznati smo kao nacionalna manjina. Zašto mi ne možemo da tražimo naša prava, niti kao predstavnik SRS, romske zajednice, ne mogu da iskažem neke stvari koje se drastično krše prema romskoj zajednici? Mislim da je to teško i nedopustivo.
Nacionalne manjine u Srbiji imaju svoje predstavnike, pa čak i u najvišim pravosudnim institucijama, a mi Romi nismo zastupljeni ni na proporcionalnom, niti po bilo kom drugom osnovu. SRS je mišljenja da Romi moraju imati svoje izabrane predstavnike kao nosioce pravosudnih funkcija. S obzirom da mi Romi imamo veliki broj pravnika koji mogu biti i sudije ili tužioci, mi imamo jednog sudiju u Staroj Pazovi i jednog sudiju u Mladenovcu.
Jedan sudija je dugogodišnji sudija, uspešan sudija, ali on ne može da napreduje. Ovaj je nešto mlađi u Mladenovcu, ali takođe je tu je gde je.
Ovo, dame i gospodo, posebno želim da istaknem iz razloga što jedan broj naših građana Roma se nađe pred sudom. Obično prema Romima su kazne najoštrije. Ovo može da se potvrdi iz statistike, što je tačno. Prema tome, SRS ima veoma korektan odnos prema Romima. SRS ima takav odnos prema svim nacionalnim manjinama u Srbiji, što se potvrđuje i time što u redovima SRS ima veliki broj članova svih članova nacionalnih manjina.
Mene je SRS predložila u Vladu Republike Srbije, pa sam ispred SRS bio prvi ministar u jednoj vladi, kao Rom, prvi u Evropi. Ovo je dokaz kakvu politiku demokratizacije, bez diskriminacije, sprovodi SRS - dr Vojislav Šešelj.
Reforma u pravosuđu i pravosudni organi moraju da računaju i na nacionalne manjine ukoliko želimo da implementiramo demokratiju i jednakost svih građana u našoj državi. Mi smo građani u ovoj državi, ne tražimo ništa, tražimo samo što nam pripada po Ustavu i zakonu ove države.
Hajde da se vratimo na Zakon o nacionalnim manjinama i njihovih prava. Hajde da se vratimo na evropske deklaracije koje su preporuke obavezne, nisu, što kažu, preporuke neobavezujuće, nego obavezne. Vi sami znate da imamo pravo, da je tamo veći broj nacionalnih manjina, a romska zajednica ima pravo na autonomiju. Molim vas, vodite računa i podjednako uvažavajte sve građane, jer je to demokratija u našoj Srbiji. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović-Korać. Neka se pripremi Milan Avramović.

Poštovana predsednice, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavniče Ministarstva, javila sam se povodom ove tačke dnevnog reda, ali želim pre svega još jednom da ukažem na neophodnost sprovođenja reforme pravosudnog sistema kod nas.
Svakog čoveka najviše boli nepravda i nemogućnost ostvarivanja njegovih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, našim zakonima i međunarodnim aktima.
Mnogobrojna istraživanja su pokazala, a i svedoci smo da nam pravosudni sistem u prethodnom periodu nije baš dobro funkcionisao - da su postupci pred pravosudnim organima dugo trajali, kako prvostepeni, tako i po pravnim lekovima; da se dugo čekalo na izradu donetih odluka; da je mnogo zastarelih krivičnih predmeta; da sudije nisu bile ravnomerno opterećene po pojedinim sudovima.
To je sve usporavalo građane da dođu do svoje pravde i do rešavanja problema koje moraju da reše pred pravosudnim organima. Dešavalo se da ponekada pravo i pravda i nisu bili na istoj strani.
U javnost je, ne bez osnova, prisutno mišljenje da je u pravosuđu u velikoj meri zastupljena korupcija. Iz svih ovih razloga, iz potrebe usklađivana sa novim Ustavom i iz niza drugih razloga neophodno je izvršiti temeljnu reformu pravosuđa.
Set zakona iz ove oblasti koji je na ovoj sednici pred nama sačinjen je na osnovu detaljne analize važećih propisa, prakse u našem pravosuđu, na osnovu usvojene Nacionalne strategije i korišćenjem pozitivnih iskustava drugih demokratskih zemalja sa dobro razvijenim pravosudnim sistemima. Uređenje i funkcionisanje pravosuđa po predloženim zakonima omogući će građanima i pravnim licima da efikasno ostvaruju svoja prava.
Što se tiče Predloga zakona o sudijama, neću da prepričavam odredbe istog, jer verujem da smo ga ovde svi dobro proučili, i gospođa ministar, i poslanici pre mene su dovoljno govorili o pojedinim odredbama. Hoću da kažem samo da je moje mišljenje - da je ova problematika u zakonu sveobuhvatno i detaljno razrađena.
Malo me je iznenadilo što je mnogo polemike u javnosti izazvalo reagovanje na opšti izbor svih sudija po novom zakonu. Sama sam deset godina radila na izvestan način u pravosuđu, kao advokat, i imala sam prilike da se uverim da ima časnih i poštenih sudija koji su dostojni vršenja te funkcije.
Smatram da ovakav opšti izbor sudija po novom zakonu jeste neophodan, ne samo zato što su po zakonu svi sudovi novi, već da bi takav novi izbor trebalo da bude na čast i potvrda uspešnosti rada svim sudijama koji budu ponovo izabrani, i da treba da budu ponosni.
Još želim da istaknem značaj svih predviđenih načela i posebno da ukažem na predviđeno pravo sudija na stručno usavršavanje i obuku, na sistem vrednovanja rada sudija i razrađene osnove i postupak za disciplinsku odgovornost sudija.
Na osnovu dugogodišnjeg pravničkog iskustva shvatila sam da je život uvek inventivniji od zakona. Zbog toga nema savršenih zakona kojima su svi zadovoljni i da najbolji zakoni tokom vremena moraju da se usaglašavaju i da trpe izmene i dopune.
Ipak, smatram da set zakona o pravosuđu koji razmatramo na ovoj sednici daje najbolja i najracionalnija rešenja koja u ovom trenutku mogu da se primene kod nas, koja će unaprediti naš pravosudni sistem da bude nezavisan i onakav kakav treba demokratskom i razvijenom društvu, i kakav će građanima omogućiti da ostvaruju efikasno i nepristrasno svoja prava, i da imaju jednakost i sigurnost pred pravosudnim organima.
Zato će poslanici poslaničke grupe Za evropsku Srbiju glasati za ove zakone, a pozivam i ostale poslanike da ih podrže, kako bi omogućili građanima pravosudni sistem koji će biti efikasan.

Zahvaljujem gospođi Hasanović.
Reč ima Milan Avramović, narodni poslanik. Izvolite. Zatim su Petar Jojić, Mirko Munjić, Dragan Stevanović, Tomislav Ljubenović i Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da konstatujem jednu činjenicu da su poslanici DS počeli da učestvuju u raspravi i da je to verovatno po zadatku, jer svi poslanici pričaju u uvodnom delu istu priču, kako je ovaj zakon reformistički, kako mnogo vredi, kako je dobar, kako razvija pravosuđe, kako uvodi red.
A ne zaboravite činjenicu da ste vi na vlasti od 2000. godine i koliko god sada hvalite ovaj zakon, znači da je ovaj prethodni bio loš, a vi ste taj loš usvojili uz istu priču kada ste taj loš zakon usvajali, koji vi sada najviše kritikujete tako što hvalite ovaj. Čuli smo iste termine, istu terminologiju i isto ste učestvovali u raspravi.
Dakle, ono što je veoma važno jeste da se ovde ne raspravlja o Ustavu ili o nekom predlogu zakona koji zahteva toliku pažnju i toliki hvalospev, a da je u suštini nešto skroz drugo. Zbog toga, ovi predlozi zakona nisu nikakvo posebno epohalno rešenje. Dakle, u pravosuđu, kako kažu neki predlagači, pa i poslanici, to ću vam dokazati kroz članove koji se kose jedni sa drugim, koji se kose sa pričom koju ste vi sa ove govornice izneli.
Dakle, smisao zakona iz oblasti pravosuđa stvarno jeste da se poboljša stanje i zato je otprilike negde oko 245 amandmana podneto na samo par zakona u ovom paketu, za koji vi kažete da je toliko dobar. Mislim da ova cifra dovoljno govori.
Sledeće što bih vam skrenuo pažnju - da se za poboljšanje bilo kog stanja u pravosuđu moraju podrazumevati određene činjenice koje ste vi ovde zapostavili, a to je povećanje zakonitosti i pravilnosti rada pravosudnih organa. Mali je broj ukinutih odluka prvostepenih sudova, visoka ažurnost u suđenju itd.
Da bi se sve ovo sprovelo, drage kolege, vi morate imati određene kadrove, određene ljude, ne partijske ljude, ne partijske sudije, nego čisto sudske kadrove. Kadrovi su ti kod kojih je, u najvećem delu, zavisnost zakonitosti i efikasnosti sudova.
Ono što bih, kao jednu primedbu, dao iz prethodnog perioda jeste da je dobar predsednik suda, godinama dobar i po rezultatima najboljeg suda u Srbiji, to je Okružni sud u Obrenovcu, jednom je rekao, a to je sada advokat Milan Gričić, sebi i svim saradnicima, da bi pravi sudija bio, on postaje žrtva, i a ako hoćete to da budete, morate najmanje još dva do tri sata kod kuće da radite svaki dan.
Vi ste ovde napravili jednu kontradiktornost od pravog sudije, recimo, čiji su rezultati suda godinama najbolji bili u Srbiji, a to je Okružni sud u Obrenovcu. Šta ste uradili? Doneli ste član 30. po kome omogućujete svim sudijama da se bave i drugim aktivnostima. Kaže: "sudija može van radnog vremena da se bez posebnog odobrenja bavi nastavom i naučnom delatnošću, uz naknadu".
Čak je i Konstantinović, poslanik DS, podneo amandman, u kome traži da sudija ima pravo učešća u RIK, gradskoj izbornoj komisiji ili opštinskoj, a znate da te predloge daju političke stranke. Sada se postavlja pitanje da li imamo politizaciju suda ili ne? Pazite, taj amandman je podneo poslanik DS, i to jedan koji je bio odavde poprilično najglasniji.
Druga stvar na koju bih vam skrenuo pažnju jeste da je više nego sve drugo čestitost. Čestitost je sudijin tal i glavna vrlina. Ono što se, međutim, olako previđa kao preko potrebna vrlina sudije jesu čvrstina, postojanost njegovog karaktera i moralna hrabrost da odoli iskušenjima i zlu.
Kako će odoleti i kakvu će moralnu hrabrost imati svaki sudija, piše u članu 6, da ga sada ne čitam, nemam vremena, onda je donesen jednostavan zaključak da kod nas uopšte ne valja što su u poslednjih desetak godina mnoge sudije retko bile pravedne, a češće sluge vladajuće partije ili režima, ili u najboljem slučaju bezlični činovnici koji nisu mnogo ni uvažavani, ni poštovani od samih tih političkih partija.
I za to ste čak naveli član 7, u kojem se kaže da sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju. Zaštita interesa je dvostruki termin. Može se koristiti i zloupotrebiti za vrlo loše činjenice u današnjem društvu, pa i u pravosuđu.
Navešću vam jedan primer iz Beograda. Kada je bivša predsednica Drugog opštinskog suda u Beogradu, Gordana Mihajlović, ukinula istragu koja je pokrenuta od strane tužilaštva protiv urbanističke mafije u Beogradu, bez ikakvog osnova i bez ikakvog razloga. Građani su se žalili na to. Okružni sud je poništio to, ponovo vratio istragu i onda dolazi nova predsednica Drugog opštinskog suda Ivona Lalović i ponovo poništava to, i kraj sa urbanističkom mafijom, dobijena protivpravna imovinska korist itd. Nemojte reći da ovo nema veze sa politikom.
Kažu - ne biramo mi sudije, mi biramo instituciju koja bira sudije. Šta je to, nije šija nego vrat. Nemojte obmanjivati ovaj narod, ovaj zakon je veoma loš, ovo je umotano samo u oblandu i što više izlazite, više se kitite lažnim stvarima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog ograničenog vremena neću moći da izložim ono što sam pripremio, ali ću to učiniti u raspravi o amandmanima. Ono što je osnovna primedba i neprihvatljivo kod zakona o visokom sudstvu, to je prva, ali odlučujuća i najveća katastrofalna šteta za pravosuđe. U čemu se ona sastoji? Da prvi izbor sudija obavlja, takoreći, postojeći savet za pravosuđe. To ne može.
Prva selekcija politička jeste vidljiva na delu tj. da se bira od strane, takoreći, stranaka na vlasti. Šta to znači? Prvi izbor treba da izabere sve sudije. Što nisu u istoj ravni i da prođu istu proceduru i članovi visokog saveta sudstva? Kada oni budu prošli kroz tu proceduru, ali da njih biraju sudije i tužioci, to se odnosi i na tužilaštva, kada ih budu oni izabrali, u tom slučaju bi oni mogli da budu legitimni, a ovako oni su privilegovani. Praktično, vidim da će ovo da učini Vlada, organ uprave. To je ono što je neprihvatljivo i na šta je ukazano od strane više institucija i stručne javnosti iz oblasti pravosuđa. Ukazuju i optužuju predlagača zašto je on dao i dozvolio da stavi u povlašćen položaj visoki savet sudstva da bira samog sebe.
Kada ga bude nadležni organ izabrao, on stiče legitimitet i u tom slučaju može da mu se predlaže, od strane predlagača i institucija, da budu izabrane sudije i tužioci. Ovako, šta će se desiti? Pošto imamo veliki broj sudija, imaćemo priliku sada da izvršimo lustraciju. Sada nam je prilika da izvršimo lustraciju u sudstvu.
Dajte, izvršite lustraciju negde drugde, nemojte samo u pravosuđu. Optužujete samo pravosuđe i organe i nosioce pravosudnih funkcija za korupciju i kriminal, stavljate ih na vrhunsku lestvicu korupcije i kriminala. Ukoliko ima pojedinaca da su skloni korupciji i kriminalu, utvrdite jednom te činjenice, iznesite ih u javnost i takve ljude otklonite, isključite i razrešite pravosudnih funkcija. To vam je veliki problem kada je u pitanju član 99, član 100. i član 101. u prelaznim i završnim odredbama zakona o visokom sudstvu.
Ono što je vidljivo, u visoko sudstvo birate profesora pravnog fakulteta. Ne znam šta taj profesor pravnog fakulteta zna o pravosuđu? Ako je radio kao sudija 10-15 godina - može. Ali, on će da vam priča samo šuplju priču i teoriju. Međutim, sudija i tužilac iz prakse, oni treba da kažu šta treba i ko treba da dođe. Koja su merila koje je moguće utvrditi? Merila treba da utvrđuju oni koji zakon u praksi primenjuju. To vam je osnovno pravilo.
Prema tome, dame i gospodo, predlagač nije vodio računa, a imate sada veliki otpor. Šta ćete da radite sa ljudima koji zbog političke nepodobnosti ne mogu da postanu sudije zbog toga što su se zamerile ovom ili onom ministru, ovom ili onom načelniku okruga ili nekom političaru ili nekoj političkoj stranci? Da li ti ljudi treba da ostanu bez posla? Ne.
Nemojte optuživati pravosuđe da je krivo za situaciju u našoj državi koja jeste u kriznom vremenom. Ali, što ste se toliko okomili na pravosuđe, maltene kao da tamo rade samo lopovi, tamo rade časni i pošteni ljudi. A vi ako imate dokaze da je neko počinio krivično delo primanje i davanje mita ili bilo kako na drugi način zloupotrebio svoj službeni položaj i funkciju, on se razrešava i nema nikakvih problema.
Dakle, ovaj zakon predstavlja, sa ostalim zakonima, zakon po porudžbini. To znači kada ode neko kod krojača da mu sašije odelo, on će ga sašiti po meri pošteno kad mu se plati. Dakle, dame i gospodo, osnovna primedba jeste, imam priliku samo još jedno dve-tri rečenice da kažem, oko toga gde će biti sedišta osnovnih sudova, a gde odeljenja, kako će se izvoditi sudijski dani, kako će se predmeti iz sadašnjih sudova prenositi. Pola ćete izgubiti, zapamtite, pola će se zagubiti, tu nema ni govora, da dođe u arhivu osnovnog suda.
Drugo, ako gospodin Pastor traži da za severne opštine srpske pokrajine autonomne Vojvodine ostanu sudovi osnovni u Kanjiži, Bečeju, Senti, da ne nabrajam, onda imam pravo isto da kažem da ostanu sudovi ovamo zbog nacionalnih manjina. Tamo žive naši Mađari, a ovamo žive u Kovačici naši Slovaci, u Alibunaru naši Rumuni, u Kovinu takođe Rumuni.
I na kraju još da kažem - otkud sada da sedište osnovnog suda za Opštinski sud Kovin bude u Pančevu, odnosno u Vršcu, a da sud za prekršaje bude u Pančevu, a Vršac je daleko 86 km, a Pančevo 33? Dakle, tu treba, gospođo ministre, da se ove stvari ipak preispitaju i da sve primedbe prihvatite. Hvala.