Dame i gospodo, ukoliko će se organizacijom sudstva, uređenjem sudstva, ukidanjem preko 100 osnovnih sudova u Srbiji na neki posredni način uvesti lustracija na mala vrata, tako će se uz pomoć ova dva zakona, a posebno uz pomoć zakona o sudijama, uvesti neposredna lustracija i to kroz otvorena vrata.
Dakle, pod plaštom izgovora da neko nije prošao, određeni broj sudija jednostavno neće proći na konkursu i oni neće biti izabrani. Mi nemamo nikakvih iluzija o usvajanju ovog zakona, međutim želimo da vam ukažemo samo na jednu pogrešnu koncepciju prilikom usvajanja i prilikom donošenja ovog zakona.
Naime, naš Ustav odražava određeni državni kontinuitet. Državni kontinuitet ne može sudija da nema, naprotiv, sudija kao nosilac sudijske funkcije ne može biti izuzet od ovog načela, on je izraz i odraz državnog kontinuiteta i to mu se u svakom momentu mora garantovati.
Svaki ustav, pa i ovaj naš, pa i ovaj novi Ustav priznaje određena stečena prava. Ta stečena prava se moraju garantovati i sudijama. Nikako se ne može dozvoliti da donošenjem novog pravnog akta budu ukinuta određena stečena prava, prava koja su stečena ranije u nekom ranije periodu.
SRS je, da se razumemo, za razrešenje sudija, ali na jedan način koji podrazumeva da to bude shodno zakonu, da bude po utvrđenoj proceduri i da bude po kriterijumima koji su predviđeni zakonom. Znači, ako su ispunjeni ovi kriterijumi, normalno, sudija treba da bude razrešen. Dakle, ovde postoji jedan pogrešan koncept samog zakona.
Političku poslušnost koju ćete možda u velikoj meri dobiti lustracijom pri izboru, odnosno pri reizboru, ipak se ovde radi o reizboru sudija, vi pokušavate na neki način da sublimirate u odredbama o materijalnom položaju sudija, to su članovi 37. do 42. predloženog zakona, ali vam se čak i preko Društva sudija prigovara, odnosno odgovara da i oni apsolutno nisu zadovoljni ovim konceptom zakona o sudijama, a posebno u ovoj oblasti, dakle, o njihovom materijalnom položaju.
Ne želim da arbitriram između te dve strane, ali nije li ovo direktan signal da sve one priče o korupciji i borbi protiv korupcije padaju u vodu, ali i da jedan od osnovnih principa, princip nepristrasnosti, ne može do kraja u ovom slučaju biti ispoštovan. Tu ne krivim na prvom mestu sudije, tu krivim prvenstveno vas, a onda opet imamo pravosuđe koje hramlje i u tom slučaju vidi se, očigledno je da koncept ovog zakona nije dobar. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, posle njega narodni poslanik Tomislav Ljubenović, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić. On je poslednji prijavljeni govornik. U ovom trenutku vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 17 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću vreme koje je preostalo. Napravio bih jedan kraći politički osvrt na set ovih pravosudnih zakona. Mislim da ćemo više vremena imati u raspravi u pojedinostima da uđemo u meritum i ovih, a i nekih drugih zakona iz ovog seta.
Ono što sam prvo primetio jutros, gospođo ministre, vi i predstavnici većine koji su imali apologetski odnos prema ovim zakonima, rekli su da bi ovi zakoni trebalo da obezbede, ova dva konkretno, nezavisnost sudstva.
Vi možete da napišete zakon mnogo dobro i mnogo lepo da ga pretočite na papir, možete za ovu govornicu da izvedete ljude koji će sa izuzetnim retorskim sposobnostima taj isti zakon da brane, ali morate da priznate za nezavisnost sudstva treba i nešto više, treba pre svega politička volja izvršne vlasti.
Na osnovu osmogodišnjeg iskustva koje je iza nas, u kojem je vaša stranka, DS, dominantno učestvovala u vlasti, mislim da ne možemo da steknemo utisak da je bila prisutna politička volja da sudstvo rasteretite uticaja politike, novca, pojedinaca i grupa.
Ono što je takođe interesantno jeste da zakoni u principu nisu izraz potreba građana Srbije definisanih kroz probleme koji su prisutni u pravosuđu. Oni su izraz potreba koje vam nameće Venecijanska komisija, pretpostavljam šačica pripravnika u Briselu itd, i mislim da efekte o kojima pričate na sva usta neće u praksi u Srbiji dati.
Šta je to što sam takođe primetio u setu ovih zakona? To je da u svim obrazloženjima koja se odnose na razloge za donošenje ovih zakona, uopšte i razloge za usvajanje po hitnom postupku, dominantno piše da je to potreba za usklađivanjem sa Ustavom na osnovu Ustavnog zakona. Slažem se, tu nema ništa sporno, sve što zakoni treba da definišu i predviđaju treba da se uskladi sa Ustavom, ali onda se jedan pogrešan zaključak nameće, da su svi problemi koji su nastali u pravosuđu u Srbiji iznikli zato što zakoni nisu bili usklađeni sa Ustavom.
Složićete se sa mnom da to nije tako, da su problemi u pravosuđu pre svega inicirani zbog činjenice da je sudstvo bilo nezavisno i naravno zbog dominantnog ponašanja one manjine nesavesnih nosilaca pravosudnih funkcija koji su, ponavljam, pravosudni sistem u Srbiji napravili takvim kakav on jeste danas.
S obzirom da nemam puno vremena, svakako bih još jednu stvar napomenuo koju sam takođe kroz ove zakone registrovao, a to je činjenica da ste i kroz set ovih pravosudnih zakona definisali vaš odnos prema Kosovu i Metohiji, i on uopšte ne odudara od evropskih intencija i namera.
To je naročito juče bilo ovde dotaknuto od strane nekoliko poslanika. Mislim da su neki poslanici i danas dotakli južnu srpsku Pokrajinu. Čini mi se da ćete vašom namerom da izmeštate sudove, okružne i opštinske, odnosno da nadležnost tih sudova preuzimaju sudovi u centralnoj Srbiji, mislim da tom namerom pokušavate da elemente državnog suvereniteta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji povlačite i da je to u potpunom skladu i saglasju sa namerom Evropske unije da se proglasi nezavisnost južne srpske Pokrajine Kosova i Metohije.
Mislim da to nije dobro. Mislim da ste i ovim setom zakona mogli da pokažete opredeljenje sa kojim ste danas započeli raspravu da je Kosovo južna srpska pokrajina. Mislim da su ljudi u opštinama gde još samo zbog sudova sede, izgubili poslednju nadu i sa implementacijom ovih zakona mislim da će nastupiti ozbiljni problemi na Kosovu i Metohiji.

Reč ima poslanik Tomislav Ljubenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, umesto da imamo pravosuđe nezavisno, efikasno, odgovorno i transparentno, kao što je obećavano 2000. godine, imamo pravosudni sistem u Srbiji trom, neefikasan i posle petooktobarske revolucije, kada ga je preuzela dosovska Vlada, postao je samodovoljan i funkcioniše samo u svoju korist, odnosno korist jednog, istina na sreću još uvek manjeg dela korumpiranih sudija i advokata.
Naglašavam, i advokata, koje demokratske snage svesno zaboravljaju, a korupcije u pravosuđu nema bez strateške podrške korumpiranih advokata. Ne zaboravimo da je posle petooktobarske revolucije advokatura preuzela pravosuđe, jer ste vrh pravosuđa postavili iz redova advokature. Mislim na predsednike sudova, tužioce, kao što je slučaj u Leskovcu bio.
Da je ovo tačno svi dobro znamo, jer se odlučivalo o imunitetu i hapšenju sudija, čak je i jedan sudija Vrhovnog suda u svim tim pravosudnim aferama bio i advokat kao bitnih delova, bolje reći spona, između korumpiranih sudija i građana kao stranaka u sudskim postupcima. Uglavnom su ti uspešni advokati upravo bile sudije tih sudova. Javna je tajna da je sudija Vrhovnog suda, koji je u međuvremenu i pravosnažno osuđen, trebalo da bude uhapšen još pre desetak dana, ali je iz tužilaštva procurela informacija, što dokazuje da sve prednje važi i za tužilaštvo.
U Srbiji naša poslovnička neefikasnost i transparentnost policija nije uspela da sprovede do kraja ili je novim dosovskim vlastima bilo u interesu da se ova afera prikrije, a te sudije Vrhovnog suda stave pod dosovsku kontrolu za izborne sporove u izborima koji su se očekivali ili sada za sporove između krađe mandata SRS od strane ove grupe građana Skupštine Srbije.
Možda je ovo jedan od razloga da se najveći protivnici reforme pravosuđa, a posebno reizbora sudija, upravo sudije Vrhovnog suda Srbije, koje po sadašnjim zakonima može smeniti samo ako oni sami na Opštoj svojoj sednici za to glasaju. Izgleda da je od njih ova grupa građana u Skupštini mnogo toga naučila u delu zaštite svojih nezasluženih poslaničkih mandata.
Međutim, u Leskovcu, odakle dolazim, jedna grupa sudija i advokata otišla je i dalje, nažalost, bar u nečemu smo i mi iznad proseka, pa je sudija opštinskog suda dao doprinos pravnoj nauci utvrdivši da je N.N. pripadnik policije odnosno da je policija izvršila krivično delo. Pa shodno ovome je još jednom preduzimaču iz Vlasotinca za građevinsku mašinu grejder, vrednu po njegovoj presudi 94.000 dinara, odnosno 1.200 evra, dosudio enorman iznos, uz pomoć sudije Okružnog suda koji je ovakvu nakaradnu presudu potvrdio, a od dana donošenja prvostepene do dana donošenja drugostepene presude prošlo je tačno 59 dana.
Iako se u Okružnom sudu u Leskovcu na odluku po žalbi prosečno čeka više od jedne godine, po ovoj presudi Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, kao izvršnog suda prema budžetu Srbije, takođe ekspresno za manje od mesec dana donosi odluku. Uvaženom leskovačkom advokatu sudija Okružnog suda u Leskovcu, u momentu kada je advokat uhapšen, kaže - on je moj prijatelj i ne odričem ga se.
Isplaćeno je na račun njegove advokatske kancelarije 69 miliona dinara, odnosno 860.000 evra. Poštovani građani, dobro ste čuli, za stvar vrednu 1.200 evra na ime naknade štete leskovački sudovi su dosudili na teret budžeta odnosno svih vas 860.000 evra.
Vrhovni sud ne da je ukinuo ovakvu presudu, već je odbio tužbu, bolje reći presudu, da ovaj preduzimač nema uopšte pravo na naknadu štete jer samo fizičko lice može da izvrši krivično delo, a ne državni organ.
Stanje u pravosuđu Jablaničkog okruga je odavno poznato i Vrhovnom sudu Srbije i Ministarstvu pravde. Naravno da se ništa ne preduzima jer dosovska vlast štiti svoje kadrove u pravosuđu i dok god su lojalni dosovskoj vlasti moći će da kradu budžet, odnosno da sve vas, poštene građane Srbije, pravosuđe i ovakve sudije treba da štite i da garantuju vaša ljudska i imovinska prava.
Gotovo stopostotno poverenje pravosuđa, koji je treći stub ili grana vlasti u Srbiji, jasno govore da je reforma, ali ona prava, a ne ponovo kozmetička, kakvu nudi Vlada u predlozima zakona koji su sad na dnevnom redu, neophodna. Ali, do prave reforme pravosuđa, kao i cele države, očigledno ćemo morati da sačekamo da na vlast dođu neke druge stranke, tj. na čelu sa SRS.
Vama građanima do sada daleka, skupa i spora pravda, biće još dalja, skuplja i sporija. Jer, na primer, u Jablaničkom okrugu, iz kog dolazim, predviđa se jedan umesto sadašnja tri opštinska suda. Verovatno vam nije poznato da teritorijalno, sa površinom od 2.769 kilometara kvadratnih, ovo je najveći okrug u Srbiji i okrug sa najvećim brojem naseljenih mesta, 336 naseljenih mesta, sa preko 240.000 stanovnika. Uz napomenu da od pojedinih sela u opštini Crna Trava i Medveđa do Leskovca ima više od 70 kilometara. Nastaviću kasnije.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je gospodin Zoran Krasić, kao ovlašćeni predstavnik SRS, izneo koncept SRS vezano za organizaciju i reformu pravosuđa.
Poštovane sudije odnosno gospodo sudije i osoblje iz pravosuđa, vi ste danas marljivo i vredno, prepodne i popodne, radili svoj posao, da ste kojim slučajem bili u poziciji da pratite prenos Narodne skupštine, mogli biste da vidite da većina govornika iz pozicije govori o vama kao o najvećim uzročnicima kriminala i korupcije.
Naprosto, gospodo poslanici, to nije tačno jer nijedan od poslanika nije to pomenuo kao najbitniji razlog za donošenje ovog seta propisa iz oblasti pravosuđa.
Smatramo da ima pojedinih sudija koji nisu dostojni te funkcije najčasnije, ali ne može se tako govoriti.
Mi imamo osnovnu i ozbiljnu primedbu vezanu za izbor sudija i ovde su danas parcijalno citirane pojedine odredbe Ustava, na primer član 147, ali pre člana 147. postoji član 146. koji kaže - sudijska funkcija je stalna.
Znači, na sve one koji su radili kao sudije u vreme donošenja ovog ustava primenjuje se ova odredba člana 146. stav 1. U članu 147. stav 1. kaže se - Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to je potpuno tačno i to je sasvim u redu.
Član 148: Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, i to treba da bude tako. Vi imate jedan veliki problem u tome što niste od 2000. godine vodili pravilan odnos prema pravosudnim organima i uveli ste jednu negativnu selekciju prilikom izbora sudija.
To se moglo ispraviti da ste imali dobru volju, svi oni koji ne ispunjavaju norme, koji rade protivzakonito, koji nisu dostojni te funkcije mogli su da budu razrešeni. Vi želite da izmestite uticaj politike iz pravosuđa, mi se slažemo, to je za nas prihvatljivo. Isključivo tako treba da bude, ali vi ste upravo uveli politiku u sistem pravosuđa i teško da je vi može izmestiti i ovim zakonskim propisima predlažete da to tako bude i dalje.
Navešću vam dva primera iz malo dalje prošlosti, oni koji su malo mlađi možda se neće setiti. Moša Pijade je bio svedok jednog saobraćajnog udesa u ulici Kneza Miloša i naravno pitali su jednog od učesnika u saobraćajci da li vi imate svedoka za to što govorite? Rekao je - imam, druga Mošu Pijade. Sudija je sa zapisničarem otišao kod njega u kabinet, u nameri da uzme izjavu. On je rekao - gospodine sudija, pošaljite mi poziv, ja ću da dođem da dam izjavu u sudu. Mi u današnje vreme imamo takvu poziciju da predstavnici vlasti diktiraju presude.
Sinoć sam rekao kakvu je presudu donela Nata Mesarović. Ima još jedan slučaj. Mislim da je bilo tamo negde u našoj Mačvi ili u Podrinju, takođe jedan udes, a prolazio je Raif Dizdarević, sećate ga se sa leptir mašnom. To je onaj koga je naš predsednik stranke dr Vojislav Šešelj u političkim sukobima ili u političkim intervencijama ostavio daleko iza sebe, i njega i braću Pozderce, ali to sad nije bitno, i od njega su hteli da uzmu izjavu na licu mesta, ali je on rekao - ne, pošaljite mi poziv, doći ću u sud da dam izjavu.
Dame i gospodo narodni poslanici, takav stav mi moramo da imamo prema pravosuđu ukoliko mislimo da imamo dobar pravosudni sistem. Nacionalna strategija o reformi pravosuđa, ovde svega više ima nego kako i na koji način treba izvršiti reformu pravosuđa u srpskom sistemu.
Ima jedan član u zakonu o sudijama koji kaže - sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Da li ovo, dame i gospodo, ikome išta znači? Ne znači ništa. Dakle, sudija može da bude samac, može da bude neko ko ima četvoro dece i više. Da li ovo nešto znači? Ne znači.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93?
Narodni poslanik Velimir Ilić, pa narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovana potpredsednice Skupštine Srbije, poštovani narodni poslanici, ispred Nove Srbije želim da vas obavestim da mi ne možemo podržati ovaj set zakona. Smatramo da nisu dobri.
Dobro je što se približavamo Evropi kroz niz zakona koje donosimo, ali ima jedna istina, da mi te sopstvene zakone koje donosimo ne poštujemo. Ne poštujemo parlament. Ne poštujemo njegove odluke i ne poštujemo zakone koje donosimo u parlamentu.
Džaba ćemo mi sada doneti set zakona o pravosuđu, izboru sudija, o svemu ovome za šta kažemo da je evropski, da Evropa od nas traži, ako mi naše navike ne promenimo. Zato bih apelovao na vladajuću koaliciju da se oni dogovore da poštuju sopstvene zakone koje ovaj parlament donosi.
Želeo bih da govorim da kršimo Ustav, da donosimo odluke koje su protivustavne, da mnogi problemi koji su ključni za Srbiju ne dolaze u parlament kao što je pitanje Euleksa, rešava se na mala vrata, da mnoge probleme koji su značajni za Srbiju nećemo da otpoštujemo.
Imamo sudsku odluku da u opštini Voždovac ništa ne funkcioniše. Sud je naložio da se problem razreši.
U opštinu Voždovac ne uvodi se prinudna uprava jer nekome ne odgovara. Ne traže se novi izbori. Jednostavno glasaju i konobari, i portiri, i smenjeni odbornici. Jedan opšti javašluk. Sudska odluka se uopšte ne poštuje.
Navodim drugi primer - jedan odgovoran sud je doneo odluku – zamolio bih ministarku pravde ako želi da me sasluša, ako ne moraću da vas posetim i da vas opomenem, nemojte razgovarati, budite pristojni, jer se vama obraćam, ministarka – da crkveno imanje u Gornjoj Trepči, Banja Trepča, ne može da se proda. Ne može da ide na tender jer je vlasnik zna se ko, manastir "Vujan". Uporni ljudi, imaju dobrog klijenta, svog prijatelja, prodali su Banju Trepču, pored izvršne sudske presude.
O čemu mi sada ovde razgovaramo? O kakvom setu zakona? Šta mi želimo da uradimo? Da li mi želimo da poštujemo sudije koje izaberemo ili imamo partijske sudove? Partijski sudovi rešavaju po partijskoj dužnosti. Ako neko nazove i kaže - ovo stavite u fioku do daljnjeg, oni kažu - u redu. Ako ne stave u fioku do daljnjeg, biće smenjeni.
Kršimo Ustav. Šta će da kaže Ustavni sud? Ustavni sud će da kaže da nije nadležan. Zašto nije nadležan? Zato što ne sme, ljudi će kasnije da budu smenjeni itd. Ako mi sopstvene odluke ne poštujemo, ako mi gasni sporazum, koji je u ovom parlamentu izglasan sa 214 glasova za, rušimo, sami ga rušimo, naši ga ministri ruše, o čemu da razgovaramo?
Kakva je svrha i uloga našeg parlamenta? Ako neko može da uradi šta hoće, da sruši koncesiju koja je isto donesena u ovom parlamentu, sa nekim savetom. Savet je savetodavno telo izvršne vlasti, Vlade Republike Srbije. Kako može šef države da bude predsednik saveta? To je protivustavno. Ako neko naloži da postoji sukob interesa, da gradonačelnik ne može da bude narodni poslanik, to piše u našem Ustavu, a mi kažemo srušiće se Vlada pa može, teraj dalje, baš nas briga.
Ako kažemo da šef partije ne može da ima elektronski medij, a mi kažemo pa pašće Vlada, pusti ga nek radi, nek ide i na satelit, nek ide gde hoće, samo da opstane Vlada. Prema tome, ne vredi gospodo dok se mi ne promenimo. Dok institucije ne zažive, dok pravosuđe ne bude stvarno nezavisno. Dajte da se potrudimo i vi gospodo iz vladajuće koalicije preuzmite odgovornost za to sve ako mislite da nešto uradimo.
Danas smo slušali rasprave i veoma sam pažljivo slušao i rekli smo da ne valja Ustav. Pravosuđe bi bolje, ali Ustav nije u redu. Vi znate kako smo mi promenili Ustav. To je bio jedan kompromis političkih partija, da se sruši jedan Ustav koji je bio zabetoniran i da se stvore uslovi da se stvara neki novi ustav kasnije. Vi znate da su pojedine partije rekle da će glasati za ustav, pošto je bila potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, a i preko pola upisanih birača da glasa za promenu Ustava, rekli smo - prihvatićemo sve zakone, a da svi agitujemo, i sve kompromise da prihvatimo. Tako je i urađeno.
Ustav nije idealan, ali je stvorena prilika da se sada na jedan normalan način može promeniti štošta u tom Ustavu. Naravno, na tome treba raditi, ali smo rekli u Ustavu da je Kosovo sastavni deo Srbije i da ne može niko prihvatiti bilo kakvu misiju koja je protiv jedinstva Srbije.
Sad prodajemo maglu, bežimo od ovog parlamenta, bežimo od rasprave, bežimo od rezolucija koje smo doneli i kažemo - prihvatiće se rezolucija 1244, Euleks će poštovati Ustav, poštovati odluke Vlade i poštovati pravosudne organe, ali nismo rekli čije - nezavisnog Kosova. Automatski smo priznali nezavisno Kosovo.
Za Kosovo se borimo 600 i nešto godina. Za tih 600 godina smo ga gubili na bojnom polju, gubili smo ga za zelenim stolom, gubili smo ga u mnogim kabinetima, ali uvek smo ga vraćali, jer nikad nismo potpisali i to javno prihvatili. Svaki parlament pre našeg je diskutovao i to nije hteo da prihvati.
A mi sad obilazimo parlament. Neka fantomska grupa raspravlja o tome i mi uopšte ne znamo ko su ti pregovarači. Prihvata se nešto, a mi ne znamo šta se prihvata. Kaže - svi su zahtevi prihvaćeni, ne znamo koji su zahtevi. Ko je dao zahteve? Kome je dao zahteve? Kaže - još Priština neće da se usaglasi. I Priština raspravlja, i SB, i UN, i svi raspravljaju, samo mi nismo raspravljali.
Imamo dve rezolucije koje moramo da poštujemo. Zato vas molim, pomozite da se ovi zakoni, naše pravosuđe dovede na jedan evropski nivo, ali prvo da zadovoljimo nas ovde, da kažemo - poštovaćemo zakone. Nemojmo rušiti te sudove.
Mnogo smo potrčali da porušimo sud u Mionici, sud u nekim malim mestima, gde njima život znači. Tamo imaju i advokate, i sudije, i sudnice i rekonstruisali smo prethodnih godina te sudove, i sada želimo sve to da batalimo i da zguramo u nekoliko gradova. Trebaju novi stanovi za sudije, treba proširenje sudnica, sve će to ostati u malim mestima. Da li će seljak moći da ode na suđenje daleko 100 kilometara, da vodi advokate, veštake, da traži automobile? Koliko to košta?
Gospodo, to je život i nemojte bežati od stvarnosti, od života. Mnogo trčite i mnogo vam nalažu sa strane šta da se prihvati. Nije to dobro za naš narod, nismo spremni za nešto tako i zato vas molim da prihvatite ove naše amandmane, da to doteramo u red.
Ovih dana će biti rasprava po amandmanima. Nemojte ih olako odbaciti. Za mnoga mesta sud život znači. Opštine gube svoj udarni deo, to je pravosuđe. Sve to ćemo zgurati u velike gradove, da bi se lakše držalo pod kontrolom, a pitanje je kako doći, kako zastupati, kako se ponašati i od čega, selo je uništeno, nema seljak para za spor. Da li treba ponovo da se razrešavaju mnogi sukobi, da ne ide preko pravosudnih organa?
Molim vas, još jednom razmotrite i kroz ove amandmane da doteramo ovaj zakon kako valja, da ne pogasimo sve te sudove u mnogim sredinama, da to lakše razmestimo i prebolimo. Nemojmo mnogo trčati ka Evropi na ovaj način što ćemo pogasiti naše sudove. Sud u Milanovcu star 200 godina, kako sad da izađemo i kažemo narodu - Evropa traži da nema suda u Gornjem Milanovcu. Koja Evropa, imali smo sud tamo pre 200 godina, kad Amerika možda nije imala najosnovnije, a mi smo imali sud u jednom gradu.
Prema tome, molim vas, ipak budimo korektni, razgovarajmo, dogovarajmo se, ako mislimo da nešto napravimo dobro, a ne tvrdoglavo samo srljati napred, rušiti sve iza sebe, stvarati pustoš i ovu Srbiju stalno uvoditi u eksperimente. Zamorčić, kad se mnogo na njemu eksperimentiše, ugine, ne može da izdrži. Svi mi imamo broj eksperimenata koji mogu da se izvrše i dalje ne možemo, neko pre, neko kasnije, predamo se i kažemo - ne može. Mnogo je ovaj naš narod zamorče jedne loše politike. Godinama otvaramo ovo, zatvaramo ovo, prekomponujemo ovo, privatizujemo ovo, sad ponovo, i jednostavno, u eksperimentima smo uništili sopstvenu državu i sveli je na niske grane.
Molim vas da, kroz amandmane, ovo dovedemo u red, ako hoćete zajedno. Ako nećete, radite kako hoćete. Što više budete radili ovako mnoge stvari, kraće ćete trajati. Sami sebi sečete granu na kojoj sedite.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Da li se još neko javlja ko nije iskoristio svoje pravo? Vreme na raspolaganju 5,5 minuta.