Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan u nizu zakona o izmenama i dopunama zakona, u ovom slučaju je to Zakon o državnim službenicima. Inače, u poslednja četiri meseca raspravljamo o izmenama i dopunama zakona, zbog toga što aktuelna vlast, a ni prethodna vlast, nije učinila sve pravne radnje, sve pravne pretpostavke da bi izvršila određene zakonske obaveze. Zbog toga, sada moramo ići u sistem izmena i dopuna, kao što je to slučaj i kod ovog zakona. Ova vlast je za sebe rekla da je proevropska i reformska. Hajde sada da analiziramo šta bi to trebalo da znači i kako na nju gledaju predstavnici evropskih institucija.
Evropske institucije od ove vlasti traže smanjenje administracije, traže smanjenje izdvajanja za administraciju, jer administracija mnogo košta, traže depolitizaciju i departizaciju državne uprave. Evo, sada ćemo na konkretnim primerima pokazati da ova vlada nije proevropska, nego da čini sve da ne bude proevropska.
Broj zaposlenih u državnoj upravi od 2000. godine, kada ih je bilo 8.100, u 2004. godini povećan je na 27.600, pa u 2005. godini – nešto manje, 24.500, u 2007. godini – 27.890 i u 2008. godini – 28.500. Samo u ova četiri meseca zaposleno je do sada oko 500 novih radnika u državnoj administraciji. Ako to uporedimo sa 2000. godinom, gotovo tri puta, pa i više. Vidite, od vas traže smanjenje administracije, a vi povećavate administraciju.
Dalje, prema podacima o rebalansu budžeta, evo, samo te podatke da uzmemo, za 2008. godinu, za administraciju, odnosno celokupnu državnu administraciju izdvojeno je 10% bruto društvenog proizvoda, odnosno 3.500.000.000 evra, što je tri puta više nego što je u Bugarskoj, odnosno dva puta više nego u Hrvatskoj. Samo za državnu upravu, s obzirom na to da je državna uprava najveći poslodavac, ova država izdvaja dve milijarde evra. Vidite, Evropa od vas traži smanjenje administracije – ne smanjujete je, smanjenje izdvajanja – ne smanjujete. Kakav je odnos u depolitizaciji i departizaciji?
Verovatno ćemo nasmejati javnost ako kažemo da smo krenuli u postupak departizacije i depolitizacije, jer od toga nema ništa. Umesto da u državnoj administraciji imamo 10% partijskih ljudi, shodno promenama koje se dešavaju na izborima, mi imamo obrnutu situaciju, gotovo 90% nam je ljudi iz partija, iz stranaka, a svega 10% su ljudi koji su zatečeni tu ili su kao stručnjaci došli i nemaju partijska obeležja.
Ovi potezi se mogu pratiti i analizirati od predsednika Republike, Narodne kancelarije, pa da vidite ko radi u državnoj upravi, u tim institucijama, do lokalne samouprave. Onako kako je na nivou državne vlasti, tako je i u mesnim zajednicama.
Nema nam napretka dok ne izvršimo korenite promene. Korenite promene morale su biti izvršene Nacionalnom strategijom za razvoj državne uprave, koja je doneta pre 3-4 godine, međutim, bitno je da zadovoljimo neku formu, bitno je da napravimo određeni projekat, dođemo do nacionalne strategije, i time smo zadovoljili. Imamo, formalno, Nacionalnu strategiju. Šta u njoj piše? Da li se držimo rokova, da li se držimo mera koje su predviđene Nacionalnom strategijom? To nas, apsolutno, ne interesuje.
Svaka vlast koja ne vodi računa o tome je prolazna vlast. Vi koji ste i koji danas sedite u toj aktuelnoj vlasti morate da shvatite da ćete kad-tad odgovarati za ovo što niste napravili. Ne želite ući u korenite promene u državnoj administraciji. Zašto? Zato što to boli. Nacionalnom strategijom su jasno definisani elementi po kojima će se vršiti razvoj državne uprave, na koji način će se unapređivati, na koji način će se izvršiti prekvalifikacija, dokvalifikacija kadrova, na koji način i u kojim vremenskim periodima smanjivati broj zaposlenih radnika u državnoj administraciji.
Tehničko-tehnološka opremljenost te administracije, informatička opremljenost itd., to su sve elementi o kojima smo morali raspravljati ovde. Međutim, to vas ne interesuje, bitno je da zadovoljite formu, da zaposlite vaše radnike, a da li su oni stručni, da li su u mogućnosti da prate savremene tendencije u ovoj oblasti, ili u nekim drugim oblastima u kojima rade i u kojima bi morali da imaju najosnovnija znanja, to vas ne interesuje. Zbog toga imamo prigovore MMF-a, prigovore Svetske banke itd., svih onih koji žele, na određen način, da se uključe u sve ovo, zbog vašeg nerada, vaše neodgovornosti.
Moramo ovde spomenuti i jednu izjavu ministra Markovića, koji je rekao da ima plan da smanji u lokalnoj samoupravi broj zaposlenih radnika, sa 22.000, na 12.000. Znači, plan Ministarstva za lokalnu samoupravu je da u ove, sada, već tri i po godine za 10.000 smanji broj radnika. Pitam vas, na temelju čega? Nemamo strategiju, odnosno imamo generalnu strategiju koje bi se morali svi pridržavati, ali, pitam vas, ministre – zašto to na lokalnom nivou, zašto ne krenete od glave, od savetnika predsednika Republike, savetnika predsednika Vlade, ministara itd.?
S jedne strane, najavljujete smanjenje administracije na lokalu, s druge strane, pumpamo što više u ministarstva, kroz savetnike, zamenike, pomoćnike itd. Dobro bi bilo da se zaustavimo tu, međutim, za svakog savetnika treba i kancelarija, treba i oprema, treba i sekretarica, vozač itd. Ostavite to što neće biti
Ministre, ne možete kretati, ovo je pojedinačno, parcijalno, nemate uporišta u Nacionalnoj strategiji. Morate krenuti od vrha, onako kako je to predvidela Nacionalna strategija. Na lokalnom nivou će se to samo preslikati, odnosno to će se pretopiti u određene mere, aktivnosti i to ćete vi završiti za mesec dana, ali, prvo, krećete od nacionalnog okvira, od nacionalne države, a onda od nacionalne institucije. Kada tu napravite red, normalno, vi ste uporan čovek, verovatno ćete to napraviti na lokalu, ali 10 hiljada, u odnosu na stotine hiljada drugih koji su trenutno na jaslama, ne znači apsolutno ništa. Krećete u remont onog trenutka kada imate zrelu strategiju, kako smanjiti ne samo broj radnika, nego i materijalne troškove, koje ćete izučiti.
Moramo se vratiti na matični zakon, koji je stupio na snagu 1.7.2006. godine, gotovo dve i po godine je na snazi ovaj zakon. Od ministra smo čuli da je do sada zaposleno samo 50, odnosno postavljeno 50 ljudi na položaj, a ukupno bi trebalo zaposliti i imenovati 358 na položaj. Čuli smo od ministra, takođe, da je neophodno za taj postupak ukupno 87 dana, zato što je postupak komplikovan i traži određenu vremensku distancu da bi se obavile sve predradnje i radnje, da bismo došli do tih odluka o postavljenjima.
Moramo se zapitati, zašto to nije učinjeno u ove dve i po godine, i tražiti odgovornost. Ti ljudi su obavljali te poslove. Nisu svesno ušli u nezakonite postupke, zbog toga što to nismo ozakonili. Zašto to nismo ugradili u određene pojedinačne odluke nadležnih organa i dobili imenovane ljude na tim mestima?
Sada imamo situaciju da ćemo imenovati ljude koji te poslove i obavljaju. Dve i po godine čekamo. Da li je to ozbiljno? Da li je ozbiljno da imamo situaciju da to trpimo dve i po godine i da ništa nismo učinili da to otklonimo?
S druge strane, sve druge odredbe koje ste uneli u izmene i dopune Zakona o državnim službenicima su usputno šminkanje, da biste prikrili sve ovo što nismo radili ove dve i po godine. Član broj 1, član broj 2, koji se odnosi na određene inicijative koje će učiniti Zaštitnik građana itd., to su obična šminkanja.
Nema potrebe unositi ove odredbe u Zakon i SRS je tražila da se ovi članovi brišu, zbog toga što unutar Zakona o državnim službenicima imamo sasvim dovoljno prostora da možemo učiniti određene pravne radnje, da sve one radnike, odnosno službenike koji ne rade u skladu sa Zakonom kaznimo, da izreknemo disciplinsku meru ili da ih udaljimo s posla, a nema potrebe da slušamo Zaštitnika građana. Da biste prikrili sve ovo što niste učinili, vi ubacite ove stvari itd.
Kada govorimo o državnim službenicima, moramo spomenuti još jedan zakon koji je u vezi sa Zakonom o državnim službenicima. To je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Koliko je ovaj zakon uneo određene nejasnoće, nerazumevanje, još više problema ima u njegovoj primeni. Spomenuću samo neke. To je iz praktičnog života, iz praktične primene.
Videćemo da administracija ima probleme, i to u oblasti platnih razreda, tako da imamo situacije da su ljudi sa srednjom i višom stručnom spremom u državnom činovničkom aparatu drastično oštećeni posle ovog zakona koji je stupio na snagu 1 januara 2007. godine. Izazvao je pometnju, tihe štrajkove, nezadovoljstvo u administraciji, koje je kulminiralo u toku cele 2007. godine.
Aktuelna vlast je prikrivala sve te štrajkove, sva ta nezadovoljstva, ali ništa nije učinila da se ovi problemi otklone. Ono što sam mogao čuti iz državne administracije i uprave, jeste da i dan-danas vlada tihi štrajk ljudi koji su nezadovoljni zbog toga što su oštećeni.
Državni službenici koji duži niz godina rade u državnoj administraciji takođe su oštećeni, zato što su upali u prvi platni razred, imaju najmanja primanja i nezadovoljni su svojim primanjima, s obzirom na to da su u najnižem platnom razredu.
Pored toga, vidimo probleme u načinu plaćanja državnih činovnika i službenika koji rade u prvom stepenu i onih koji rade u drugom stepenu.
Oni koji rade u prvom stepenu se nalaze, po pravilu, u najvećem delu, u trećem platnom razredu, u odnosu na one koji rade u drugom stepenu, koji su korektori, koji vrše kontrolu, koji menjaju rešenja. Ljudi koji rade u prvostepenom postupku rade složenije, daleko odgovornije poslove. Oni su u prvom platnom razredu. Daleko manje primaju za daleko složenije poslove i radne zadatke.
To su prigovori iz praktične primene u administraciji i sugestija tih ljudi koji rade u državnoj administraciji je da se to menja, da se u Zakonu o platama izvrši određena korekcija i da se on stavi pod lupu javnosti, da se organizuje javna rasprava, da se čuju reči ljudi koji rade u administraciji, da i oni daju svoj sud. Vi ste to doneli onako kako donosite. Prepisali ste određene zakone, doneli to ovde u Skupštinu. To je prošlo itd.
Ministre, ovo nije smešno. Ovo je vrlo ozbiljno, zato što su mi ljudi s kojima sam razgovarao rekli da tihi štrajk u administraciji i dan-danas važi, zato što su svesni činjenice da se to može otkloniti, ali nema dobre volje od strane vlasti da sagleda, da razgovara, da primi inicijative. Oni su pisali, tražili su da se izvrši korekcija, niste je izvršili.
Na kraju, stav SRS-a je da ne možemo ovako parcijalno ulaziti u određene projekte. Od 25 problema koje imate u ovoj oblasti, rešite jedan, izmenama i dopunama, a ne ulazite u suštinu. Niste rešili pitanje smanjenja broja državne administracije. Niste rešili pitanje smanjenja sredstava koja se izdvajaju u ove namene. Niste rešili pitanje depolitizacije, departizacije državne uprave. U osnovi, niste rešili ništa.
Zbog toga, SRS neće prihvatiti ovaj zakon, a, s druge strane, traži od vas da se uozbiljite, da krajnje ozbiljno shvatite situaciju, da sagledate probleme u ovoj oblasti, a i plate državnih činovnika,posebno u određenoj strukturi državnih činovnika, posebno kod onih koji su proveli godine i godine i imaju dovoljno stručnog znanja i iskustva i žele da pomognu, ali su, zbog načina na koji ste ih sada stavili u poziciju da primaju daleko manje sredstava nego što bi u normalnim odnosima trebalo da dobijaju, nezadovoljni. Traže da izvršite korekciju, izmenite Zakon o platama državnih činovnika i nameštenika, da korigujete sve. Nažalost, to će verovatno biti samo pusta želja, naša i njihova. Hvala vam.