Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre unutrašnjih poslova, gospodine Dačiću, poštovani predstavnici MUP-a, pred nama je Predlog izmene Zakona o putnim ispravama.
Na samom početku, želim da istaknem ono što je moj kolega iz poslaničkog kluba, tokom izlaganja, rekao, da će Poslanički klub SPS-JS podržati predložene izmene ovog zakona, jer ukoliko se do kraja godine ne usvoje izmene Zakona o putnim ispravama, najveći broj državljana mogao bi da ima problem ukoliko bi želeo da putuje u inostranstvo.
Što se tiče važećih propisa, treba istaći da stari, plavi pasoši, prestaju da važe 31. decembra 2008. godine i iz tog razloga Vlada Republike Srbije je Skupštini dostavila predlog da se taj rok pomeri do 31. decembra 2009. godine. Ovaj predlog je dostavljen Skupštini na razmatranje tokom jula. Dakle, otprilike svaki deseti građanin Srbije koji želi da putuje, odnosno, preciznije, negde oko 800 hiljada građana Srbije koji imaju stare pasoše, s oznakom SRJ, od prvog januara naredne godine mogao bi da ima problem ukoliko Republički parlament ne pokaže spremnost i usvoji predložene izmene pomenutog zakona.
Odlaganje je u Vladinom predlogu obrazloženo objektivnim poteškoćama u ispunjavanju tehničkih uslova za izradu novih obrazaca pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša, što je za posledicu imalo odlaganje početka izdavanja novih pasoša i nemogućnost da se zamena dosadašnjih putnih isprava završi u propisanom roku. Ovo obrazloženje je za nas prihvatljivo.
Dakle, predlog je da postojeće putne isprave važe do naredne godine, kako bi se obavio taj proces izmene ličnih dokumenata.
Stari pasoši, kao što je već rečeno, prestali su da se izdaju 1. novembra ove godine. Izdavanje novih pasoša počelo je 7. jula. Dobro je da su tehnički problemi, koji su postojali na početku izrade novih pasoša, uklonjeni. Ono što je jako važno, jeste da treba još jednom napomenuti da, kada predaju zahtev za novi pasoš, građani stari donose na uvid, ali se on ne poništava dok se ne dobije novi pasoš. Tek kada dobiju novi pasoš, stara putna isprava se poništava. Naš zakon kaže da viza ne može trajati duže od putne isprave, ali, u ovom slučaju, važenje vize u poništenom pasošu zavisiće od stava ambasade države koja je izdala vizu.
Koliko sam mogao da shvatim, Ministarstvo unutrašnjih poslova više ne prima zahteve za izdavanje starih pasoša, biometrijski se izdaju, podsetiću, od letos, što je, takođe, pratilo niz komplikacija, kako smo mogli čuti iz medija. Rok za izdavanje novih biometrijskih pasoša je, u praksi, skraćen, sa 30, na 10 dana u izuzetnim situacijama, a uz navedene opravdane razloge građani mogu dobiti pasoš za 48 časova, ukoliko se uz zahtev donese i potvrda ili podnesu razlozi hitnosti.
Nekoliko je pitanja. Najpre, pitanje za predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Da li je tačno ono što se moglo čuti u javnosti, da je mesečni kapacitet izrade pasoša oko 60 hiljada novih putnih isprava? I, ono što je jako važno, jeste odgovor na pitanje da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedilo potreban broj blanko obrazaca za izdavanje novih pasoša, i to kako za zahteve podnete u zemlji, tako i za zahteve podnete u nadležnim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu?
Tačno je da su modernije i daleko zaštićenije putne isprave jedan od uslova da građani Srbije putuju u zemlje EU bez viza i mi, zaista, očekujemo da će Srbija tokom naredne godine imati potpuno liberalizovan vizni režim. U tom pogledu, pozdravljamo intenzivirane aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova na ispunjenju svih obaveza Srbije na putu ka evropskim integracijama.
Na samom kraju, još jednom želim da naglasim da će Poslanički klub SPS-JS podržati ovaj predlog. Ubeđeni smo da će Republički parlament učiniti sve da građani mogu nesmetano da putuju, odnosno da Skupština u tom pogledu neće predstavljati prepreku, i pozivamo ostale poslaničke grupe da podrže Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Posle njega, reč dobija narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan od bitnih zakona, zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.
Bitan je zbog toga što je ovaj zakon u setu zakona koje je neophodno doneti u ovoj skupštini da bismo ušli u sistem bele šengen vize, koja omogućava liberalizaciju viznog režima i odlazak u zemlje EU.
Aktuelna vlast nam odavno priča o tome da ulazimo na belu šengen listu i da ćemo slobodno putovati, bez ovih proceduralnih stvari koje trenutno imamo u sistemu dobijanja i pasoša pred našim državnim organom i viza od strane EU.
Pre nego što krenem na obrazlaganje ovog predloga zakona, moram upozoriti ministra unutrašnjih poslova na određene protivzakonite radnje Ministarstva unutrašnjih poslova, a odnose se na dokumenta koja su neophodna u izdavanju putnih isprava. Pročitaću član 30. Zakona o putnim ispravama, koji kaže – uz zahtev za izdavanje putne isprave, stavlja se na uvid lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet, dalje, uverenje o državljanstvu samo kod prvog izdavanja putne isprave, po odredbama ovog zakona, kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva.
Ako izađemo na sajt Ministarstva unutrašnjih poslova, onda ćemo videti da Ministarstvo unutrašnjih poslova od, potrebne dokumentacije, pored lične karte koja se stavlja na uvid, traži i uverenje o državljanstvu; ne kaže – samo za prvo izdavanje, nego bez ograničenja, faktički, u svakom slučaju. Dalje, izvod iz matične knjige rođenih; nigde to ovde u zakonu ne piše.
Član 30. je toliko proizvoljan, toliko ostavlja prostora Ministarstvu unutrašnjih poslova i organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova, da otvara mogućnost zloupotreba. I u praksi imamo situaciju, na temelju ove odredbe i drugih javnih isprava, da Ministarstvo, odnosno organizacioni delovi Ministarstva unutrašnjih poslova traže brojna druga dokumenta.
Formulaciji ovog zakona, kada smo razgovarali o Zakonu o putnim ispravama, prigovarano je od strane SRS-a, pa smo tražili, s obzirom na to da imamo uporište u drugim zakonskim propisima, da se broj dokumenata koji je neophodan za izdavanje putne isprave što više smanji, da oslobodimo građane suvišnih administrativnih taksa i drugih davanja koja su neophodna da bi se došlo do pojedinog dokumenta, koji se kasnije stavlja u dosije tog predmeta, završava, po pravilu, u određenim spisima i nikad više ne služi svojoj upotrebi.
Građani gube strahovito mnogo vremena u postupku dobijanja tih dokumenata, znači, ne samo da je to vreme novac, nego i određene administrativne takse koje se izdvajaju. Jeste to prihod države, ali sve se to isto može namiriti kroz administrativnu taksu koja se daje, ili naknadu koja se daje za izdavanje putne isprave. Ne smemo terati narod da ide po raznim šalterima, traži, vadi dokumenta i na kraju pribavi sve to, a u zakonu to ne piše.
Samo na temelju ovih podataka o ličnim dokumentima, posebno kod putnih isprava, imamo situaciju da građani, po pravilu, izgube jedan dan. Da to pretvorimo u neku novčanu vrednost, koliko država izgubi zbog toga što radnik napusti svoje radno mesto, ode u razne državne institucije, da bi dobio pojedini dokument koji kasnije prilaže uz zahtev za dobijanje pasoša? Videćemo da se radi o ogromnim sredstvima.
Krenimo od pretpostavke da je to oko pet miliona pasoša, koliko se izda na osam i nešto miliona Srba, uz neku novčanu naknadu od 30-tak evra, koliko država izgubi, 150 miliona evra je izgubljena vrednost ove države zbog toga što su naši građani išli i tražili pojedina dokumenta. Ogromna sredstva. Isto je tako kod lične karte i svih naših dokumenata.
Zato je sugestija SRS-a da izvršite korekciju zakona i u ovoj oblasti. Vas, odnosno sve nas tera sistem EU, koji traži integralni sistem, centralni informacioni sistem podataka koji su neophodni, između ostalog, i za ovo. Nemojmo tražiti nešto što već imamo u registru.
Uverenje o državljanstvu nam izdaje službenica u MUP-u koja je tu negde uz službenicu koja nam izdaje i pasoš. Ako imamo sve podatke za pojedinu osobu u tom centralnom registru, a moramo imati, jer ako nemamo u centralnom registru, onda moramo u Ministarstvu unutrašnjih poslova imati registar svih izdatih dokumenata i svih podataka koji su relevantni za izdavanje tih dokumenata, znači, samo iskoristimo podatke koje već imamo u Ministarstvu. Pomozimo građanima, jer to državu ne košta ništa, košta samo malo vremena da službenik uđe u program koji se odnosi na pojedinu ličnost, za osobu koja se obratila za izdavanje određenog dokumenta.
Na način kako ste vi ovde postavili, posebno formulacija – i drugih dokumenata – to je jedna proizvoljna odredba, koju zloupotrebljavaju državni službenici. To nam je jadno, ali ne činimo ništa da to otklonimo. SRS vam je ukazivala i amandmanima probala izvršiti korekciju ove zakonske odredbe. Međutim, nažalost, ništa, a u praktičnoj primeni imamo čekanje na šalterima, imamo noćno bdenje, kao pred crkvom, ili u crkvi, pred SUP-ovima, odnosno organizacionim jedinicama MUP-a.
Evo, ja dolazim iz Novog Sada. U Novom Sadu su celo leto bili redovi, koji su formirani negde u 9 i 10 časova u večernjim satima, odnosno u 20, 21 čas, pa do jutra, da bi dobili broj i na temelju toga broja ostvarivali određena prava i određena dokumenta koje izdaje MUP.
Evo vidite, problem je baš zbog ovakve formulacije, zbog toga što ne želite da korigujete određene zakonske projekte, zbog toga što tvrdoglavo prepisujete određene stvari koje su prevaziđene, odnosno, regulativa EU nije u svakom slučaju primenjiva i kod nas.
Dajmo, to prilagodimo, prihvatimo u nekim slučajevima pozitivne sugestije i amandmane nekih političkih stranaka koje se aktivno uključuju, koje rade na tome i koje žele dobrobit ovoj državi.
Nadalje, ovde smo dobili informaciju da iz tehničkih nemogućnosti, iz objektivnih razloga nismo mogli prići izradi biometrijskih pasoša. Gledajte, kada smo kreirali zakon, morali smo znati sve – zakonske i podzakonske aktivnosti ove države. Morali smo znati šta su tehnički preduslovi da bi se došlo ...
(Zoran Krasić, upadica s mesta: Oni su morali, a ne mi.)
Govorim načelno o državi, ali zna se da se to odnosi na aktuelnu vlast. Morali ste sve da sagledate jasno – tehničkim, administrativnim, pravnim, podzakonskim merama, morali ste prilagoditi odredbe Zakona. Zakon nije prilagođen i zbog toga sada idemo u korekciju, međutim, uz ogromnu štetu.
Ovde nam ministar reče da je u međuvremenu izdano 342.000 starih pasoša. Znači, ljudi su se namučili, jer država u ovom slučaju nije učinila ono što je morala učiniti, prirediti sve, i tehnički i administrativno, da se uđe u izdavanje biometrijskih pasoša. Zbog toga što to nismo napravili, naterali smo građane da uđu u postupak dobijanja starih pasoša, pa ćemo ih ponovo naterati, do 31.12.2009, ako prođe ovaj predlog zakona, da uđu u postupak dobijanja biometrijskih pasoša.
Ako sada primenimo onu računicu o kojoj sam govorio, onih 150 miliona evra, koliko ovu državu košta, da ne kažemo da građane košta, jer će onome ko je kod privatnika skinuti dnevnicu za taj dan, govorimo o društvenoj, odnosno državnoj šteti, zbog toga što taj radnik nije privređivao toga dana, da bi prikupio potrebnu dokumentaciju koja mu je neophodna za izdavanje pasoša. Onaj ko je dobio stari pasoš, biće prisiljen da ponovo uđe u taj postupak – i država gubi, i građani gube.
Ali, šta to briga ovu vlast? Bitno je da smo mi obećali. Đelić je, ne od 2008, već od 2007, u januaru, to imamo ovde i iskoristićemo u raspravi o amandmanima, rekao da ćemo, čak, do 2007. godine da uđemo u belu šengen listu. U januaru i februaru 2008. godine, rekao je – evo, do kraja godina. Ma, nećemo ni 2010, a sada ću vam reći zašto nećemo.
Da bismo došli na belu šengen listu, moramo da ispunimo sve uslove. Koji su to uslovi? MUP je do sada, uglavnom, što se tiče svojih obaveza, izvršio sve, sem jednog zakona, a to je, ne znam zbog čega su ga povukli, mi smo ga ovde dobili, zakon o pranju novca i ilegalnoj migraciji. Zašto je on povučen, to niko ne zna. To je jedan od uslova i sigurno neće EU kroz prste da progleda dok to ne završimo.
Dalje, čuli smo koje su to strategije koje nisu usvojene. Pored toga, ne može se proći bez podzakonskih akata – pravilnici, uredbe, direktive itd. Evropska komisija će, kada je obavestimo da smo završili sve, poslati ovde svoju komisiju, koja će utvrditi ispunjenost uslova.
Pored svih ovih stvari u pravno-administrativnom smislu, mi moramo da se pripremimo u tehničko-tehnološkom smislu. Znači, moramo imati jedinstven sistem obrade podataka i podatke na jednom mestu, dostupne svim državnim organima koji se koriste tim podacima. Moramo, dalje, imati podatke vezane za organizatore kriminala, za sve one koji čine određena krivična dela u oblasti pranja novca, prostitucije, droge itd. To su tehničko-tehnološki preduslovi da bismo ušli u sistem bele šengen liste.
Nažalost, mi o tome ne razmišljamo. Mi smo zadovoljili samo jednu od pretpostavki, da zakonski prilagodimo sve ono što je neophodno, a kasnije ćemo izvršiti sve ove druge pretpostavke. Nema toga.
Komisija koju formira Evropa dolazi ovde i konstatuje sve činjenice i podatke po nalogu Evropske komisije. Tada celokupan postupak traje, po pravilu, od 3 do 4 meseca.
Iduća godina je izborna godina za Evropski parlament i, najverovatnije, od ovih poslova – ništa. Znači, možemo to očekivati, dolazak te komisije, tek koncem 2009, eventualno, 2010. godine.
Ako prođemo, ako daju pozitivno mišljenje, onda nas čeka postupak pred Evropskom komisijom i Savetom ministara, koji pravno traje od šest do osam meseci. Uslov je, znači, da pozitivno ocene sve ono što smo mi u pravnom, administrativnom i tehničko-tehnološkom smislu bili u obavezi da obavimo. Ukoliko to nismo obavili, nema nam prolaza.
Godina 2010. je godina u kojoj je pitanje da li možemo doći na belu šengen listu. Do tada nas čeka čekanje pred ambasadama, noćna čekanja, mučenja, hladnoća, toplota itd.
Ova vlast time pokazuje svoju nekompetentnost, neozbiljnost, neodgovornost, ali i strah. Zašto strah? Svaka normalna država brine o svom građaninu. Sve ovo što se dešava pred ambasadama i muke koje imaju naši građani, to može samo sa Srbima. Niko drugi to ne radi, odnosno građani u svim drugim državama, koji su u poziciji da dobijaju vize, u daleko humanijim uslovima čekaju te vize nego građani Srbije – to je odgovornost vlasti.
Morate otvoreno reći – ne mogu naši građani biti diskriminisani na način kako vršite diskriminaciju pred vašim ambasadama. Nema niko kuraži, niti hrabrosti da izađe pred evropske zvaničnike i saopšti im ovo što sam sada rekao.
Zato kažem – ništa nismo učinili što se tiče preduslova za dobijanje bele šengen vize. Sve one laži koje su date od pojedinih zvaničnika aktuelne vlasti bile su magla, a ta magla je jasna, da od bele šengen liste neće biti ništa.
Zbog toga upozoravam aktuelnu vlast, uozbiljite se i vodite računa o građanima Srbije, do sada to niste činili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, član 225. stav 1 i član 226.
Dolazim iz Novog Sada, kao i vi, gospođo potpredsednice, i sigurno ste upoznati sa situacijom da su građani dobili račun za gas s povećanjem od 60%.
Moram da vas podsetim da je resorni ministar, gospodin Škundrić, dao izjavu da je Vlada donela odluku da će građani 62% računa za gas plaćati odmah, a 37,5% tog računa nakon šest meseci, odnosno da će račun za oktobar plaćati u novembru, dok će u maju plaćati 37,5%, odnosno da će u oktobru platiti 62,5% računa za oktobar.
Nažalost, gospodine ministre, ja se vama obraćam iz sledećeg razloga. Vi ste potpredsednik Vlade, a isto ovo što je obećao vaš partijski kolega, ministar energetike, obećao je i premijer Cvetković, da će građani plaćati gas iz dva puta, jednom – 62,5%, i za šest meseci – 37,5%.
Citiraću šta je rekao gospodin Cvetković – sa stanovišta potrošača, oni neće imati povećane račune u zimskom periodu, tako da neće biti ugroženi.
Takođe, gospodine Dačiću, ja znam da je UBPOK bio i u ''Srbijagasu'' i u Ministarstvu energetike i znam da je ministar Škundrić obećao da će izvestiti Odbor za industriju i narodne poslanike o rezultatima te istrage, ali, takođe, znam da su građani u Novom Sadu dobili račun za gas uvećan za 60% za oktobar.
Neko je tu slagao. Mi smo ovde slušali, tokom prepodneva, da je bilo onih koji su davali lažne informacije i lažna obećanja, ali vas, isto tako, pitam – ko je slagao građane da će račun uvećan za 60% zbog poskupljenja gasa plaćati iz dva puta, sada i nakon šest meseci? Molim vas da, po vašoj funkciji, kao ministar policije, istražite i ovo.
Građani su obmanuti. Ovo je strahovito veliki udar za džepove građana. Verujem da se tako nešto desilo i širom Srbije. Opravdanje koje su građani dobili od strane ljudi koji su zaduženi da naplate gas, a to je firma u Novom Sadu koja se zove "Novi Sad - Gas", jeste da "Srbijagas" ne poštuje odluku Vlade, da je "Srbijagas" njima dostavila račune koji su uvećani za 60% i oni, jednostavno, moraju na taj način da naplaćuju od građana.
Molim vas da iskoristite svoj autoritet i mesto na kom se nalazite i da istražite ovo. Po ko zna koji put, građani su obmanuti i ovo je žestok udarac na njihov račun. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade i zameniče predsednika Vlade, kada ste danas dolazili ovde, mislili ste, verovatno, da vam je divan dan, zato što predložene izmene i dopune Zakona sadrže samo jednu odredbu tehničke prirode, koja kaže da se rok važenja starih pasoša i izdavanja novih produžava do kraja sledeće godine, što je prirodno, jer nema šanse da se izdaju novi, biometrijski pasoši do kraja ove godine.
Interesantno je sledeće. Mi smo usvojili Zakon o putnim ispravama 24. septembra ove godine i, kada se usvojio taj zakon, moglo se, takođe, znati da se nove putne isprave ne mogu izdati do kraja godine svima onima koji su zainteresovani. I, ne samo to, nego se u obrazloženju ovog predloga zakona, kao opstrukcija za izdavanje pasoša, kao nešto što sprečava izdavanje novih pasoša, navode nekakvi tehnički preduslovi koji nisu ostvareni itd., pa, da bi se to razjasnilo, reći ću, vrlo prosto – Narodna banka Srbije, odnosno Zavod za izradu novčanica je jedina ovlašćena organizacija koja može da štampa nove pasoše.
Ti tehnički problemi u izradi novih pasoša nisu nastali pre nedelju dana, ili dve nedelje, problemi s tim u vezi su bili poznati početkom ove godine.
Prema tome, zato vam danas nije lak dan, ne zbog toga što ste vi nešto lično krivi za čitavu situaciju u kojoj se nalazimo, to, svakako, niste, nego zbog toga što politički morate da delite odgovornost s onima koji jesu, a na to ste rado pristali, gospodine zameniče premijera. Zbog toga vam nije lak dan, jer kada ovde danas ukazujemo na Božidara Đelića, koji je lagao građane Srbije, za sve što ima veze s evropskim integracijama građani Srbije su slagani, kada je reč o beloj šengen listi, tu je, takođe, bila u pitanju gnusna laž, vi ste, potpuno svesno i radosno, podelili političku odgovornost, sedeći na mestu potpredsednika, čak, bivajući iznad njega, jer ste vi zamenik premijera. Ne kažem da ima lične odgovornosti, subjektivne odgovornosti u ovome, ali ima objektivne odgovornosti.
Zbog toga danas i trpite ovu diskusiju koju slušate i ne možete je izbeći. Znači, danas vam nije lep dan.
Kada je reč o političkim lažima u predizbornim kampanjama, ili kada je reč, hajde da uopštimo stvari, o predizbornim obećanjima koja se ne daju lako ispuniti, toga je bilo oduvek, od kako je parlamentarne demokratije i od kako je političkih izbora, ali se, od tih neispunjivih obećanja, razlikuju ona koja su svesno data sa saznanjem da se ne daju ispuniti, da se ne mogu nikako ispuniti.
Jedno od tih obećanja je bilo ovo za belu šengen listu, jer je očigledno da se to ne može odraditi, tehnički se ne može odraditi, zbog problema koji postoje unutar države, unutar sistema, koji ne može da produkuje proizvod na način kako je to zakonom predviđeno, a objektivno je nemoguće dobiti beli šengen, jer je beli šengen, takođe, moneta u potkusurivanju kada je reč o političkim uslovima za Srbiju i kada je reč o pridruživanju EU.
Naime, postoje države, kao što su Norveška i Švajcarska, koje ne izražavaju nikakvu želju da budu članice EU, nikada nisu prolazile proces pridruživanja EU, a nemaju problem sa belim šengenom. Mi smo, naime, nekoliko stvari udružili u jedan isti proces, nadajući se velikom uspehu preko noći, koji je obećavan pred ove izbore, pa je postalo jasno da od tog uspeha nema ništa, jer postoje određena uslovljavanja koja se ne mogu realizovati, jer ni ona nisu, zaista, prava, recimo, kada je reč o uslovljavanju Haškim tribunalom; neko misli da to ima neke veze, a ja mislim da to nema nikakve veze. Dok god se, realno, fizički ne pronađe preostali optuženi za ratne zločine, konkretno, onaj koji je potreban Hagu i EU, to je Ratko Mladić, dotle nema ništa od pridruživanja, nema ništa od kandidature, nema ništa ni od belog šengena.
To pronalaženje Ratka Mladića, kao ispunjavanje uslova za evrointegracije, nije samo sebi cilj, nego, takođe, služi kao moneta za potkusurivanje kada je reč o ispunjavanju krucijalnog uslova, a to je priznanje nezavisnosti Kosova. U tu igru ste se vi upetljali. Došli ste u situaciju, gospodine Dačiću, da učestvujete u radu Vlade na nivou zamenika premijera, one vlade u kojoj najveća politička stranka te vlade, DS, tokom predizborne kampanje masno laže građane Srbije o onome šta će se desiti u narednom periodu i na taj način pridobija njihove glasove. To je njihov posao.
Recite mi, molim vas, koje se od predizbornih obećanja vladajuće koalicije ispunilo, od momenta kada je ova vlada nastala, do danas? Nekih šest tačaka je ovde premijer nama navodio, nijedna jedina ispunjena nije, a za svaku od njih se može reći ili da neće biti ispunjena, ili da će biti ispunjena s takvim zakašnjenjem da to nikakve veze s predizbornim obećanjem, tempom koji ste obećali građanima Srbije, nema veze. Nasuprot tome, ne samo da lažete građane Srbije, nego i činite neverovatne stvari, bez ikakvih objašnjenja.
Uzmite samo u obzir povećanje cena komunalnih usluga, uzmite samo u obzir povećanje PTT usluga, s neverovatnim objašnjenje da ih treba povećati zbog toga što postoji konkurentnost na tržištu PTT usluga. Postoji samo jedna jedina monopolska organizacija koja to trenutno radi sa fiksnom telefonijom u Srbiji. O kakvoj konkurentnosti govorimo?
To je ambijent, to je milje u kome se ovde radi, to je milje u kome se deluje. Božidar Đelić, prvo, obećava beli šengen do kraja godine, zatim 2009, a sada je jasno da ga neće biti ni 2010. godine. Nema šanse da se to desi. To se zna unapred, i kada znate unapred da nešto ne možete uraditi, a o tome govorite građanima Srbije, to je gnusna laž, kao i ovo što vaši partneri, Partija ujedinjenih penzionera, ovih bivših direktora, čiji je predsednik Krkobabić, obećavaju građanima, odnosno penzionerima Srbije – povećanje penzija do nivoa od 70% plata. Obećava se neko periodično povećanje, i to linearno za 10%, koje treba, valjda, njima da pogoduje; kad linearno nešto povećavate, na 5.000, sa 10%, dobijete 500 dinara, a na 100.000 dobijate 10.000 dinara. Potpuno je jasno kome pogoduje takva vrsta povećanja.
To je to predizborno obećanje, koje se ni takvo ne da ispuniti, zato što je to fizički nemoguće.
Vi ste satkani od laži, od samog početka do kraja, ali ne brinemo zbog toga za vas, za vas nas baš briga, mi brinemo za građane Srbije, zato što će oni, zbog vaše nepostojeće, ne neodgovorne, nego nepostojeće i ekonomske i socijalne politike, ispaštati, jer vi imate samo jednu politiku – da putem laži i montiranja dođete na nivo vlasti, da se sačini ovo čudovište od vladajuće koalicije, da se izda ono što je sveto za ovu državu, a to je teritorijalni integritet zemlje, i kada se s tim sve završi, ostalo nije bitno, ostalo će, valjda, neko drugi pozlatiti, samo ne znam ko.
Ovaj narod, očigledno, neće, jer vlast pozlatiti narod ne može nikako. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Izvolite.

 Na osnovu čl. 225. i 226, želim da obavestim Skupštinu i sve poslanike da se danas Međunarodni sud u Hagu proglasio nadležnim za tužbu Hrvatske, prvo, protiv SRJ, onda države Srbije i Crne Gore, pa onda Srbije, koju je Hrvatska podnela za izvršen genocid.
Ovo je kruna i finale vaše politike koju sprovodite od 2000. godine. Samo vas podsećam na trenutak, koji su, manje-više, prenele sve svetske televizijske stanice, dolazak Borisa Tadića u rodno mesto Nikole Tesle, u Smiljane, gde se izvinio Mesiću za navodne zločine koje je počinila Srbija.
Smiljane su egzemplar zločina nad Srbima od strane Hrvata, mesto koje je, u vreme kada se rodio Nikola Tesla, imalo oko 600.000 žitelja, između ostalog, njegov otac je bio tamo pravoslavni sveštenik, a već odavno nema nijednog jedinog Srbina.
Postoje naučni dokazi za zatiranje Srba u Hrvatskoj, koje se u kontinuitetu sprovodi već nekoliko vekova. Umesto da učinimo sve kako bismo zaštitili naš narod, mi neodgovornim potezima, praktično, zločince aboliramo.
Umesto da Srbija podnese tužbe, između ostalog, čuli ste dr Nikolu Žutića, koji je naveo taksativno zločine koje je počinila Hrvatska prema srpskom i drugim narodima, naša država ćuti i dolazi u poziciju u koju je došla.
Podsećam vas na slike iz 1995. godine, na akcije ''Bljesak'' i ''Oluja'', gde je preko 750.000 Srba isterano sa svojih vekovnih ognjišta. Podsećam vas na Rezoluciju UN 1992. godine, gde je konstatovano da je iz hrvatskih gradova, od 1991. do 1992. godine, proterano preko 250.000 Srba. Pazite, to nije iz Repubike Srpske Krajine, a Srbija ćuti. Srbija se izvinjava zločincima i zločinci nam drže predavanje i tuže Srbiju.
To je cena vaše politike i svega onoga što radite u poslednjih osam godina. Doći ćemo u situaciju kada će zbog interesa, zbog toga što su Amerika i EU protiv Srbije, možda, doneti presudu koja će Srbiju proglasiti krivom, ali verujte i budite ubeđeni da ste, ako do toga dođe, toj presudi vi kumovali, a ne Stipe Mesić i ostali. Hvala.