Da li se još neko javio za reč povodom povrede Poslovnika?        
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim objašnjenje po članu 226. Poslovnika o istoj temi o kojoj je govorio gospodin Todorović.
Naime, tražim objašnjenje, zašto država Srbija nije podnela protivtužbu protiv Hrvatske za zločine koji su počinjeni od 1991. do 1995. godine, tim pre što ima više elemenata za podnošenje protivtužbe, nego što je Hrvatska imala elemenata za podnošenje svoje tužbe?
Podsetiću na samo tri ključna elementa. Prvo, u vreme Drugog svetskog rata, Hrvatska je počinila težak masovni zločin, genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj, u Srbiji i BiH.
Na monstruozan način, ubijeno je preko milion pripadnika srpskog naroda. Samo u logoru Jasenovac ubijeno je 700.000 ljudi, od toga, preko 50.000 dece. Narednih dana ću organima Vlade Srbije i nadležnim organima dostaviti spisak sa 22.000 imena srpske dece, sa svim podacima, koja su ubijena u Jasenovcu.
Drugi element jesu zločini koji su se dogodili 1991. godine. Te godine, napadom na kasarne JNA, napadom na Plitvice, Borovo Selo i druga srpska naselja, Hrvatska je izazvala rat i počinila zločin protiv mira. Po međunarodnom pravu, zločin protiv mira je najteži mogući zločin, mnogo teži od zločina genocida.
U tom ratu od 1991. do 1995. godine, podsećam, Hrvatska je na teritoriji Hrvatske ubila oko 7.000 ljudi srpske nacionalnosti, a na teritoriji BiH – preko 4.000 ljudi srpske nacionalnosti. Počinila je teške zločine, od kojih neki, posebno oni koji su počinjeni u vreme ''Bljeska'' i ''Oluje'', imaju elemente genocida.
Neću ovde tvrditi da su zločini počinjeni u Hrvatskoj, ni sa srpske, ni sa hrvatske strane, čist genocid po definiciji, po međunarodnom pravu. Mislim da ni jedni, ni drugi zločini koji su počinjeni nad Srbima ili Hrvatima nisu u pravom smislu reči genocid, ali, ako se govori o tome koji su zločini teži, koji imaju više elemenata genocida, onda su to, u svakom slučaju, zločini koje su Hrvati počinili nad srpskim narodom.
Da rezimiram. Za svoju tužbu koju je podnela protiv Srbije, Hrvatska je imala samo jedan adut, ratne zločine, bilo je tih ratnih zločina koje su Srbi počinili nad hrvatskim narodom u Hrvatskoj, a Srbija je imala tri aduta.
Prvi adut su ratni zločini koji su počinjeni u poslednjem ratu, a koji su, kao što sam rekao, teži od srpskih zločina nad Hrvatima. Drugi adut, žao mi je što upotrebljavam tu terminologiju, možda je malo neprikladna, to je zločin genocida koji je počinjen od 1941. do 1945. godine i koji niko u međunarodnoj zajednici ne osporava. Treći adut je zločin protiv mira koji je Hrvatska počinila 1991. godine.
Uprkos tome, Hrvatska je podnela tužbu protiv Srbije, a Srbija nije podnela protivtužbu protiv Hrvatske. Postavlja se pitanje – zašto? Nameće se samo jedan jedini odgovor – da se šalje jedna loša poruka međunarodnoj zajednici, svetskoj javnosti, da Srbija na taj način posebno priznaje da je srpska krivica za zločine koji su se dogodili u poslednjem ratu veća od hrvatske krivice. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je vrlo bitna odluka Međunarodnog suda pravde i krajnje ozbiljno ova vlada mora da shvati da nema šale, zbog toga što su Hrvati, pripremajući tužbu za genocid, koji su, navodno, Srbi počinili u Hrvatskoj, srpske snage, ili snage JNA u Hrvatskoj prema hrvatskom narodu, dokumentovano izložili sve.
Mi smo neozbiljno shvatili sve to, očekujući da će se Međunarodni sud pravde, onako kao što je učinio u slučaju tužbe SRJ protiv deset država NATO snaga koje su bombardovale našu državu, proglasiti nenadležnim i da ćemo ući u određenu pat poziciju. Međutim, i ta pat pozicija na koju smo mi računali je vrlo nepovoljna po srpske nacionalne interese. Zašto?
Ako se Sud proglasi nenadležnim, a Hrvatska nas je tužila za genocid, ostaje činjenica genocida, sa svom dokumentacijom i argumentacijom koju nam je dala hrvatska strana. Mi ćutimo, odnosno ne ćutimo, mi pravimo, u diplomatskom smislu, katastrofalne greške. Naši predstavnici odlaze pred međunarodne institucije i iznose određene činjenice koje govore o tome da smo mi činili genocid, da su oni činili zločine, ali su oni bili individualni i to su radili pojedinci.
Niko od naših predstavnika, u poslednjih sedam, osam, deset godina, nije izašao i rekao da je učinjeno to, to, itd., da sumira sve zločine koji su se desili od devedesete godine, pa do danas. I danas se dešavaju zločini. Danas je ovo etničko čišćenje i danas je to genocid protiv srpskog naroda. I da se Sud oglasio nenadležnim, ostaje činjenica da je u međunarodnom pravu zapisano da je Hrvatska tužila Srbiju i srpski narod za genocid i etničko čišćenje nad hrvatskim narodom. Sada se proglasio nadležnim. Opet ova vlast ćuti.
Predstavnici koji su nas branili i trebalo je da nas odbrane pred ovim sudom, kažu da će pisati protivtužbu. Kakvu protivtužbu?
Čuli smo od dr Žutića podatke o tome šta su načinili pre Prvog svetskog rata. Genocid i etničko čišćenje, najteže zločine su nam učinili u Prvom svetskom ratu i na prostoru današnje Srbije, učinili su nam to u toku Drugog svetskog rata na svim prostorima gde je bilo Srba, učinili su nam sada na prostoru Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Brojne zločine, etničko čišćenje i genocid, i opet ova vlast ćuti.
Snosite odgovornost za sve ovo i istorija će pokazati da će ova vlast, koja nije učinila ništa da prikaže svetu sve ono što se desilo srpskom narodu, morati da odgovara. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.       

Dame i gospodo narodni poslanici, kao normalnog građanina, dirnula me je ova vest i ova informacija o tužbi Hrvatske protiv srpskog naroda, protiv države Srbije, pa bih želeo bi da ukažem na jednu činjenicu, da je na prostoru KiM-a došlo do stravičnih zločina, koji ni dan-danas nisu otkriveni.
Naša država ćuti. Očekujem, u budućnosti, da će Tadić otići u Prištinu i izviniti se Šiptarima. To znači da Šiptari mogu sutra da podignu tužbu protiv srpskog naroda za zločine, da smo mi krivi što u Prištini danas nema nijednog Srbina, što u Peći nema nijednog Srbina, što u Đakovici nema nijednog Srbina, što u Dečanima nema nijednog Srbina. Ostali su oni prostori, one sredine u kojima Srbi već devet godina žive kao u getou, s izuzetkom Srba na severnom delu KiM-a, koji imaju malo više slobode.
Nije lako živeti u Orahovcu, Hoči, Goraždevcu, Osojanu, Košu, Ranilugu, Ropotovu, gde svakodnevno preti opasnost da izgubite glavu, gde su komunikacije na minimumu, gde idete s rizikom da li ćete biti živi ili nećete biti živi.
Da vas podsetim, prvo kidnapovanje se desilo na kopu u Belaćevcu, kada su kidnapovali petoricu Srba. Do dan-danas se ne zna sudbina nijednog od tih Srba. Jedan se prezivao Buha, drugi se prezivao Trifunović, treći se prezivao Lepić, izvinjavam se ovoj dvojici što sam im zaboravio prezimena. Nema njihove sudbine. Postoji nešto što je gore od smrti, a to je kidnapovanje. Samo je ta stvar gora od smrti, kada porodica ne zna gde joj je dete, sin, otac, majka, brat. Ne može nikakva prava da ostvari. Ne može da ga sahrani, a nada se da će biti živ. Dobijamo razne informacije, da su svi ti naši ljudi prebačeni u Albaniju.
Imamo podatke, a naša tajna državna služba je imala te podatke i nije htela nijedan podatak da objavi, nego smo čekali da Karla del Ponte objavi te informacije, da su našim Srbima koji su kidnapovani sa teritorije KiM-a, koji su prebacivani u Albaniju, vađeni organi i prodavani po belom svetu, u Engleskoj, Americi i arapskim zemljama. Oni koji imaju novca, mogu da plate da Šiptar, doktor, zarobljenom Srbinu izvadi bubreg, izvadi jetru, izvadi srce, da prenese i da mu to ugradi tamo, kako bi on živeo.
Nijedna jedina informacija, sve se nešto priča, zataška se, a onda, kada prođe izvesno vreme, našu pasivnost, naravno, naš protivnički tabor dočeka tako što pokrene tužbu. Nemojte da se iznenadite ako za par godina dobijemo tužbu od strane Šiptara sa KiM-a da smo napravili zločin i da smo mi krivi što na Kosovu, ponavljam, u Gnjilanu, Prištini, Đakovici, Peći, Prizrenu, nema nijednog Srbina. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, posle njega, narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS-a, osvrnuću se na jedan aspekat ovog zakona, odnosno osnovnog zakona i Predloga o izmenama i dopunama Zakona, koji baš i nisu bile spominjani s ove govornice u današnjoj raspravi. Svoje izlaganje završiću pitanjem, gospodine ministre, i voleo bih da mi, ako danas imate završnu reč, date odgovor na ovo pitanje. To je, pre svega, zbog poslanika SRS-a, onda i zbog građana u čije ime i postavljam pitanje kroz svoje izlaganje.
Naime, iz mog ugla i ugla tih ljudi, ozbiljno se dovodi u pitanje karakter, definiše se da zakon ima diskriminacioni karakter. Zbog čega to mislim?
Čini mi se da zakonopisac nije predvideo odgovornost i razumevanje prema ljudima koji, u skladu sa svojim verskim ubeđenjima i osećanjima, ne žele da prihvate, ne žele da imaju biometrijske pasoše. Ako se osvrnete na Ustav, čini mi se da za te ljude Ustav obezbeđuje i garantuje određena prava i slobode, to možete da nađete u članovima 19, 20, 21, sasvim je svejedno. Ukoliko želite da ih vidite, naći ćete ih i prepoznaćete ih.
Mislim da je država, definišući novu ličnu kartu, to imala na umu i predvidela je alternativu. Za ljude koji, u skladu sa svojim ubeđenjima, nisu želeli da imaju ličnu kartu sa čipom, data je alternativa i mogućnost. U ovom slučaju, svakako, nije.
Mislim da zbog ovoga zaslužujete kritiku, kao država i kao Vlada, s obzirom na to da je ova država imala mnogo više razumevanja za jednu znatnu manjinu koja, zbog svojih verskih ubeđenja i opredeljenja, recimo, u Vojsci nije želela da nosi pušku, i na to su, svakako, imali pravo. Danas pravoslavni vernici nemaju alternativu u odnosu na biometrijske pasoše.
Razumem da je interes, prioritet, želja ove vlade i vladajuće većine put u EU, ali morate, gospodine ministre, da prihvatite jednu činjenicu: gde god vam je želja državu da odvedete, da li na istok ili na zapad, taj put morate da ivičite ovom knjigom.
U skladu s tom knjigom, mislim da ste dužni da ispoštujete i uvažite određena prava kod dominantnog, u religioznom smislu, dela ovog naroda.
Nije li tako, taj put u EU se pretvori u slepu ulicu, ili u slepi put, na kome je Srbija već osmu godinu. Da je tako, daje mi za pravo i ovaj izveštaj Evropske komisije, odnosno Vladin sažetak, u kome, iako ste saželi i pokušali da prikrijete dosta toga što je tamo stavljeno, niste uspeli da sklonite činjenicu da, i po sudu Evropske komisije, stanje u oblasti poštovanja ljudskih i manjinskih prava nije na zavidnom nivou, odnosno nije onakvo kako se od Vlade očekuje.
U tom smislu i u tom kontekstu, gospodine Dačiću, od vas tražim odgovor na pitanje, danas ili kada želite, možete da uzmete stenografske beleške – da li će građani pravoslavne veroispovesti moći da se opredele da ne prihvate biometrijske pasoše i da li će im Ustavom zagarantovana prava i slobode na tako nešto biti ispoštovana, kada i kako?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
On je poslednji na listi prijavljenih govornika za raspravu u načelnom pretresu. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 26, 30 minuta.

Moraću danas da se mnogo više obraćam javnosti Republike Srbije, jer ne verujem da neke veze s ovom temom ima gospodin Dačić, s obzirom na to da je problem nasleđen. To ne znači da ne treba da ga reši. Taj problem možete da rešite, ali treba da hapsite po Vladi. Tu je onda malo teži problem.
Ne treba da hapsite zato što neko laže, nego što, znate i sami, kada neko laže, osnovano se sumnja i da krade, a ko krade, ide u zatvor, a ko ide u zatvor, ima buve, a vi nemojte da se družite s onima koji u perspektivi mogu da imaju buve. Moram da napravim ovu šalu, da bih skrenuo pažnju gledaocima na ozbiljnost ove teme. Naravno, kada nas je zapljusnula demokratija, 5. oktobra, ona nas je zapljusnula tako što se pojavio jedan veliki plamen, sa Dunava se podigao onaj talog, onaj mulj, i tako je isplivalo sve i svašta. Evo, 10 godina su slavili "Otporaši" pre nekoliko dana. Onda smo došli u situaciju svojevrsne zamene teza. "Povika na vuka, a odnese lisica." Napad je najbolja odbrana. Sistem – kako učiniti što gore, da bi bilo nekome što bolje.
U sistemu "što gore, to bolje", saznasmo da je Đelić, koga nije imalo kuče za šta da ujede, postao suvlasnik jedne banke. On se sada, verovatno, cepa kao ličnost. Kako da radi u Vladi i kako da štiti svoje bogatstvo u nekoj banci, s obzirom na finansijsku krizu, koja se ovde predstavlja kao ''Simplon ekspres'', kao da je preko Hrvatske došla ovde, pet ili šest dana će da se zadrži, pa onda ide u Grčku?!
Mi još danas nismo dobili odgovor na pitanje šta znači velika finansijska kriza u Srbiji. U čemu se ogleda ta svetska finansijska kriza? Čuli smo za Ameriku, da se vezuje za nepokretnosti. Čuli smo, napokon, na kraju mandata je i ovaj Buš počeo normalno da razmišlja i kaže da nije uzrok samo promet nepokretnosti i fiktivno kreditiranje nepokretnosti. Vidite, u Evropi nije bilo toga, pa je opet tamo velika finansijska kriza.
U toj opštoj krizi, moram da vas podsetim da su pasoši postali vrlo interesantna tema za manipulaciju. Ona je toliko kod nas bila podložna manipulaciji, da smo imali jednog svojevrsnog idiota, u političkom smislu reči. Idiot je reč koja ima političko značenje, a to je čovek koji razmišlja o tome kako da se najede, kako da se napije i kako da se obuče. On nema u perspektivi, niti u percepciji, nešto što se zove društvo, moral, sistem vrednosti. Jedan takav idiot nas je učio godinama da je za njega patriotizam kada imaš pasoš i možeš da putuješ u inostranstvo.
Po svim definicijama, patriotizam je da voliš državu svojih otaca. Znači, u definiciji patriotizma je zapostavljena ljubav prema državi svojih otaca i onda ne čudi ovo što su moji prethodnici pričali o ovim tužbama i ovoj vrsti zamene teze, gde žrtva postaje zločinac, a zločinac, navodno, postaje žrtva.
Znači, u toj svojevrsnoj zameni teza, mi smo imali i pre 2000. godine veliku populaciju, veliki broj mladih ljudi, koji su od vlasti, koja se borila da država opstane u nekim granicama, stalno tražili da budu na nekim listama, da putuju, da idu da peru u kafićima sudove, kao diplomirani inženjeri, pa ih je sada, i posle osam godina, sramota da se vrate, jer kao diplomirani inženjeri ništa nisu napravili u tom inostranstvu, nisu mrdnuli dalje od šanka.
U toj svojevrsnoj zameni teza, patriotizam se sveo na posedovanje podobnog pasoša za putovanje u inostranstvo. Kada to dohvate ovi "NATO mediji" u našoj zemlji, onda se stvori takva fama.
Sećam se jednih predsedničkih izbora, kada je Boris Tadić došao da saučestvuje u bolu s mladim ljudima koji čekaju ispred Italijanske ambasade, pa im je rekao – samo vi glasajte za mene da budem predsednik i toga više neće biti, mi idemo odmah na belu šengen listu. Evo ga i njegov drugi mandat, nema ništa od te bele šengen vize.
Imali smo ovde jednog "drekavca", koji je pričao ono: "Hajmo, hajte, učinimo nešto, idemo". To je završio u petak, u ponedeljak je otišao u Brisel i dobio šamarčinu. Da bi se izlečio od te šamarčine, umesto da savije rep i da pobegne u neku rupu, on je došao i rekao: "Šta ima veze, mi ćemo jednostrano da primenjujemo taj sporazum", a to znači da nema carine, da će sve da ulazi iz inostranstva, naša proizvodnja neće da postoji, neće biti carinske zaštite.
Iz jedne greške, u drugu grešku. Zbog čega? Zbog ludačke definicije patriotizma svedene na pasoš, na čijim koricama i dan-danas piše ''Savezna Republika Jugoslavija''. Neka svako pogleda svoj pasoš kući i videće da piše ''Savezna Republika Jugoslavija''. To što gospodin Dačić ima afinitet prema tom nazivu i što mu je drago da to još godinu dana važi, pa možda i malo više, ja cenim. SFRJ nema, zamenjeni su ti pasoši. Šta da ti radim, Dačiću, malo si zakasnio.
Idemo dalje. Šta je sad problem? Molim gledaoce da se ne smeju. Sada je problem što se od 1. novembra ne izdaju na starim obrascima pasoši, a da biste dobili novi, treba, kao što reče Buha, da uzmete borbeni komplet za dva dana. Borbeni komplet znači da uzmete hleb, mleko, jogurt i, obavezno, hoklicu.
Međutim, imamo drugi problem. Sada kod izdavanja pasoša imamo taj estetsko-emotivni problem. Stvarno je deprimirajuće za neke gospođe da odu i da traže novi pasoš, jer moraju tamo da se slikaju, ne mogu više da biraju svoje slike iz mladalačkih dana, da bi na pasošima bile ponovo lepe, pa im je potrebno da taj stari pasoš, s tom izanđalom lepotom od pre nekoliko godina, i dalje važi. To je jedan od razloga koji rukovodi ovu koaliciju. S tim stvarima Dačić nema nikakve veze. Molim vas da me ne shvatite pogrešno.
Sledeće pitanje koje se otvara, ne bih hteo da ponavljam ove podatke koje je gospodin Dačić izneo, šta je bilo 7. jula, šta je bilo 1. novembra, koliko je to pasoša, koliko zahteva, koje muke, da li laže Jelašić, da li laže Đelić. Što se mene tiče, možete ih obojicu terati u zatvor. Obojicu ima da oterate u zatvor i nećete ništa da pogrešite; još nećete da napravite grešku i ako im suđenje krene za 10 godina. Neće nikakva greška da bude. Koju su štetu oni napravili ovoj zemlji, to je nenadoknadivo. To je nenadoknadivo.
Moramo da skrenemo pažnju gospodinu Dačiću. Gospodine Dačiću, ne znam da li ste primetili, pre nekoliko godina, s one strane reke Drine napravljeni su moderni granični i carinski prelazi. Sada je akcija da se prave s ove naše strane, navodno, Drine. Drina je reka koja teče po centru jednog naroda.
Pre nekoliko dana je B92 objavio snimak kako se između Austrije i Slovenije bagerima ruše carinski i granični prelazi. Zar ne stičete utisak, u vreme najveće euforije da se što pre ode u Evropu, pa ako treba i u Atlantiku da se udavimo, ovde se pravi granica, a tamo se svuda nište granice?! Pravi se granica, kako oni to kažu, na teritoriji zapadnog Balkana. Zapamtite ovo – zapadnog; imamo Preševsku dolinu, zapadni Balkan, sve neke nove termine i nove izraze. Kakvi termini? Da se prevare birači. Uvek su vas varali. Naročito kada to uzme DS u svoje ruke, onda to poprima katastrofalne dimenzije.
Samo da vas podsetim, 2000. godine smo imali SRJ, pa smo onda, posle nekoliko godina, imali državnu zajednicu, pa smo onda dobili napokon, navodno, samostalnu Srbiju, a sada dobijamo kusu Srbiju bez Kosova i Metohije, a odmah smo otvorili i temu Vojvodine. Oni ne spavaju, oni rade. Ta destrukcija koja je kod njih zavladala, oni su plaćeni za destrukciju. Nisu oni plaćeni za nešto dobro. Oni su instalisani radi destrukcije.
Jedan od poslanika je samo otvorio temu – koliko se para vrti oko zamene pasoša. Samo je otvorio temu. Nadam se da ćemo za nekoliko meseci i dobiti odgovor na pitanje koji je taj iznos i ko je sve omastio brke povodom tog iznosa.
Još jedna stvar, to je neophodno da znate, jer, pazite, 2007. godine, kada je donet Zakon, rečeno je, ovo je uslov za EU. Kada je taj zakon trebalo da se primeni, aprila, rečeno je – evo, idemo u belu šengen vizu, idemo, putujemo, ceo svet je naš. Jula smo čuli – da se pokolju. Ko? Oni što su obećavali. Danas menjamo zakon.
Mi samo menjamo dobre evropske zakone. Ovde nam se uvek servira neki nov, dobar, evropski, proreformski zakon. Posle godinu dana, mi menjamo taj dobar evropski zakon i unosimo neke odredbe da bude još bolji. Kako još bolji? Pa, još bolji, ne lipši magarče do zelene trave.
To građani Srbije treba da slušaju. Sada je stvorena psihoza – ''zar je moguće da vi iz opozicije nećete da glasate za izmene ovog zakona? Ove izmene Zakona su u korist građana''.
Ne, dajte da vidimo, a posle ću da im kažem šta su se dogovorili; oni ne znaju šta su se dogovorili, ja ću da im kažem posle, nema problema. Ne, ovo je Izvršni odbor SPS-a, pustite to. Može, gas je pojeftinio, može. Vidiš da znam šta treba.
Idemo redom. Znači, imamo takvu situaciju. Bili su dobri kada su donosili Zakon, biće dobri i sada kada traže da se izmeni Zakon. Nije bila dobra opozicija koja je rekla, ej, nemojte to, od toga nema ništa, za godinu dana ćete to ponovo da radite, neće biti dobra opozicija ni sada. Zašto? Neće da glasaju za ovaj zakon. Zašto? Nema tog zakona koji tera opoziciju da glasa za predloge Vlade. Potpuno je normalno da mi vama osporavamo. Mi smo isuviše humani. Mi vam kažemo unapred šta sve ne valja i da će ''maca'' ponovo da dođe na ''vratanca'' i sve tako biva. I sve tako biva.
Radi javnosti, moram da kažem da nije bolja situacija ni sa diplomatskim pasošima. Sećam se, u Savetu Evrope, jadni Aleksandar Popović, s diplomatskim pasošem, oni su ga tamo pretresali na carini, jadnik, posle je morao da se pegla nekako, da bude na prijemu. Oni to ne priznaju. Oni ne priznaju ovaj prostor, ne priznaju nas. S omalovažavanjem gledaju na nas. Što više trčite prema njima i pokušavate da smanjite količinu odeće na sebi i računate da na taj način pokazujete veću vernost njima, više grešite. Izuzetno grešite. Ne možete kod njih da utičete da promene sliku o nama. Oni imaju neku sliku. Vama do ponosa, do dostojanstva, uopšte nije stalo.
Zašto mi imamo novi sistem sedam zaštita prilikom izrade pasoša? Zato što se smatra da su ovde sve kriminalci i potrebna je apsolutna zaštita, da se ništa ne bi desilo.
Sada da vas podsetim, pre nekoliko meseci, možda i godinu dana, takođe je bilo nešto u vezi s ovim, mislim da je readmisija bila na dnevnom redu, tada sam vam rekao, s ove govornice – sve se ovo radi, zbog čega? I te olakšice što se daju, itd., to su olakšice koje i danas postoje, to čak nisu ni olakšice, nego normalan režim, daju se zbog toga da iz Srbije mogu da putuju u inostranstvo samo ljudi koji imaju pare. Ne žele oni Srbina bez para u inostranstvu. Za njega su predviđali onaj drugi tok, nasilno vraćanje, uz skraćivanje boravka.
Ne, njima su potrebni potrošači, da kada krene iz Srbije u Zapadnu Evropu, ima ili garantno pismo, ili tekući račun, ili devizni račun, ili karticu, 1000 evra, može i 500 evra, nije bitno, garanciju da će da se vrati i garanciju da će toliko da potroši tamo za tih sedam-osam, ili 15 dana. Oni tržišno razmišljaju, oni razmišljaju o svojoj ekonomiji, oni razmišljaju o tome da zarade na svakom koraku.
Kod nas se od šengen vize pravi nauka, bauk i pravi dokaz patriotizma. Nažalost, dokaz patriotizma je idiot smislio. Zašto? Da bi razorio tkivo ove države, da bi razorio postojeći sistem vrednosti i uveo nešto što nije sistem vrednosti, nedefinisano. Sve mora da zavisi od njih.
Šta je još interesantno? Interesantno je da mi danas nismo dobili odgovor na pitanje da li neko u ovoj zemlji sme da veruje DS. Hajde da napravimo jednu malu retrospektivu. Da napravimo popis kada nas je sve DS prevarila, sve građane.
Mene ne mogu da varaju, jer ja mnogo dobro njih znam, mnogo ih dobro znam, odavno ih posmatram, beležim svaki potez. Kompjuter mi je prepun podataka, pres klipinga i svega što je radila DS. Danima mogu da vam pričam šta su stavljali kao temelj svoje politike. Oni nemaju politiku. Njihova politika se zasniva na tome da budu na vlasti i da drpaju. Ako se uklopi nešto s narodom, to se uklapa samo u promotivne svrhe, da bi se očuvala ta vlast.
Samo da vas podsetim, mi od 2005. godine uvozimo radnu snagu, tako nam je rekao DS. Da podsetim, naročito, ove u Boru, da treba kikiriki da gaje i da se bave drvno-prerađivačkom industrijom, od rudnika nema ništa; to je rekla Demokratska stranka.
Ovo samo radi podsećanja, da gledaoci to pričaju svojoj deci i svim drugim potencijalnim biračima, da za živu glavu ne glasaju za DS, jer su u startu prevareni. Zna se da su prevareni, samo je pitanje koliko ćete da verujete u tu iluziju koju oni šire.
Dakle, mi smo danas suočeni s tim problemom da je vlast tražila zakon, dobila zakon, prošlo godinu dana i traži da se promeni najbolji evropski zakon.
Zašto? Dokle treba da trpimo nečiju nesposobnost? Zašto se ne ponašate prema evropskom zakonu, koji je 7. oktobra prošle godine usvojen? Šta je razlog?
Samo da upozorim gledaoce i građane Republike Srbije. Ako za koji dan počne da pada sneg, opozicija s tom pojavom nema nikakve veze. Opozicija s budućim snegom nema nikakve veze, a odmah će da krenu preko medija.
Ja bih vrlo rado predstavnike i visoke funkcionere DS-a uputio da idu preko ovog mosta preko Save, onog što su ga napravili za osam godina, preko Save, preko Ade Ciganlije itd., neka se prošetaju preko tog mosta, jer to je, prosto, neverovatno, ta njihova umetnost. Teraju građane da veruju da postoji nešto što ne postoji. Zašto onda ne idu tamo kada su sigurni da postoji? Zašto ne idu? Laži i prevare.
Na kraju, postavlja se jedno pitanje, da li su lica za kojima su raspisane te poternice, da upotrebim sada ovo ''crvena poternica'', naši državljani?
Juče je bila jedna delegacija sa KiM-a, predstavnici nestalih i poginulih sa KiM-a, nestalih građana, običnih ljudi. Oni već devet godina vitlaju, nema vrata gde nisu bili. Traže samo istinu, ništa drugo. Ne mogu da čuju tu istinu.
Znate šta? Ja njih potpuno shvatam, njih peče, boli. Boli ih i peče kada vide Tadića i Tačija na istoj konferenciji. Vi iz DS-a možete posle da pogledate ovde, pa se opredelite ko vam je predsednik, da li ovaj gornji, ili ovaj donji. U politici nema razlike. I ovaj i ovaj vode istu politiku, ali se vi opredelite, jedan je malo na belo, drugi je malo na crno, prema estetskim kriterijumima; što se tiče politike ove dvojice, nema razlike.
Ko je skinuo te poternice i zašto?
Na kraju bih rekao, za građane Republike Srbije, da me ne bi prozivali više, pošto su me u petak prozivali i kažu – lažem, lažem, lažem, pa onda izađu za govornicu i potvrde sve ono što sam rekao. Ne bih hteo u šiframa da pričam, ovde imam jedan predmet, u pitanju su veterani. Jedna grupa veterana je ostvarila pravo na neko novčano primanje.
Druga grupa veterana, a isti su uslovi, potpuno isti, nije ostvarila. Da bude stvar još čudnija, i u prvoj situaciji i u drugoj situaciji rešavao je isti sud i iste sudije. Neću da pominjem imena, ostaviću gospodinu Novakoviću, neka on to protumači kao moj doprinos u utvrđivanju istine, pa neka vidi da li može neko od nadležnih da odgovori.
Ovo je drugi set pitanja. Ovde se nalazi nešto što sam jutros skinuo sa sajta Narodne skupštine. Ovo je spisak političkih stranaka. Ovde je nešto što neko pokušava, gospodine Dačiću, da zabašuri. Međutim, toliko to dobro radi da će morati, verovatno, njih 250 da plate sudske troškove.
Advokati SRS-a namlatiće se para kao niko, ni krivi, ni dužni, zbog jednog odgovora i jednog podneska, kao dopuna odgovora. To ću da stavim, gospodine Novakoviću, da mi pronađete ovde tu jednu stranku koju je napravila Slavica Đukić-Dejanović, ni kriva, ni dužna. Naravno, ovo ću da vam ostavim, da umnožite, da se DS izjasni koga više voli od ovih, jer ne vidim nikakvu razliku među njima.
Na kraju, pošto mi je pri kraju vreme, moram da vam skrenem pažnju. Da li mi možemo, uopšte, da raspravljamo o ovakvim zakonima, koji, u suštini, predstavljaju neozbiljnost i krunski dokaz da su oni koji su nešto obećali masno prevarili, da su na bazi te masne prevare ostvarili veliku materijalnu korist, samom činjenicom što sede u neprirodno većem broju nego što je to potrebno, ili normalno, pa su čak formirali i Vladu, pa su onda u mogućnosti da vrše i takve inkriminacije.
Zapamtite, ne prozivam poslanike DS-a, da se ne biste našli uvređeni, ali ima nagoveštaja da vaš gradonačelnik, s još nekim ljudima, zbog nekih lokacija vrlo atraktivnih za hotele, gospodine Dačiću, pravi pučeve, otimaju, čak, i članove izbornih komisija. Ja znam da vi to dobro znate, zato što kada onaj mali zamuva, a ne koristi lekove, i kada proda lokaciju, a nije u poziciji da proda lokaciju, onda me ne čudi ukoliko ga neko juri. Ali, treba njega da juri, a ne treba cela država da se trese.
Nemojte kriminalce da štitite. Naravno, oni će da izglasaju ovaj zakon, i to treba da urade zbog građana, koji su ni krivi, ni dužni, ali su žrtve politike Borisa Tadića, a ovih 15 sekundi vas častim, slobodno se nosite u Evropu.