Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ja ću samo dati nekoliko informacija na osnovu rasprave koja se ovde čula. Prvo, želim da odgovorim na pitanje koje mi je uputio Odbor za odbranu i bezbednost. Poternice koje su naši pravosudni organi izdali protiv lica koja se terete za dela terorizma su i dalje na snazi, i centralna poternica i međunarodna poternica protiv Haradinaja, Čekua i Tačija. One su i međunarodne poternice, ali se, kao što i sami kažete, očigledno, ne postupa po njima.
Želim povodom ovog predloga zakona, koji ste imali pred sobom, da kažem da je MUP to poslao u skupštinsku proceduru, odnosno u Vladinu proceduru, bukvalno, u julu, odmah posle izbora nove vlade Republike Srbije. Zašto? Zato što je odmah bilo jasno da je nemoguće ispuniti ono što piše u Zakonu, a to je da se do kraja godine obavi zamena starih pasoša novim pasošima.
Želeo bih da skrenem pažnju i otvoreno da kažem da tu nema mnogo filozofije. Odgovornost, zaista, leži na državi. Doneli smo Zakon prošle godine. Definisali smo rokove, za koje se ispostavilo da nisu realni, kasnilo se u pripremi i tehnologije i svega ovoga o čemu se govorilo i, umesto da se krene u aprilu, krenulo se 7. jula. Nije moguće bilo do kraja godine promeniti sve pasoše, zato je naš logični predlog bio, da se građani ne bi nalazili u nezgodnoj situaciji, da do kraja godine istekne važenje pasoša, da produžimo važenje do kraja sledeće godine. Kada govorimo o odgovornosti, odgovornost, sada mogu da kažem, jeste na onima koji su bili pre mene. Oni koji su bili u jednoj ili drugoj stranci u toj vladi mogu da kažu da je odgovornost na jednima ili drugima. Odgovornost je na svima onima koji u određenom trenutku vrše vlast.
Zakon je donet prošle godine. Da li su sva zakonska rešenja i procedure koje su tada donete bile najbolje, o tome treba da razgovaramo. Apsolutno se slažem s onim što je govorio gospodin Buha, da treba da radimo dalje na pojednostavljenju procedura. Želim da obavestim građane Srbije da će MUP učiniti sve da, čak, dođemo do te faze da građani ne moraju lično da dolaze, već ćemo otvoriti portal, gde bismo sve te zahteve primali na takav način. Naravno, to podrazumeva i ono što smo već uradili, a to je da, kad građanin dođe, može u isto vreme, o isti trošak, da završi izdavanje, odnosno prijavljivanje za nove dokumente, i za ličnu kartu i za pasoš.
Želim da podsetim samo, da ne bi bilo dileme, da je u proteklih devet godina izdato tri miliona i 900 hiljada pasoša, ali to ne znači da tri miliona i 900 hiljada ljudi ima pasoš. Pasoš ima nešto više od 10% građana. Znači, ima oko milion ljudi pasoš Srbije, odnosno SRJ. U tom smislu, godišnje se izdaje negde od 300 do 550 hiljada pasoša. Zato smo mi ostavili ovaj rok.
Mi primamo 12.000 zahteva za izdavanje novih pasoša nedeljno, osposobljeni smo da se u ovom trenutku može izdavati 60.000 pasoša mesečno, novih pasoša. U svakom slučaju, mislimo da će do kraja sledeće godine građani Srbije moći da imaju dovoljno prilike da promene svoja lična dokumenta.
Podsetio bih da lične karte ne moraju da se menjaju još. Njihova važnost ističe tek 2011. godine. Naravno, ističe kada mu istekne rok u ličnoj karti, osim ukoliko nemaju trajne lične karte. U svakom slučaju, želim, takođe, da podsetim da je u proteklih nekoliko godina zaista mnogo uloženo u tehnologiju i u tome je gospodin Todorović u pravu. Znači, od 2001. godine, pa nadalje, ulagano je i otvarano više ugovora koji se tiču ličnih dokumenata, za opremu, za akviziciju i personalizaciju. Znači, reč je o ličnim kartama, pasošima, vozačkim dozvolama, saobraćajnim dozvolama.
Znači, ne računajući troškove koje će ZIN imati na osnovu izrade pasoša, do sada je 98 miliona evra, u proteklih osam godina, potrošeno u te svrhe. Ugovor ZIN-a za izradu pasoša je oko 29 miliona evra. Moram, takođe, da kažem svima ovde, potpuno otvoreno i iskreno, 2.000 dinara koje građani plaćaju za pasoše ne ide MUP-u, sve ide Zavodu za izradu novčanica, za izradu pasoša, tako da kad građanin dođe, on plati 2.000 dinara i 170 dinara za republičku taksu, koja, takođe, ide u budžet Republike Srbije. Znači, MUP od izrade novih pasoša nema nijedan jedini dinar prihoda.
Mislim da je to potpuno, ako me već pitate, nelogično, zato što i Zavod za izradu novčanica, odnosno Narodna banka Srbije, ne rade sami to za šta su dobili ovlašćenja po Zakonu, nego raspisuju tender i daju posao drugima.
Ne vidim zašto bi to neko uradio u ime ovlašćenog državnog organa kao što je MUP. Ali, to je definisano Zakonom koji je usvojen prošle godine.
Dalje, mislim da je nama interes da se ukinu vize prema svima, odnosno da naši građani imaju bele liste, da tako kažem, sa svim državama u svetu. Nama je interes da se ukinu i šengen vize, ali nam je interes i da se ukinu vize sa Rusijom, s Ruskom Federacijom. To će biti naša politika u narednom periodu. To nije samo posao MUP-a, to je posao i Ministarstva spoljnih poslova, ali ćemo se truditi da i u razgovorima s Ruskom Federacijom, zbog prijateljskih odnosa koje imamo, takođe, dođemo do toga da se ukinu vize građanima Srbije kada putuju u Rusku Federaciju. Naravno – beli šengen jeste uslov za razgovore sa evropskim državama i drugim zemljama, eventualno, o liberalizaciji viznog režima.
Kada je reč o pasošima za Albance, mi smatramo Kosovo i Metohiju sastavnim delom Srbije i mi njima izdajemo pasoše. Kao što ste videli, od ovih 100 hiljada izdatih pasoša, jedan deo pasoša je već izdat na teritoriji gde su područna sedišta MUP-a i, naročito, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, gde se i dalje izdaju stari pasoši. Moram da kažem da je i u Beču počelo izdavanje pasoša, znači, izdavanje novih pasoša.
Na kraju, ovde ste postavili nekoliko pitanja. Želim da vam kažem za prekategorizaciju prelaska kod Sombora, a bilo je još pitanja vezanih za granične prelaze. Granični prelazi, otvaranje novih graničnih prelaza nije isključiva nadležnost MUP-a. Postoji zajednička komisija koja se tiče graničnih prelaza, u kojoj se nalaze i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, tu je i Ministarstvo finansija, infrastrukture itd.
Mi smo ovaj predlog za koji ste me konkretno pitali, vezano za Sombor, dali u proceduru. Reč je o tome da taj prelaz treba, prekategorizacijom, da pređe u međunarodni prelaz. Nezavisno od toga, mi ćemo se truditi da s Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, imamo ugovore o malograničnom saobraćaju, kako bi ljudi koji žive na tom području mogli da idu bez viza, odnosno, možda, čak i bez pasoša, kada je reč o državljanima Bugarske, na primer, itd.
O tome sam razgovarao s ministrom unutrašnjih poslova Mađarske, koji se, takođe, pošto je neko ovde spominjao prezime Drašković, preziva Drašković. Ne znam da li je na njega mislio, u svakom slučaju, pošto je verovatno bilo reči o tome da je u prethodnim mandatima Ministarstvo spoljnih poslova razgovaralo o tome, imamo dobru saradnju. Kako je rekao i gospodin Čedomir Jovanović, mi smo ostvarili dobru saradnju s ministarstvima unutrašnjih poslova susednih država. Smatramo da, kada je kriminal u pitanju, ne treba da postoje granice.
Ono što je gospođica Nataša Jovanović rekla, moram da vas informišem da nastavljamo razgovore o dvojnom državljanstvu sa Crnom Gorom. Mi imamo naš zakon o državljanstvu, ovde nije u pitanju naš stav, ovde je u pitanju da li će oni dozvoliti svojim građanima da imaju i naše državljanstvo bez otpusta iz crnogorskog državljanstva. Naš zakon postoji, on će se poštovati i dalje i mi ćemo i dalje primati u državljanstvo Srbije sve one u skladu s našim zakonom. Verovatno ćemo postići dogovor koji bi bio neko kompromisno rešenje, kako bismo omogućili svima onima koji do dana potpisivanja ovog sporazuma imaju dvojno državljanstvo, ili su uzeli dvojno državljanstvo Srbije i Crne Gore, da to mogu da zadrže bez odricanja i gubitka državljanstva Srbije ili Crne Gore.
Na samom kraju, pošto ste ovde govorili o tome šta je sve potrebno za ''Mapu puta'' za EU, neophodno je formirati koordinaciono telo za sprovođenje strategije za integrisano upravljanje granicom. To će biti urađeno u MUP-u do početka sledećeg meseca.
Takođe, izraditi strategiju za suzbijanje ilegalnih migracija, naš rok je početak decembra, izraditi instrukciju o postupanju s krijumčarenim licima, to je već završeno, usvojiti strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala i akcioni plan za sprovođenje strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, za šta je naš rok, koji smo dali u MUP-u, početak decembra.
Imenovali smo nove članove Saveta za borbu protiv trgovine ljudima i nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima. Takođe, cilj je da se do 25. novembra usvoji akcioni plan za primenu strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Čekamo termin da potpišemo sporazum o saradnji sa FRONTEKS-om, međunarodnom organizacijom koja se brine o granicama. To su zadaci koje ima MUP.
Znači, što se tiče zakona i svega ostalog, ostaje da završimo ovo što sam vam pročitao i do kraja ove godine će to sve biti završeno. Šta još ostaje? Ostaje da se izradi i usvoji strategija za upravljanje migracijama, da se uspostavi koordinaciono telo Vlade Srbije za upravljanje migracijama, da se usvoji nacionalna strategija za reintegraciju povratnika, na osnovu Sporazuma o readmisiji i Akcionog plana za prihvat, zbrinjavanje i integraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.
Takođe treba usvojiti nacionalnu strategiju za borbu protiv droge u Srbiji, za period od 2008. do 2012. godine, i akcioni plan za sprovođenje ove strategije. Treba da se usvoji Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Kao što znate, taj zakon je bio već u proceduri i ne znam kako je bio, jer je bio više puta u prošlosti u proceduri, možda, ne u ovom obliku.
Srbija je, takođe, u obavezi da ratifikuje sledeće konvencije Saveta Evrope – Konvenciju o sajber kriminalu; Dodatni protokol uz Konvenciju o sajber kriminalu, koji se odnosi na inkriminaciju rasističkih dela ksenofobične prirode, izvršenih putem kompjuterskih sistema; Konvenciju o trgovini ljudskim bićima; Konvenciju o pranju, traženju i zapleni, konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma; Protokol kojim se menja i dopunjava Evropska konvencija o suzbijanju terorizma i Konvencija o sprečavanju terorizma.
Nužno je da se uspostavi koordinaciono radno telo Vlade za pravosuđe i unutrašnje poslove, koje će se baviti pitanjima iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Takođe je nužno da se zaključe bilatelarni sporazumi o readmisiji i viznim olakšicama, shodno obavezama u Sporazumu s Evropskom unijom, i da se obezbede uslovi za postupak, za sprovođenje postupka akvizicije podataka i prijema zahteva za izdavanje pasoša u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu.
Znači, to je akcioni plan koji imamo i koji je vezan za prelaženje ''Mape puta'' ka EU. Ali, što se tiče MUP-a, mi smo ostvarili sve ono što je u skladu sa zadacima koje smo imali na ovoj pređenoj mapi puta.
Imajući u vidu potrebe građana Srbije, putne isprave važe i u sledećoj godini, zato što nisu postojali svi tehnički uslovi, koje država nije obezbedila građanima da ostvare mogućnost za promenu pasoša, odnosno predlažemo da se ovaj deo zakona izmeni i da pasoši, putne isprave važe do kraja sledeće godine.
Ja sam iskoristio ovu priliku da odgovorim i na razna druga pitanja, koja nisu direktno vezana za ovo što je baš predmet ovog zakona, ali još jednom pozivam sve političke stranke, imajući u vidu da je u pitanju interes građana, da je u pitanju nešto što je neophodno da se donese, zato što još malo ističe godina i građani treba da znaju i da imaju sigurnost koliko važe njihove putne isprave, da izglasamo ovu izmenu i dopunu Zakona.
Takođe, želim da preuzmem obavezu u ime države, odnosno MUP-a, da ćemo morati da garantujemo svim građanima, ne samo ono o čemu ste vi ovde govorili, a tiče se neke liberalizacije viznog režima, o čemu ne želim da govorim u ovom trenutku, već želim da govorim o potrebi da se omogući pravo građanima Srbije da imaju nove pasoše – da se dođe do pojednostavljenja procedure, da MUP stvori tehničke mogućnosti da se smanje gužve.
Mi smo već smanjili zakonske rokove. Zakonski rokovi su 30 dana, a mi smo ih smanjili na 15 i na 10 dana, zavisno od toga da li je podnošen zahtev u Beogradu ili negde van Beograda.
Ako me već terate da kažem i svoje lično mišljenje, kada je reč o evropskim integracijama, smatram da ne treba, apsolutno su štetne, odnosno koristi se za jednokratnu upotrebu svako pominjanje bilo kakvih rokova koji se tiču ovoga. O tome smo razgovarali i s predstavnicima EU, koji i sami govore tako da ne treba o tome govoriti u tom smislu. Do kraja godine ćemo imati još jedan sastanak s predstavnicima Evropske komisije, s evropskim komesarom Baroom, s kojim smo razgovarali nedavno, gde ćemo još jednom razmotriti tu pređenu ''Mapu puta''. Onda će biti poslata misija, odnosno komisija koja će pogledati implementaciju onoga što smo ovde doneli u prvih nekoliko meseci, u januaru i u februaru sledeće godine, i onda ćemo razgovarati dalje o putu koji Srbija treba da pređe ka liberalizaciji viznog režima.
Zato vas pozivam da svojim glasovima omogućite da putne isprave građana Srbije važe do kraja sledeće godine. Hvala.