Zahvaljujem, gospodine Raduloviću.
Dakle, pitanje je upućeno Vladi. Evo, u više navrata rekla sam da sam i lično kontaktirala, da se intenzivno radi na tom tekstu i da ćemo ga dobiti najkasnije početkom sledeće nedelje. To je informacija koju imam.
Na član 82. amandman je podneo poslanik Zoran Bortić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman je podnela poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim.
Da li neko želi reč? Gospođa Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani građani Srbije, u članu 90. stav 1. posle reči "povreda načela nepristrasnosti" dodaju se reči "članstvo u političkoj stranci i javno promovisanje političkih načela neke političke stranke" - dakle tako je glasio amandman.
Ono zbog čega sam amandman podnela na član 90, za koji sam već inače skrenula pažnju gospođi ministar da je on potpuno neustavan, jer zadire duboko u nezavisnost sudije, pre svega u instituciju imuniteta sudije, pa sam zbog toga podnela ovaj amandman, videvši da će taj član 90. ostati u ovom obliku.
Pokušaj da se sudije disciplinuju, odnosno da se ovom reformom izvrši lustracija sudija, ovim članom se pokazuje da će ona biti zaista do kraja izvršena. Ovim članom će se omogućiti da od sudija, dostojanstvenih, onakvih kakve mi očekujemo u društvu da budu, dobijemo sudije aparatčike.
U obrazloženju koje sam dobila je rečeno - da sudije inače ne mogu da budu članovi političkih stranaka. Daću vam komentar sudija koji to nisu - a šta ako sudije ipak postanu članovi političkih stranaka ili šta ako jasno pokažu u javnosti naklonost nekoj političkoj stranci? Ništa se ne događa, jer nije predviđeno ovim zakonom.
To je ono što sudije upravo žele da bude naglašeno. Jer većina sudija ipak traži da budu na neki način udaljeni od politike, svesni u svojoj radnoj i životnoj praksi da su vrlo često izloženi torturi, teroru, pritisku upravo politike, one svakodnevne, u kojoj svi živimo. Svi znamo koliko je sudstvo zloupotrebljeno i svi znamo koliko je politika izvor korupcije.
Prema tome, mislim da bi dodavanje ovog dela ovim amandmanom u članu 90. znatno bio popravljen bar ovaj član 90, kojim smo ih već disciplinovali, protiv čega se zaista bunim onako kao čovek.
Nadam se da ovim zakonom i svim ovim zakonima o pravosuđu, jer se zaista pristupilo jednoj korenitoj reformi pravosuđa, nećemo učiniti ništa gore od onoga što smo imali. Hvala.

Još neko želi reč? Gospođica Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SRS zaista može da podrži ovaj amandman, koji je podnela koleginica Zlata Đerić iz poslaničke grupe Nove Srbije, zato što ona ukazuje na to da je neophodno da inkorporišete u član 90. zakona nešto što ste namerno i svesno izbegli, a zbog činjenice da bi onda morali da otvorimo pitanje članstva sudija u DS, pre svega, G17 i drugim strankama i da oštro žigošemo vas same.
I kada biste vi to prihvatili, i da ste razmišljali na pravilan način o njenom amandmanu, da je želela da vam stavi do znanja da sudstvo mora da bude, odnosno pravosuđe, van svakog političkog uticaja, vi biste nam onda, ipak, i posle ovih osam godina torture u sudovima širom Srbije od strane pojedinaca, ne svih, složila bih se s ovim što je rekla i predsednik Skupštine, ali ko zna koliko puta je to ponovila Vjerica Radeta, poslanik SRS sa govornice, da su to časni i pošteni ljudi.
Ali, šta ćemo sa tim nekim procentom i kako mi da ustanovimo koji je to procenat i ko su ti ljudi? Uglavnom žuti, iz žutog preduzeća, postavljeni na najviše pravosudne funkcije u zemlji. Da li treba da vam ponavljam slučaj sadašnjeg aktuelnog ministra Čiplića, koji je bio sudija Ustavnog suda, član Glavnog odbora, ili već kako vam se zove - Izvršnog, Novog Sada, Vojvodine, DS. Hoćete li da otvorim ponovo, a bilo bi mi malo i 15 minuta, dosije Dragiše Slijepčevića. Dragišu Slijepčevića ste izabrali za sudiju Ustavnog suda pre tri meseca. Na odlazak Dušana Petrovića, zamenika predsednika DS, u kabinet Borisa Tadića još ste, da nije bio takav negativan odijum, pre svega sudske javnosti i nas poslanika SRS, on bi bio predsednik Ustavnog suda Srbije.
Što je najgore od svega, mi nemamo ni dan-danas, imamo navodno konstituisan, sa te dve trećine, Ustavni sud Srbije, ali pitanje je, evo sada, da mi hoćemo da pokrenemo određene postupke i predstavke pred Ustavnim sudom, ko bi doneo te odluke i da li bi opet sud došao u pat poziciju, kao što je bio za vreme Slobodana Vučetića, koji je bio član i ekspert G17, koji je vršljao i radio šta je hteo.
I dan-danas nam drži politička predavanja, na taj način utiče na odnose u pravosuđu i direktno se meša u određene odluke, i kada su u pitanju poslanički mandati koje ste oteli vi iz DS Srpskoj radikalnoj stranci, u prvim danima pojavljivanja na državnom dnevniku, to je bio Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda i član G17, koji je davao svoja tumačenja, a kako je to moguće, a šta će da bude.
A Čiplić se drznuo i otišao korak dalje, sada kao bivši član DS i kao bivši sudija Ustavnog suda, i kadar je, dakle, i to piše u njegovom CV pri izboru za ministra, ne krije pripadnost političkoj stranci, on nam govori kako treba da izgleda Poslovnik, kako poslanici treba da se lustriraju, i da za zloupotrebu, to je Čiplićeva ideja, člana 225. i 226, po kojima mi tražimo odgovore na razna pitanja, kao malopre gospodin Radulović, mi možemo da budemo lišeni svoje poslaničke funkcije na izborima koji su valjda demokratski održani i narod neposredno izrazio svoju volju.
Hoćete li da mi kažete da nije bilo potrebno da se prihvati amandman koleginice Đerić zato što mislite da Miroljub Tomić, predsednik Okružnog suda iz Kragujevca, nema direktnu vezu sa vama iz zakonodavne i izvršne vlasti. Naravno da ima. Svi ga štitite. Znate da je kriminalac, znate da direktno naređuje sudijama, kao ovoj šestorici, odnosno ovim šestoro koji su doneli, iz dva sudska veća, odluku o oduzimanju mandata SRS. Gde ćete veću bruku za srpsko pravosuđe?
Podsetili smo vas pre nekoliko dana koliko smo mi rigorozni, koliko nastojimo, kao jedina parlamentarna stranka koja hoće da se poštuje nezavisnost sve tri grane vlasti, kako smo mi to rešili u svojim redovima.
Rekao vam je gospodin Petar Jojić onaj čuveni slučaj Rade Trajković i njenog dolaska u njegov kabinet, kada je bio zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, i zahteva da neki njen brat od tetke ili strica, ne znam, bude imenovan za predsednika Opštinskog suda u Nišu.
Istog trenutka smo unutar naše stranke pokrenuli postupak, najpre za njeno razrešenje sa mesta ministra, a onda upozorili svakog srpskog radikala, u bilo kom kraju Srbije, ako mu tako nešto padne na pamet - izvolte kod interesnih grupa, okrenite se, radite šta god hoćete, nama takvi ljudi ne trebaju u našoj stranci.
Vi takve hoćete i kod vas avanzuju. Stalno idu na više funkcije. Evo, Tomić. On je otišao u Visoki savet sudstva onog momenta kada ste ga ustanovili.
A on je, evo, videli ste, posle toliko odluka svih okružnih sudova, svakoga dana izlazimo i govorimo vam, znači, nema nijednog okružnog suda u Srbiji, osim kragujevačkog, kojim on predsedava, da je svesno išao na kršenje Ustava i zakona i otimanje mandata SRS.
Sada treba da me ubedite, ili bilo kog građanina Srbije, da vi hoćete da to budu ljudi koji će, po ovim disciplinskim merama i sankcijama, da odgovaraju za ove kodekse. Ko uspostavlja taj etički kodeks? Ko ga uopšte poštuje?
Malopre vam je koleginica Raguš govorila o tome kako treba da izgleda, odnosno tražila je brisanje stava 2, ne zbog toga što ona ne misli da treba da se poštuju sve one odredbe prilikom razmišljanja o tome ko je sudija porotnik, ali to je bio čist višak u zakonu, zbog toga što smo i po slovu Ustava svi jednaki - pred Ustavom i zakonom.
Ako imamo svi, kao punoletni građani, a valjda ste pošli analogno Ustavu od toga, ako punoletni građanin ima izborno pravo, da onda ima pravo da bude biran i na sve funkcije.
Šta vam je onda trebalo da u stavu 2. člana 81. stavljate ove uslove za sudiju porotnika?
Sudija porotnik treba da bude i određene starosne dobi, pola, i da uživa, to me podseća na ono vreme komunističkog samoupravljanja, ugled u društvenoj zajednici, da li nije prošao na crveno, ili nije podviknuo na komšiju, da dalje ne banalizujem, ali, vi ste srozali i taj član zakona.
Onda ovde kažete - uspostavljaju se etički kodeksi, pa ako ih sudije prekrše, vi ste ovde uspostavili i neke etičke kodekse za ponašanje narodnih poslanika, pa ministara u Vladi, pa ko to poštuje? Vi kažete - ja, zato što ste vi maskota Skupštine, pa sada hoćete da se svi ponašaju kao vi.
Maskota je jedna. Vi ćete tako da ostanete zabeleženi u analima ovog parlamentarnog rada i onog prethodnog.
Ali, ozbiljno govorim o tome šta su trajne vrednosti jednog društva i kako zaista treba da izgleda sudija, kako treba da izgleda sudija porotnik. Znate šta znači sudija u jednom gradu.
Živim u gradu u kome je, em kriminalac, koji je naredio direktno ovoj šestorici da otmu mandate SRS, čovek kojeg bije glas da se u drugim kodeksima drugog ponašanja, što izlazi iz okvira rasprave, a naročito člana 104. skupštinskog poslovnika, ponaša.
Imali smo takav sličan slučaj - 2001. godine za predsednika opštinskog suda, sećate se verovatno, tada kao saradnik u tadašnjoj Vladi, gospođo Malović, tog skandala, da je trebalo da bude izabran u Opštinskom sudu u Žabarima čovek koji je u pravom smislu reči psihopata. Slučaj za gospođu Đukić-Dejanović i tako je taj slučaj došao na odbor i kako su došle sve te predstavke?
Suviše je potresno i suviše je tragično za tu porodicu koja, kao takva, naravno zbog takve osobe više i ne postoji.
Na svu sreću tih drugih zdravih delova porodice, da nije bilo takvog pritiska i da se nije 10 ili 20 puta prof. dr Vojislav Šešelj javio sa govornice i upozorio da će biti najveći skandal ako takav čovek bude izabran, nekako smo uspeli da on ne bude izabran za predsednika okružnog suda.
Posle pet ili šest dana, na predlog Boška Ristića i DS, najpre za sudiju Opštinskog suda u Surdulici, pa kasnije za v.d. predsednika Opštinskog suda u Surdulici, neki tamo kadar DS, ne da ne može da prođe ovaj test za sudiju porotnika, da uživa ugled u društvenoj sredini, da ga ljudi prepoznaju kao takvog, nego neki kriminalac koji je bio direktor propale gumarske industrije, upropastio preduzeće i vi ga izabrali za vršioca dužnosti, a kasnije i za predsednika Opštinskog suda u Surdulici.
Sada imate Tomića u Kragujevcu, vidite kakav je to skandal, kragujevački opštinski i okružni sud su na top listi ovih nerešenih slučajeva. A mi živimo u tom gradu gde je, valjda, još krajem 19. veka bila intencija građana Kragujevca i svih ljudi u začetku modernog ustavnog i demokratskog poretka u Srbiji, da se upravo te vrednosti poštuju i poštovale su se.
Danas i kod nas u Šumadiji, u svim krajevima Srbije ljudi imaju poštovanja, pre svega prema sveštenom licu, pa onda prema učitelju, prema lekaru, ako ga ima u tom selu, tako se ophode jedni prema drugima, i ljudi domaćini to tako gledaju, a sudija, znate šta je tek to, to je za njega vlast i on tako gleda na tu osobu.
Imate članove političke stranke vašeg žutog preduzeća, G17 i ovih nekih još vaših prirepaka na mestima sudija i zbog toga niste hteli da prihvatite amandman gospođe Zlate Đerić.
Nije nikakav problem, iako ste sada ovim zakonom, gospođo Malović, išli na to da izmestite da Skupština Srbije može da osporava i da govori o svemu onome što su ti kandidati za pojedine pravosudne funkcije, budite sigurni da, bez obzira na to što će to sada drugi organ da radi, o čemu ćemo da razgovaramo i sutra i narednih dana, mi ćemo da koristimo svaku priliku da pojedinačno i poimenično žigošemo svakog kandidata za koga dobijamo informaciju da se predlaže i da ga bira Visoki savet sudstva na te funkcije.
Moram da vas podsetim na to da je prilikom poslednjeg izbora, a odavno ga nismo imali, mislim da je to bilo početkom novembra prošle godine, gospodin Krasić morao sa ove govornice da ospori 112 imena iz raznih krajeva Srbije, ali ne zato što je čitao napamet, nego vidite konkretan slučaj ove dinastije, ili već monarhije u Prokuplju, i ove SMS poruke koju je danas čitala koleginica Radeta. Svi povezani i svi upleteni, i kroje sudbinu svakome ko traži zaštitu pred sudom u Prokuplju.
Oštro ćemo da se borimo protiv svakog vida zloupotrebe, političkih pritisaka i uticaja i znamo da je sada na snazi diktat i diktatura Borisa Tadića, jer svi ovi kandidati za sudije Ustavnog suda koje je on predložio su u funkciji i članovi DS, najvećim delom, tako je i na mestima predsednika opštinskih i okružnih sudova u Srbiji.
Glasaćemo, kada bude bio Dan za glasanje, za amandman koleginice Zlate Đerić, jer to je jedini način da pokažemo ko je ko u Srbiji i da se, mi koji se oštro borimo protiv svake vrste diktature, i dalje borimo za prava građana koja ne mogu da ostvare zbog direktnog uticaja pojedinih sudija, a evo i prekrajanja izborne volje, kao što je to bio slučaj u Kragujevcu pod palicom Tomislava Nikolića i Miroljuba Tomića, predsednika kragujevačkog Okružnog suda.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 99. amandman je podneo poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 99. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim.
Da li gospodin Mijaljević želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovano predsedništvo, drage kolege, podneo sam amandman da se u članu 99. st. 1. i 2. brišu reči "do 31. decembra 2009. godine".
Obrazloženje Vlade glasi - amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o prelaznom rešenju koje je neophodno kako bi se obezbedio kontinuitet u obavljanju sudijskog posla, kao i da bi se znao tačan rok u kome prestaje obavljanje sudijske funkcije po starom zakonu. Meni ovo objašnjenje izgleda malo smešno, kontradiktorno i ne mogu da verujem da neko u Vladi sedi i daje ovakva objašnjenja. O čemu se radi?
Apsolutno smo protiv toga da ovaj zakon bude izgovor za ono što vaša apsolutistička vlast pokušava da napravi u državi Srbiji, a pokušava da stavi pod kontrolu pravosuđe, kao i mnoge druge institucije. Imali smo pre nedelju-dve dana jedan neuspeli pokušaj čak i patrijarha da nametnete.
Koristite ovaj zakon kao izgovor da biste disciplinovali sudije. Faza disciplinovanja će trajati sledećih godinu dana. Mnoge sudije će u sledećih godinu dana da trpe psihološku, a ko zna i koju drugu torturu, da bi ovog 31. decembra bili na onoj listi podobnih i da bi mogli da nastave svoj posao.
U objašnjenju se kaže - tačan rok u kome prestaje obavljanje sudijske funkcije po starom zakonu. Šta to treba da znači? Neki čovek radi 20 godina, ostalo mu još 20 godina da obavlja svoj posao i vi ste doneli zakon po kome ide seča u pravosuđu. Za vreme dahija imali smo seču knezova, a za vreme ove DOS-manlijske vlasti imamo seču sudija, iako se u članu 146. kaže - sudijska funkcija je stalna. Zatim, u članu 149 - svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
Ipak ste našli nekoliko stavova u nekoliko članova u Ustavu da pronađete izgovor kako bi se izvršio, kroz ovaj vaš zakon, upravo uticaj na sudije, i to ne u nekom kraćem periodu, nego upravo da se nametne jedno disciplinovanje u trajanju od sledećih godinu dana i da ti, koji budu podobni, postanu i apsolutno poslušni, a svi oni drugi, koji ne zadovolje vaše kriterijume, budu odstranjeni iz pravosuđa.
Jesmo za to da se sudije ocenjuju, jesmo za to da oni moraju da snose konsekvence za ono što rade, ali ne ovako, kroz ovu seču, kroz neku novu lustraciju, nego kroz određene kriterijume o onome što su do sada uradili. Svaki od onih sudija koji je sudio pravično po zakonu, koji nije imao predmete koji su bili u dužini trajanja po nekoliko godina ili čak po nekoliko decenija, koliko vidimo, te sudije mogu da nastave da sude, a oni koji su razvlačili predmete, koji su imali velike predmete, čiji su predmeti ili presuđivanja trajali po sedam, osam, deset, petnaest, dvadeset godina, oni apsolutno ne zaslužuju da budu u pravosuđu.
Kroz ovo disciplinovanje i lustraciju u sudstvu ćete napraviti upravo to da će sudije, koje budu bile podložne vašem uticaju i pojedinim tajkunima, upravo ostati da rade u pravosuđu, a to će biti jedno mračno vreme, možda čak neki srednji vek srpskog pravosuđa.
Imamo slučajeve upravo zadnja dva-tri meseca u toj sudskoj praksi da jedni presuđuju jedno, drugi presuđuju drugo. Imamo upravo to da neki politički tajkuni, pa i u biznisu tajkuni, sede po nekim kafićima, biraju po telefonu sudije, pozivaju ih preko noći, vrše određeni uticaj i traže od tih istih ljudi da presuđuju onako kako njihovi zamagljeni umovi, umovi sa izmenjenim stanjem svesti, žele da prekroje određenu političku volju u zemlji Srbiji i to čitava dva meseca.
Dva meseca strašne torture, i to torture nad sudijama u traženju podobnih, a vi ne činite ništa da ih zaštitite, još im najavljujete kroz ovu raspravu, koja traje nedelju i više dana, da će pritisak biti još veći i još žešći sve do 31. decembra sledeće godine.
Ono što vi radite i ono što ćete proizvesti ovim zakonom biće na sramotu svih nas, nas koji se borimo na manju sramotu, ali na neku neizbrisivu vas koji imate apsolutističku vlast ovog trenutka. Biće to velika sramota, međutim, to što mi doživljavamo kao sramotu vi očigledno ne doživljavate tako, tu nema ni straha ni stida, terate dalje po starom.
Dok nam iz EU stalno stižu nekakvi odgovori, nekakvi izveštaji i traženja da se poboljša situacija u pravosuđu, da se napravi jači udar na korupciju, vi stvarate takav ambijent u zemlji Srbiji, gde će upravo oni koji imaju deblje novčanike ili malo više poznanstava u vlasti moći i dalje da rade što su radili u prethodna dva meseca ili ono što rade već osam godina.
Predlažem da prihvatite ovaj moj amandman i da izbegnemo ovu sramotu, seču sudija po Srbiji.

Gospodin Živanović, po amandmanu takođe.

Dame i gospodo poslanici, da bismo postavili pravilnu dijagnozu današnjeg stanja u sudstvu i pravosuđu potrebno je prevashodno izvršiti uvid u uzrok takvog stanja danas u Srbiji. Ako pogledamo i vidimo, fokusirao sam se na nekoliko tih značajnih tačaka koje mogu reći, a to je politiziranje sudstva.
Sećam se 2001. godine kada je ministar za pravosuđe bio gospodin Batić, kada nijedan sudija nije mogao biti sudija da li opštinskog ili okružnog suda ako nije bio član Demohrišćanske stranke. Prema tome, taj se trend i nastavio kasnije u Srbiji. Kako su se menjali ministri, tako su se verovatno i sudije prema političkoj podobnosti, takođe, menjali.
Takođe, moramo reći i kažemo da je sudstvo korumpirano. Sigurno da je korumpirano, ima časnih i čestitih sudija, ali rekao sam, to je najviše izraženo u procesu privatizacije. Kada su mnoga preduzeća kupljena, vi znate kako, sumnjivo, preko Agencije za privatizaciju i preko određenih tajkuna koji su te firme kupovali.
Radnici su se normalno žalili preko javnog tužioca i podnosili krivične prijave, kako protiv Agencije za privatizaciju, tako i protiv novog vlasnika, koji u stvari nije poštovao ugovorne obaveze. Šta se dešavalo?
Dešavalo se da je taj proces trajao godinu, dve, tri i, kada su mnogi radnici poumirali ili mnogi nalazili drugu egzistenciju, na kraju su dizali sidro od te krivične prijave i vlasnik je nesmetano dolazio do svog kolača. Sigurno mogu reći da je takvih primera mnogo u šabačkoj opštini.
Pričao sam mnogo puta za ovom govornicom gde se ta radnja dosta kriminalno uradila, a moram vam reći, nažalost, postavljao sam i poslaničko pitanje, gde mi je odgovoreno da je ta sva privatizacija urađena čestito i pošteno, a dobro znam po papirima, po papirologiji, po sudskim odlukama, da to nije urađeno.
I kako je urađeno, dobro znamo kako se desilo otimanje jedne velike fabrike koja se zove "Metalopastika", kada je bivši predsednik Privredne komore, Radoslav Veselinović, upao sa svojim dželatima, sa čarapama na glavi i zauzeo tu fabriku, odnosno oteo je od radnika.
Sudstvo je neefikasno. Govorite da hoćete, da bi sada ovo sudstvo funkcionisalo, da ih složite u kockice u tim većim centrima po većim opštinama, odnosno da dođe do smanjivanja, kao što sam obično mogao da čujem od pojedinih vaših poslanika gde se želi određena efikasnost sudstva. To je naročito po broju rešenih predmeta, što uopšte nije tačno.
Moram reći da veliki broj nerešenih predmeta se obično dešava baš u velikim centrima, ovde kod vas u Beogradu, čak i u većim opštinama, dok po manjim opštinama se ti predmeti rešavaju i treba da budemo zadovoljni ako u tim sudovima po manjim mestima imamo manji broj krivičnih predmeta, odnosno i da se ti predmeti rešavaju.
Imamo sudove koji su zavisni. Reći ćete kako. Pa zato što se obično desi da opštinski sud donese određenu presudu, određena ličnost se žali i to dođe do okružnog suda, okružni sud ponovo vrati na ponovni pretres i on sugeriše kako taj opštinski sud treba da donese tu odluku. Vi sada pogledajte da obično manja institucija mora da bude pod ingerencijom velike institucije.
Ono što moramo da konstatujemo jeste, dame i gospodo, kao što ste videli ova dva-tri dana, počela je jedna velika borba ove zakonodavne vlasti, skupštinske vlasti protiv izvršne vlasti.
Ona je polako urodila plodom, a vi ste u vašoj predizbornoj kampanji, vi dosmanlije, dosovci ili DS, kako god hoćete, ili žuto preduzeće, obećavali ste građanima Srbije obračun protiv korupcije i kriminala.
A videli ste, prva politička partija koja je počela da se obračunava sa korupcijom i kriminalom jeste SRS, koja je obelodanila kriminal u mnogim javnim preduzećima, ne samo ovde kod vas u instituciji na nivou Republike, već vam moram reći da je taj kriminal prisutan i na opštinskom lokalnom nivou.
Nema revizorskih kuća, kada smo tražili kao opozicija da se izvrši inspekcija budžeta, to nismo mogli dobiti, navodno, jer je to skupo, ali nije skupo onoliko koliko je to zloupotrebljeno.
Sami ste videli za ove vaše osmogodišnje vladavine da vam je mafija ušla u sve pore bitisanja vašeg rada i života. Ako pogledamo, da ne nabrajam, te stečajna mafija, te putna mafija, te mafija u belom, te mafija na pravnom fakultetu, gde moram vam reći da se desio jedan veliki kriminal, to je nešto što nije zapamćeno čak ni u bilo kojoj svetskoj ili evropskoj zemlji. Moram i ovo kazati, da je prva reforma kada ste vi došli na vlast 2001. godine izvršena je reforma u sudstvu. Podignute su plate sudijama, pod izgovorom da imaju velike plate da ne bi zloupotrebljavali svoj položaj, navodno da bi te presude bile čestite i poštene.
Međutim, moram vam reći iskreno, čast izuzecima, kada pogledate, mnoge sudije su siromašne, ali kada uđete u njihov kapital, odnosno u ono što oni poseduju, videćete da poseduju po nekoliko stanova. To je u stvari jedna velika veza između sudstva i građevinske mafije, jer sigurno znate da je ta građevinska mafija najprisutnija danas i najveći zločin izvodi baš u Srbiji.
Kada je došlo do povećanja plate sudijama, nije došlo do povećanja plate službenicima, onim ljudima bez kojih sudije ne bi mogle da rade. Videli ste, mnogi od vas se verovatno i ne sećaju, ali te 2001, 2002. godine bili su veliki štrajkovi službenika, gde su ih i tada slagali, slagao ih je i tada ministar pravde da će im povećati plate, ali nisu ni do dan-danas povećali, a ako su povećane, to je bilo nešto simbolično da bih ih zadovoljili.
Prema tome, vidite da ovo što vi danas prezentirate jeste u stvari da sudije treba da se drže zakona kao pijan plota, ali mislim da ovim zakonima vi ćete ruinirati sudstvo i još više ćete doneti jednu veliku nepravdu i zloupotrebu u sudstvu. Hvala.

Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Branko Ružić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Sreto Perić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Branko Ružić na član 99. nije u skladu sa amandmanom koji je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević, te stoga SRS smatra da je taj amandman neprihvatljiv.
Moram da vam kažem, iz ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa, ukupno ih je sedam, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i član 99. Zakon o sudijama su katastrofalni po pravosudni sistem odnosno po pravosuđe u Srbiji.
Narodni poslanik Slađan Mijaljević je predložio da se iz odredbe člana 99. stav 1. i 2. brišu reči "do 31. decembra 2009. godine", a kaže se da sudije izabrane na osnovu do sada važećih zakona obavljaće svoju sudijsku funkciju do 31. decembra 2009. godine, i sudije u opštinskim organima za prekršaje i sudije u većima za prekršaje će takođe obavljati svoju funkciju do 31. decembra 2009. godine.
U čemu se razlikuje amandman koji je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević i narodni poslanik Branko Ružić? U tome što ovim amandmanom se produžava rok sa 31. decembra 2009. na 31. mart 2010. godine.
Iz onog što je logično za objašnjenje da se prihvati ovaj naš amandman, ostaje još naknadna tri meseca da se izvrši veliki uticaj i pritisak na već postojeće sudije.
Izražavam sumnju da će predsednici opštinskih odbora, ali da kažem svih političkih stranaka, koristiti ovo vreme da vrše veliki uticaj i na sudije i na predsednike bar opštinskih, ako ne i okružnih, pa čak i nekih sudova koji imaju više nadležnosti od toga.
Stoga mi smatramo da ovaj amandman Slađana Mijaljevića treba prihvatiti, ali on brani, amandman Slađana Mijaljevića brani i ustavnu odredbu, gde se kaže da sudijska funkcija jeste stalna - izuzetno, lica koja se prvi put biraju za sudije biraju se na tri godine.
Dakle, poslanici SRS vode računa i o ustavnim odredbama, a svi zajedno, nema ga Čedo Jovanović, ostali su bili saglasni za ovakav ustav. Smatram da bi trebalo ispoštovati i ovaj zakon.
Gospodo iz Ministarstva, čudi me jedan selektivni odnos Vlade prema amandmanima podnosiolaca, prema narodnim poslanicima. Amandman Slađana Mijaljevića se ne prihvata, ne prihvata se amandman gospođice Marine Raguš, koja je smatrala da u odredbama člana 81. treba brisati stav 2. koji kaže - pri imenovanju, misli se na sudije porotnike, vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti, sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Sve ovo što je navedeno u stavu 2. ovog člana je izuzetno prihvatljivo i kad kažete da se vodi računa o polu, pa mi u SRS smatramo da žene treba da imaju mnogo veće učešće nego što ga imaju u ovom momentu u sportskim, političkim, stranačkim, u izvršnoj vlasti i u svim drugim funkcijama. Mi to pokušavamo kroz svoj program i da realizujemo, ali ova odredba neće još zaživeti i ona nije zaživela.
Ima jedan interesantan amandman koji je Vlada prihvatila, koji se odnosi na član 82, gde je kolega Zoran Bortić, koji je bio veoma vredan po pitanju pisanja amandmana na zakone iz oblasti pravosuđa i čini mi se da je negde oko desetak amandmana podneo, naravno neki su prihvaćeni a neki nisu, ali pogledajte ovde jedan odnos Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Kolega Zoran Bortić je predložio da se za sudije porotnike ne mogu birati lica koja nisu mlađa od 70 godina, znači, do 69. Nije problem što je to predložio kolega Bortić, njegov stav je takav, ali Vlada prihvata taj amandman.
Razgovarao sam sa jednim cenjenim kolegom, dobrim poznavaocem pravnih nauka pre obrazlaganja ovog amandmana i on kaže da se gube neke vitalne i veoma značajne funkcije, a mi u Vladi imamo potpredsednika koji ima znatno više od 70 godina. Smatram da to uopšte nije sporno, imamo i narodnih poslanika koji imaju preko 70 godina i to je sasvim u redu po meni. Ali ne može Vlada, zamislite koje je to licemerstvo da ne može sudija porotnik da bude ako je stariji od 69 godina, a potpredsednik Vlade ili narodni poslanik može da bude iako ima više od 70 godina.
Da se ne lažemo, da ne varamo naše građane, šta je odgovornije, potpredsednik Vlade, gde se usput, budi rečeno, vodi računa o milion i 600.000 penzionera, ili sudija porotnik, kojeg će sudska uprava ili predsednik veća u konkretnoj stvari povremeno pozvati?
Mi na ovaj način eleminišemo izuzetno dobre sudije koje su otišle u penziju sa 65 ili 67 godina i mogu da daju izuzetno dobar stručni doprinos prilikom odlučivanja, pogotovo u krivičnim stvarima gde se odlučuje u veću. Ali, eto, Vlada je odlučila da ljudi preko 69 godina života ne mogu da budu sudije porotnici. Nije li to cinizam? Čini mi se da od ovih koji su bili na listi PUPS-a za izbor za narodne poslanike, osim jednog koji je sad zamenik gradonačelnika, svi su bili stariji od 70 godina i to je naš ponos. Mi želimo da produžimo starost našoj naciji i činimo sve da do toga dođe, ali Vlada se zaista na jedan sraman način odnosi prema svojim građanima. Zahvaljujem.