Hvala.
Na član 93. amandman je podneo poslanik Branko Ružić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Petar Jojić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Branko Ružić treba prihvatiti, jer on sprečava zloupotrebe koje će se u praksi desiti.
Kako je predloženo u članu 93, kada je reč o posebnoj nestručnosti u vršenju tužilačke funkcije, nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje javnotužilačke funkcije, ako javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca dobije ocenu "ne zadovoljava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Ovde nije dat odgovor, kao ni na prethodno pitanje, koja su to merila i kriterijumi, da su objavljeni i da o tome danas poslanici imaju prilike da se izjasne, a ujedno i da javni tužioci i njihovi zamenici znaju koji će to biti kriterijumi i merila za njihovo eventualno nestručno obavljanje javnotužilačke funkcije.
Ovde se prikrivaju neke stvari koje će se obiti o glavu u praksi. Zašto? Kao deo pravosudnog sistema i javna tužilaštva dele sudbinu položaja sudova u Srbiji. Ni sudstvo ni tužilaštvo nemaju odgovarajuću samostalnost. Skupština i Vlada su pod očiglednim, snažnim pritiskom političkih stranaka, tako da tužioci, a u određenoj meri i sudije, ne mogu da budu nezavisni. Slaba i nepotpuna ustavna i zakonska regulativa odnosi se i dalje i na tužilaštva, posebno u pogledu zavisnosti od izvršne vlasti.
Javni tužioci ne bi smeli da budu u rukama izvršne vlasti. Da li je nezavisnost tužilaštva samo deklarativna, ostaje da vidimo u praksi. Nezavisnost i odgovornost ključna su pitanja za položaj ove institucije, kao i ostalih u pravosuđu Republike Srbije.
Podsetimo se Ustava Republike Srbije. On ne predviđa nijedan instrument za nezavisnost javnog tužilaštva i limitiranje njegove funkcije, pa se novim zakonom ne može dodati nijedna nova nadležnost. Nezavisnost tužilaca nije izjednačena sa nezavisnošću sudija, već je još manja.
Novi Zakonik o krivičnom postupku preneo je istragu na tužioce, ali ovaj Zakonik o krivičnom postupku neće, sudeći po nagoveštaju i po inicijativi Ministarstva pravde, da bude primenjen iduće godine, već se pripremaju, kako je gospođa ministar Malović najavila, izmene i dopune postojećeg i važećeg Zakona o krivičnom postupku, što je bolje rešenje nego da je došlo do ove katastrofalne primene ovog nakaradnog, a usvojenog, Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca preti opasnost, velika opasnost i zamka. U čemu? Vidite šta se predviđa ako dobije ocenu "ne zadovoljava". Ovo nije baš srećno rešenje, neće dati željene rezultate. Ovo je jedna drastična norma koja će da dovede u zavisan i potčinjen položaj svakog tužioca i zamenika tužioca, jedna ocena - ne zadovoljava.
Postavlja se pitanje u vezi sa čim je ta ocena da ne zadovoljava? Da li je zbog toga što je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja nekoga ili dao predlog da se obustavi istraga? Da li je to zbog toga što nije rešio 200 predmeta, već je rešio 199 predmeta? Treba da imamo utvrđena merila i načela na osnovu kojih se može izreći ocena "ne zadovoljava" i utvrditi da je dotični nosilac pravosudne tužilačke funkcije bio nestručan u svom radu. Jedna ocena predstavlja veliku opasnost.
Ovo ide naruku, u pogledu subordinacije, tome da će nadležni viši organi, po subordinaciji, za svakog zamenika i tužioca moći da traže razrešenje zbog nestručnosti. Mišljenja sam da je ovde moralo da se ide najmanje na dve ocene "ne zadovoljava". Vrlo, vrlo sumnjiva stvar. Otvara se prostor da javni tužilac može da radi i odgovorno, i stručno, i pošteno i da bude nekorumpiran, ali ako se zameri nekom političaru, a pogotovo ako se bude zamerio nekom moćniku iz partije koja je na vlasti, njemu preti opasnost da bude razrešen po osnovu nestručnosti.
Zamislite sada, ako javni tužilac zastupa optužnicu protiv nekog bogataša u Srbiji, a tih bogataša u Srbiji imate 10-15 i Srbija je njihovo vlasništvo, kada bi neko protiv Miškovića podneo krivičnu prijavu, tužilac podnese zahtev za prethodno prikupljanje podataka u pretkrivičnom postupku, zatim mu se vrate spisi i izveštaj policije, on stavlja predlog za sprovođenje istrage i vodi se postupak u istrazi, dolazi do optuženja, u tom trenutku stiže nalog – zastani sa tim predmetom. On kaže – izvinite, ja ne mogu i neću zastati, jer smatram da obavljam javnotužilačku funkciju časno i pošteno, na mene niko ne može da vrši pritisak, ni po bočnoj, ni po vertikalnoj liniji. Ako imamo takve tužioce, a mislim da ih ima i tim ljudima čestitam na takvom profesionalnom odnosu prema svojoj profesiji, ima podršku sigurno. Međutim, samo ako se umešaju tajkuni, gotovo je, taj čovek može da bude pušten niz vodu. Daće se predlog nekome da kaže – ovoga treba skloniti. To je velika opasnost i to je šteta po pravosuđe, šteta po tužilačku organizaciju, po tužilaštvo u celini.
Kažem da političke stranke moraju jednom da dignu ruke od pravosuđa. Nema uplitanja od strane političkih stranaka. Nažalost, ja sam vam govorio da smo imali prilike da nam dođe predstavnik političke stranke u Ministarstvo pravde i kaže – molim vas, mi imamo predlog za naše kandidate. Koje kandidate? Kaže – evo ih. I, memorandum političke stranke. Ima li tu nezavisnosti? Nema. Tu su veliki problemi.
Energično se protivim tome da se za jednu običnu grešku ili propust postavlja pitanje, kada tužilac ili zamenik javnog tužioca izvrši neku radnju koju nije trebalo izvršiti ili ako javni tužilac ne izvrši radnju koju je trebalo izvršiti, a ta radnja možda nije dovoljan razlog da se čovek razreši samo zbog jedne negativne ocene. To nije slučaj kod razrešenja sudija, ali prema Predlogu zakona baš tako kaže – ako bude dobio ocenu "ne zadovoljava". Dakle, velika je opasnost i neka svi tužioci i zamenici tužioca obrate pažnju na ovu odredbu. Zbog toga je ovaj amandman, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vrlo važan i njega treba uvažiti, najmanje dve ocene da budu, jer se sa prvom ocenom može pogrešiti i naneti nenadoknadiva šteta nekom kandidatu. Ni po babu, ni po stričevima. Vrlo zanimljivo i vrlo škakljivo i problematično. Zbog toga smatram da ovo nije baš najsrećnije rešenje.
Dakle, smisao periodičnog ocenjivanja je da se utvrde pravila za napredovanje nosilaca javnotužilačke funkcije i da se putem ocenjivanja ostvari korekcija u radu tužilaštva i zamenika. Periodično vrednovanje rada bi samo izuzetno trebalo da posluži kao osnov za razrešenje. Periodično, to je problematično. Može da se desi da neko uleti u ovaj periodični obračun, što bi se reklo, njegovog rada i nerada. Ako je on u toj fazi sada i ako dođe do takve političke klime u našoj državi, da su se izmenile političke okolnosti... Ja se sećam pisma Josipa Broza `71 godine, znate šta se dešavalo, kako su se vodile istrage, podizale optužnice, prozivali tužioci? Naterani su da vode postupke i tamo gde treba i gde ne treba. To je ono što se ne sme dozvoliti, javni tužioci moraju biti nezavisni u svome radu, isto kao što su to sudije u redovnim sudovima, višim i Visokom apelacionom. Bar tako propisuju i međunarodna pravila i međunarodna uporedna regulativa.
Ponavljam po ko zna koji put, nije dobro da se jedna ocena izrekne nosiocu tužilačke funkcije i da zbog toga bude razrešen. Kada bismo imali potpunu garanciju da izvršna vlast neće da vrši uticaj na ovu instituciju, onda bismo mogli da tvrdimo i da imamo garanciju da se niko nije umešao u ovo razrešenje. Ali, ja vam tvrdim da ovo nije dobro, ovo ne valja. Najmanje dve negativne ocene, pa onda da ide razrešenje. Može da se dogodi i ovakva situacija: čovek je imao porodične probleme, čovek je imao zdravstvene probleme i nije mogao neku radnju u toku vođenja njegovog predmeta da završi, i da se odmah podvrgne po tom merilu – evo, dovoljan je razlog što nije uradio to i to.
Ima jedna zanimljiva stvar, tu je ministar pravde: Ministarstvo pravde isplaćuje sa svog žiro računa, ali po presudama nadležnih sudova, naknadu štete koju prouzrokuju nosioci pravosudnih funkcija. Sada da vidimo koliko je i kome u toku jedne godine isplaćena naknada štete, gde je tužena država Republika Srbija, zbog toga što su se građani našli u situaciji da protiv njih bude vođen krivični postupak, pa je postupak obustavljen ili je zastareo, ili je nastupio neki drugi razlog, odustao je. U tom slučaju se postavlja pitanje kolika su ta sredstva koja država treba da plaća zbog toga što postupak nije vođen u skladu sa zakonom i nije bilo očekivano da je u tom slučaju bilo potrebe da se izrekne takva mera i da država bude u obavezi da plati ogromnu, i to milionsku štetu. To zna gospođa ministar, kolike su te štete koje Ministarstvo plaća zbog nezakonitih odluka određenih nosilaca pravosudnih funkcija.

Za reč se javio, ukazujući na povredu Poslovnika, narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. zbog informacije koju smo upravo dobili.
Poslanici SPO-a su dobili vest da se u Pančevu opet dešava nešto što smo imali prilike da vidimo u poslednjih nekoliko dana, samo je ovaj put u pitanju druga firma. Zaposleni u Azotari Pančevo su posle protestne šetnje od fabrike do zgrade gradske uprave zatražili pomoć gradonačelnice u vezi sa katastrofalnom situacijom u kojoj se nalazi Azotara.
Želim da iskoristim samo par minuta da informišem i vas i javnost da fabrika amonijaka ne radi od aprila meseca, a da od danas šalju ljude na prinudni odmor.
Samo informacije radi, u Azotari ima 1.107 zaposlenih, minimum preko hiljadu porodica koje žive od ove firme. Ono što minimalno možemo da uradimo za ovom govornicom, to je da zatražimo da se hitno preispitaju kupoprodajni ugovori i da od Agencije za privatizaciju dobijemo adekvatan odgovor. Reći ću samo da je ugrožena, kao što sam rekao, egzistencija preko hiljadu porodica, da te porodice ne plaćaju račune, da se seče struja, a da je zima bukvalno pred vratima.
Ono što je vrlo interesantno, to je da je jedan od vlasnika ovog preduzeća firma "Univerzal", koja je u poslednjih nekoliko godina imala poprilično povlašćen odnos od strane države, a i od strane pojedinih političara.
Mislim da se ovakav pristup u privatizaciji i odnos prema radnicima jednostavno mora osuditi. Mi poslanici zastupamo interese građana i ovo vrlo jasno moramo reći, bez obzira na to iz koje stranke dolazimo.
Podsetiću samo da je vrlo slična situacija i u Vrbasu, Somboru, gde firma "Invej" svetsku ekonomsku krizu koristi kao pokriće za zloupotrebu u privredi i na najgori mogući način otpušta radnike, od kojih neki dvadeset, trideset godina rade u tim fabrikama.
Ako se ne napravi socijalni sporazum na nivou Srbije, mogu se očekivati socijalni nemiri, a to nikome od nas neće odgovarati, bez obzira na to da li smo opozicija ili pozicija. Mislim da je ovo dobra prilika da ljudi koji imaju malo više informacija i malo veće nadležnosti kažu reč o ovome i da pokušamo to da sprečimo bar u ovom momentu kada nam je zima pred vratima i kada mnoge porodice jednostavno ne mogu da se prehrane.

Konstatujem da Poslovnik nije povređen. Vi ste zloupotrebili pravo koje vam Poslovnik daje, pa vas molim da to više ne radite.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom ovoga što je kolega izneo vezano za Azotaru i tražim reč od predsedavajućeg na osnovu članova 225. i 226.
Tražim obaveštenje, shodno ovim ovlašćenjima koje naš poslovnik predviđa, ko je u Vladi Republike Srbije, ili Ministarstvo za privatizaciju ili Agencija za privatizaciju, potpisao ugovor sa sadašnjim suvlasnicima na sistemu Azotara u Pančevu. Tražim obaveštenje kako je bilo moguće... Pančevci svako jutro ustaju i obraćaju se, pozdravljaju se sa "dobro jutro, tugo", a evo danas "dobar dan, tugo", ne samo zbog zagađenja, nego i zbog velikih problema i zbog onoga što građani Pančeva više ne mogu da podnesu. Veliki broj, na hiljade i hiljade radnika ostaje u Pančevu bez posla.
Molim jedno obaveštenje, gospodine predsedavajući – ko je potpisao ugovor za prodaju Azotare, po kojoj ceni i šta je bilo sa novom fabrikom koja je trebalo da bude puštena u rad, a ta fabrika koja je trebalo da bude puštena u rad je "Karbamid"? Šta se događa? Prema informacijama koje ja imam, fabrika Azotara je u celom sistemu, sa svim pogonima, prodata za 13.000.000 dolara, da bi novi suvlasnici iz Ukrajine i iz naše zemlje tu novu fabriku "Karbamid" demontirali i prodali je u Ukrajini za 32.000.000 evra.
Ljudi moji, kupiti fabriku Azotare u Pančevu, sa više pogona, za 13.200.000 dolara, a rasklopiti i demontirati novu fabriku, ukrcati je u vozove i u Ukrajini prodati za 32.000.000 evra! Ljudi, šta je ovo? Mogu li te hiljade i hiljade porodica da dozvole da neko njihov znoj i njihovu muku tako krčmi i rasprodaje? Ovo je vrlo opasna stvar. Država se ovde mora umešati.
Gospodine predsedavajući, molim vas da ovo pitanje, ako budete prihvatili, prosledite Vladi Republike Srbije i da dobijemo odgovor na to i obaveštenje pošto je prodata Azotara, ko je demontirao "Karbamid", koliko radnika ostaje bez posla i koliko meseci ne primaju plate. Hvala.

Svi originalni ugovori o kupoprodaji društvenog kapitala nalaze se kod sekretara Odbora za privatizaciju, pa možete izvršiti uvid, a za ostatak pitanja molim službu da zatraži odgovor od nadležnog ministarstva.
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Branko Ružić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na osnovu člana 85. stav 5. određujem pauzu do 16 časova. Nastavljamo amandmanom na član 102. Hvala.
(Posle pauze – 16.05)

Nastavljamo rad popodnevnog zasedanja tamo gde smo i stali.
Na član 102. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić, Aleksandra Janković, Milutin Jeličić i Radoslav Mojsilović.
Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođica Aleksandra Ilić. Izvolite.

Članom 102. Predloga zakona o javnom tužilaštvu regulisan je postupak vrednovanja rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Vrednovanje rada javnog tužioca vrši neposredno viši javni tužilac, uz pribavljeno mišljenje kolegijuma neposredno višeg javnog tužilaštva, dok vrednovanje rada zamenika javnog tužioca vrši javni tužilac, uz pribavljeno mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva. To je sve propisano u stavu 1. i stavu 2. U stavu 3. navedenog člana navodi se da se prilikom vrednovanja rada uzimaju u obzir periodični izveštaji o pregledu rada javnih tužilaštava. Međutim, neophodno je navesti kriterijume i pokazatelje iz tih izveštaja o radu javnih tužilaštava koji su jedino i isključivo meritorni za donošenje ocene o uspešnosti rada jednog javnog tužilaštva i konkretnog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Radi toga je i predložen ovaj amandman na član 102. stav 3. koji se dopunjuje tako što se nakon reči "Prilikom vrednovanja rada uzimaju u obzir periodični izveštaji o pregledu rada javnih tužilaštava", što je ceo stav 3, i nakon ubacivanja izostavljene reči "se" između reči "uzimaju" i slova "u", dodaju reči: "u kojima se posebno evidentira i analizira za svakog nosioca javnotužilačke funkcije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, broj odbačenih krivičnih prijava, broj odustanaka javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca od krivičnog gonjenja u toku istrage, nakon završene istrage ili na glavnom pretresu, u kojima je oštećeni, kao supsidijarni tužilac, uspešno nastavio postupak, broj usvojenih prigovora na optužnicu od strane veća suda, broj neosnovanih pritvora i broj pravosnažno oslobađajućih presuda po optužnicama, dugo nepostupanje po podnetim krivičnim prijavama, često prekoračenje roka za odluku po završenoj istrazi bez obaveštavanja veća suda u slučaju složenijih predmeta i broj zastarelih krivičnih predmeta zbog neblagovremenog nepostupanja javnog tužioca i zamenika javnog tužioca."
Usvajanjem ovog amandmana na član 102. stav 3. Predloga zakona o javnom tužilaštvu jedna uopštena formulacija dobija neophodno jasne kriterijume kao jedino ispravne i merodavne za procenu uspešnosti i zakonitosti u radu jednog javnog tužilaštva uopšte i posebno svakog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Prilikom prijema krivične prijave javni tužilac ili zamenik odlučuje da li će tu konkretnu krivičnu prijavu procesuirati ili će odmah ili nakon određenih provera doneti rešenje o odbačaju te krivične prijave. O takvoj svojoj odluci javni tužilac ili zamenik javnog tužioca obaveštava oštećenog, podnosioca krivične prijave, koji može u roku od osam dana sam procesuirati tu krivičnu prijavu pred nadležnim sudom podnošenjem zahteva za istragu ili neposrednim optuženjem. Uspeh tako nastavljenog gonjenja od strane oštećenog je automatski odgovor o neispravnosti i zakonitosti neophodne odluke javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca o odbačaju krivične prijave.
Ovo se takođe odnosi na zahtev za sprovođenje istrage, u toku koje ili nakon završetka iste javni tužilac donosi odluku da odustaje od gonjenja, a gonjenje preuzima i nastavlja sam oštećeni. Uspešan ishod tog nastavljenog postupka govori o pravilnoj i zakonitoj odluci javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca o odustanku od gonjenja na osnovu koga sud donosi rešenje o obustavi postupka.
Na podnete optužnice nadležnom sudu optuženo lice i njegov branilac imaju pravo prigovora. Odluka veća suda da se prihvati taj prigovor takođe govori o kvalitetu i stručnom sastavljanju same optužnice od strane javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Sigurno je da olako dobijanje svojstva optuženog lica nikome nije svejedno i to svojstvo proizvodi mnoge neželjene posledice za to lice. O neosnovanom pritvoru i posledicama koje trpi neosnovano, olako pritvoreno lice ne treba mnogo trošiti reči jer to samo ono zna, kao i njegova porodica.
Isti je slučaj sa donošenjem pravosnažne oslobađajuće presude po optužnici javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca. I ovde se može videti i doneti zaključak o kvalitetu i zakonitosti takvog optuženog akta.
Sigurno je da ažurnost jednog javnog tužilaštva, javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca govori o njihovom kvalitetu i zakonitosti u radu, a posebno ako ima slučajeva gde je zbog toga došlo i do zastarelosti krivičnog gonjenja.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman jer je mišljenja da način vrednovanja rada nosilaca javnotužilačke funkcije ne treba urediti zakonom, već opštim aktom koji donosi Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom. Ako se opšti akt donosi u skladu sa zakonom, ne vidim razloga da nema mesta navedenim kriterijumima za vrednovanje u samom zakonu.
Vlada se dalje poziva na član 99. stav 2. Predloga zakona po kome se vrednovanje rada vrši na osnovu javno objavljenih, objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma zasnovanih na primenjivim i uporedivim merilima koja utvrđuje Državno veće tužilaca pravilnikom o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada. Ako se sve ovo analizira, vidi se da se beži od zakonske regulative i prebacuje na podzakonske akte, u kojima se uopštenim komentarima i regulativom beži od konkretnih merila vrednovanja rada koja nisu promenljiva kategorija ako se posmatraju isključivo sa aspekta profesionalnosti. Hvala.

Zahvaljujem. Po ovom amandmanu se javio narodni poslanik Dragan Todorović.