Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo neophodno da se prihvati ovaj amandman iz prostog razloga što se kaže da bi ovo u velikoj meri preciziralo zakon i da ne bi, eventualno, moglo da dođe do neke zabune ili do problema da neko nije razumeo, da može da se tumači i ovako i onako itd.
Da je to tačno pokazuju nam ovi najbliži događaji vezani za aferu Bojana Krišta i za Aerodrom "Nikola Tesla". Ono što je posebno važno, po cenu da dovedem u opasnost da posle ovog budem ne najbogatiji radikal, nego najbogatiji Srbin, da Miškovića, Beka i ostale oduvam bez ikakvih problema, ja ću, istine radi, izneti neke stvari koje javnost mora da čuje i sa kojima vi morate da se upoznate.
Zbog čega je to tako? Pa, zato što se pronose neistine; pre svega, sinoć Mlađan Dinkić a jutros Oliver Dulić. Otprilike, po njegovim rečima, stvar je gotova, nema tu nikakvih problema, manje-više sve je jasno, Bojan Krišto je, kao najbolji menadžer, radio svoj posao, nema tu šta da se traži. Međutim, Oliver Dulić izbegava jednu stvar da kaže, da je on još 2005. godine od strane Udruženja radnika i penzionera "Beolota" upoznat sa kriminalom koji se desio u Državnoj lutriji u momentu kada je Bojan Krišto došao na vlast.
Zbog uštede vremena pročitaću ovu krivičnu prijavu, odnosno sve što je vezano za dešavanja u Državnoj lutriji Srbije, kao i zbog preciznosti informacija i zbog obilja činjenica o krivičnoj odgovornosti Bojana Krišta, G 17 plus i svih onih koji su doveli Bojana Krišta i koji su umešani u sve ono što je radio i snose odgovornost zato što su znali, a nisu preduzeli ništa. Kaže: Državna lutrija Srbije, koja se nalazi u Svetozara Markovića 40, prodata, u Njegoševoj 13 još nije prodata. Bojan Krišto, generalni direktor Državne lutrije Srbije, od 23. 09. radi u Dunav osiguranju kao savetnik po ugovoru o delu, zaposlila ga Olivera Labus. Bio je predsednik Upravnog odbora "Galenike". Pojedinačni dolazak je naplaćivao 100.000 dinara. Isteran je iz "Galenike". Napravio je račun za telefon od oko pola miliona dinara za jedan mesec. Odneo je pri bežanju laptop koji je zadužio na revers.
U Državnu lutriju Srbije dolazi bez radne knjižice, a samim tim bez ijednog dana radnog staža. Prvo dolazi u Lutriju Beograd, u julu mesecu 2004. godine, i od tadašnjeg direktora Franca Žerjava traži i dobija 50.000 evra za, kako je naveo, marketing. Sa njim dolaze i njegovi jurišnici: Stanimir Miljković, Petar Šulajić, kome je kasnije dao otkaz, jer Šulajićeva majka radi u tužilaštvu, pa su se zbog nečega zamerili; Vlada Kurir, Mališa Hristodulo, propali student ETF-a i PMF-a, ali školovani otporaš, zapravo zaposlen na prisluškivanju zaposlenih.
Odmah po dolasku i imenovanju počinje renoviranje prostorija u Svetozara Markovića 40, kupovina klime i građevinskog materijala, a sve zarad ulaza i izlaza materijala i nesmetane krađe, koju vrši pomoću tadašnjeg finansijskog direktora Ljiljane Simonović, koja je inače poznata kao večiti direktor, iako je pre 12 godina utajila 4,5 miliona dolara i zabranila da se o tome priča. Nju je Krišto ostavio kao finansijskog direktora da bi dalje nesmetano krao.
Finansijski direktor Lutrije Srbije Jelena Radusin nije htela da potpiše amortizaciju zgrade od 30%, dok Ljiljana Simonović i Franc Žerjav potpisuju sve, pa čak i prodaju poslovne zgrade u Svetozara Markovića 40, i prebacuju novac na Državnu lutriju Srbije. Pošto je to preduzeće sa državnim i društvenim kapitalom (70% državni, prema 25%), na račun Republike Srbije je trebalo da ide 75, a 25 na račun "Beolota", a nikako na račun Državne lutrije Srbije.
Interesantan je ugovor sa Televizijom Pink o izvlačenju lotoa, koji se krije. U januaru 2005. godine Bojan Krišto dolazi sa svitom u zgradu Lutrije Srbije i odmah počinju građevinski radovi (i do danas traju), iako je zgrada nova i namenski pravljena. Sećate se ugovora o rekonstrukciji Aerodroma koji je završen 2005. godine, ali je 2007. godine Bojan Krišto... To košta nekih 216.000 evra. Postoji šest ugovora od 2004. do 2005. godine, milionski su iznosi koje su platili "Srbijalot" i "Beolot" na račun "Srebrn tuša" za marketing, iako ove dve kuće po novom zakonu nemaju pravo priređivanja igara na sreću. Od krađa materijala, po sistemu ulaz-izlaz, Bojan Krišto je napravio zgradu u Radoja Domanovića 6 i kupio stan u Internacionalnih brigada 7.
U januaru 2005. godine Krišto uzurpira fondove i sve igre - Loto fond za sedmicu, dva izvlačenja, Fond sportske prognoze, Fond za instant srećke. Lutrija Beograd je imala sve fondove pune, dok u Lutriji Srbije tadašnji direktor Ivo Lubarda troši i podiže kredit za kupovinu 200 "simens" mašina za uplatu lotoa. Ta krađa je zataškana i Krišto Lubardi daje otpremninu od 10.000 evra, što sa porezima iznosi 1.200.000 dinara, samo da ga skloni. Sve papire vezane za aferu potpisuje Stanimir Miljković. Sve je ovo nezakonito.
Ugovor o uplati lotoa, prodaja srećki, od marta 2005. sa "Srbijalotom" i "Beolotom" važi retroaktivno od januara 2005. godine. Načinjen ugovor iz januara 2005. godine, kada je Krišto počeo da priređuje loto, poništen je, a nije ni zaživeo. Ugovor od marta 2005. ima za cilj da topi kapital ova dva preduzeća. Ovako se protivpravno dovode i uvode u dugi stečaj. Zgrada u Svetozara Markovića je prodata bez saglasnosti Agencije za imovinu Republike Srbije. Isto se radi sa zgradom u Uskočkoj 4 i 6. Ko ukaže na nezakonitost dobija otkaz. U ovoj raboti sa Krištom učestvuje direktor "Srbijalota" i "Beolota" Slobodan Bojić, nažalost pravnik, koji sve račune, odluke i krađe potpisuje. Slobodan Bojić je naneo takvu štetu Lutriji da je zreo za hapšenje.
Bojan Krišto se vozi isključivo Pink avio-taksijem, videli ste koliki su mu računi, ali je kasnije prešao na neke mnogo skuplje avio-kompanije. Start je 12.000 dinara. Ide u London dva puta nedeljno. U Dubrovnik ide na kafu. U Dubaji ide kad god mu padne na pamet. Pojedinačni računi iz "Madere" su i po 100.000 dinara. Pazite, ovo su rani radovi, kasnije je on napredovao. Kasnije su računi 170.000, 200.000 itd. Kupuje 5.000 mašina za uplatu lotoa, bez tendera, a plaća "Srbijalot" i "Beolot". Tako se topi kapital. Kupuje čitače koji su se pokazali kao loši. Štampa instant srećke "Ogrebi i blago tebi" u Hrvatskoj.
Blago Bojanu Krištu, blago G17. Oni su u stanju da zarade na sve moguće načine. Blago Mlađi. Doduše, juče mi je Laki bio nervozan nešto. Ne znam šta mu je. Izgleda da neki vetrovi duvaju vrlo blizu.
Jedna serija je deset miliona komada sa fondom nagrada. Štampa i dve serije bez dobitka od po deset miliona. O srećkama se "brine" Branimir Božović i njegov kokadar, autolimar Miodrag Marinković. Ključeve od prostorije gde se nalaze srećke ima samo pomenuti Miodrag Marinković, tako da je vrlo lako doći do dobitka - "mercedes", 50.000 evra, "golf" i stan u Beogradu. Marinković je sagradio zamak na porodičnom imanju na Kosmaju. Izvršni direktor Lutrije Srbije Branimir Božović, inače izvođač grubih radova za Bojana Krišta, ima falsifikovanu diplomu više škole. Sve ove transakcije su za organe gonjenja i za zatvor. Pre Branimira Božovića srećke su čuvane u trezoru koji je otvaran komisijski sa dva ključa.
Listići za loto se štampaju u Krnjači, u firmi sestre Predraga Markovića. Mora i seka da uzme neki dinar. Ima i ona druga seka, koja je direktor marketinga, pa neka i ova seka zaradi neki dinar. Iako su lošeg kvaliteta, u ovoj firmi se štampa i reklamni materijal za G17 plus. Eto, da seka vrati malo uslugu. Za bonove za benzin je ponovo zadužen autolimar Miodrag Marinković. Gde ste, ministre, da čujete ovo, mada je ovo opasno za vaše stanje, moram da priznam. U Lutriji svi voze službena kola i na raspolaganju su im 24 sata dnevno. Iza svega ovoga stoji Branimir Božović.
Otpisuje se potpuno nov i kvalitetan nameštaj. Otkupljuje ljubavnica, ali neću da kažem čija je. Imamo i mi takve probleme. Neprestano se kupuje kancelarijski nameštaj koji je, po pravilu, nekvalitetan. Sve ovo ide preko firme Stanimira Miljkovića i njegovog brata. Nisu samo seke, nego su i bate tu da se na neki način opskrbe. Ako se neko povoljniji pojavi na tenderu, sve se poništava. Ovaj posao određuje direktorka pravne službe u Državnoj lutriji Olivera Marković, autor tajnih ugovora, inače žena od poverenja Bojana Krišta. Sve je ovo na štetu društva. Njena je uloga da tendere i nabavke pravno upakuje.
Darko Nikolić, jedan atribut Bojana Krišta, hoću da kažem medijski pi-ar, kako bi se to reklo, radi na medijskoj prezentaciji Bojana Krišta plaćajući novinare, preko svoje privatne firme, lutrijskim parama. Ja sam to lično doživeo: kada sam za jedne novine dao materijal za Bojana Krišta posle mi je novinar rekao da su zvali iz Lutrije, da je zvao Bojan Krišto, na neki način ucenio je vlasnika da neće da se reklamiraju i - pojeo vuk magarca, članak nije izašao, ali su zato izašli podaci u drugim novinama.
Darko Nikolić, Nikola Carević i Isto Hor su takođe umešani... E, gospodine Krasiću, ovo ste me pitali, sad slušajte. Dakle, Darko Nikolić, Nikola Carević i Isto Hor su umešani u nameštanje sedmice (videti tekst na sajtu "Glasa" od 23. 8. 2005. godine "Sedmica za odabrane"). Do maja 2006. godine Bojan Krišto je uzimao sedmice i delio sa... Znate ko ga je zaposlio prvi – Olivera Labus; zato je on delio posao i sa Miroljubom Labusom. Oko ovoga su se posvađali Dinkić i Labus. Zato je Laki nervozan. Kasnije Krišto kaže da pare deli sa Dinkićem da ga ovaj ne bi smenio.
U ovom poslu savetuje ga iskusni lutrijski čovek, da ne kažem koji je epitet, Branimir Božović; bio je direktor Lutrije Kosova. U martu 2007. godine hitno se uništava sav isplaćeni materijal od srećaka "ogrebi i blago Krištu". U ovom poslu ponovo je angažovan Branimir Božović. "Srbijalot" i "Beolot" izdali su objekte u Beogradu Omladinskom rukometnom klubu koji vodi bivša radnica Lutrije Radmila Marković, ona direktorka koja je sve nameštala, bez saglasnosti Agencije za imovinu Republike Srbije. Tu rade radnici "Beolota" koji su proglašeni za tehnološki višak i prijavljeni na birou rada. Kadar Bojana Krišta je i ćerka Maja Subotić, inače... Da ne čitam, ovo nije bitno. Ovakva osoba zadužena je za pečate Državne lutrije Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ako nećete da se javljam ponovo, jer ja moram da pročitam ovaj materijal zbog Olivera Dulića, da ga upoznam i da shvati da stvar nije završena, nego da ćemo insistirati na izveštaju budžetske inspekcije i UBPOK-a. Ili, pošto je gospodin Batić vrlo dobro upoznat sa time, mogu i njemu da dam da nastavi ili iz svog materijala da pročita.
Prema tome, gospođo predsednice, izjasnite se. Evo, nema puno, tu su još... Da završim? Dobro.
Franc Žerjav do aprila je bio direktor "Beolota". Proglašen je tehnološkim viškom, prijavljen je na birou rada, isplaćena mu je otpremnina od 525 evra po godini staža i prodata mu je "oktavija" (2004. godište) za 2.000 evra, bez oglašavanja. Sada radi za Lutriju po ugovoru o delu na poslovima primopredaje objekata za platu od 650 evra. Ništa novo, videli ste kakva je situacija i u Aerodromu "Nikola Tesla", tamo je to još više usavršeno i razrađeno do krajnjih mogućih granica.
Tomislav Ivković, u Državnoj lutriji Srbije predsednik sindikata u "Srbijalotu", ujedno i predstavnik državnog kapitala "Beolota", faktički radi na bankrotu Lutrije. Uzeo je u zakup lokal "Beolota" u Bačetinoj ulici i plaća ga samo 50 evra, bez saglasnosti Agencije za imovinu Republike Srbije. Radi na poslovima kojima kontroliše radnike, koji imaju peti i šesti stepen stručnosti, a videli ste šta on ima od stručne spreme.
Ko je sve, postavljaju pitanje, na platnom spisku Državne lutrije Srbije? Bojan Krišto zapošljava užu i širu rodbinu, počev od rođene sestre Tamare, pa nadalje. Plate u Državnoj lutriji Srbije su nesrazmerno velike u odnosu na "Srbijalot" i "Beolot". Srbe sa fakultetom isteruje sa posla, a svojoj Sanji obezbedio je kabinet, iako ima treći stepen stručnosti. Selektivno daje otpremnine od 150 do 525 evra po godini radnoga staža.
Poenta svega je da se sa što više troškova "Srbijalotu" i "Beolotu" uništi kapital tako što se plaćaju računi za Državnu lutriju Srbije, koja je priređivač igara na sreću, dok su ove druge dve lutrije agenti.
Nameštanje sedmice, glavni igrači: Branimir Božović, Darko Nikolić, Stanimir Miljković i Isto Hord, Nikola Carević i Mališa Hristodulo. Kada se odredi da se izvuče sedmica izvuku se brojevi na posebnoj, nameštenoj mašini i ukuca se listić. Ovaj recept je preuzet od Lutrije Crne Gore. Što oko vidi, ruka nosi – Krišto je ovo naučio od Branimira Božović, koji sa njim deli plen.
Dušanka Milenković radi na tomboli, tu se vode dvojni papiri i obavezan je reket za korisnike. Od kada je u vezi sa Božovićem konstantno napreduje u firmi i takođe ima službeni automobil na raspolaganju 24 sata dnevno. Na poslovima tombole radi još neko; supruga autolimara Miodraga Miljkovića, Ljiljana, šef je računovodstva u Državnoj lutriji Srbije. Skoro svi su ubacili decu da rade preko omladinske ili studentske zadruge. Marinkovićeva dva sina, Božovićev sin, ćerka Ljiljane Simonović, Una i rođaka Bojana Krišta, svi oni zarađuju oko 40.000 evra mesečno, dok oni koji su u radnom odnosu za isti posao dobijaju 140 evra, ali ovde se radi o 2005. godini.
Da je ovo tačno, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas na poslaničko pitanje Blagice Kostić upućeno Skupštini Republike Srbije. Ona je tražila da joj se odgovori šta je sa njenom premijom koju je dobila od Državne lutrije Srbije. Pogodila je peticu, nije imala mogućnosti 15 dana da ode da naplati premiju, a kada se pojavila da naplati premiju rekli su joj da je neko već to naplatio. To potvrđuje sumnje da su, ukoliko dobitnik ne dođe dva-tri dana posle objavljivanja rezultata, neki u Državnoj lutriji Srbije podizali te pare, a oni koji su dobili su ili privatno isplaćivani da bi ćutali ili nisu mogli da dođu do svojih para.
Hvala vam i stvarno oprostite.

Narodni poslanik Snežana Plavšić, po Poslovniku.

Sad, kolega, gde ste tu vi, to ćete vi dati odgovor na to pitanje, a ja želim da kažem gde sam tu ja.
Znači, ja sebe računam u građane prosečne inteligencije, što verujem da smo svi mi ovde, i na taj način reprezentujemo našu Srbiju, ali verujte, bilo mi je dosta teško da pratim sve ovo što je gospodin Todorović pročitao.
Naravno, reklamiram Poslovnik zbog toga što ne znam po kom osnovu je gospodin govorio 20 minuta i tražim da ova skupština pokuša da vrati dostojanstvo i da se vrati na poštovanje Poslovnika. Iznošenje svakojakih neistina i čitanje nekakvih pisanih sastava koje je neko napisao smatram grubim narušavanjem dostojanstva Skupštine. Ako mislite da ne možemo svi, koliko nas ovde ima, 250, da izađemo i da čitamo pisane sastave građana Republike Srbije, koji zaslužuju da se njihova reč u Skupštini čuje, onda se varate. Ali, kuda ćemo onda odvesti ovu Srbiju i ove građane?
Gospodinu Todoroviću, pošto on deluje tako involviran u celu ovu temu, preporučujem da napravi jednu špansku ili latinoameričku seriju; verujem da bi se u logiku tih serija fantastično uklopilo sve ono što je on pročitao. Ne zna se ko je kome majka, ko je kome brat i ko za koga radi, ali se zna samo jedno – da je sve to plod mašte i potpuna neistina. Kada to slušate, kao i kada gledate te serije, potpuno vam je jasno da se radi o izmišljenim stvarima.
Što se tiče stranke G17 plus, naših poslanika i mene lično, želim da kažem još jednom: u stranci G17 plus, kao i svi mi ovde, saglasili smo se, a i Vlada Srbije, da se svi slučajevi zloupotrebe u javnim preduzećima potpuno ispitaju, da uđe budžetska inspekcija, da uđe, ako treba, UBPOK i svako ko je krivično odgovoran da snosi punu odgovornost za ono što je radio. Niko neće biti zaštićen.
Ako mislite da ne možemo da pišemo sastave, recimo, o seriji koja se prikazuje u Leskovcu, a zove se "Momci iz Brazila", ili da ne možemo da pišemo sastave o nekim drugim raznim krivičnim delima, verujte da možemo, ali ne želimo da tim sastavima trošimo dragoceno vreme ove skupštine, jer mislimo da ona može i treba da se bavi ozbiljnijim stvarima.
Dakle, ukoliko vi na ovaj način želite da se bavite Skupštinom, to je u redu, ali reći ću vam šta ja predlažem...
(Predsednik: Vreme.)
Naravno, gospodin je govorio 20 minuta, a ja ću se ograničiti na četiri minuta. Predlažem da kada budemo raspravljali o Zakonu o izboru narodnih poslanika uvedemo jednu stvar, a to je da ne može da bude narodni poslanik, ne znam šta će pravnici na to reći, niko ko je krivično punopravno osuđivan. Za razne poslove u ovoj državi građanima traže potvrdu da nisu osuđivani. Hajde, dame i gospodo, da napravimo jasan princip i za Skupštinu Srbije: niko ko je osuđivan ne može da bude narodni poslanik. Ja nisam osuđivana. Da li ima ovde osuđivanih poslanika? Nemojte, molim vas, da mi se takvi koji su osuđivani za razna krivična dela, neki i višestruko, obraćaju nazivom kriminalac, jer ja nikada, niti iko iz G17 plus, nisam osuđivana.

Nekoliko poslanika se javilo po Poslovniku, najpre gospodin Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre mesec dana DHSS tražila je od Vlade smenu Bojana Krišta, isključivo na bazi pisanih dokaza, ne pismenih sastava, kako je to u uobičajenoj proceduri predviđeno. Onaj ko danas pokušava da amnestira Bojana Krišta, ko pokušava da zamenom teza opravda njegovo funkcionisanje, saučesnik je Bojana Krišta.
Da se ne bih bavio demagogijom, a tema je, inače, tužilaštvo, tražim od tužioca da, posla svega što se danima ovde iznosi, tužilaštvo hitno reaguje i utvrdi kako se poslovalo u "Lutriji Srbije", "Skijalištima Srbije", na Aerodromu Beograd, u NIS-u i u drugim javnim preduzećima, pre svega u onima na koja je bačena senka.
Takođe, tražim od tužilaštva da mi odgovori šta je sa mojom krivičnom prijavom od 12. maja 1995. godine. Tim povodom sam dva puta bio kod gospodina Radovanovića. Tada je bio specijalni tužilac za organizovani kriminal. On je rekao da se time bavi UBPOK. Na čelu UBPOK-a je bio Mladen Spasić. Ceo postupak u vezi sa pranjem para preko "HVB banke" u Segedinu, preko firme "Hejvort kompani limitid" sa Maršalskih ostrva, vlasništvo Zorana Mitrovića, u UBPOK-u je završen, a nikada nije stigao do tužilaštva. Da je stigao, neki ljudi ne bi danas bili na najvažnijim državnim funkcijama, nego bi bili na nekom drugom mestu. Sada više Mladen Spasić nije šef UBPOK-a.
Tražim da vidim šta je sa verodostojnim dokazima, a doneću ih sutra ovde, o pranju para preko "HVB banke" u Segedinu, zarad potreba jedne političke stranke u Srbiji. Pitam, gde je danas Bojan Zečević koji je bio šef izbornog štaba Miroljuba Labusa?
Još jedno pitanje: šta je sa mojom krivičnom prijavom, sa hiljadama dokumenata, o kiparskim parama? Slobodan Radovanović mi je obećao da se, kao, Amerikanci za to interesuju, da su angažovali stručnjaka iz Amerike, da je opet predmet u UBPOK-u. Samo tražim odgovore. Ako u tim krivičnim prijavama nema dovoljno argumenata, neka se odbace, a ne da se drže u fiokama zato što je neko na vlasti.

Gospodin Todorović, kao šef poslaničke grupe, pre ostalih.

Dame i gospodo narodni poslanici, zapanjen sam da neko ima informacije o bilo kakvom kriminalu, a da to ne iznosi. To je najbolji dokaz da naša država i državni organi ne rade. Verujem gospođi Plavšić da je istina to što ona govori, ali dajte za govornicu, pa ko god da je to bio.
Evo, gospođo Plavšić, čitam, kako vi kažete, pisanije i od toga neću odustati. Obaveštavaju me radnici Aerodroma, koji kažu: od onog obećanja od strane Vlade da će biti poslata budžetska inspekcija i UBPOK nema ništa, na Aerodromu se ne dešava ništa. Ali, kaže – sa druge strane, zamenik direktora Velimir Radosavljević je održao sastanak kome su prisustvovali Olivera Marković, direktor pravne službe... Da li se sećate Olivere Marković iz Državne lutrije Srbije? Neće Krišto da ostavi svoje pajtose, nego ih vodi sa sobom.
Na tom sastanku je odlučeno da služba fizičkog obezbeđenja obezbedi dvadesetčetvoročasovni nadzor nad delatnostima finansija, delatnostima pravnih poslova i delatnostima komercijale, za koje pretpostavljaju da od njih dolaze informacije za SRS.
Gospođo Plavšić, pošto ste me posavetovali da krenem u snimanje neke španske serije, moram da vam kažem da nisam kvalifikovan za to. Završio sam fakultet organizacionih nauka, bavio sam se vožnjom teških drumskih krstarica, tu bih mogao da vam pomognem, ali sam siguran da će umesto neke španske serije biti snimljena neka serija, verovatno sa nazivom "Sivi dom". Sećate se te serije? U toj seriji će mnogi igrati glavnu ulogu, u to sam siguran, pre svega kada se Mlađanu Dinkiću skine imunitet koji mu je uspostavljen 2006. godine u Vladi, zato što je sa naoružanom bandom i sa čarapom na glavi upao u Narodnu banku tadašnje Jugoslavije. To je samo početak, krenuće se dalje i verovatno će režiseru posao biti mnogo jednostavniji zato što će imati ogroman broj naturščika, pa će moći da izabere one stvarno talentovane koji će dočarati građanima Srbije i objasniti kako su krali i uništavali građane Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić. Zatim Zoran Ostojić, pa Slobodan Maraš, pa Snežana Plavšić.

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se po Poslovniku, ali sada sam hendikepiran... A da, tu je gospođa. Meni je izuzetno drago kada u Skupštini postoji dijalog, ali sam stekao utisak, na bazi tumačenja člana 104, da je gospođa Plavšić ovde, u stvari, samo postavljala pitanje – gde sam tu ja? Čekajte, vi se smejete, a ja znam neke stvari. Vi ne znate neke stvari. Gospođa je jedva ušla za poslanika, pošto su prethodno morali da raščiste, pa je smetao onaj Zdravković itd. To nije bitno. Cenim to što ona ima idealistički pogled na svoju stranku i u potpunosti se slažem sa vama, samo, gospođo, nemojte da previše idealizujete. I mi smo tako, pa nas guja ujela. Samo da znate.
Gospodine Batiću, vi ste mene za srce ujeli po ko zna koji put. I vi i gospodin Todorović odavde pričate protiv Mlađana Dinkića, a kada ja kažem te reči on mene tuži. Kada sam vas predložio za svedoka, odmah je suđenje zaustavljeno. Samo da vam kažem nešto, one strogo pov. krivične prijave, ovoliki materijal je otišao za njega. Tužio me zato što sam sa ove govornice rekao – tražim odgovor na pitanje da li je Mlađan Dinkić sa crnom čarapom upao u Narodnu banku Jugoslavije i, drugo, gde su pare sa Kipra. Kaže, učinio sam tešku povredu njegove ličnosti zbog koje trpi tešku nematerijalnu štetu od deset miliona dinara. Navukao se čovek na velike brojeve. Odakle meni 120.000 evra, ljudi? Pa, nisam ja Bojan Krišto. Oni navikli tamo: tebi sto hiljada, meni sto hiljada, tebi sto hiljada, meni sto hiljada, meni sto hiljada, meni sto hiljada, tebi sto hiljada. Ljudi, to ima samo kod vas u G17.
Molim vas, čekam tu presudu. Jutros sam pohvalio Mlađana Dinkića zato što je sinoć bio iskren, pa je rekao da se kaje što nekoliko meseci pre pogibije Đinđića nije sa njim razgovarao, a to je ono – Laki je malo nervozan, da li će da bude guverner, da li neće da bude, pa neki tražili pare, pa ovamo, pa onamo. Sproveo sam istragu, gospodine Todoroviću, da li beše onaj direktor Jukić, Duško Jukić? I njega sam predložio za svedoka, jeste.
Zbog te krivične prijave, gospođo Plavšić, zaključkom Vlade je uspostavljen imunitet. Morate da znate, šest meseci Vlada Republike Srbije nije dostavila izveštaj koliko je puta uspostavljen imunitet Mlađanu Dinkiću, da li postoje krivične prijave, koliko postoji krivičnih prijava, šta je rađeno po krivičnim prijavama kada je u pitanju Mlađan Dinkić. Gospođo Plavšić, apsolutno ste neobavešteni, izađete ovde i onda napravite...
(Predsednik: Vreme.)
...još veći problem. Naravno, mnogo je veći problem. Ovo je moglo u tišini. Shvatam vas, sve što ste rekli bilo je po sistemu – a, gde sam tu ja. Niste u toj priči, gospođo Plavšić.
Evo, da vam ja dam odgovor, niste u toj priči, ne uklapate se, niste podobni za podelu para. To je mala, odabrana grupa.
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju?)
Jao, ja se izvinjavam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, a zatim Slobodan Maraš.