Čim budžet bude stigao u Skupštinu, naravno, bićete obavešteni, ja ću sazvati sednicu i sa šefovima poslaničkih grupa se dogovoriti o načinu rada što se tiče budžeta.
Reč ima gospodin Jojić. Izvolite, vaša poslanička grupa ima još devet minuta.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju odredba člana 28. Predloga zakona, moram reći da je ovo apsolutno amandman koji treba da poboljša tekst ovog predloga zakona. S druge strane, konačno se i mi uključujemo u to kako se u uporednom pravu reguliše prekid izvršenja i u kojim slučajevima imamo i mi mogućnosti da to dozvolimo u našem zakonu, ali uz jednu napomenu.
U praksi smo imali situaciju da je politika izvršne vlasti bila ta koja je u većini slučajeva intervenisala, preko javnog tužilaštva, odnosno tužioca, da se na određenim mestima, u određeno vreme, a povodom određenih dugovanja dužnika, izvrši prekid i odlaganje izvršenja. Dame i gospodo, ovo je nedopustivo. Ovde su u pitanju brojne zloupotrebe. Ja se sećam devedesetih godina kada su bila izvršenja nekih poverilaca čije su presude apsolutno predstavljale zakon za izvršni sud. Zakon je dozvoljavao da javni tužilac stavi predlog za odlaganje ili za prekid postupka. Kome ide u račun prekid i odlaganje izvršenja? Ide u korist dužnika, nikako ne ide u korist poverioca.
Kada smo radili prethodni Zakon o izvršnom postupku u saveznoj vladi mi smo tu odredbu izbacili. Zašto? Iz praktičnih razloga, jer se time štitio dužnički lobi. U ovom parlamentu ima jedan broj advokata koji su imali prilike da se u praksi susretnu sa ovakvim načinom postupanja javnih tužioca i sudova. Ako jesmo za to da se naše zakonodavstvo uredi i da se ujedno uporedi sa evropskim zakonodavstvom, da bismo mogli da dozvolimo da javni tužilac podnese zahtev, a izvršni sud da odloži izvršenje ili da prekine izvršenje, potrebni su brojni uslovi.
U nemačkom zakonu o izvršenju u paragrafu 707, ukoliko se podnese zahtev za ponovno vraćanje u prethodno stanje ili se ponovo pokreće postupak ili ukoliko se parnica nastavi nakon objavljivanja ograničavajuće presude, sud ima pravo da na zahtev odredi da se prinudno izvršenje privremeno obustavi, uz ili bez davanja garancije, ali uglavnom ide sa garancijom. Jer, paragraf 708 može da dozvoli da se odloži izvršenje.
Međutim, šta je tu potrebno i kod kojih slučajeva prinudno izvršenje može da se odloži ili da se prekine? Prvo, presude koje se donose na osnovu priznanja ili odricanja, to je prvi slučaj. Drugo, to su presude koje su donete u odsustvu i presude po stanju akata protiv, ako stranka odustane. Dalje, to su presude koje su u skladu sa paragrafom 341, koje su odbačene, to jest odbačen je prigovor. To su i presude koje se donose u meničnim, čekovnim ili u postupku vezanom za pisana dokumenta – tada može da se dozvoli prekid postupka.
Međutim, dame i gospodo, 30 članova nemačkog zakona o izvršenju upravo normira – da bi neko mogao da podnese zahtev ili predlog da se prekine ili odloži izvršenje, mora da ispuni uslove, mora se pružiti garancija da bi poverilac mogao da naplati potraživanja. Ako nema garancije, poverioci će da pretrpe ogromnu štetu, može doći do uništenja stvari, do prikrivanja stvari, može doći do stečaja i tako poverilac neće biti u prilici da naplati svoje potraživanje.
Ovo je period devedesetih i ja se dobro sećam slučajeva kada su javni tužioci, na zahtev određenih moćnika i funkcionera iz izvršne vlasti, lako prihvatali predlog ili zahtev javnog tužioca da odloži izvršenje. Dešavalo se da su ljudi umrli, nikada nisu mogli izvršenje naplatiti, ni njihovi naslednici, jer je firma otišla pod stečaj ili je ovaj pobegao u inostranstvo, ili je umro.
Prema tome, ovo su vrlo delikatne stvari. Po mom mišljenju i mišljenju SRS, ova odredba ni u kom slučaju u ovom zakonu ne sme da ostane. Ako ostane, preuzimate veliku odgovornost pred poveriocima, jer poverioci će doći u gori položaj, nepovoljniji položaj, no što će biti dužnici.
Dakle, ponovo se vraćamo, štiti se dužnički lobi. Gospodin Batić je u prilici da ovo potvrdi, jer je u svojoj dugogodišnjoj praksi sigurno imao više slučajeva, a imao je i informacije u vezi sa ovakvim stanjem i ovakvim normiranjem određenih normi i predviđanja u zakonu da svako može da ušeta i da prekine postupak po izvršenju. Tužilac ne može. Zašto dajemo pravo tužiocu da on može da podnese zahtev? Brišimo tužioca odavde, jer tužilac ima šta da radi i ovde mu nije mesto.
Evo kolege Ratkovića, kolege Mikovića, to su advokati koji su u praksi imali takve slučajeve u kojima dolazi do zastoja, i to bespotrebno, a poverioci trpe štetu. Ako neko hoće da traži odlaganje, onda u Zakonu o izvršnom postupku treba da se predvidi da ovaj mora da pruži deset garancija i da se sa tim složi poverilac. Ako se ne složi poverilac, ima da se sprovede izvršenje. Mi koji smo bili u advokaturi, koji smo još uvek, imali smo i imamo u praksi da je ovo veliki problem u izvršenju. Ovo će biti veliki problem, velika prepreka da ljudi blagovremeno mogu da naplate svoje potraživanje.
Vidim da vreme već prolazi. Ja ću se javljati u vezi sa ovim odredbama i naknadno. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem. Po Poslovniku ima reč gospođica Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre tri nedelje pokrenula jedno ozbiljno pitanje za Vladu Republike Srbije, konkretno za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića, a vezano je za status 170 pripadnika nekadašnje kosovske policijske službe, srpske nacionalnosti, ne samo iz Kosovskog Pomoravlja, već i iz drugih krajeva naše južne pokrajine.
Upravo mi je od njih stigao dopis, odnosno faks u kojem oni kažu da im je posle proglašenja te kvazišiptarske države od strane Amerike i zapadnih sila, a zatim i od ostalih koji očigledno žele da izvrše secesiju Kosova i Metohije od Srbije, obećano od strane Vlade Republike Srbije da će u aprilu mesecu biti preuzeti u nadležnost MUP-a Republike Srbije. Ne samo da se ništa nije desilo, jer su oni kao časni Srbi i kao ljudi koji neće da služe Tačiju, Haradinaju, Šiptarima i zlikovcima i da se stavljaju pod njihovu komandu... već je stigao dopis u kojem im se kaže da su im sa 1. decembrom spremljeni otkazi; i ne samo to, oni se upućuju da se stave pod komandu ministarstva unutrašnjih poslova republike Kosovo.
Recite mi u kakvoj državi mi živimo i na šta mi to teramo Srbe sa Kosova i Metohije? Dakle, u ovom dopisu piše, pod oznakom "hitno", da su rešenja već otkucana i spremljena za njih, a oni nemaju kud. Oni neće da služe šiptarskim zlikovcima i neće da se stavljaju pod njihovu komandu, ali hoće, kao ljudi koji će ostati da žive na području Kosovskog Pomoravlja, u tim tzv. srpskim enklavama, selima i opštinama, da svojim integritetom, naravno goloruki, štite narod i svoja ognjišta, a ne da ih terate, ovim činom i ovakvom nebrigom države, da idu pod komandu... Znate li šta oni kažu? "Podsećamo vas da su policajci srpske nacionalnosti spremni na preduzimanje određenih koraka, što bi dovelo do kompromitovanja kako nas samih tako i države Srbije, kojoj smo do sada jedino verovali." Kome da veruju, nego svojoj državi, ovom parlamentu, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu za Kosovo i Metohiju?
Ljudi, ovo su ozbiljne stvari; 180 pripadnika nekadašnje kosovske policijske službe, a oni imaju svoje članove porodica, neki i po troje, četvoro dece, nemaju gde i nemaju kuda. Država im poručuje - hajde, stavite se tamo pod zlikovačku komandu. Pa šta će onda sutra da im kažu ako Srbi, u odbrani svojih prava zbog neprihvatanja Euleksa, zatraže, odnosno krenu da prave punktove i da se legitimno brane, da brane ono što je naša ustavna garancija? Oni će da ih teraju da pucaju na svoj narod.
Mnogo smo daleko otišli u nebrizi za Srbe sa Kosova i Metohije i u svemu onome što ne preduzima ni predsednik države Boris Tadić, ni aktuelna Vlada.
Evo, ovo će biti jedan od glavnih argumenata prilikom razmatranja naše inicijative za smenu Vlade Republike Srbije zbog prodaje državnih i nacionalnih interesa i zbog izdaje Srba sa Kosova i Metohije.

Vaše pitanje je već prosleđeno Vladi. Danas ćemo ponoviti pitanje.
Na član 29. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Ilić Aleksandra.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, članom 52. Predloga zakona o javnom tužilaštvu regulisana je odgovornost javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca za štetu koju prouzrokuju u obavljanju javnotužilačke funkcije.
U stavu 1. ovog člana se navodi: "Za štetu koju javni tužilac i zamenik javnog tužioca prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija". Amandmanom predlažem da se nakon navedenog teksta izvrši dopuna stava 1. rečima "sa pravom na refundaciju isplaćene štete nastale nezakonitim ili nepravilnim radom od konkretnog javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca."
Navedena dopuna je neophodna zbog ozbiljnosti u radu, izuzetne stručnosti, odgovornosti i posebno zakonitog postupanja. Za navedene nosioce javnotužilačke funkcije bilo bi potpuno opušteno postupanje u njihovom radu ukoliko za sve svoje greške imaju pokriće od strane Republike Srbije.
Republika Srbija može da bude zaloga za situacije gde je došlo do pogrešne odluke zbog eventualno novih činjenica koje su se pojavile u pretkrivičnom ili krivičnom postupku, eventualno nekvalitetnih i tendencioznih krivičnih prijava i netačno prezentiranih podataka od strane organa otkrivanja izvršilaca krivičnih dela, lažnih svedočenja i falsifikovane dokumentacije, koji su prezentirani kao dokaz javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca, ali ne može da bude zaloga za nezakonit i nepravilan rad javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Prihvatanjem ovog amandmana umnogome bi se pojačala odgovornost javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca i ne bi se tako olako donosile odluke o pokretanju krivičnog postupka bez potrebnih kvalitetnih dokaza, na osnovu kojih može da se oceni da li postoji osnovana sumnja ili osnov sumnje da postoji određeno krivično delo ili da je određeno lice izvršilo određeno krivično delo.
Ne sme olako da se pokreće istraga protiv određenog lica za određeno krivično delo i da se zatim odustaje od gonjenja u toku istrage ili nakon završene istrage. Nastupile su velike posledice za to lice, bez obzira na obustavu krivičnog postupka: oduzete su mu putne isprave, ima svojstvo okrivljenog lica, što sigurno utiče na formiranje mišljenja javnog mnjenja o njegovoj ličnosti, posebno ako su to objavila sredstva informisanja. Nesumnjivo je da u svemu tome i sama porodica trpi određene posledice. Posebno ne sme da se olako pristupa određivanju pritvora i lišavanju slobode. Pritvor mora da se posmatra isključivo kao jedna neophodna mera, čija opravdanost se mora u svakom momentu preispitivati. Posledice neosnovanog pritvora su nenadoknadive, a sama obeštećenja države su enormno velika.
Na kraju, ne smeju se olako podizati optužnice koje se završavaju oslobađajućim presudama. I tu se država stavlja u obavezu nadoknade štete, koja je često enormno visoka.
Naglašavam, na kraju, da uvođenje prava na refundaciju predviđene ovim amandmanom nije generalna obaveza refundacije štete, već pravo da se u pojedinim, drastičnim slučajevima primeni refundacija, koja bi bila i neka vrsta kazne za neodgovorno postupanje, a u najvećoj meri i generalna prevencija koja će doprineti što uspešnijem i kvalitetnijem radu organa gonjenja.

Zahvaljujem. Najpre Gordana Milosavljević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, građani Srbije, javljam se povodom amandmana koji su narodni poslanici Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković podnele na član 52. Predloga zakona o javnom tužilaštvu.
On glasi, citiraću: U članu 52. stav 1. nakon teksta "za štetu koju javni tužilac i zamenik javnog tužioca prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija" dopunjuje se rečima "sa pravom na refundaciju isplaćene štete nastale nezakonitim ili nepravilnim radom od konkretnog javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca".
U obrazloženju Vlade Srbije se navodi: "Vlada ne prihvata amandman. Članom 52. Predloga zakona predviđa se odgovornost države za štetu koju prouzrokuje državni organ nepravilnim ili nezakonitim radom i utvrđuje da Republika Srbija može tražiti naknadu štete od javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Ne može se prihvatiti obrazloženje predlagača amandmana da član 52. u predloženoj formulaciji oslobađa nosioce tužilačke funkcije svake odgovornosti. Naime, zakonom je propisano da jedan od razloga za razrešenje nosioca tužilačke funkcije predstavlja nestručno obavljanje tužilačke funkcije, koje postoji ako je njegov rad ocenjen ocenom 'ne zadovoljava', shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada nosilaca tužilačke funkcije."
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca, kada prouzrokuju štetu nezakonitim ili nepravilnim radom, moraju da snose ličnu odgovornost, a ne da za njihove greške odgovara Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije. Po čemu se to javni tužioci i njihovi zamenici razlikuju od drugih ljudi koji obavljaju, takođe, odgovorne poslove i koji se kada naprave grešku, u zavisnosti od toga kojoj partiji pripadaju, javno žigošu i krivično odgovaraju? Ovo je prosto profesionalna diskriminacija, omalovažavanje građana Srbije i nedopustivo je.
U objašnjenju Vlade Srbije zbog čega se amandman ne prihvata jasno se oseća uticaj Vlade na rad tužilaštva. Vlast će imati apsolutnu kontrolu nad tužilaštvom, pa zato treba da ima i odgovornost, a ne da prebacuje na građane Srbije. Kao što smo čuli kada je bilo reči o Predlogu zakona u načelu, ovim zakonskim rešenjem predviđeno je više vrsta tužilaca i njihovih zamenika. Prema predloženim rešenjima, Tužilaštvo za ratne zločine i Tužilaštvo za organizovani kriminal biće određena kao tužilaštva posebne nadležnosti.
U izjavi za jagodinsku televiziju "Palma plus" od 12. aprila 2008. godine, a preneo je "Glas javnosti", šiptarski zločinac, krvnik i terorista Ramuš Haradinaj se podsmevao celom srpskom tužilaštvu. On je izjavio: "Nisam kriv za ono što je pisalo u optužnici protiv mene, niti za ono za šta me optužuje javnost u Srbiji". Dodao je i da je tokom njegovog komandovanja u operativnoj zoni Dukađini na Metohiji ubijeno "samo" šest srpskih civila.
Zamislite taj sarkazam, cinizam, ludilo: ubijeno je šest srpskih civila, a on je oslobođen! Zatim je nastavio: "Za to me je teretila optužnica, a ne postoji ništa drugo što se desilo van te optužnice." Takođe je pozvao vrh Srbije, odnosno srpskog pravosuđa, pa je nastavio dalje izjavu: "Ako mislite da nešto ima, neka pošalje tužilac za ratne zločine iz Beograda", rekao je Haradinaj.
Možete da zamislite dvostruke standarde Haškog tribunala: on je priznao da je ubio šest srpskih civila i zbog toga je dobio oslobađajuću presudu, a taj isti Haški tribunal skoro šest godina drži u pritvorskoj jedinici predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, i to zato što ga tereti za verbalni delikt! Gde je tu moral i pravda Međunarodnog suda u Hagu?
Drugo pitanje: šta je od aprila do danas uradilo Tužilaštvo za ratne zločine? Ovakva izjava bi za svakog ozbiljnog i odgovornog tužioca bila izazov i do danas bi imali neke informacije. Ko je tu odgovoran? Da li je Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da pokrene istragu protiv Haradinaja kako bi se dokazalo da Haradinaj laže, a da UNMIK, NATO i tzv. vlada Kosova ne dozvoljavaju da zločinac bude osuđen?
Tužilac za ratne zločine kasni kada su u pitanju teroristi koji su ubijali srpski narod. Tužilaštvo za ratne zločine mora da učini sve da dođe do pretresa slučaja Haradinaj pred drugostepenim većem Haškog tribunala. Ako do tog pretresa dođe, Tužilaštvo za ratne zločine ne sme da se zadovolji samo nekakvom logističkom podrškom haškom tužilaštvu, kako to najavljuje tužilac za ratne zločine. On mora da ima aktivnu ulogu, jer postoji opasnost da i pred drugostepenim većem Haškog tribunala ne budu izneti adekvatni dokazi zato što je Haradinaj zastrašivao ljude koji su hteli da svedoče.
Neodgovorno je i nesavesno to što je Vladimir Vukčević izjavio na B92 da je tužilaštvo dosta uradilo da se Haradinaj prvo izvede na optuženičku klupu da odgovara i da se trudilo da on dobije adekvatnu presudu, a svi znamo da je Haradinaj dobio oslobađajuću presudu. Srpska radikalna stranka pita šta je to tužilaštvo "dosta" uradilo i koliko se "trudilo" da Haradinaj dobije presudu adekvatnu zločinu koji je učinio? Da li Vladimir Vukčević oseća moralnu odgovornost u ime šest ubijenih i njihovih porodica? UNMIK je neefikasan i u vlasti Albanaca, to već svi odavno znamo, i tadašnji šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen javno je podržavao Haradinaja u pretresu pred Haškim tribunalom.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije još 2004. godine je saznalo za prodaju organa otetih Srba na Kosovu i Metohiji. Vladimir Vukčević i tužilaštvo su tek 21. marta 2008. godine, povodom navoda u knjizi Karle del Ponte, pokrenuli istragu u srpskom tužilaštvu o prodaji organa otetih Srba sa Kosova i Metohije.
Kako navode mediji, 18. 6. 2004. godine petočlana forenzička komisija UNMIK-a za nestala lica i Kancelarije za sudsku medicinu na Kosovu i Metohiji posetila je tzv. "žutu kuću" u mestu Burdelj u centralnoj Albaniji u kojoj su oteti Srbi pripremani za vađenje organa i napravila izveštaj takođe 18. 6. 2004. godine. Srpsko tužilaštvo došlo je do njihovog zapisnika koji je potpisao nekadašnji šef Komisije UNMIK-a za nestala lica Hoze Pablo Barabar, protiv koga su porodice nestalih lica kasnije podnele krivične prijave. U izveštaju se navodi da je pronađen medicinski materijal, lekovi, infuzije i plastični kontejner za prenošenje izvađenog bubrega.
Da li predsednik Tužilaštva za ratne zločine Vladimir Vukčević može da nam kaže šta je preduzeto od 21. marta ove godine i kakvi su rezultati istrage? Ovo pitanje postavljam u ime Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih tokom 1998-1999. godine na Kosovu i Metohiji. Članovi Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji su protestovali sredinom novembra ove godine i tada ih je primio jedino zamenik predsednika SRS i predsednik Odbora za bezbednost gospodin Dragan Todorović. Ovi ljudi žele samo istinu i istinu, ma koliko ona bila teška i tužna.
Ukidanje tužilaštava u mnogim opštinama, posebno na Kosovu i Metohiji, i učestvovanje Visokog saveta pravosuđa u predlaganju kandidata za Državno veće tužilaca oslabiće efekat borbe protiv kriminala. Nezavisnost tužilaštava ne može se ostvariti zbog uloge Vlade u njihovom izboru. Takođe je moguća zloupotreba politike u izboru tužilaca. Politizacija je moguća pri izboru prvog sastava Državnog veća tužilaca koji će izvršiti opšti izbor tužilaca i koji će predlagati sadašnji Visoki savet pravosuđa, koji je opterećen političkim stavovima. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospodin Vladan Batić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, u sinoćnom "Utisku nedelje" imali smo prilike da od potpredsednika Vlade saznamo da su za slučaj Krišto krivi Rusi, "Pres", "Kurir", Cane Subotić i tajkuni, NASA, NATO; krivi su svi, samo nije kriv Krišto. Takođe smo čuli da je predsednik Srbije, tobože, prevaren, zaveden, da nije obavešten, te da je zasolio i pogrešio. To je rekao potpredsednik Vlade, čiji je kadar Bojan Krišto. Rekao i ostao živ.
Rekao je da je Krišto, inače, odličan menadžer, da nije trebalo da podnese ostavku, da on nije glasao za njegovu smenu, da je Krišto čak snizio platu u oktobru na 350.000, da za tako epohalne rezultate koje je Krišto postigao plata od prosečno 500.000 dinara nije preterano velika, da on to zaslužuje, da u regionu direktori aerodroma imaju otprilike tolike plate, da je Krišto za jednu trećinu smanjio broj zaposlenih.
Nije rekao koliko je desetina ili stotina ljudi angažovao po ugovoru o delu, pre svega svoje partijske prijatelje, a vrednost isplata po ugovorima o delu višestruko prevazilazi iznos plata koje bi primili ljudi koji su otpušteni itd.
Konačno je rekao da je Upravni odbor to sve aminovao. Na opasku voditeljke da Upravni odbor to negira, potpredsednik kaže da Upravni odbor laže. I, konačno, da je sve te bonuse i te pare odobrila Vlada. Tražim odgovor od Vlade da li je to tačno.
U nastavku smo, takođe, od potpredsednika Vlade i predsednika pregovaračkog tima, koji ne pregovara sa Rusima, jer Dinkić ne pregovara, saznali da Rusi hoće odmah NIS za 400 miliona, a kada će biti gasovod, to se ne zna, te da će Studija o izvodljivosti za gasovod navodno biti tek 2010. godine. To smo čuli od šefa pregovaračkog tima, koji u pregovorima ne učestvuje.
Tražim odgovor od Vlade, šta se u vezi sa gasnim sporazumom dešava i šta smo mi, u stvari, odnosno vi koji ste to učinili ratifikujući gasni sporazum, šta smo mi to ratifikovali?