Baš mi je drago da smo konačno videli ko ovde pravi opstrukciju u Skupštini. Znači, izlaganje gospođe iz G 17 je dovelo do digresije od sat vremena, tako da ne znam da li se uopšte sećate šta je bilo na dnevnom redu.
Na dnevnom redu je još uvek Predlog zakona o javnom tužilaštvu, član 102. stav 3. Amandman su podneli članovi Nove Srbije. Naravno da se iz godišnjih i periodičnih izveštaja o radu, kao i pregledom rada javnih tužilaštava, utvrđuje uspešnost rada samog tužilaštva u celini. Isto tako, nužno je da se posebno proveri i rad glavnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Svakako da postoje pokazatelji koji su pravo merilo za pravilno ocenjivanje i vrednovanje rada nekog pojedinca ili ustanove.
Ako nam je cilj, a nama iz Nove Srbije jeste, profesionalizacija, samostalnost i kreativnost u radu, kao i preuzimanje lične odgovornosti za preduzete akcije i njihov rezultat, onda je to opštevažeće načelo – u finansijama, sudstvu, tužilaštvu, prosveti, zdravstvu, ali i kulturi.
Bez ikakve ideje da diskriminišemo one koji su od nas različiti, ma kako nam daleki bili njihovi životni putevi i izbori, mi iz Nove Srbije nikada nismo pokazivali rasnu, versku, nacionalnu, psihoseksualnu netrpeljivost, i to ne zato što smo tolerantni, već zato što znamo da u prirodi srpskog hrišćanskog bića nije agresivnost i mržnja. Imamo mi razumevanja za raznorazne ljudske slabosti. Da mali Krišto nije bio tako bahat i infantilan, mi bismo mogli da se sažalimo na jednog mladog čoveka koji je potpuno izgubio kompas i prešao na stranu tame. Imali bismo, da nije te iste nekritičnosti i odsustva empatije prema sopstvenom narodu koji nema para da plati grejanje, telefon i komunalije, i nekakvog razumevanja za Krištovog profesionalnog tata Mlađu, koji ga je juče u "Utisku nedelje" pravdao tako što je rekao da je "mali od Aerodroma" povećao promet na Aerodromu. Naravno da jeste. Osim što većina zaposlenih na tom istom aerodromu zna da je to zbog ljudi koji su dolazili na Eurosong. To znači da je Krišto bio dužan, a i moralno obavezan da svoj bonus ustupi, ili velikim delom dodeli, pobednici Evrovizije Mariji Šerifović. Naravno, o tome ni on ni Mlađa nisu razmišljali.
No, Krišta i Mlađu na stranu. Ako stvarno težimo profesionalizmu i kreativnosti u radu, mislim da nama, a i građanima Srbije Ministarstvo kulture duguje objašnjenje za jednu od svojih nedavnih odluka.
Naime, na nedavnom konkursu za projekte u oblasti informisanja Ministarstvo kulture dodelilo je 256.500 dinara portalu nevladine organizacije "Kvirija centar", koji promoviše prava homoseksualne populacije. U dva navrata ukupno su, kako je zvanično saopšteno, podeljena 42 miliona dinara za dela koja doprinose pravovremenom i objektivnom informisanju i medijskom pluralizmu.
Dušan Radulović, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda, bio je jedan od pet ravnopravnih članova komisije koja je većala o projektima pristiglim na konkurs za dodelu novca iz Fonda kulture i informisanja, tačnije za ove druge – projekte u vezi sa informisanjem. Projekata je bilo sigurno oko 200. Izbor je napravljen pre dva meseca, a sada je ta odluka postala izvršna, objašnjava Radulović. Smatrali smo da internet sajt "Kvirija centar" (vodite računa, reč je o sajtu koji promoviše prava homoseksualne populacije), kako je navedeno u prijavi, ima za cilj širenje saradnje, može da koristi razumevanju u sredini koja ima homofobije. Dopis je bio intoniran tako da nas je ubedio da portal može da pomogne da se ljudi bolje upoznaju sa sugrađanima koji žive pokraj njih, a imaju sva prava dok ne počnu da ugrožavaju druge. Odlučivao je kvalitet projekta, izgled portala, dostupan svakome, bez agresivnosti koju organizacije te vrste ponekad imaju. Dakle, jedna stvar em savremena, em potrebna ovom našem društvu.
Ipak, on nije želeo da otkriva imena svojih kolega sa kojima je delio odgovornost za deobu kulturnog dinara. U Ministarstvu kulture sve je transparentno, komisija je radila javno, pa se zna da su, sem Radulovića, novac za projekte, od onih za lokalne medije do "Kvirijinog" sajta, inače "nisovi" i "usovi" predstavnici, raspodeljivali još Ivica Milosavljević, Mirko Miletić, Miroslav Kos i Vera Barišić.
Inače, "Kvirija" je osnovana 2001. godine kao radna grupa pri Socijaldemokratskoj omladini SDU, čiji je cilj bila jednakost LGBT pred zakonom. To LGBT je skraćenica koja podrazumeva povezanost gejeva, lezbijki, biseksualnih i transseksualnih osoba, šta god to značilo. Em jednaki, em sada dobiše i tri hiljade evra. Za početak zvuči evropski.
Još malo više o "Kvirija centru", tek transparentnosti radi: "Kvirija Srbija" veb portal je dugogodišnji projekt "Kvirija centra" koji je namenjen gej, lezbijskoj, biseksualnoj, transseksualnoj i transrodnoj populaciji sa teritorije Republike Srbije i iz dijaspore, to je veoma važno, koji svakodnevno informiše o gej dešavanjima u zemlji i svetu, kao i o gej-lezbijskoj kulturi i umetnosti.
Portal je neprofitnog karaktera, možete da zamislite, i promoviše aktivnosti gej-lezbijskih nevladinih organizacija, filmove, štampana izdanja, festivale, kulturna dešavanja, pozorišne predstave i ostala dešavanja koja mogu biti interesantna gej-lezbijskoj populaciji. Cilj "Kvirija Srbija" veb portala je da informiše gej-lezbijsku populaciju i poveća njenu vidljivost.
Ono što je zanimljivo jeste da ovo nije prvi put da "Kvirija Srbija" veb portal dobija finansijsku podršku Ministarstva kulture. Prvi put je odobrena krajem 2003. godine u iznosu od 100.000 dinara, dok je ministar kulture bio Branislav Lečić. Finansijska sredstva nikad nisu uplaćena jer je došlo do promene vlasti i novo ministarstvo, na čelu sa Draganom Kojadinovićem, taj konkurs je poništilo. Savetnik ministra kulture Bora Đorđević je u medijima nakon toga izjavio da mu ne pada na pamet da daje pare za pedere.
Ovog puta, sada, Ministarstvo kulture je potpisalo ugovor sa "Kvirija centrom" i finansijska sredstva su uplaćena. Ovo je veliki korak za gej-lezbijsku populaciju u Srbiji, koja po prvi put dobija finansijsku podršku od strane države koju i oni finansiraju kroz poreze i doprinose, a koja do sada nije mnogo činila na poštovanju gej-lezbijskih prava. Uz dužno poštovanje prema poreskim obveznicima gej-lezbijske populacije, koji kažu da ih ima oko 9%, ostaje pitanje kako će Vlada i Ministarstvo kulture ispuniti obaveze i obećanja prema 91% poreskih obveznika heteroseksualno orijentisane populacije?
Svojevremeno je bilo prigovora iz LSDV-a da ne treba finansirati obnovu manastira Hilandar posle požara. U isto vreme, vodilo se računa o poštovanju svakog, pa i pravopisnog prava gej populacije. Ne daj bože da neko upotrebi onu čuvenu reč koja počinje sa "p", ima pet slova, završava se sa "r", haos bi bio. Televizijske emisije na javnom servisu su se skidale zbog takvih reči, jer ugrožavaju Ustavom garantovana prava homoseksualaca. Da ne spominjemo augmentative tipa "p" pa na kraju "čine", ili eufemizme tipa - pozadinci, rade na baterije i slično.
Takva zaštita ljudskih prava poreskih obveznika je sasvim u redu, ali se postavlja pitanje šta ćemo raditi sa zaštitom ljudskih prava i građanskih sloboda pedofila, zoofila, nekrofila, koji takođe uredno plaćaju porez? Gde je ta granica i da li će Ministarstvo kulture dati novac za projekte, recimo, kozoljubaca koji žive pokraj nas, a diskriminisani su od onih koji vole ljude i to suprotnog pola? Da li stvarno treba da pravimo parade heteroseksualaca da bi se Vlada i nas setila? Zar je potrebno da preko 1,5 miliona nezaposlenih u Srbiji postanu gejevi, pa da ih neko ministarstvo uvrsti u razmatranje?
Hoće li penzioneri morati da postanu pederi, pa da dobiju više od 10% povećanja penzije?
Da li će heteroseksualna populacija, samo na račun svoje orijentacije, dobiti otpis duga, manju ratu kredita, jeftinije lekove? Ne, i to je ispravno. Ali, toliko je ispravno da ni gej orijentacija ne bude ni propusnica, ni ulaznica za svet privilegovanih. Ako već treba da se udvaramo EU, može to i uspravno, a ne na kolenima.

Ovo je očigledno bila rasprava o amandmanu. Mojom greškom je shvaćeno pogrešno. Gospodin Lapčević ima reč. Zatim gospodin Maraš, Krasić, Batić.

Poštovana predsedavajuća, javljam se u skladu sa Poslovnikom, čl. 225. i 226, i postavljam pitanje predsedniku Vlade – šta će biti i kada će Državna revizorska institucija konačno dobiti prostor i useliti se u njega? Pre više od mesec dana predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, ili se bar tako predstavlja u javnosti, izjavio je da je rešen problem Državne revizorske institucije i da je dodeljen prostor toj instituciji, da ona sada može da počne da radi i da kontroliše sve državne institucije i da više tog problema neće biti.
Od te njegove izjave prošlo je više od mesec dana. Naravno, prostor nije dodeljen, bar se institucija nije uselila u njega. Pouzdano znam da se jedan ministar u Vladi, član te iste vlade, nalazi u tom prostoru i ne želi da izađe iz tog prostora. Očigledno je da sama Vlada ne želi da pruži uslove toj nezavisnoj instituciji kako bi mogla da bude kontrolisana. Vlada, ministarstva, javna preduzeća i ustanove treba da budu kontrolisani od strane jedne nezavisne institucije, ali to naravno ne mogu dok joj izvršna vlast ne dodeli adekvatne uslove za rad, opremu i sve ono što joj sleduje.
Juče smo takođe čuli od potpredsednika Vlade da je na čuvenom aerodromu bio jedan fantastičan menadžer koji je napravio ogroman profit i po tom osnovu on ima prava da sebi dodeli veliki bonus, a napravio je profit tako što je vodio jedno teško javno preduzeće koje ima ogromnu konkurenciju na tržištu, gde građani Srbije mogu da izaberu na koji će aerodrom da idu kada žele negde da lete i na koji će aerodrom da slete, kada ima kontrolu od same Vlade i osnivača kolike će takse biti na tom aerodromu pa se jedva izborio za onih 18 evra takse po putniku i jedva se izborio sa oštrom konkurencijom od nula aerodroma van Beograda, pa po tom osnovu valjda čovek može sebe da nagradi, jer je napravio profitabilno preduzeće.
Baš iz tih razloga pitam premijera i čitavu Vladu dokle će više da izvrgava ruglu Državnu revizorsku instituciju, kontrolu javnih finansija i kada će da dodeli taj prostor, da obezbedi uslove za rad kako bi ovakve stvari sišle sa dnevnog reda Skupštine i kako bismo se vratili nekom normalnom radu. Na ovaj način, posredno ili direktno, vladajuća koalicija ...
(Predsednik: Vreme.)
... i sama Vlada utiču da se vrši opstrukcija rada Skupštine. Hvala.

Narodni poslanik Slobodan Maraš, pa zatim gospodin Zoran Krasić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka... Gospođo Plavšić, u pravu ste, nema sličnosti između predsednika moje partije i predsednika vaše stranke, osim jedne male, a to je medijska hajka, odnosno medijski linč. Samo, velika je razlika u tome što je predsednik moje partije već pet godina izložen medijskom linču i hajci. U tome je učestvovao, kao kreator, Mlađan Dinkić, a to što se njemu sada kao bumerang vraća sve ono što je radio 2003, 2004. i 2005. godine drugima, to je njegov problem.
Kad već hoćete da se igramo istine, stručnost ispred politike, šta je preporučilo, po stručnosti, gospodina Miloša Milankovića da bude direktor Elektromreže Srbije? To što je kao direktor Srbijagasa uveo posrednika u trgovini gasom 2006. godine? Je l' to ta stručnost o kojoj vi pričate?
Rekli ste da ovde gubimo dragoceno vreme kada je u pitanju rad Narodne skupštine. Sada ću nešto da vam pročitam, Akcioni plan za usklađivanje zakona Republike Srbije sa propisima EU. Sada slušajte koji zakoni su neophodni i koji zakoni bi bili ovde uvedeni, a vi ste šest ili sedam meseci, i u prošloj i u ovoj vladi, delili plen oko javnih preduzeća i gombali se ko će da uzme koje javno preduzeće, a niste ove zakone doneli pred Skupštinu: zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije; zakon o kontroli državne pomoći; zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača; zakon o potrošačkim kreditima; zakon o opštoj bezbednosti proizvoda; zakon o bezbednosti hrane; zakon o sredstvima za ishranu bilja; zakon o sredstvima za zaštitu bilja; zakon o vodama; zakon o vinu; zakon o poljoprivredi; zakon o zaštiti biljnih sorti; zakon o zdravlju bilja; zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici; zakon o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika; zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju; zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju; zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima; zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja; zakon o vazdušnom saobraćaju; zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima i osnovanost svojinskih odnosa u vazdušnom saobraćaju; zakon o prevozu opasnih materija; zakon o upravljanju hemikalijama; zakon o biocidima; zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu; zakon o zaštiti prirode; zakon o zaštiti vazduha; zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja; zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja; zakon o upravljanju otpadom; zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, ne znam da li ću imati vremena sve da pročitam, zakon o trgovini; zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju ...
(Predsednik: Prošla su tri minuta.)
Potpuno ste u pravu. Čujem da neko viče - tako je, ali ima još deset puta da se javim, pa verujem da ću u 30 minuta sve zakone koje je trebalo da stavite pred narodne poslanike a koji su deo Akcionog plana za usklađivanje...

Gospodin Krasić ima reč, po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, baš je dobro što teče ovako lep dijalog, ali je stvarno loše što sada samo gospođa Plavšić izlazi ovde, verovatno poslednja osoba u G17 plus na koju bi neko mogao da se naljuti sa ove strane. Ona je to shvatila. Možda je i poenta u tome da baš Sneška brani G17 plus. Međutim, stičem utisak da vi niste gledali sinoć emisiju. Ja sam pohvalio Mlađana Dinkića više puta; on je prvi put u životu pokazao veliku dozu iskrenosti. Doduše, bio je i strah u pitanju, ali i iskrenost.
Da vas obavestim, u petak i subotu su se on i Boris Tadić pomirili. Nema više problema. Vidite i sami, ovi vaši koalicioni partneri iz "žutog preduzeća" se ne javljaju. Oni računaju - ako vi izginete na ovoj temi, oni će da prežive. Neće. Tu je mali problem, što neće da prežive, sve se to vezuje za njih. Vrana vrani oči ne vadi. Naravno da u toj srazmeri u kojoj su zastupljeni u ovoj koaliciji njima najviše pripada. Vi ste jedva prešli taj cenzus, odnosno išli ste sada zajedno, imate neku internu raspodelu, vi ste uzeli nešto, ali oni imaju najviše.
Znači, građani, sve ovo što se priča za G17 odmah množite sa koeficijentom tri, to je stvarno stanje kod Demokratske stranke. Ne mogu oni da se izvade. Samo je bitno da gledate RTS, Drugi kanal, da pratite zasedanja Narodne skupštine, jer tu možete direktno da čujete i vidite kakva je stvarnost u Srbiji. Ne čitajte novine. Tamo sve muvaju, petljaju, zavisi od Đilasa i ovih reklama itd. Gledajte RTS, Drugi program. Kamo sreće da imamo prenos do deset sati, od deset sati nastupa Vojislav Šešelj i tu ćete, gospođo Plavšić, da vidite da ste napravili pogrešnu paralelu, pogrešno upoređivanje. Znate, gospođo Plavšić, da vam ja sada objasnim: ako uzmete od Urala, pa krenete prema Atlantiku, možete da vidite EU i - veliku Srbiju. Ono što nije ušlo u EU, to je velika Srbija. Naravno, ja preuzimam veliki rizik da me predstavnik američke ambasade, ideolog Demokratske stranke i bliski saradnik Borisa Tadića, gospodin "sledimo viziju", Srđan Milivojević ne prozove, pa da kaže da to nije tačno, da on to nije zamislio tako, ali je bitno da ova rasprava ide.
Kao što vidite, malo-pomalo izlazi nešto što građani vide, osećaju, a ne mogu da ga definišu. Mlađan Dinkić je juče lepu rečenicu rekao – moram da zavedem u G17 red, svi oni što su čekali nisu zbog ideologije, nego zbog para, lopuže jedne. To mi njemu pričamo već nekoliko godina. Slušajte nas, ljudi.
Najprimitivnije, najprostije je ovo što radi Demokratska stranka: glasaju iz Bodruma, glasaju iz Soluna, lažu na izborima, varaju EU, varaju Srbiju, varaju Srbe, sad menjaju Kumanovski sporazum. To je najprimitivnije, to je anticivilizacijski što radi Demokratska stranka. I sada ćemo mi da se svađamo sa vama? Ne, Zakon o javnom tužilaštvu je ovde da isteramo zeca iz šume.

Gospodin Zoran Ostojić.

Predsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, izgleda da se ova situacija ovog Krišta razvija tako da se dešava nešto čudno. Sada smo čuli od gospodina Krasića da je i Albanija potencijalno u velikoj Srbiji, pošto Albanija nije članica EU, ali nije to tema.
Gospođo Kolundžija, zaista mi je ponekad žao što gubimo vreme i što vi trpite nekakav pritisak i kritiku, koju trpite sa pravom jer imate koalicionog partnera koga ste nasledili. Suština je, ovo pričam samo zbog građana, posle Zorana Đinđića, u prvoj vladi Vojislava Koštunice i feudalizaciji ministarstava, tada je to napravljeno sa partijskom državom. Ne kažem da pre toga nije postojala, a posebno pre 2000. godine, ali od onog trenutka kada jedna partija dobija po vertikali ministarstva tada faktički dobija odrešene ruke da ta ministarstva budu blagajna te partije, ne kroz plate. Ovde je sa platama Krišta i sa bonusima obmana, da bi se sakrilo pljačkanje građana Srbije i narodnih para kroz javna preduzeća.
Zato ja ponavljam da ako svi za to (a po diskusijama bi se reklo da smo svi) da se sa takvom praksom prekine, ako je raspoloženje javnosti u ovom trenutku zaista da se sa takvom praksom prekine, onda treba da učinimo da se zaista sa takvom praksom prekine. Ponavljam, vrlo brzo u gradskoj skupštini će se diskutovati i biće na dnevnom redu smena ili razrešenje pet direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu. Tada ću, gospodo radikali, ako vam je draže - braćo i sestre radikali, videti i vaše odbornike u Skupštini grada, od kojih će možda zavisiti kvorum. Možda vladajuća većina neće moći da obezbedi kvorum, jer jedan direktor ili dva direktora pripadaju onome što danas jeste vlast u gradu.
Tada ćemo videti da li, kada predsednik Vlade Boris Tadić kaže da Krišto treba da ode jer je neumeren, bezobrazan i nemoralan, ali očigledno predsednik Tadić kaže da nije kršio zakon, taj princip važi u gradu Beogradu, jer sekretarka za zdravstvo gospođa Dragana Jovanović upravo iz tih razloga traži smenu pet direktora. Ne kao što oni pokušavaju kroz plaćene pi-ar oglase, agencije i saopštenja za koja su odvojili 10.000 evra da pokažu kako su oni namenski trošili sredstva ili je Krišto namenski trošio sredstva, koja je, kako Dinkić reče, Vlada odobrila, nego nedomaćinski.
Ako u ovom trenutku svako ko ode u bolnicu i vidi kakva je beda u tim bolnicama, a gospođo Popović, kada je u pitanju zdravstvo, Srbija je po korupciji na četvrtom mestu u svetu, po istraživanjima Svetske banke... Tada ćemo videti licemerje ili doslednost u borbi protiv korupcije i predsednika Demokratske stranke, koji je i predsednik države, i predsednik partije i predsednik Vlade, ili je to samo Krišto; i vi često, pominjući mu toliko ime, amnestirate mnoge druge i pomažete da se prikrije sistemska korupcija koja postoji u Srbiji, koju proizvodi sistem.

Gospodin Marković, zatim Jovan Nešović.