Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno se više danas neću javljati da govorim, bez obzira na to šta moje bivše kolege rekle o meni ili o nama.
Gospođo Pop-Lazić, vi ste apsolutno pogrešno interpretirali ono što sam ja rekao. Rekao sam jasno, gospodin Šešelj nikada sebe ne bi stavio ispred Srbije, kao što ste vi u svom izlaganju rekli. I meni i gospodinu Šešelju je Srbija na prvom mestu. Zatim ste, gospođo, pominjali neke novce, Kosovo i Metohiju. Gospođo Pop-Lazić, ne mogu ništa da vam kažem, osim da je sva imovina moje porodice ostala na Kosovu i Metohiji. Vi ipak vodite računa o svojoj imovini. Moja porodica su privremeno raseljena lica širom Srbije.
Što se tiče gospodina Krasića i njegove opaske o šizofrenom ponašanju, ja svakako nemam problem sa svojim ponašanjem, ali pojedinci bi trebalo da posete lekara. Hvala. (Za sve vreme govora narodnog poslanika Božidara Delića poslanici SRS lupali su o klupe.)

Narodni poslanik Sulejman Spaho želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 104.
Deliću, da nikada više niste spomenuli dr Vojislava Šešelja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne možete izricati pretnje nikome sa govornice Narodne skupštine. Reči "da nikada više niste spomenuli" jesu pretnja i ja vas molim i upozoravam da ne izričete pretnje.)
Niste me razumeli. U pravu je uvaženi kolega Marković, ja sam ga zamolio da više ne spominje dr Vojislava Šešelja. Zahvaljujući njemu sedi ovde, a možda i meni. Sad se izvinjavam dr Vojislavu Šešelju zbog toga što nisam hteo da prihvatim ovo mesto, jer da sam prihvatio ne bi ovakav politički prevarant sedeo ovde. Nećete, gospodine Deliću, i vi ostali da branite Šešelja, vi ste ga izdali. Braniće ga Spaho Sulejman, Dragan Todorović, Sreto Perić i ovi koji su ostali, mi ćemo braniti dr Vojislava Šešelja. Vi ste otišli i izdali sve nas. Izdali ste mene, koji sam verovao u sve vas. Izdali ste moju i vašu ideologiju, uzeli ste ideologiju Tomislava Nikolića i Vučića. Uzeli ste pare; ideologija je, što je rekla moja uvažena sestra i radikal gospođa Goca, samo pare volite. To je to.
Ovi ljudi su čestiti, pošteni i ništa im nećete dokazati, ni u kakvom kriminalu, isto kao i svim onim čestitim radikalima koji su ostali uz dr Vojislava Šešelja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, moram najpre vama da uputim jednu sugestiju, zaista dobronamernu. Nije vaš posao da se mešate u to na koji će način narodni poslanici da izlažu svoje misli za govornicom Skupštine Srbije. Svaki narodni poslanik ima svoj stil. Gospodin Sulejman Spaho je na svoj način protumačio izlaganje Božidara Delića i nije nikome pretio.
Gospodine Deliću, vi i Tomislav Nikolić i svi vi koji pripadate ovom nelegalnom poslaničkom klubu imate danas istu onu ulogu koju je 1941. godine imao Josip Broz – da izazovete zabunu među svim Srbima koji nacionalno misle i nacionalno deluju.
Josip Broz je 1941. godine poručio Srbima, zajedno sa Srbima komunistima koji su bili slepi kod zdravih očiju: "Nije bitno da li se borimo protiv Nemaca pod kokardom ili petokrakom, bitno je da se borimo protiv Nemaca". Posle se ispostavilo da su upravo ti Srbi komunisti postali najveći dušmani srpskog naroda. U jednoj depeši Vladi u Londonu 1942. godine general Draža Mihajlović je rekao: "Komunisti, isto kao i ljotićevci, služe Nemcima i sprečavaju nas da oslobodimo našu otadžbinu."
To isto radite vi danas. Vaš zadatak je da omogućite da živi režim Borisa Tadića i ništa drugo. To što se prikazujete kao tobožnji nacionalisti, patrioti, rodoljubi jeste samo zamka da povučete za sobom lakoveran i naivan svet koji danas u Srbiji teško živi. Ali, niste vi najveći problem u Srbiji, danas se Srbija suočava sa mnogo težim problemima, sa ekonomskom krizom, preti se otpuštanjem stotina hiljada ljudi sa posla. Srbiji ponovo, nažalost, preti terorizam od strane Šiptara sa Kosova i Metohije, preti se da će ponovo srpske glave, kao 1941. godine, u vagonima da budu poslate u Beograd da se zaplaši Srbija, pevaju se pesme "Oj Srbijo, plači, plači, dolazi ti Hašim Tači".
Dakle, niste vi najveći problem Srbije, vi ste se, nažalost, svrstali u red onih koji se bore protiv Srbije i srpskog naroda. Pre nekoliko nedelja ste izjavili da Vojislav Šešelj hoće da vas ubije. Izjavili ste da hoće da ubije vas i Aleksandra Vučića u Hrtkovcima.
Gospodin Nikolić je kao bivši član Saveza komunista Jugoslavije verovatno slabo čitao vladiku Nikolaja Velimirovića, ali sada ću mu dati jednu poruku. Kod vladike Nikolaja ima jedna sjajna misao: "Gospode, mnogo je živih među mrtvima i mnogo je mrtvih među živima". Gospodine Nikoliću, vi ste živi fizički i želim vam da to ostanete i dalje, ali ste mrtvi duhovno.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Judita Popović i Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, Liberalno-demokratska partija je podnela amandman u pogledu mreže sudova i to za tri suda koja su jako bitna za teritoriju severne Bačke. Radi se o osnovnom sudu u Bačkoj Topoli, osnovnom sudu u Bečeju i osnovnom sudu u Senti.
Dakle, danas smo već videli jednu veoma lepo izrađenu mapu, sa sve rupom u sredini te mape.
Mi smo takođe pripremili jednu mapu, ali naša mapa je crna zato što smatramo da je to veliki problem. To što se ta tri suda ukidaju (dakle, ukidaju se opštinski sudovi a osnovni se ne osnivaju) predstavlja za Vojvodinu jedan jako veliki problem i može se označiti kao jedan crni triangl, kao jedna crna rupa, crnilo u središtu Vojvodine. Kada se pogleda ova mapa može se videti da su sudovi koji se osnivaju sada kao osnovni sudovi na rubnim područjima Vojvodine, tako da središnji deo Vojvodine ostaje faktički nepokriven osnovnim sudovima.
Podsetila bih vas na činjenicu da je pre 20 godina Vojvodina imala sudsku vlast. Za vreme te sudske vlasti Vojvodina je imala sudove sa određenom tradicijom, a ta tradicija je predstavljala kontinuitet sa ranijim istorijskim periodom. Iz tog razloga je moglo da se desi to da su u sudovima u Zrenjaninu sudile sudije te veličine kao što su Šemić Milan, Kojičić Petar ili Jokić Stojan. U to vreme sudovi su imali određeni autoritet, imale su i sudije autoritet, a bez tog autoriteta nema suda, nema pravnog i stručnog rada u sudovima.
Nažalost, u toku devedesetih godina, dakle posle donošenja Miloševićevog ustava, Vojvodina je izgubila tu svoju sudsku vlast, ali Srbija time nije dobila ništa, nismo videli da je nešto procvetala. Međutim, pravosuđe je krenulo prilično nizbrdo u Vojvodini, pa zato imamo tu situaciju da su sudovi u Vojvodini podjednako loši i problematični kao i na ostaloj teritoriji Srbije.
U Vojvodini su sudovi bili ti koji su bili jedan prirodni rezultat razvoja nekog mesta, nekog grada. Dakle, mesto je činilo sud, a ne obratno, da je sud taj koji čini mesto i daje mu značaj. Dakle, to je bio jedan prirodni proces koji je samo rezultirao jednim normalnim stanjem da jedan grad koji je dostigao određeni nivo ekonomskog i kulturnog razvoja ima potrebu da u njemu postoji jedan sud, dakle, da postoji sedište određenog suda.
Sada kada ukidamo ove sudove koje sam navela u ovom amandmanu mi faktički prekidamo taj kontinuitet i dolazimo u situaciju da prestaje da radi određeni broj sudova, koji treba da postoje zbog značaja mesta u kojima se nalaze i zbog raznih drugih razloga koji su karakteristični za Vojvodinu. Ponovo bih napomenula da se radi o ekonomskom, društvenom, jezičkom, istorijskom, tradicionalnom značaju koji karakteriše Vojvodinu. Dakle, mi smo u situaciji da ostajemo bez bitnih pravosudnih institucija, a da ne vidimo koji su to razlozi rukovodili predlagača zakona da te sudove jednostavno izbriše sa ove crne mape koju sam već pokazala.
U obrazloženju Vlade zašto odbija naše amandmane glavni razlog je bio da se vodilo računa o upravnim okruzima i gradovima i da se vodilo računa da svaki upravni okrug, odnosno grad dobije i svoj sud, osnovni sud, normalno.
Međutim, podsetila bih vas da su ti upravni okruzi pravljeni i osnivani za vreme režima Slobodana Miloševića. Znamo koja je bila namera tih upravnih okruga. Isti nisu postigli svoj cilj i sada gradimo na jednom lošem rešenju jedno novo rešenje koje bi trebalo da ima neki reformski značaj.
Spominje se i geografska udaljenost, ali kada pogledamo ovu mapu htela bih da vam skrenem pažnju da imamo jednu veliku crnu rupu, jedan prazan prostor koji okružuju sudovi koji ostaju, dakle, ti osnovni sudovi koji će morati da preuzmu sve nadležnosti ovih ostalih sa središnje teritorije Vojvodine. Mi ne vidimo tu racionalnog razloga da se ovi sudovi ukidaju, a znamo da postoji jako puno razloga da isti ostanu.
Celoj ovoj problematici vojvođanskih sudova prilazim iz dva ugla: prvo, iz ugla pripadnika nacionalne manjine, kao Mađarica po rođenju, a drugo, iz ugla građanina Vojvodine, dakle, kao Vojvođanka. Kada završim ovo izlaganje reći ćete da sam pristrasna i bićete potpuno u pravu, jesam pristrasna, ali smatram da imam pravo kao pripadnik ovih manjinskih zajednica, jer, dozvolićete, mađarska zajednica je ipak manjinska u odnosu na većinski narod, a i Vojvodina je u odnosu na Srbiju samo trećina njene teritorije.
Ako mi propagiramo činjenicu da se zalažemo za nacionalna i ljudska prava, ako se zalažemo za prava nacionalnih manjina i da nam je to, u stvari, put ka Evropskoj uniji, da time dokazujemo neku svoju veličinu, tolerantnost i ostalo, šta to znači da mi ukidamo sudove koji se nalaze na onim teritorijama gde živi dobar deo mađarskog stanovništva? Mi ukidamo sudove koji su već spremni za to i rade već godinama, u postupanju, na mađarskom jeziku, sudi se dvojezično. Ostajemo sada bez tih sudova i sve se to koncentriše na sud u Subotici, koji će morati da nosi ceo teret ostalih sudova, dakle, ova tri suda: Bačka Topola, Senta i Bečej.
Kada govorimo o Vojvodini i kažemo da ona predstavlja 30% teritorije Srbije onda moramo da se osvrnemo i na činjenicu da ovi sudovi koji se sada osnivaju, govorim o osnovnim sudovima, čine 25%, što se broja novoosnovanih sudova u Vojvodini tiče. Tu je već jedna razlika. Daje se manji broj sudova, manji procenat sudova u Vojvodini nego što bi to Vojvodina po svojoj teritoriji zavređivala.
Kada govorimo o finansiranju, o budžetskom punjenju od strane Vojvodine, a govorimo o budžetu Srbije, onda bismo mogli da kažemo da Vojvodina puni budžet Srbije sa 40%. Možemo da spomenemo i činjenicu da je "Naftagas", koji se faktički poklanja ruskoj državi, takođe sa teritorije Vojvodine. Sve to za "Južni tok" gasovoda, koji se više ne spominje kao magistralni, nego se samo spominje da će ga možda biti. Dajemo "Naftagas", poklanjamo ga zbog neke eventualne ruske podrške u pogledu kosovskog pitanja.
Kada se sve to uporedi sa činjenicom da Vojvodina postaje ponovo kolateralna šteta neke štednje na nacionalnom nivou, postavlja se pitanje - zašto se to stalno ponavlja? Možda bih mogla da dam odgovor sa ovom odlukom Izvršnog veća Vojvodine. Naime, Odluka o utvrđivanju predloga mreže sudova na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine je usvojena od strane Izvršnog veća 12. novembra 2008. godine i predata je na pisarnicu ove skupštine 20. novembra. Šta to znači? Ta mreža sudova, koja je predviđena tim predlogom Izvršnog veća Vojvodine, potpuno je identična sa mrežom sudova koja je predložena od strane Vlade.
Što se tiče mreže sudova o kojoj danas raspravljamo, dati su amandmani od strane LDP-a, SVM-a i od Lige socijaldemokrata Vojvodine. Nijedan od tih amandmana ne podržava tu mrežu sudova, posebno kada se radi o ova tri suda. Štaviše, kritikuju i traže da se ti sudovi osnivaju kao osnovni sudovi, dakle, da se opštinski sudovi ne ukidaju nego da se preimenuju u osnovne sudove.
Šta reći o ponašanju ovih stranaka koje su na vlasti u Pokrajini Vojvodini, koje participiraju u Izvršnom veću Vojvodine, koje su učestvovale u donošenju ove odluke o utvrđivanju predloga mreže sudova na teritoriji Vojvodine? Danas i juče, verovatno i sutra i prekosutra, i ko zna dokle će braniti amandmane i isticati da je Vojvodina ugrožena, da su nacionalne manjine ugrožene, da su ovom mrežom sudova znatno ugroženi što se njihovih prava tiče, i to, pre svega, nacionalne manjine. Da li je to licemerno ili nije ostavljam vama da odlučite. Ali, smatram da treba da postoji neka doslednost u tome da li ćemo braniti ili nećemo braniti jedan stav. LDP ima stav i mi smo rekli da jesmo pristrasni, i ja sam pristrasna, upravo iz te pozicije manjina. Kao manjina imam pravo da tražim i zahtevam od većine da poštuje moje pravo i da mi izađe u susret, čak i ako smatra da ću ja, eventualno, tim mojim pravom na neki način da ugrozim pravo većine.
Ako je sve to suština onda ne vidim razlog zašto bi neko uzeo za sebe ekskluzivno pravo da brani prava nacionalnih manjina ili prava Vojvođana ili Vojvodine u pogledu ove mreže sudova. I uopšte, u pogledu bilo kog prava. Niko na to nema ekskluzivno pravo. Svako je dobrodošao ko će da podrži amandmane i mi zaista podržavamo te amandmane koji predlažu da se sudovi u Vojvodini ne ukidaju upravo iz tih razloga koje smo napomenuli.
Nažalost, u ovom setu zakona je izostavljen zakon koji je jako bitan i koji bi verovatno primirio sve ove strasti koje su buknule zbog ukidanja sudova, a to je zakon o javnom beležništvu. Kada bi taj zakon o javnom beležništvu bio donet verovatno bi se mnogo pojednostavile stvari, jer bi se pune nadležnosti prenele na notara i ti osnovni sudovi koji su ostali sasvim dobro bi funkcionisali i sa tim sudskim jedinicama, bez ikakvih problema.
Prema tome, mi očekujemo od vas da ćete usvojiti ovaj naš amandman, pogotovo zato što je amandman unet u izveštaj Vlade sa greškom, jer mi nismo predložili osnovni sud u Bačkoj Topoli za teritoriju opštine Bačka Palanka, već za Bačku Topolu, a nismo predložili ni osnovni sud u Bečeju za teritoriju opština Bečej, Žabalj i Novi Bečej, već bez tog Novog Bečeja, koji bi trebalo da ostane u nadležnosti Opštinskog suda u Zrenjaninu.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, po amandmanu. Posle njega poslanik Zoran Krasić.

 Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospođo ministre, podržavamo sve amandmane koji se odnose na to da ostane na onom sistemu po kome do sada rade sudovi, po kome su oni, po formulaciji i pravnoj normi, osnovani, i u odnosu na područja i u odnosu na njihov izbor na ove značajne pravosudne funkcije.
Obraćam se vama, gospodo narodni poslanici, ali istovremeno se obraćam građanima Republike Srbije: poštovani građani Republike Srbije, ne dajmo naše sudove koji su kroz istoriju sticali i gubili svoju nezavisnost i samostalnost više stotina godina. Od Rimljana do današnjeg dana niko se nije usudio da na ovim srpskim prostorima ukida sudove i razrešava sudije i tužioce mimo naših stečenih vrednosti, od Vizantije do današnjeg dana, a protivno Ustavu Republike Srbije. Građani, ne dajmo da nam tuđini dele pravdu kao što je to primer u slučaju Miladina Kovačevića; pritvor mu je određen po nalogu američkog ambasadora. Poštujmo, dragi građani, naše stečene vrednosti od srednjeg veka do danas, od svetoga Save, cara Dušana, od Miloša i Karađorđa do danas, to su vrednosti naše i ne smemo da ih se odreknemo.
Poštovani građani, ne dajmo naše sudove, treba da ostanu tamo gde jesu i gde funkcionišu decenijama i vekovima. Ne dajmo naše sudije i tužioce, oni su naši, iz našeg naroda su potekli, studirali, pripremali se za sudijsku funkciju, drugo zanimanje nemaju. Oni se nisu spremali za profitere, za tajkune, za narkodilere, nisu se spremali da budu neradnici, nisu se spremali za prevarante, nisu se spremali da budu foliranti, nisu se spremali, niti se spremaju da budu izdajnici svoga naroda. Naši sudovi su naši sudovi i zato oni moraju da ostanu i zato ovaj parlament ni pod kakvim uslovima ne sme i ne može izaći pred Miloša, a Miloš je narod i građani Srbije. To se potvrdilo kroz amandmane narodnih poslanika i svih političkih stranaka.
Od srednjeg veka do danas naše pravosuđe prošlo je trnovit put dok nije dostiglo ovaj nivo profesionalnosti. Oni hoće ovim malo naše istorije da izbrišu, takoreći, gumicom. Mi treba da usvojimo one naše vrednosti, da ih poštujemo, jer nema drugog načina da se izborimo i da obezbedimo našim građanima prava koja su sticana godinama.
Prvo, govoriću malo o organizaciji sudova u Srbiji kroz istoriju, da se podsetimo. Znate vi to, ali evo samo radi građana. Prve klice pravosudnog zakonodavstva i pravosuđa u Srbiji potiču od 7. do 12. veka. Istorija Srbije i srpskog naroda može se podeliti na različite periode, od kojih svaki sa gledišta razvitka naroda predstavlja karakterističnu epohu.
Tokom razvitka srpske feudalne države u periodu od 12. do 15. veka društveni i pravni odnosi bili su regulisani različitim normama, naročito običajnog prava, mada se u tom periodu pojavljuje i povelja kao vladičina naredba, zatim, međunarodni ugovori koje je Srbija u to vreme potpisivala. U 14. veku pojavljuju se i zakoni kao oštrija pravna pravila, koja organizuju sudove u Republici Srbiji na drugi način.
Stvaranje srpske države bilo je praćeno i samostalnošću srpske crkve. Po naredbi svetog Save nastala je prva zakonodavna radnja prevođenjem vizantijskog Nomokanona 1219. godine. Međutim, ne postoji nikakav samostalni zakonik, bilo je zakona, ali nije bilo zakonika, pre donošenja Dušanovog zakonika. Vladavina cara Dušana obeležena je peridom Dušanove moći i njegovoga carstva. Stefan Dušan je svečano krunisan 1346. godine u Skoplju. Njegova carska vlast bila je jača od kraljeve vlasti.
Koja su bila načela tog perioda osnivanja sudova i njihovog rada? Dušanov zakonik, koji je sačinjen od 135 članova, najviše se bavio državnom upravom i državnim pravom. Naučnici smatraju da je Dušanov zakonik bio, takoreći, prvi ustav države Srbije u to vreme. Posebno je stavljen akcenat na borbu protiv korupcije i kriminala, to jest gusara i tata, a to su bili gusari i lopovi.
Velika zasluga Cara Dušana je u tome što je on feudalnu stalešku državu svoga vremena hteo da potčini jasno određenom idealu ustavne monarhije i da na tim principima izgradi novo, savremenije pravosuđe u Srbiji i da osniva sudove u Srbiji.
Organizacija sudova u Srbiji i postupak njihov u srednjem veku – u srpskoj srednjevekovnoj državi funkcionisale su dve osnovne vrste vlasti: crkvena i građanska. Građansku karakteriše zakonodavna i upravna vlast, a uz to i sudska vlast. Ipak, u staroj srpskoj državi mogu se razlikovati tri vrste državne vlasti: zakonodavna, sudska i izvršna.
Dakle, i kod Dušana imamo uređenje sudova i uređenje ove tri grane vlasti. Sudska vlast je bila potpuno samostalna po Dušanovom zakonu. Načelo nezavisnosti sudstva proklamovano je u članovima 171. i 172. Dušanovog zakonika koji kažu: "Svaki sudija da sudi po zakonu, kako piše u zakonu, a da ne sudi po volji i strahu carevu." U to vreme postojalo je više sudova sa različitim teritorijalnim i ličnim integritetom i stvarnom nadležnošću. Sud je bio nezavisan od vladara, čak je i sam vladar dolazio pod udar zakona i bio je izlagan odgovornosti.
Sudovi su po svom sastavu i načinu vođenja sudskog postupka mogli da se podele u dve grupe: kolegijalne i sudove koji imaju jednoga sudiju. Sudovi sa jednim sudijom su različiti, to su bili: državni, policijski, trgovački, sudovi privatnih lica, a bio je i državni sud. Nad državnim sudom vladar je bio, takoreći, bog.
Sudovi u srednjevekovnoj Srbiji su deljeni i po oblastima. Cela država je bila, pored administrativne podele, podeljena i na sudske organe koji su se negde poklapali sa župama, pa su nazivani župskim sudovima, za razliku od dvorskih sudova. Niži sudovi više policijskog i administrativnog karaktera nalazili su se u svakom naseljenom mestu, selu i gradu. Dakle, još za vreme Dušana imamo sudove u selima, gradovima i drugim naseljenim mestima.
Postojali su, dame i gospodo, i vojni sudovi, to su bili vanredni organi, koji su bili pod komandom vojvode u toku rata. Župski sud je u većini slučajeva bio nadležan za teritoriju jedne župe. Župskog sudiju je postavljao vladar.
Kao sastavni deo sudskog postupka i sudskih institucija, prema Dušanovom zakoniku, postojalo je i tužilaštvo i tužilac je imao pravo da zastupa optužnicu, a okrivljeni je imao pravo da ima branioca.
Dame i gospodo, kada je u pitanju organizacija sudova u Srbiji u tom periodu, Nahijski sud u Šapcu osnovan je 1822. godine, kada i Nahijski sud i u Valjevu, a po naredbi Kneza Miloša.
Osnivanje suda za Sokolsku nahiju: po naredbi Kneza Miloša osnovan je i Nahijski sud u Užičko-sokolskoj nahiji 1842. godine, sa sedištem u Užicu. Ovaj sud obavljao je poslove pravosuđa za obe nahije. Za užičku nahiju Nahijski sud je bio sa sedištem u Požegi, a za Sokolsku nahiju u Rogačici.
Dame i gospodo, mi sada hoćemo da izvršimo centralizaciju sudske vlasti. U to vreme vodilo se računa, davno bilo, eto vidite, pored nahijskih sudova imamo i seoske sudove. U Srbiji su, kao u vreme prvog ustanka, seoski kmetovi bili su ti koji su, takoreći, obavljali sudsku funkciju na teritoriji jednoga sela.
Karakteristike pravosuđa od 1833. do 1838. godine. U periodu prve vladavine kneza Miloša u Srbiji su postojali kao organi sudske vlasti seoski i nahijski sudovi. Do osnivanja prvih sudova sudsku vlast mešovito su vršili turske dahije i nahijski kneževi ili predstavnici Srba.
Osnivanje primiritelnih sudova – seoski sudovi sastojali su se od predstavnika i dva člana. Nadležnost je bila za rešavanje građanskih parnica čija vrednost nije veća od 100 groša, a u krivičnim delima za prestupe koji ne zaslužuju veću kaznu od deset batina tj. udaraca štapom i tri dana zatvora.
Dame i gospodo, poznata je, da se ne zaboravi, a da se podsetimo, jedna institucija u pravosuđu, a to je osnivanje apelacionog suda u to vreme, tj. 1837. godine. Kneževim ukazom kao Veliki sud osnovan je apelacioni sud. Po svojoj sudskoj funkciji to je bio sud drugoga stepena, a 1860. godine apelacioni sud je dobio šire sudske kompetencije i šira ovlašćenja.
Osnivanje kasacionog suda – za vreme ustavobranitelja 1846. godine osnovan je Vrhovni sud. On nije imao nadležnost kasacionog suda, već je nadgledao sprovođenje zakona i dosuđivanje pravde i on je bio sud trećeg stepena. Dakle, 1846. godine u Srbiji je postojao i bio osnovan, ukazom kneza Miloša, kasacioni sud.
Postojao je u Srbiji, poznat je u istoriji i u nedavnoj prošlosti, i Državni sud za zaštitu države. Vi dobro znate da je kralj Aleksandar 1929. godine doneo ukaz, na predlog ministra pravde i Saveta ministara, da se osnuje sud za zaštitu države. Sudije za sud za zaštitu države imenovao je kralj, na predlog ministra pravde.
Bila mi je namera da uporedimo kakva je organizacija sudova u Srbiji bila u istoriji i u prošlosti, a kakva je sada i kakva se sada, otprilike, pokušava nametnuti, nešto što u Srbiji ne može da zaživi.
Gospođo ministre, vi ste ovde duže vremena u Skupštini, jer zastupate časno i pošteno predloge zakona. Samo želim da skrenem pažnju da ovde podrške za te zakone nema, pogotovo kada je u pitanju teritorijalna organizacija sudova i tužilaštava. To nikako ne može da bude i u javnosti postoji veliko ogorčenje. U dobroj nameri mogu da vam prenesem utiske i reakciju građana.
Mi mislimo da sudove ne treba ukidati, da sudije ne treba birati tako kako se predlaže, da reizbor sudija i tužilaca ne može biti, jer je to protiv Ustava...
(Predsedavajući: Vreme je isteklo.)
... i da, u tom slučaju, treba da unapređujemo pravosuđe na drugim osnovama, a ne na ovaj način, jer to samo prividno stvara sliku da se nešto može promeniti, a od toga nema rezultata. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač, po amandmanu. Izvolite.