Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Riza Halimi koga, ne znam iz kojih razloga, ne vidim ovde, verovatno, petak je, kasno je, Preševo je daleko, to je najudaljenija destinacija od Beograda i sigurno je iz nekih svojih razloga odsutan, podneo je amandman na član 3. ovog zakona.
Samo kratko ću da navedem o čemu se ovde radi, mada se to mnogo puta čulo s ove govornice. U članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se nova tačka 35, koja glasi: "Osnovni sud u Preševu, za teritoriju opština Bujanovac i Preševo, sa sudskom jedinicom u Bujanovcu". Onda sledi ona logična rečenica – dosadašnja tačka 5. Predloga zakona menja se i glasi: "Osnovni sud u Vranju, za teritoriju opština Bosilegrad, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište i za grad Vranje, sa sudskom jedinicom u Bosilegradu, Vladičinom Hanu i Surdulici.".
Odmah na početku da kažem da SRS podržava ovaj amandman gospodina Rize Halimija. SRS podržava i sve druge amandmane na ovaj zakon, drugih narodnih poslanika, bez obzira na to da li su iz opozicione strukture ili iz struktura vlasti, kao što smo videli da ima i takvih, pogotovo podržava amandmane koje su podneli narodni poslanici, predstavnici nacionalnih manjina ili narodni poslanici u ime onih mesta u kojima ima dominantan broj predstavnika raznih nacionalnih manjina. Već nekoliko dana raspravljamo o ovom zakonu i ako bismo napravili neki rezime, mogli bismo da kažemo da se celokupna rasprava o ovim zakonima, pogotovo o ovom zakonu, svodi na potpuno istu priču svih narodnih poslanika.
Šta se menja u ovome? Menjaju se samo geografski nazivi mesta, menjaju se imena narodnih poslanika koji podnose ove amandmane i određene specifičnosti koje su vezane za određena mesta, kao što je broj stanovnika, da li je pogranična opština ili nije, da li je ovakva ili onakva nadmorska visina te opštine, da li su razuđenost i granice te opštine takvi da su mesta udaljena od središta opštine itd. Sve ostalo je isto i sve smo čuli s ove govornice.
Ovo o čemu govorim odnosi se na sve članove ovog zakona, a posebno na 2. i 3. član ovog zakona, s tim što znamo da se jedan odnosi na prekršajne, a drugi na osnovne sudove.
Kada bi, kojim slučajem, Poslovnik Narodne skupštine dopuštao da se vodi jedinstvena, objedinjena rasprava, komotno bismo mogli doneti odluku da se vodi jedinstvena rasprava o svim amandmanima, jer takva je struktura ovih amandmana i takav je zakon.
Sada se pitamo – zbog čega nam je neefikasan Parlament?
Naterali ste narodne poslanike, koliko već zasedamo, da svi ponavljaju istu priču, ali to je tako i to mora da se radi. Niste valjda očekivali i niste valjda iznenađeni ovolikim brojem amandmana na ove zakone koje razmatramo?
Videli smo ovde, to sam rekao i na početku, da amandmane jednako podnose poslanici vlasti i poslanici opozicije. Ako neki zakon o kome se priča, koji razmatramo, zaslužuje da ima amandmane, onda je to ovaj zakon.
Šta će reći jedan poslanik iz malog mesta, iz bilo kog dela Srbije, bez obzira na to da li pripada opoziciji ili vlasti, kada ga njegovi sugrađani pitaju – da li si se ti založio da ostane sud u tom mestu? Naravno da čovek mora da zastupa interese onih ljudi koji su ga birali i ja, verujte, ovoga puta, kada je ovaj zakon na dnevnom redu, uopšte ne zameram poslanicima vladajuće većine, pogotovo poslanicima iz manjih mesta, jer videli smo da se ovaj zakon, pre svega, dotiče i tretira ta manja mesta.
Dolazim iz Niša, znate svi, Niš je drugi grad po veličini u Srbiji. Ovaj zakon ne dotiče Niš, ali Niš i Nišavski okrug imaju veći broj opština i zaista moram, na neki način, barem s ove govornice, da uzmem u zaštitu građane Nišavskog okruga, pre svega, građane Aleksinca, građane Svrljiga i drugih opština u Nišavskom okrugu, kao i svih opština u Srbiji, jer, zaista, šta će ti ljudi da rade?
Na kraju, gospođo ministar, zaista cenim vašu odanost poslu kojim se trenutno bavite, ali vas molim, učinite jedan hrabar korak u ovom pravcu, povucite ovaj zakon i to će biti veliki korak za srpsko pravosuđe i veliki korak za sve one ljude koji žive po malim mestima u Srbiji.

Izvolite, gospodine Avramoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Rize Halimija je još jedan dokaz sečenja i uništavanja sudske mreže u pravosuđu.
Kao poslanik SRS-a, nebitno o kom poslaniku se radi, koji je podneo amandman na ovaj loš predlog zakona, podržavam amandman kolege Rize Halimija, koji kaže – u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se nova tačka 35, koja glasi: "Osnovni sud u Preševu, za teritoriju opština Bujanovac i Preševo, sa sudskom jedinicom u Bujanovcu". Dosadašnja tačka 5. Predloga zakona menja se i glasi: "Osnovni sud u Vranju, za teritoriju opština Bosilegrad, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište i za grad Vranje, sa sudskom jedinicom u Bosilegradu, Vladičinom Hanu i Surdulici".
Ono što je veoma važno, jeste istaći činjenicu da mi dolazimo ovde u dilemu da li je, uopšte, važno gde se teritorijalno nalazi sud, kad sudovi ne rade svoj posao onako kako treba. Kroz predloge i kroz setove pravosudnih, antikorupcijskih, ili evropskih zakona, kako to želi da kaže pozicija, izneli smo niz nepravilnosti koje mogu ukazati na to da ni na razdaljini, ni blizu, ni u glavom gradu zemlje Srbije, sudije i sudstvo ne mogu svaki put da rade svoj posao kako treba.
Sada smo došli na predlog zakona u kome se pravi nastavak lustracije i u kome se vrši selektivan izbor onih sudija koji su partijski poslušni. Sečenjem sudske mreže, dolazimo do pitanja – šta će biti sa sudijama koji su radili u tim osnovnim sudovima? Sada će biti umanjene sudske jedinice. Šta će oni raditi posle ovog posla, tj. na koji način će ih Vlada obezbediti, s obzirom na to da im je ugasila radno mesto.
Da bi se selekcija odnosila na sve sudije podjednako, ja ću samo podsetiti da se ministar iz prošlog saziva, Petrović, nalazio na čelu Vladine komisije za borbu protiv korupcije u Srbiji, da je učestvovao i da je angažovao internu kontrolu Ministarstva pravde u 2007. godini, koja je izvršila 14 kontrola pravosudnih organa širom Srbije i da je u svi kontrolisanim subjektima utvrđeno, možemo slobodno reći, mešetarenje širokih razmera.
Osim pitanja – ko kontroliše haos u pravosuđu, mnogo je važnije pitanje – kako se taj haos kontroliše i koji je epilog svake kontrole? Mislim da je građanima ovo mnogo manje poznato, s obzirom na to da je na čelu ovoga bio ministar Petrović. Zakon nalaže internom kontroloru da mešetara prijavi nadležnim organima. Ta obaveza proizilazi iz člana 75. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije, u kome stoji da zahtev za pokretanje postupka iz člana 47. ovog zakona podnose interni kontrolori.
Sada ćemo postaviti pitanje svrhe i šta želimo izvući iz svega ovoga?
Važno je istaći činjenicu da su interni kontrolori Ministarstva pravde Republike Srbije, nakon svakog izvršenog postupka, naknadne kontrole kod budžetskih korisnika, sudova i tužilaštva, bili u obavezi, po svojoj službenoj dužnosti, da podnesu odgovarajuće prijave nadležnim organima. Sudeći po nalazima internih kontrolora, u svih 14 organa koji su kontrolisani bilo je materijala da se nakon izvršene kontrole podnesu odgovarajuće prijave. Jednostavno, kršenjem drugih propisa, kršene su i odredbe Zakona o budžetskom sistemu, jer se, uglavnom, plaćanje iz budžeta vrši na nezakonit način, i to u manjim ili većim iznosima od dozvoljenog. Kod pojedinaca, plaćanja su vršena i bez zakonskog osnova.
Ove posledice mešetarenja i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava čelnih ljudi sudova i tužilaštva proizveli su kršenje Zakona o
uređenju sudova, Zakona o sudskim taksama, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o računovodstvu i reviziji, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i kršenje raznoraznih pravilnika i uredbi.
Zbog svega toga, postavljamo samo dva to tri osnovna pitanja. Da li je Ministarstvo pravde, ili grupa za nadzor i internu kontrolu, nakon izvršenih kontrola u pravosudnim organima tokom 2007. godine, podnosila prekršaje ili krivične prijave protiv odgovarajućih lica u kontrolisanim subjektima? Ukoliko jeste, koliko je takvih prijava podneto, protiv kojih lica i kom organu su one podnete? Ukoliko nisu podnešene prijave nakon izvršene kontrole, iz kojih razloga nisu podnesene?
Ministre, gospođo Malović, iz svega ovoga što sam naveo, imam primer iz Trećeg opštinskog suda u Beogradu, kada je sudija Gordana Vasić izdala naredbu, 14.11, kojom je naložila referentima za overu da se takse za navedene dokumente, radi se o overi ugovora o međusobnim odnosima između odbornika i podnosioca izborne liste, obračunavaju i naplaćuju kao da se radi o taksi za overu ugovora kojima vrednost nije opredeljena, u skladu sa tarifnim brojem 13, stav 1. i stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Imam ovde broj „Službenog glasnika“ u kome ona traži da se taksa plaća u iznosu od 1.332 dinara.
Vi dobro znate, kao dobar pravnik, da se ta taksa plaća posebnom uredbom, da uredbu donosi Ministarstvo nadležno za poslove pravde, da je ono precizno definisano Zakonom o lokalnim izborima, članom 47.
Evo, doneo sam i Pravilnik o naknadi za overu potpisa i ugovora o međusobnim odnosima, u kome član 2. kaže – za overu potpisa podnosioca izborne liste kandidata za odbornika, odnosno ugovora o međusobnim odnosima, plaća se naknada od 150 dinara.
Mi smo pisali dopis gospođi sudiji Gordani Vasić, koja nije nadležna za šaltersku službu, i ona je poništila svoje rešenje, jer nije postupila u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, nego u skladu sa Zakonom o taksama.
Ono što je, takođe, važno, jeste da smo mi odbili da platimo te overe, i kada smo dobili naredbu... Ako je isteklo vreme, nastaviću kod sledećeg amandmana.

Na član 4, amandman je  podneo narodni poslanik Milica Radović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman na član 4. svoje utemeljenje nalazi u članu, odnosno u samom amandmanu na član 3. koji sam podnela i kojim sam tražila da i sada ostane ona mreža sudova koja postoji. Smatram da se to rešenje pokazalo kao dobro i da nema razloga da se menja.
Ne znam koliko puta do sada sam govorila o najnegativnijim posledicama ukoliko ovaj zakon zaživi. Ja ću to učiniti i sada, jer smatram da je gospođa Malović do sada shvatila težinu naših reči i da intenzivno razmišlja o povlačenju ovog predloga.
Amandmanom sam pokušala da intervenišem da se rešenje koje je predviđeno za Beograd ne prihvati. Smatram da nema nikakvog osnova da ono zaživi. Danima slušamo vrlo argumentovanu raspravu narodnih poslanika, koji su iznosili svoje primedbe na mrežu sudova, i smatram da ću na najbolji način ja to učiniti ukoliko govorim o ovom amandmanu koji se odnosi na Viši sud u Beogradu.
Ja ću na najprostiji način da ukažem zbog čega ovo rešenje za Beograd ne bi trebalo da bude prihvatljivo. U Beogradu postoji 17 opština, postoji dva miliona stanovnika, a ovaj predlog zakona je predvideo da postoje samo dva osnovna suda. Jedan za grad i drugi osnovni sud za prigradska naselja.
Po ko zna koji put upućujem pitanje i stvarno želim da mi gospođa Malović odgovori – koje je kriterijume Ministarstvo pravde imalo kada je predlagalo ovakvo rešenje? Meni i svim poslanicima koji su govorili o rešenju vezanom za Beograd nije jasno, ne mogu da shvatim da na ovo pitanje, koje postavljam po ko zna koji put, nismo dobili adekvatan odgovor.
Mnogo puta do sada sam govorila o situaciji u beogradskom pravosuđu. Mnogo puta sam govorila o tome da ćemo, ukoliko ovaj koncept zakona zaživi, imati haos u beogradskom pravosuđu. Mnogo puta sam govorila i o tome da je do sada rad u beogradskom pravosuđu bio jako opterećen ogromnim brojem predmeta, prebukiranošću svih sudova.
Na najjasniji način ću izneti podatke za svaki od pet opštinskih sudova koliko ih sada postoji u Beogradu. U Prvom opštinskom sudu, koji je najveći u Beogradu, ima 335 zaposlenih – 72 sudije i blizu 17.000 predmeta. U Drugom opštinskom sudu – 351 zaposleni, 62 sudije i 34.000 predmeta u radu.
Ovde moram da kažem da 17.000 predmeta odlazi na zemljišnu knjigu, pošto je Drugi sud zemljišno-knjižni sud, koji je nadležan za teritoriju celog Beograda, ali ovako to izgleda po odeljenjima. Parnica i radni sporovi imaju 10.000 predmeta, istraga – 3.500, krivica – 3.400, ostavina – 700, vanparnica – 500 i zemljišna knjiga – 17.000.
U Trećem sudu imamo 171 zaposlenog radnika, 41 sudiju i 12.000 predmeta. U Četvrtom sudu – 200 zaposlenih, 62 sudije. U Petom sudu – 160 zaposlenih, 48 sudija.
Da li mislite da Prvi osnovni sud, koji treba da važi samo za teritoriju grada, bez prigradskih naselja, može da primi 1200 zaposlenih, 284 sudije i preko 100 hiljada predmeta?
I ranije sam vam rekla da je to nemoguće i da ste to predvideli samo iz jednog razloga – da biste na bezbolan način otpustili ogroman broj radnika i da biste, pod izgovorom ponovnog izbora, ponovo otpustili ogroman broj sudija. Čak i da vam to nije namera, ja ću da na klasičnijem primeru objasnim kako bi po ovom rešenju trebalo da izgleda pravosuđe u Beogradu.
Pre par dana sam vam rekla i savetovala da treba da izgradite novi "Empajer stejt bilding". To sada isto govorim, najozbiljnije ovo tvrdim. Smatram da zgrada koja treba da primi toliki broj zaposlenih, toliki broj sudija i preko sto hiljada predmeta, ne da ne postoji na teritoriji Beograda, nego ne postoji na teritoriji Balkana, pa ni cele Evrope.
Zamislite samo rad u sudu koji treba da ima 300 sudija. Zamislite samo da svaki od tih sudija treba da ima jednu sudnicu. Da budemo racionalni, pa da kažemo da jednu sudnicu deli dvoje sudija. Svakom od njih treba da bude obezbeđen jedan kabinet, ili jedan da bude za dvoje sudija. Zamislite situaciju da treba da smestite u pisarnicu 100 hiljada predmeta. Kako treba da izgleda? Koliko kvadrata treba da ima takva pisarnica? Da li mi uopšte imamo takve prostorije na teritoriji Beograda?
Mnogo puta sam upućivala pitanje i stvarno smatram da je krajnje vreme da dobijem odgovor na pitanje gde će da bude sedište Prvog suda, gde će da bude sedište Drugog suda?
Shodno amandmanu koji sam podnela, verujem da vi ne znate gde će da bude sedište Višeg suda. Ovaj amandman prati nit koju sam imala u vidu kada sam predlagala amandman na član 3. ovog predloga zakona, koji predviđa da sadašnja mreža sudova ostane nepromenjena.
Osnovni cilj ovog amandmana je da konstatuje da Viši sud u Beogradu važi za područje prvog, drugog, trećeg, četvrtog i petog osnovnog suda.
Namerno neću više da govorim, jer sam govorila nekoliko puta da se ovim predlogom zakona neće smanjiti troškovi, da ćete ovim predlogom zakona direktno učestvovati u odumiranju mnogih mesta u Srbiji, da ćete ovim predlogom zakona da učestvujete u pražnjenju rubnih područja. Neću, isto tako, da govorim da će pripadnici nacionalnih manjina ovim predlogom zakona, mahom, odustajati od upotrebe svog maternjeg jezika, iz razloga o kome sam govorila nekoliko puta pre ovog današnjeg obraćanja. Neću da govorim o tome da ćete ovim predlogom zakona učestvovati u ogromnom otpuštanju radnika beogradskog pravosuđa, ali ne mogu da ne kažem da je koncept koji je predviđen za beogradsko pravosuđe najdrastičniji i najgori.
Kod svih drugih sudova niste uvažili veličinu i razuđenost same opštine, ali kod beogradskog pravosuđa niste uvažili nešto što su notorne činjenice, da se radi o glavnom gradu, koji ima dva miliona stanovnika, koji ima 17 opština i da u beogradskom pravosuđu imate primere gde sudija u toku mesec dana može da dobije i 90 novih predmeta u radu, što ne postoji nigde, ni u jednom sudu u Srbiji.
Šta ja o svemu ovome mislim, više puta sam vam rekla, ali smatram da smo vas kompletno i potpuno uverili u to šta treba vi da uradite.

Gospodin Milan Avramović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Beograd, ne možemo ostati nedorečeni, ne možemo ne upoznati javnost, a i ministarku, s ovom situacijom u Beogradskom Okružnom sudu, kada su u pitanju sudije koje donose predmete po tužbama koje podnose odbornici SRS-a iz svih opština u Beogradu, a i druge sudije, koje su stavljene u isti koš s onima koji ne rade posao kako treba.
Dakle, ukoliko bi se Beogradski okružni sud udostojio, tj. neke sudije, ili dva sudska veća, čija ću imena pročitati, da rade posao kako treba, mislim da bi etiketa ostalih sudija bila daleko čistija i jasnija.
Pre par dana sam, s ove skupštinske govornice, upozoravao ministarku, upozoravao Društvo sudija i sudsko veće koje ne radi u skladu sa kodeksom koji mora da poštuje, upozoravao sam sve one koji su mislili da su poslanici SRS-a stavili u istu situaciju, tj. u isti koš sve sudije. Ukoliko bi Ministarstvo želelo da se obračuna s kriminalom u Srbiji, mi ih pozivamo da se prvo obračunaju s kriminalcima koji sede u Okružnom sudu u Beogradu. Namerno kažem – kriminalcima, argumentovaću to u svom izlaganju.
Podsećam vas da je SRS, 17. i 19. novembra ove godine, podneo krivične prijave protiv šestoro sudija Okružnog suda u Beogradu. Moram da pročitam imena i prezimena, ma koliko to nekima smetalo, zbog ostalih časnih sudija. To su sudije Mirjana Aranđelović, Mirjana Riđički, Dušica Marinković, to je jedno sudsko veće, a sudije drugog veća su Slađana Bojović, Željko Škorić i Živana Đukanović. Prijave su zbog izvršenja krivičnog dela kršenja zakona od strane sudija iz člana 360. Krivičnog zakonika Republike Srbije, u sticaju s krivičnim delom povrede ravnopravnosti iz člana 128. Krivičnog zakonika, oba u saizvršilaštvu i u produženom trajanju, u skladu s odredbama čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Nakon toga, podneto je i nekoliko krivičnih prijava i sa svakom novom presudom, protivzakonitom, sa svakim novim krivičnim delom, SRS će podnositi novu dopunu krivičnih prijava protiv ovih sudija, imajući u vidu da je nakon javljanja s ove govornice, sa koje smo obavestili javnost o podnošenju tih krivičnih prijava, usledila krajnje neprimerena i neprofesionalna reakcija Društva sudija, kao i Ministarstva pravde Republike Srbije, koje ću sada da vam citiram.
Dakle, citiraću vam saopštenje Društva sudija: "Neki poslanici, svojim nastupima, zlonamerno komentarišu sudske odluke, iznose insinuacije i neistinite informacije, vređaju i vrše direktan pritisak na sudije koji postupaju u izbornim i drugim sudskim predmetima i stvaraju atmosferu linča".
Zamislite to saopštenje. Ova reakcija Društva sudija Srbije je neprimerena, zato što je usledila bez uvida u činjenice i u presude koje su donele osumnjičene sudije. Zbog toga će SRS krivične prijave koje je podnela, kao i presude ovih šestoro osumnjičenih sudija Okružnog suda u Beogradu, predati predsedniku Okružnog suda, Vrhovnom sudu Srbije, okružnom javnom tužiocu i Društvu sudija Srbije.
Od Vrhovnog suda očekujemo da što pre reaguje na zahteva SRS-a za vanredno preispitivanje donetih presuda. Od Okružnog suda i od okružnog javnog tužioca očekujemo da spreče kršenje, dalje vršenje krivičnih dela ovih sudija, jer su oni, od dana donošenja tih krivičnih prijava, do danas doneli još 15 protivzakonitih presuda, kojima na najgrublji mogući način gaze izbornu volju građana i uskraćuju prava koja SRS je osvojila na izborima koji su održani 11. maja.
Od Društva sudija Srbije očekujemo da se, nakon uvida u ove presude, ograde od kriminalaca u sopstvenim redovima, ovih šestoro sudija. Napominjem još jednom da su kriminalci, jer kao narodni poslanik nikada ne bih paušalno opterećivao bilo koga, ali uporno ponavljam i ponavljaću i dalje optužbe da su ovi ljudi kriminalci i da krše zakon, dokle god ne budu za to odgovarali, a odgovaraće kad-tad.
Društvo sudija Srbije je dužno da se od kriminalaca u sopstvenim redovima ogradi, pre svega, zbog velikog broja sudija koji časno i zakonito obavljaju svoju funkciju, a koji se ponekad nalaze na udaru zbog malog broja kriminalaca, kojima je najviši pravni akt, trenutno, volja Borisa Tadića.
Na potpuno neprimeren način je postupilo, gospođo Malović, i Ministarstvo pravde, koje je, umesto da urgira kod Okružnog javnog tužilaštva da se što pre procesuiraju ove krivične prijave i da se stane na put kršenju zakona, takođe, iznelo saopštenje kojim podržava Društvo sudija Srbije, odnosno njihovo saopštenje, i zahteva od državnih organa Republike Srbije, pre svega, od javnog tužioca, da ispita da li u istupima narodnih poslanika SRS-a za skupštinskom govornicom postoje elementi krivičnih dela, da ne pogrešim, i to – ugrožavanje bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovo, gospođo Malović, pokazuje, nažalost, da se ni oni koji su pisali ovo saopštenje, ja sam to čitao i ranije s ove skupštinske govornice, u Ministarstvu pravde, pa čak ni vi, gospođo Malović, koji ste prihvatili ovo saopštenje, na zahtev poslanika Srpske radikalne strane, to jest mene, od tog saopštenja niste ogradili. Zbog toga možemo doneti zaključak da ovi koji su pisali ovo saopštenje nemaju, apsolutno, nikakvo znanje o pravu.
Sramota je da bilo ko, pa čak i student pravnog fakulteta to zna, poziva okružnog javnog tužioca da utvrdi postoje li elementi nekog krivičnog dela koje nije propisano Krivičnim zakonikom Srbije i koje u srpskom zakonodavstvu ne postoji. Pročitao sam vam Krivični zakonik Srbije, ali ovo na šta ste se pozvali u ovom saopštenju govori da onaj ko je to pisao nema neko pravničko znanje.
Ovim putem vas obaveštavam, gospođo Malović, da krivično delo ugrožavanja bezbednosti nosilaca pravosudnih funkcija ne postoji. Posebnu krivičnu prijavu SRS će podneti protiv Veća Okružnog suda u Beogradu i sudija Mirjane Aranđelović, Mirjane Riđički i Dušice Marinković, zbog toga što još uvek nije doneta presuda po žalbi odbornika SRS-a iz Zemuna.
Dakle, žalbe su podnete 26. novembra, u 8,45 časova. Prekluzivni zakonski rok za donošenje presude Okružnog suda po ovim žalbama je 48 sati. Od donošenja je prošlo više od osam dana. Dakle, prekluzivni zakonski rok, koji se ne sme probijati, protekao je više od četiri puta, uprkos brojnim urgencijama od strane istih ovih odbornika, a presude još uvek nisu donete. To pokazuje da nema kraja bahatosti i osionosti, s jedne strane, režima Borisa Tadića, a, s druge strane, ovih sudija Okružnih suda u Beogradu, koji režimu služe za obavljanje najprljavijih poslova i za gaženje izborne volje građana.
Dakle, samo da zaključim. Srpska radikalna stranka je odlučila da se suprotstavlja ovom režimu, diktatorskom i izdajničkom režimu Borisa Tadića, važno je da to pomenem, i što oni budu osioniji i brutalniji u gaženju Ustava, zakona i prava građana Republike Srbije, to će i naše ubeđenje da se moramo suprotstaviti, svim demokratskim sredstvima, i da taj režim moramo oboriti što pre, biti jače.

Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Ja, isto, mislim da završimo za večeras i da nastavimo rad ne sutra, nego u ponedeljak, u 10 časova. Ali, ako vi imate ideju da to bude u nedelju i ako napravimo fer dogovor...
U ponedeljak, u 10 časova. Zahvaljujem na saradnji.